Mapa gnoma
Da li je Novi srpski poredak kreativno nadma�io Boga
Mnogi
su skloni da govore o Slobodanu Milo�evi�u s omalova�avanjem, �to je
krajnje pogre�an i povr�an pristup ovom autenti�nom fenomenu kraja XX
veka; naprotiv, moglo bi se dokazati da se radi o veoma zna�ajnoj,
revolucionarnoj li�nosti: o prvom �oveku koji je, onako prometejski,
ukrao od Boga ono klju�no znanje koje je Bogu donelo nevi�enu reputaciju
� kako od Ni�ega napraviti Ne�to. �tavi�e, Milo�evi� je tu ve�tinu
i usavr�io, na dosta zanimljiv i pomalo zaku�ast na�in: kako da Ni�ta
postane Ne�to, a da pri tome zadr�i sve osobine Ni�ega, tj. svu svoju ni�tavnost.
A kod Boga, Ne�to je uvek Ne�to, bilo dobro ili lo�e; ni�tavilo spada
u �avolja posla. Na� revolucionar je to obrnuo naglava�ke, stvoriv�i
�itavu armiju savr�eno praznih
skupova �ije odsustvo sadr�aja, pak, odjekuje i odzvanja u javnosti
ja�e i od najbu�nijeg Ne�ega. Pogledajte samo individue koje ga opslu�uju
� gleda�, gleda� i, naizgled, ne vidi� ni�ta. Pogre�no! U
stvarnosti, vidi� Ni�ta; dakle, Ni�ta se opredmetilo, otelovilo; Ni�ta
zauzima prostor (naro�ito stambeni), Ni�ta proizvodi zvukove, Ni�ta ima
mi�ljenje, Ni�ta donosi odluke. �tavi�e, Ni�ta se razmno�ava, i Ni�ta
se udru�uje; postoje veoma uticajne organizacije koje okupljaju
najuspelije primerke Ni�ega, i pomo�u kojih se stvari dr�e pod
kontrolom. Ni�ta, �ak, budno pazi da se Ne�to slu�ajno ne dogodi, jer
sva zla � u ovoj obrnutoj
metafizici � poti�u od pobune Ne�ega protiv Ni�ega. Zato na
prostorima koje ovaj parabog kontroli�e, Ni�ta upravlja Ne�im, sa
spahijski uro�enom samouvereno��u i samorazumljivo��u. �tavi�e, po�to
kvantitet proizvodi kvalitet �
dakle, i kvantitet Ni�ega, �to je revolucionarno s matemati�kog stanovi�ta
� to jest usled enormne koli�ine organizovanog Ni�ta, cela Srbija
zapravo je postala Nigde, prazno
mesto na mapi sveta, doslovni prevod sintagme nowhere land iz imperijalisti�kog engleskog jezika. U Srbiji je,
dakle, Ni�ta upravo spektakularno uspelo
u �ivotu, ili kako se ve� zove ta forma (anti)egzistencije. Po�to
Srbija jo� uvek � mada sve manje � postoji u nekakvoj fizi�koj
realnosti, Ni�ta ovde ima antropomorfni oblik, poput onih kradljivaca
tela iz SF-imaginacije: umesto mape
genoma, kojom se ovih dana hvale belosvetski nau�nici, Milo�evi� je
izumeo mapu gnoma koje je gusto
rasprostrto po Srbiji, da mu se na�u u nevolji. Ti gnomi,
nadmeni i silni, nastali su iz tog Ni�ega; po�to, pak, znaju da je mo�
njihovog Tvorca reverzibilna, tj. da bi ovaj mogao da ih pucketanjem prsta
vrati u ono obi�no, neuticajno Ni�ta iz kojeg ih je izdigao, ovi su mu
verni do imbecilnosti; hm, zapravo, to je ipak preblizu: verni su mu jo�
i mnogo vi�e! Jer, povezuje ih neka
t(r)ajna veza, "ontolo�ka" pup�ana vrpca Stvoritelja i
njegovih dra�esnih Stvorenja.
Dobro, toliko �to se ti�e (para)filozofskog uvoda za koji uop�te ne znam za�to sam ga napisao, po�to nema ba� nikakve veze s g. Ivanom Markovi�em, na�im uglednim savremenikom koji ne samo da nije Ni�ta � on je ministar! Dakle, Neko; samim tim i Ne�to, u dru�tvenom smislu. Ugledan �ovek da ugledniji biti ne mo�e; kao Petar Joji� i Milovan Boji�, i jo� vi�e! Trebalo bi, dakle, biti ili neznalica ili zlobnik ili pla�enik, ili sve troje, pa pomisliti da bi ovaj uvod � proizvod jedne poreme�ene imaginacije izlo�ene kontaminatorskom dejstvu N. S. Poretka � mogao imati bilo kakve veze s na�om dana�njom pri�om, a kamoli s njenim protagonistom. Jer, u stvarnosti, g. Markovi� je � uz gg. Vu�i�a i Mati�a � najreprezentativniji egzemplar istorijsko-civilizacijskog u�inka jedne (nesvesne) antiutopije, one koju je onomad zasnovao Vladimir Ilji� Lenjin � u slobodno vreme drveni filozof i masovni ubica � rekav�i da �e se u dru�tvu progresivne budu�nosti i kuvarice baviti politikom. Nije on, dakako, mislio doslovno na kuvarice, kao �to ni doti�na neobi�no respektabilna gospoda svakako nisu kuvarice; Uljanov je hteo re�i da �e, usled sveop�te emancipacije dru�tva, svako mo�i da se bavi politikom i da kroji kapu onima, po nazadnim bur�oaskim merilima "boljima" od sebe. U dana�njoj Srbiji � �iji vladari, uostalom, ne kriju svoju trajnu inspirisanost Velikim oktobrom � to je ostvareno s tolikom dosledno��u da bi i balzamirani Ilji� ostao bez re�i. Zato je sva sre�a da je sve ono �to sam napred nadrndao o vladavini Ni�ega tek gomila gluposti: jer, zamislite �ta bi bilo da je to ta�no?! To bi bila tragedija za celo dru�tvo, a naro�ito za medije, po�to su sva pomenuta gospoda upravo za njih zadu�ena. Dakle, po�to je istina upravo obrnuta, tj. po�to postoje materijalni dokazi da nama ovde, hvala bogu, vladaju Ministri, tj. Neko i Ne�to, onda je ipak sve u redu. Pa tako, recimo, i kada Ivan Markovi� obznani u intervjuu Glasu Rusije � v. Politiku od 10. 7. 2000 � da je "u Jugoslaviji sloboda informisanja tolika da smo morali da donesemo Zakon o informisanju kojim bi za�titili ostale slobode i prava gra�ana", �ta �ovek uop�te mo�e tome da doda ili oduzme? Mo�da tek da primeti da je sloboda informisanja tolika da se Radio Pan�evo sada �uje �ak do Ov�e, �to je skoro pola puta do Beograda; da se Radio B2-92 ne �uje nikako; da je "NATO ometao" Studio B dok su ovom stanicom vladali "NATO-pla�enici", dok ga NATO sada ne ometa, iz misterioznih razloga, verovatno iz straha od odmazde (jer, ka�e Markovi� istim povodom: "Agresori su na intelektualno ni�em nivou od nas. Tehni�ki jesu superiorniji, ali intelektualno su manje pametni i stoga uspevamo da im dosko�imo"); da novine izlaze � kad uop�te iza�u � na mesarskom papiru, jer im Markovi�eve ministarske kolege ne daju da uvezu roto-papir; da one druge novine, koje s nabavkom papira nemaju nikakvih problema, zahvaljuju�i intelektualnim dostignu�ima ministarskih prote�ea naj�e��e slu�e u izvesne probavne krep-svrhe; da vlast upravo likvidira jedinu ve�u roto-�tampariju u privatnom vlasni�tvu, etc. Sloboda je, dakle, medija tolika da je to upravo nepodno�ljivo, kako to, uostalom, ka�e i sam Markovi�: "Stepen slobode medija je na nivou koji je gotovo neshvatljiv...".
Kada jednom bude pisana neverovatna i tu�na istorija Milo�evi�eve Srbije � a valjda �e preteknuti neko ko �e mo�i da je napi�e i na srpskom � inspirativne (nus)pojave poput �ivotopisa i dela gospode koja su se u njenoj izrazito dekadentnoj fazi bavila medijima bi�e neiscrpni izvori saznanja o njenoj pravoj prirodi. Svaka �e njihova "intelektualno vi�e pametna" re�&misao biti majdan gotovih definicija, na-tacni-servirano obja�njenje kako je sve ovo bilo mogu�e. Jer, to su i takvi su bili ljudi koji su sve, pa tako i medije, sistematski doveli do gotovo neshvatljivog stanja; s tim smo mi �iveli, to nas je grdilo i korilo, to nas je prozivalo i merilo nam patriotski pritisak u venama, to je uzimalo sebi slobodu da nas ka�njava; to su ovde bili stubovi poretka. A to se ne mo�e dostojno opisati. Sre�om, ono to radi samo, veselo ispu�taju�i zvukove i svakodnevno docrtavaju�i svoj autoportret.
Teofil Pan�i�
