Berlin
Poseta
Pod
jakim obezbe�enjem iranski predsednik Mohamed Hatami stigao je u zvani�nu
posetu Nema�koj, koja bi trebalo da predstavlja prvi korak u ekonomskom i
politi�kom pribli�avanju Irana Zapadu. Ovo je prva poseta nekog iranskog
dr�avnika Zapadnoj Evropi od Islamske revolucije 1979.
Nema�ki sud proglasio je Iran teroristi�kom dr�avom 1997, presudiv�i da je ubistvo �etvorice Iranaca u Berlinu 1992. naredio najvi�i iranski dr�avni vrh. Policijske snage su u punoj pripravnosti jer su iranske opozicione i me�unarodne aktivisti�ke grupe najavile velike proteste u Berlinu, i o�ekuje se da �e bar 25.000 ljudi demonstrirati na ulicama glavnog grada Nema�ke zbog posete iranskog poglavara. Nema�ka policija ve� je odvratila sa granice nekoliko grupa Iranaca ali potpuniji detalji o ovakvim merama nisu saop�teni. Mnoge nema�ke me�unarodne organizacije za za�titu ljudskih prava apelovale su na Nema�ku vladu da otka�e gostoprimstvo iranskom predsedniku, ali su zvani�nici odgovorili da je predsedniku Hatamiju neophodna podr�ka Zapada kako bi se u Iranu odbranio od politi�kih protivnika, islamskih fundamentalista. Hatamiju je ukazana visoka vojna po�ast pred njegov susret sa kancelarom Gerhardom �rederom. Predsednik Hatami sasta�e se i sa predstavnicima velikih nema�kih kompanija, ali �e, osim ekonomskih i kulturnih tema, biti pokrenuto i pitanje stanja ljudskih prava i razoru�anja.
Ontario
E�erihija koli
U
zemljoradni�koj oblasti oko jezera Hjuron u Ontariju stanovnici �ive u
strahu od zaraze bakterijom e�erihija koli preko vode za pi�e. Prvi put
se otkrilo da je voda zaga�ena pre ne�to manje od dva meseca i od tada
je zbog ove bakterije umrlo sedam osoba, ali se veruje da je bakterija
prouzrokovala smrt jo� devetoro ljudi. Vi�e od 1000 osoba bilo je na
bolni�kom le�enju zbog zaraze, a jo� isto toliko je potra�ilo lekarsku
pomo� zbog dijareje ili gr�eva u stomaku, �to �ini polovinu stanovni�tva
Vokertona, koji se nalazi na oko tri sata vo�nje od Toronta.
Ovo je prvi slu�aj zaraze preko vode u Severnoj Americi, a do danas se bakterija prenosila naj�e��e preko hrane. Tragedija u Vokertonu izazvala je i ozbiljnu politi�ku krizu, jer je dala povod partijama leve orijentacije da optu�e politi�ke protivnike da su odgovorni za njeno �irenje, po�to je konzervativni predsednik vlade Ontarija pre nekoliko godina prepolovio bud�et za ispitivanje teku�e vode i �ivotne okoline. Konzervativci odgovaraju na optu�be da bi se tragedija u Vokertonu mogla izbe�i da je vodovodni sistem bio privatizovan.
Ministarstvo ekologije Ontarija saop�tilo je da je �ak pet puta u proteklih pet meseci test vode za pi�e pokazao da uzorci sadr�e smrtonosnu bakteriju. Protivno propisima, rezultati testova nisu dati na uvid ontarijskoj slu�bi zdravstvene za�tite. Utvr�eno je, tako�e, da je nakon velikih poplava po�etkom godine ovom bakterijom zara�eno preko deset odsto stoke. Usred turisti�ke sezone mnogi restorani u Ontariju su zatvoreni iz predostro�nosti, a stanovnici koriste za pi�e i kuvanje isklju�ivo fla�iranu vodu.
Harare
Suzavac i smrt
U stampedu na stadionu u Harareu, tokom kvalifikacione utakmice za svetsko prvenstvo izme�u Ju�noafri�ke Republike i doma�ina, poginulo je 12 osoba. Stampedo je nastao nakon �to je policija bacila suzavac prema navija�ima koji su na teren bacali fla�e, besni �to su gosti u 84.
minutu utakmice poveli sa 2:0. �rtve su u be�ivotnom stanju prenete u gradsku bolnicu, a na desetine navija�a potra�ilo je lekarsku pomo�.
Najvi�e je onih sa ozbiljnim povredama unutra�njih organa, jer je masa naprosto izgazila navija�e koji su se u trku sapleli na tribinama.
Utakmici je prisustvovalo vi�e od 50.000 gledalaca. Za �etiri godine, ovo je �etvrta tragedija na stadionima tokom kvalifikacionih utakmica za svetsko prvenstvo. Devetoro ljudi izgbilo je �ivot 1996. u Zambiji, dok je u Gvatemala Sitiju poginulo najmanje 80 osoba.
Ina�e, Ju�noafri�ka Republika za dlaku je izgubila �ansu da postane prva afri�ka zemlja-doma�in svetskog prvenstva 2006. Odluka �irija (12 glasova naprema 11) da se prvenstvo odr�i u Nema�koj razgnevila je Ju�noafrikance i izazvala protestne demonstracije �irom �emlje.
Priredila D. Anastasijevi�
