Sajber
demokratija
Bi�e
izbora u oktobru
Imate vi�e
od �esnaest godina i e-mail adresu? Sasvim dovoljno za u�e��e na
izborima za telo koje �e oblikovati internet
Kada
je internet nastajao, negde krajem �ezdesetih, niko nije pomi�ljao da �e
do kraja veka imati takav i toliki zna�aj. Jo� i manje su 1983. godine
ljudi sa univerziteta u Viskonsinu verovali da postavljaju osnove velikog
biznisa kada su napravili DNS (Domain Name System), princip za adresovanje
kompjutera i sadr�aja na internetu. Desetak godina kasnije, nakon prvog
velikog internet buma u svetu, do�lo je do prvih parnica oko prava na
kori��enje neke internet adrese izme�u velikih firmi i snala�ljivih
pojedinaca koji su u registrovanju adresa videli na�in da se obogate, ili
barem maznu neku paru.
OTIMANJE
O D�ULIJU: Uvidev�i
da bi stvari mogle da krenu naopako, ameri�ka vlada je odlu�ila da u
proces dodeljivanja adresa uvede neki red. Kako korisnici interneta nisu
bili odu�evljeni �injenicom da �e dr�avni �inovnici upravljati
medijem koji predstavlja oli�enje slobodnog izra�avanja na kraju
dvadesetog veka, na�eno je kompromisno re�enje. Vlada SAD odabrala je
(zapravo inicirala formiranje) neprofitnu organizaciju ICANN (�ita se
ajkan), sastavljenu od eksperata za internet, komunikacije i slobodu izra�avanja
i poverila im regulisanje materije. ICANN je skra�enica za Me�unarodnu
korporaciju za dodeljivanje imena i brojeva (internet adrese su u su�tini
brojevi) i startovala je septembra 1998. godine. Pored adresa koje su goru�e
pitanje, ICANN bi trebalo da se bavi i odre�ivanjem drugih parametara za
komunikaciju na internetu, kao i da uspostavlja tehni�ke standarde.
Mada su u ICANN uklju�eni
najbolji internet stru�njaci, ova organizacija je stalna meta brojnih
kriti�ara koji iza svakog ure�ivanja vide nameru da se ne�to spre�i,
odnosno cenzuri�e. Osnovna zamerka je u na�inu na koji je formirana ova
organizacija kojoj su dodeljena velika prava kada je internet u pitanju.
Tako�e, smatra se da je u odlu�ivanju o tome ko ima prava na neku adresu
ICANN previ�e bole�iv prema velikim kompanijama i popularnim li�nostima,
kao i da suvi�e uzima u obzir mi�ljenje Svetske organizacije za za�titu
intelektualne svojine koja se smatra jednako kompromitovanom.
Najsve�iji primer odluke
koja je izazvala mnogo polemike bila je ta da se adresa
www.juliaroberts.com oduzme izvesnom Badiju Rasu, koji ju je uredno
registrovao i platio, a sve to na tu�bu glumice koja je smatrala da se
radi o povredi njenog imena i lika. Rasprava se vodila oko toga da li je
glumica D�ulija Roberts jedina osoba na svetu koja pola�e pravo na to
ime, shodno tome i na istoimenu internet adresu. Argumenti obe strane bili
su prili�no jaki, a odluka da se sirota D�ulija za�titi proiza�la je
iz �injenice da je ona ipak najpoznatija osoba sa tim imenom i da na nju
prvo pomislimo kada se to ime spomene, te bi svako kori��enje imena bez
njenog odobrenja predstavljalo povredu njenih prava.
Odluka je trebalo da
postane punova�na 13. juna, ali na spomenutoj adresi jo� uvek je tekst
Badija Rajsa, koji sebe naziva obi�nim radnim �ovekom, razo�aranim u
pona�anje glumice koju je cenio i voleo i koji postavlja pitanje �ta je
sa parama koje je on dao da bi registrovao adresu, �to niko ne namerava
da mu nadoknadi (radi se o nekih sto pedeset dolara).
SAMO
�EST GLASA�A:
Ovaj primer jeste bizaran, ali tek delimi�no ilustruje va�nost
adresovanja (�to je tek jedna od aktivnosti korporacije). Zbog toga je
ICANN odlu�io da sprovede akciju �stvaranja baze� ili formiranje bira�kog
tela od zainteresovanih korisnika interneta, koji bi potom glasanjem
izabrali pet direktora (sa svakog kontinenta po jedan, izuzev Antarktika),
od ukupno devetnaest, koji bi imali odlu�uju�u ulogu u korporaciji.
U�lanjivanje je krajnje
jednostavno i mo�e se obaviti na adresi ICANN, a to je www.icann.org.
Potrebno je, dakle, da imate vi�e od �esnaest godina i sopstvenu
elektronsku adresu gde �e vam biti poslata �ifra za glasanje. Drugi deo
�ifre, identifikacioni kod, �alje se na va�u fizi�ku adresu (tamo gde
stvarno stanujete), �ime se predupre�uje mogu�nost da se jedna osoba
prijavi vi�e puta uz kori��enje elektronskih mahinacija. �lanstvo
ICANN-a na taj na�in mo�e da u�estvuje u kreiranju interneta u budu�nosti,
�to spostvenim sugestijama, �to preko delegata, a �lanovi imaju pravo
da kandiduju sami sebe, naprave kampanju na mre�i, i eventualno postanu
deo istorije, vrh internet birokratije.
