Velika Britanija
Jadi mladog Blera
Kako je 16-godišnji sin britanskog premijera prošao medijsku “šibu”
London
Juen
Bler, 16-godišnji sin britanskog premijera Tonija Blera, proslavio je
kraj školske godine i sezone ispita kao i toliki drugi ostrvski
gimnazijalci – napio se. Policija ga je našla u veoma “intoksikovanom
stanju” na Lester skveru i privela u policijsku stanicu. Dečak je dao
lažno ime (Juen Džon), što je zapravo samo njegovo kršteno ime, staru
adresu, a svojim mlađanim godinama dodao je još dve. Pretresom
privedenog policija je utvrdila da stanuje na čuvenoj adresi Dauning
strit broj 10 i da je naravno, maloletni premijerov sin. Mladić je
propisno zaveden u policijsku kartoteku, a Skotland jard je pozvao
specijalnu službu iz Dauning strita da ga odvede kući.
Eto priče za kraj medijski neuzbudljive nedelje: novinari koji su se ubijali od dosade neočekivano su dobili “vruću” vest. Tako je jedan gotovo bezazleni deo rituala odrastanja anglosaksonskih tinejdžera dobio dimenzije političkog skandala, u najboljem slučaju senzacije, s obzirom na to da je reč o predsednikovom sinu. Neki pakosni komentatori su podsetili naciju da je predsednik, koliko juče, upozorio da njegova vlada neće tolerisati raspusno, asocijalno ponašanje mladih Ostrvljana na utakmicama, ali i šire, po gradovima i selima, da traži da policija dobije specijalna ovlašćenja kako bi na licu mesta izricala mandatne kazne za pijančenje i asocijalno ponašanje, a eto kako se njegov sin ponaša. Bilo je još utrljavanja soli u ranu, a neki su ovaj događaj nazvali krunom “najgoreg Blerovog meseca”: ankete otkrivaju da mu popularnost opada, nedovoljno je odlučan oko toga da li želi da euro zameni funtu, a napravio je i lapsus u jednoj televizijskoj kontakt-emisiji: odao je počast “američkim ratnim veteranima”, a trebalo je da kaže “australijskim ratnim veteranima”.
IZVINJENJE POLICIJI: Iz Dauning strita nije bilo pokušaja da se događaj zataška, minimizira, ili opravda. U najkraćem roku usledilo je zvanično saopštenje porodice Bler: “Juen se veoma izvinjava zbog neprijatnosti u koju je doveo policiju, zbog stanja u kojem je bio, kao i zbog lažnog predstavljanja. Svestan je ozbiljnosti situacije.” Toni Bler je dao izjavu za javnost: “Mislim da je interesovanje medija razumljivo, osobito s obzirom na činjenicu da sam poveo kampanju da se mladim pijancima izriču novčane mandatne kazne. Moj sin je u suštini dobro dete. Mi ćemo o ovome razgovarati sa njim i posavetovati ga. Kao političar ne mogu da obećam da će se članovi moje porodice uvek najuzornije ponašati, ali činjenica da je moj sin napravio neku grešku neće me sprečiti da javno iznosim svoja uverenja. Mislim da ko god prekrši zakon mora za to i da odgovara, moj sin ili bilo čiji sin. Mislim da je važno da preduzmemo korake da zaustavimo divlje, agresivno ili neprimereno ponašanje jednog dela mladih ljudi. To važi i za članove moje porodice, kao i za svakog drugog.”
Upitan da li misli da njegov sin treba da odgovara pred sudom, Bler je odgovorio: “To je stvar policije. Za svoje dete ne tražim nikakav specijalan tretman. Rekao bih da smo svi kao 16-godišnjaci radili stvari zbog kojih nam je posle bilo žao. Naravno, nismo o tome sutradan čitali u novinama. Ali, takav je život...” Bler je pokušao da objasni zašto je njegov sin dao policiji nepotpuno ime i staru adresu. ”Verovatno je pokušao da zaštiti svoje roditelje, znao je da će pući bruka. Moram da priznam da nije lako biti premijer, ali verujte, još je teže biti roditelj", rekao je Bler i pobrao aplauze na jednom političkom skupu.
U svoj zvanični govor tom prilikom u poslednjem trenutku je ubacio osvrt i na najnoviji porodični događaj.
Novinari su nadugo i naširoko opisivali da je premijer Bler zbog ovog incidenta bio “utučen”, “na ivici suza”, “zamišljen”, “umoran”. Upitan da li još stoji iza zakonskog predloga da se narušioci reda i mira, pod dejstvom alkohola na licu mesta kažnjavaju mandatnim kaznama, Toni Bler je odgovorio: ”Ako želimo da se obračunamo sa ovom potkulturom jednog dela mladeži u našoj zemlji, moramo se sa tim suočiti na pravi način, a to znači kažnjavanjem na licu mesta. Mislim da je to daleko bolje nego policiju prisiljavati da piše prijave sudu za komplikovane procedure koje ustvari znače da prekršioci neće odgovarati.”
Juen će morati još jednom da se pojavi pred policijom da bi kako nalaže slovo zakona, i zvanično bio strogo ukoren ili, što je malo verovatno, optužen. Novčane mandatne kazne ne odnose se na maloletnike, ali po slovu zakona Juen Bler i njegovi roditelji mogu, ako tako proceni sud, biti upućeni na tromesečni kurs “specijalne edukacije”. Inače, prekomerno alkoholiziranje mladih Britanaca masovna je pojava: ankete otkrivaju da čak 21 odsto adolescenata između 11 i 15 godina priznaje da se s vremena na vreme opija.
NIJE FER: Posle prave medijske fertutme oko nevolja mlađanog Blera, ali i njegovih roditelja (majka je tih dana sa bebom bila na kraćem odmoru u Portugaliji), pojavili su se i prvi komentari u njegovu odbranu. Čitaoci su ustali u zaštitu ovog šesnaestogodišnjaka: ”Ostavite ga na miru!”, “Mnogi tinejdžeri su kraj ispita proslavili popivši više nego što je trebalo, ali mediji vide samo šta je uradio Blerov sin...”, ili kratko: “Nije fer!” “Nema normalnog roditelja koji ne saoseća sa Blerovima. Ima li tinejdžera koji ne misli da je pravi horor živeti u Dauning stritu broj 10”, pita se komentator “Gardijana”.
Pitanja ima još: da li se baš slučajno mlađani Bler, očigledno pijan, našao sam na Lester skveru, ili mu je to neko od drugara “smestio”? Kako to da su novine tako brzo bile obaveštene? Svi govore o zaštiti mladeži, njihove privatnosti, zašto su se onda fotografije i, naravno, puno ime i prezime Blerovog sina našli u svim novinama, kad se to kosi sa zvanično usvojenim kodeksom britanskih medija? Ili su deca poznatih “divljač za odstrel”?
Mediji sada hvale Blera što nije ni pokušao da zaustavi medijsku mašinu (dva dana udarna televizijska vest, naslovne strane u svim tabloidima, ali i u ozbiljnim novinama). Javnost hvali premijera i grdi medije: prevladava uverenje da je mladog Blera, koji je još dete, ipak trebalo poštedeti ove medijske “šibe”. Život pod staklenim zvonom u Dauning stritu za adolescente nije ni najmanje zabavan.
Čulo se i mišljenje da je za životni početak mladog čoveka najgore da je dete slavnih. Gore je samo odrastati u slamovima istočnog Londona. Uostalom, stariji su se prisetili nevolja Randolfa Čerčila, Marka Tačera i ostale “sirote, bogate dece”.
Slobodanka Ast
