Na licu mesta: Aljaska
Irvasi protiv nafte
Ova oblast, poznata pod tehni�kim imenom "1002", ili "deset-nula-dva", predmet je �u�nog spora izme�u stanovnika Aljaske i grupa za o�uvanje prirodne okoline sa jedne strane, i naftnih kompanija sa druge
Bolje
ikad nego nikad. Zbog poznog snega koji je tek nedavno po�eo da se topi,
na desetine hiljada irvasa uputilo se od arkti�kog pojasa na Aljasci ka
jugu, prema letnjim pa�njacima. Uz stra�an tresak koji podse�a na
minobaca�ke granate pucaju sante leda na zale�enim delovima reke
Kongakat, plutaju�i ka moru. Grizliji tumaraju u potrazi za hranom, a
brda blje�te od �arenila arkti�kog cve�a.
Irvasi se okupljaju po nepreglednom Nacionalnom prirodnom rezervatu Arktika, povr�ine od preko osam miliona hektara. Vrlo je malo onih koji su posetili ovaj predeo jer je put do oblasti skup i te�ak, po�to ovde nema puteva. Ali, ako se probije naftna industrija, ova oblast mogla bi brujati od bu�ilica i ma�ina za izgradnju naftovoda koji bi razgradio rastresito zemlji�te tundre. Uznemirenje je zahvatilo ekolo�ki prosve�eni deo ameri�ke populacije. Oni tvrde da je njihova odbrana podru�ja od nafta�a, koja traje ve� dve decenije, pred padom.
Ova oblast zakonom je za�ti�ena 1960, i predstavlja poslednji ovakav rezervat na arkti�koj Aljasci. Zapadno od tundre nalazi se zaliv Prudhou, najve�e nalazi�te nafte u Severnoj Americi. Od 1977. godine odatle se izvadilo skoro 13 milijardi barela nafte, �to �ini 20 odsto ukupne ameri�ke naftne proizvodnje. Ali, od 1988. proizvodnja je u padu, jer su naftni izvori koji su najjeftiniji za eksploataciju postepeno iscrpljeni. Zato i ne �udi da naftni magnati �ele da se pro�ire na istok i prona�u izvore koji se nalaze u oblasti rezervata, podalje od priobalske ravnice. Iako je zakonom zabranjeno da se rezervat ikada pretvori u naftna polja, vodi se borba da se doka�e da se zakoni ne odnose na 607.288 hektara priobalske ravnice.
ROVOVSKI RAT: Ova oblast, poznata pod tehni�kim imenom "1002", ili "deset-nula-dva", predmet je �u�nog spora izme�u stanovnika Aljaske i grupa za o�uvanje prirodne okoline sa jedne strane, i naftnih kompanija sa druge, i sukob se pretvara u pravi rovovski rat. Nesuglasice vladaju oko svega �to je vezano za "1002". Ekolozi, koje podr�avaju pripadnici indijanskog plemena Gvi�in (vidi okvir), tvrde da bi izgradnja naftovoda naterala irvase na veliku seobu, �to bi ugrozilo indijansku zajednicu �iji opstanak mahom zavisi od ove divlja�i. Oni tako�e tvrde da se iz oblasti ne mo�e izvu�i vi�e od tri miliona barela nafte, i da je �itav poduhvat ekonomski neisplativ, jer to Amerikanci potro�e za samo pola godine. Naftne kompanije, me�utim, insistiraju na tome da irvasi, kojih je vi�e desetina hiljada, ne predstavljaju ugro�enu vrstu, da �e se naftne rezerve do 2002. ozbiljno iscrpsti i da se u spornoj oblasti, ispod tundre, verovatno nalazi vi�e milijardi barela nafte.
Koliko se nafte mo�e izvaditi zavisi od vi�e faktora, od kojih je najmanje poznat onaj koji se ti�e procene koli�ine rezervi ispod rezervata. Jedan od va�nih �inilaca svakako je cena nafte, i dok se zakonski ne razre�i spor, svi se bave procenom cene nafte u bli�oj budu�nosti. Prema jednoj proceni Ujedinjenih nacija, cena nafte mo�e uskoro pasti na 16,35 dolara po barelu i, ukoliko je ova procena ta�na, izgradnja naftovoda ne bi bila isplativa, jer bi prihodi jedva pokrili odr�avanje sistema i platformi. Ali, kako 85 odsto bud�eta Aljaske poti�e od proizvodnje i prerade nafte, ne treba da �udi �to su politi�ari sa Aljaske najuporniji u borbi za ekspanziju naftnih bu�otina. Zamalo da 1988. bude po njihovom. Te godine je Komitet u Senatu za energetiku i prirodna bogatstva doneo uredbu da izgradnja bu�otina po�ne, ali je ova mera ubrzo opozvana zahvaljuju�i jednoj od najve�ih ekolo�kih katastrofa u istoriji, kada se izlilo 270.000 barela iz Transaljaskog naftovoda.
ARGUMENTI: Spor oko rezervata donekle je bio utihnuo pred kraj devedesetih, ali se nedavno rasplamsao u totalni rat. �itav bara� argumenata "za" i "protiv" izgradnje naftovoda �uo se pred Kongresom i relevantnim komitetima. Senator Aljaske Frenk Murkovski, ina�e predsednik senatskog Komiteta za energetiku i prirodna bogatstva, �ustro se odupirao jakom lobiju da se zakon o nepovredivosti rezervata primeni i na oblast "deset-nula-dva". Lobisti za o�uvanje rezervata nadaju se da �e predsednik Bil Klinton uo�i primoredaje du�nosti proglasiti celu oblast za Nacionalni spomenik, i da �e ovaj svojevrsni spomenik prirode obuhvatiti i spornu oblast "1002". Ukoliko pobedi Al Gor, koji ima podr�ku me�u ekolo�kim grupama, rezervat �e biti spasen, �ta god da se desi. �ak i ako novi predsednik postane biv�i nafta� D�ord� Bu�, koji se zala�e da rezervat bude dostupan njegovim prijateljima iz naftne industrije, izgradnja naftovoda bila bi prakti�no nemogu�a, pod uslovom da sada�nji predsednik proglasi oblast za spomenik. Bu� bi tehni�ki mogao da preina�i odluku aktuelnog predsednika, ali bi takav potez predstavaljao presedan. Najava da se Klinton priprema za ovaj poitez razbesnela je senatora Murkovskog i njegove istomi�ljenike. Oni, naime, tvrde da je izgradnja naftovoda zapravo pitanje dr�avne bezbednosti, jer omogu�ava ve�u nezavisnost SAD od uvoza nafte, i da �e ameri�ka jaka ekonomija biti uzdrmana. Bez toga, tvrdi Murkovski, "ne�emo mo�i da se brinemo o na�im starima, da iza�emo u susret potrebama ruralnog stanovni�tva Aljaske, da izdr�avamo �kole i Univerzitet ili da privu�emo mlade da ostanu u ovoj dr�avi".
Ukoliko
rezervat postane dostupan naftnim kompanijama, od toga bi najve�u korist
imao britanski "Briti� petroleum � Amoko", koji je ve� najve�i
investitor u naftnoj industriji Aljaske. Zvani�nici BP-a tvrde da moderna
tehnologija danas omogu�ava da se izbegnu ekolo�ke �tete. Oni se u
tvrdnjama pozivaju na �injenicu da je to ve� dokazano time �to BP ima
dozvolu za eksploataciju nafte u jezerskoj oblasti u �kotskoj. Sara
Kalahan, koordinator ekolo�ke organizacije arkti�ke Aljaske, ka�e da
izgradnja naftovoda ne bi "predstavljala samo kockarski potez, ve�
svesnu odluku o tome da li �emo se oku�ati u nala�enju nafte ili �emo
sa�uvati malo par�e Arktika".
Tim D�uda (Economist)
Eskimi i Indijanci
Bitka za naftu i irvase u Nacionalnom prirodnom rezervatu Arktika ne ti�e se samo naftnih kompanija, organizacija za o�uvanje okoline i politi�ara. U sporu �e odlu�ivati i Indijanci i Eskimi koji naseljavaju ovu oblast, a oni imaju i znatan finansijski interes. Neobi�an na�in spor oko izgradnje naftovoda produbio je drevnu netrpeljivost izme�u Eskima, koji �ive u priobalju, i Indijanaca iz plemena Gvi�in i Nets�ai koji naseljavaju kontinentalni deo rezervata.
Za Fejt D�emil, iz upravnog odbora plemena Gvi�in, spor nema nikakve veze ni sa naftom ni sa novcem. Kao i svi njeni sunarodnici, ona je ube�ena da bi izgradnja naftovoda naterala irvase na migraciju, a samim tim i njeno pleme koje u potpunosti zavisi od ove divlja�i. "Zato se ovaj spor ti�e ljudskih prava. Mi bismo iz korena morali da promenimo svoj na�in �ivota. To bi bilo kao kada bih ja vama nalagala �ta i kada da jedete." D�emil �ivi u Arkti�kom Selu, jednom od najizolovanijih naselja na teritoriji celokupne Severne Amerike. Godine 1971. Indijanci i Eskimi su potpisali istorijski ugovor sa dr�avom, koji im je za uzvrat osigurao zemlju, milijardu dolara i deonice u lokalnim korporacijama. Od tada plemena Gvi�in i Nets�ai gospodare prostranstvom od blizu dva miliona hektara, na kome �ivi tek ne�to vi�e od 700 du�a. No uprkos ovoj pogodbi, stanovnici ne �ive u blagostanju. Prose�an prihod po doma�instvu ni�i je od 10.000 dolara godi�nje. Njihov polo�aj dodatno bi bio pogor�an izgradnjom naftovoda, jer irvasi od kojih plemena �ive naseljavaju upravo spornu oblast "1002". Jo� gore po njih, ovom teritorijom raspola�u suparnici Eskimi, koji mahom �ive u selu Kaktovik na ostrvu Barter, na severu. Iako 259 �itelja kaktovika tako�e love irvase, za razliku od indijanskih plemena, Eskimi prihod ubiraju od lova na kitove. Zbog toga se oni o�tro suprotstavljaju istra�ivanju naftnih izvora u moru, jer bi izgradnja naftovodnih platformi i cevi oterala kitove. Otuda i njihovo zalaganje za eksploataciju bu�otina koje bi se nalazile u rezervatu, jer bi na osnovu ustupanja zemlji�ta ubirali zna�ajne prihode, koji im ve� pristi�u od postoje�ih naftnih postrojenja. Za razliku od sto�ara Indijanaca, prose�an prihod porodice u Kaktoviku iznosi blizu 50.000 dolara.
