| Kultura |
Vreme broj 497, 15. jul 2000. |
|
Zaštita spomenika Zovite stručnjake Seču šume u neposrednoj okolini Dečana, početkom meseca, KFOR je proglasio nesporazumom, a kao znak dobre volje da se problem reši najavljeno je da kancelarija Bernara Kušnera priprema posebnu regulaciju kojom će se manastiri i drugi vredni kulturni spomenici staviti pod posebnu zaštitu UNMIK-a, kao i da će u njihovoj neposrednoj blizini biti zabranjena svaka ekonomska ili industrijska delatnost. Prenosimo reagovanje Marka Omčikusa, savetnika Republičkog zavoda za zaštitu kulture, povodom ove informacije. Ne bih želeo da se upuštam u političke procene, ali slutim da tu ima nekakve politike, kojom se želi diskreditovati ne samo Srbija već i naša konzervatorsko-zaštitarska struka. Znajući da postoji rigidnost prema režimu, mi smo preko raznih nevladinih stručnih organizacija slali signale Kušneru da smo spremni da se kao stručnjaci uključimo u zaštitu kulturnog nasleđa. Uopšte nismo isključivali mogućnost da se u zaštitu i revitalizaciju uključe i strani stručnjaci, ali ne bez naših stručnjaka. Iz prostog razloga što kulturno nasleđe nad kojim smo brinuli naša služba zaštite "poznaje u prste". Raspolažemo ogromnom dokumentacijom. U toj dokumentaciji se nalaze podaci o tome šta se sve radilo i otkrilo, kakve su mere preduzimane, koja je tehnologija primenjena i slično. Bude li se krenulo u neke radove mimo naših stručnjaka, velika je odgovornost i rizik, i niko neće u budućnosti smeti da kaže "nismo znali". Izvinjenja bi bila izlišna. Toliko o tehničkom segmentu. U pravnom segmentu priča je mnogo složenija. Naša služba zaštite podjednako je tretirala nasleđe svih provenijencija, a kriterijumi u smislu prioriteta odnosili su se na istorijski, vremenski, kulturno-umetnički značaj koji je univerzalna nauka verifikovala. (Jedini politički izuzetak je pravljen po pitanju NOB-a, ali u valorizaciji toga učestvovali su svi "narodi i narodnosti"). Naravno nije jasno ni šta u Kušnerovoj glavi predstavljaju spomenici. Prvo i osnovno pitanje je: šta Kušner i njegova administracija misli da "stavi pod zaštitu"? Logično bi bilo da odgovornost nad zaštitom spomenika podrazumeva celu listu spomenika koja je uživala zakonsku zaštitu. Na toj listi nisu samo Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Ljeviška Bogorodica. Tu je pre svega 60 spomenika proglašenih za izuzetne i na stotine drugih koji uživaju status velikog značaja, a to nisu samo pravoslavne crkve, već i džamije, tekije, kule, čaršije, javni spomenici, civilne zgrade i slično. A ako govorimo o svetinjama, one nisu sve bile obuhvaćene zakonskom zaštitom, ali ipak su nekom svetinje. Znači odgovornost nad nasleđem ne bi smela da se ograniči na paušalan izbor, svakako ne manji izbor od liste koja je poslednjih 50 godina zakonom obuhvaćena, jer tu se ne radi o zakonu kao pukom hiru režima, već zakonu i listi za koju su se nauka i struka mukotrpno izborile, često uz velike otpore političara, režimlija, ideologa, nacionalista i drugih smetala koji su bili u prilici da odlučuju I na kraju da ponovim: bilo kakve tehničke ili pravne mere na zaštiti kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji bez naših stručnjaka mogu se katastrofalno odraziti po kulturno nasleđe. Marko Omčikus, savetnik RZZSK-a |
|
Dobra volja Poslednja Generalna skupština Panevropskog udruženja za zaštitu kompletne evropske baštine "Evropa nostra" (početak juna) bila je posvećena centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Pozvan je 31 gost iz tih regija, među njima i Irina Subotić, istoričar umetnosti. "Ponovo je pokrenuta inicijativa da bi međunarodna komisija, tu su stručnjaci iz raznih zemalja i iz naše, trebalo da evidentira situaciju na spomenicima i onda donese programe zaštite i rekonstrukcije. Ništa nije odlučeno, evropska javnost se stalno priprema da nešto učini, ali, znajući za bezbednosnu situaciju kod nas, niko nije spreman za tako nešto. Dokaz da dobra volja prema Jugoslaviji postoji jeste studijska grupa koja će krajem septembra doći u Perast kako bi pomogla revitalizaciji tamošnjih spomenika kulture." |
|