Iako
se od �lanova tra�i malo, odziv nije preterano zadovoljavaju�i, mada
korporacija garantuje da �e va�i li�ni podaci biti za�ti�eni. Od
preko dvesta miliona korisnika u svetu, koji bi svi trebalo da budu
zainteresovani za to kako �e mre�a izgledati sutra, do sada se prijavilo
tek 26.000, a poslednji rok za prijavljivanje je 31. jul, barem kada su
prvi izbori u pitanju. Izbori �e se odr�ati u oktobru, naravno na
internetu.
Iz Jugoslavije se dosad
prijavilo samo �est glasa�a, isto koliko i iz Zimbabvea na primer, �ime
je na�a zemlja na dnu liste zainteresovanih, dok na listi vode Amerika,
Nema�ka, Japan, Kanada, Velika Britanija, Francuska. Internet provajderi
u Nema�koj direktno su zaslu�ni za to �to Nema�ka ima najvi�e �lanova
(oko 5000) posle Amerike (8200), budu�i da su organizovali �iroku
kampanju kako bi ubedili ljude da se registruju. Samim tim, velika je
verovatno�a da �e direktor za Evropu biti Nemac, naravno ukoliko se ne�to
u me�uvremenu ne promeni.
Veliki broj �lanova iz
Japana (4250) mo�da se mo�e objasniti predstoje�im sastankom ICANN-a u
Jokohami, od 13. do 17. jula, gde �e se pretresti mnoga pitanja vezana za
rad ove organizacije, kao i organizovanje predstoje�ih izbora. Zvani�no,
niko iz Jugoslavije ne�e prisustvovati ovom sastanku, mada �e biti re�i
o va�nim pitanjima vezanim za razvoj interneta, koja se i te kako doti�u
i nas. Nezvani�no, sastanku �e prisustvovati Slobodan Markovi�,
moderator Internodium liste (www.internodium.org.yu), verovatno najboljeg
mesta za raspravu o razvoju interneta na doma�em webu. Gospodin Markovi�
izneo nam je svoju nameru da participira u diskusiji sa predlozima vezanim
za izjedna�avanje statusa malih i velikih, zna�i obi�nih korisnika i
velikih preduze�a, potom da se nadle�nost oko sporova vezanih za
internet adrese prenese sa me�unarodnih na lokalne sudove, kao i neka
pitanja vezana upravo za prevazila�enje sporova oko registracije. O tome
kako je sastanak izgledao i �ta se novo priprema �ita�ete iz prve ruke
u jednom od narednih brojeva "Vremena".
INTERESANTNE
ZEMLJE: Kao velika
novina najavljuje se mogu�nost formiranja novih domena kako bi se
rasteretili postoje�i domeni poput .org
za razne nevladine organizacije ili .com
za sve i sva�ta. Iako svaka dr�ava pod svojim domenom (za nas je to .yu)
odre�uje kako �e adrese izgledati i, �to je jo� va�nije, kome �e se
i na koji na�in dodeljivati, odluke ICANN-a bi�e u mnogo �emu obavezuju�e.
Pre svega zbog toga �to �e povinovanje usvojenim principima uslovljavati
komunikaciju sa ostatkom interneta. Ugrubo, internet domeni mogu da budu i
nacionalno bogatstvo, sli�no frekvencijama. Ovo se naro�ito odnosi na
zemlje sa interesantnim akronimima za dr�avu, poput Italije (.it), Tonge
(.to) ili Tuvalua (.tv). Tonga je svoj domen prodala jednoj ameri�koj
firmi koja ga nemilosrdno rabi za registraciju adresa poput come.to.
Tuvalu se za sada dr�i rezervisano, mada neki poznavaoci prilika tvrde da
je i domen ove pacifi�ke zemlje rezervisan za velike televizijske ku�e
(na primer abc.tv ili m.tv). Nije
nemogu�e da se na udaru sada na�u Italija (justdo.it na primer), pa mo�da
i Jugoslavija (love.yu), ako se promene lokalni propisi oko na�ina
formiranja adresa pod jugoslovenskim domenom. Ono �to je trenutno mnogo
bitnije za Jugoslaviju jeste da na�i korisnici ne mogu da registruju
internet adrese pod doma�im domenom ako su fizi�ka lica, ve� to mogu da
�ine samo preduze�a, a svako preduze�e ima pravo na jednu adresu. Ovo
pravilo dovelo je do toga da ljudi iz Jugoslavije lak�e registruju svoje
prezentacije u Americi, pod domenima kao �to su .com
ili .net za �ta nije potrebno ni�ta osim para, ta�nije 35 dolara godi�nje,
sa tendencijom smanjivanja.
Uprkos �injenici da �e i
nakon neposrednih izbora predstavnika internet populacije u ICANN ve�inu
u upravnom odboru i dalje �initi oni koje je postavila ameri�ka vlada,
eksperti smatraju da je ovo korak u pravom smeru i da od prisustva �narodnih�
delegata mo�e biti samo koristi. �ak i oni koji su dosta skepti�ni po
pitanju uticaja neposredno izabranih na rad upravnog odbora smatraju da je
to ipak bolje nego da se volja korisnika potpuno ignori�e, a nemali broj
njih �e poku�ati da se kandiduje. U to ime oni tra�e od ICANN-a da
objavi bira�ke spiskove (�to bi moglo ugroziti privatnost �lanova),
kako bi krenuli u kampanju, i bune se zbog cenzusa od deset odsto
(trenutno 2600 glasova), koliko je neophodno obezbediti za kandidaturu.
Zoran
Stanojevi�
