| Kultura |
Vreme broj 497, 15. jul 2000. |
|
Za�tita spomenika Zovite stru�njake Se�u �ume u neposrednoj okolini De�ana, po�etkom meseca, KFOR je proglasio nesporazumom, a kao znak dobre volje da se problem re�i najavljeno je da kancelarija Bernara Ku�nera priprema posebnu regulaciju kojom �e se manastiri i drugi vredni kulturni spomenici staviti pod posebnu za�titu UNMIK-a, kao i da �e u njihovoj neposrednoj blizini biti zabranjena svaka ekonomska ili industrijska delatnost. Prenosimo reagovanje Marka Om�ikusa, savetnika Republi�kog zavoda za za�titu kulture, povodom ove informacije. Ne bih �eleo da se upu�tam u politi�ke procene, ali slutim da tu ima nekakve politike, kojom se �eli diskreditovati ne samo Srbija ve� i na�a konzervatorsko-za�titarska struka. Znaju�i da postoji rigidnost prema re�imu, mi smo preko raznih nevladinih stru�nih organizacija slali signale Ku�neru da smo spremni da se kao stru�njaci uklju�imo u za�titu kulturnog nasle�a. Uop�te nismo isklju�ivali mogu�nost da se u za�titu i revitalizaciju uklju�e i strani stru�njaci, ali ne bez na�ih stru�njaka. Iz prostog razloga �to kulturno nasle�e nad kojim smo brinuli na�a slu�ba za�tite "poznaje u prste". Raspola�emo ogromnom dokumentacijom. U toj dokumentaciji se nalaze podaci o tome �ta se sve radilo i otkrilo, kakve su mere preduzimane, koja je tehnologija primenjena i sli�no. Bude li se krenulo u neke radove mimo na�ih stru�njaka, velika je odgovornost i rizik, i niko ne�e u budu�nosti smeti da ka�e "nismo znali". Izvinjenja bi bila izli�na. Toliko o tehni�kom segmentu. U pravnom segmentu pri�a je mnogo slo�enija. Na�a slu�ba za�tite podjednako je tretirala nasle�e svih provenijencija, a kriterijumi u smislu prioriteta odnosili su se na istorijski, vremenski, kulturno-umetni�ki zna�aj koji je univerzalna nauka verifikovala. (Jedini politi�ki izuzetak je pravljen po pitanju NOB-a, ali u valorizaciji toga u�estvovali su svi "narodi i narodnosti"). Naravno nije jasno ni �ta u Ku�nerovoj glavi predstavljaju spomenici. Prvo i osnovno pitanje je: �ta Ku�ner i njegova administracija misli da "stavi pod za�titu"? Logi�no bi bilo da odgovornost nad za�titom spomenika podrazumeva celu listu spomenika koja je u�ivala zakonsku za�titu. Na toj listi nisu samo De�ani, Gra�anica, Pe�ka patrijar�ija i Ljevi�ka Bogorodica. Tu je pre svega 60 spomenika progla�enih za izuzetne i na stotine drugih koji u�ivaju status velikog zna�aja, a to nisu samo pravoslavne crkve, ve� i d�amije, tekije, kule, �ar�ije, javni spomenici, civilne zgrade i sli�no. A ako govorimo o svetinjama, one nisu sve bile obuhva�ene zakonskom za�titom, ali ipak su nekom svetinje. Zna�i odgovornost nad nasle�em ne bi smela da se ograni�i na pau�alan izbor, svakako ne manji izbor od liste koja je poslednjih 50 godina zakonom obuhva�ena, jer tu se ne radi o zakonu kao pukom hiru re�ima, ve� zakonu i listi za koju su se nauka i struka mukotrpno izborile, �esto uz velike otpore politi�ara, re�imlija, ideologa, nacionalista i drugih smetala koji su bili u prilici da odlu�uju I na kraju da ponovim: bilo kakve tehni�ke ili pravne mere na za�titi kulturnog nasle�a na Kosovu i Metohiji bez na�ih stru�njaka mogu se katastrofalno odraziti po kulturno nasle�e. Marko Om�ikus, savetnik RZZSK-a |
|
Dobra volja Poslednja Generalna skup�tina Panevropskog udru�enja za za�titu kompletne evropske ba�tine "Evropa nostra" (po�etak juna) bila je posve�ena centralnoj i jugoisto�noj Evropi. Pozvan je 31 gost iz tih regija, me�u njima i Irina Suboti�, istori�ar umetnosti. "Ponovo je pokrenuta inicijativa da bi me�unarodna komisija, tu su stru�njaci iz raznih zemalja i iz na�e, trebalo da evidentira situaciju na spomenicima i onda donese programe za�tite i rekonstrukcije. Ni�ta nije odlu�eno, evropska javnost se stalno priprema da ne�to u�ini, ali, znaju�i za bezbednosnu situaciju kod nas, niko nije spreman za tako ne�to. Dokaz da dobra volja prema Jugoslaviji postoji jeste studijska grupa koja �e krajem septembra do�i u Perast kako bi pomogla revitalizaciji tamo�njih spomenika kulture." |
|