Sajber
demokratija
Biće
izbora u oktobru
Imate više
od šesnaest godina i e-mail adresu? Sasvim dovoljno za učešće na
izborima za telo koje će oblikovati internet
Kada
je internet nastajao, negde krajem šezdesetih, niko nije pomišljao da će
do kraja veka imati takav i toliki značaj. Još i manje su 1983. godine
ljudi sa univerziteta u Viskonsinu verovali da postavljaju osnove velikog
biznisa kada su napravili DNS (Domain Name System), princip za adresovanje
kompjutera i sadržaja na internetu. Desetak godina kasnije, nakon prvog
velikog internet buma u svetu, došlo je do prvih parnica oko prava na
korišćenje neke internet adrese između velikih firmi i snalažljivih
pojedinaca koji su u registrovanju adresa videli način da se obogate, ili
barem maznu neku paru.
OTIMANJE
O DŽULIJU: Uvidevši
da bi stvari mogle da krenu naopako, američka vlada je odlučila da u
proces dodeljivanja adresa uvede neki red. Kako korisnici interneta nisu
bili oduševljeni činjenicom da će državni činovnici upravljati
medijem koji predstavlja oličenje slobodnog izražavanja na kraju
dvadesetog veka, nađeno je kompromisno rešenje. Vlada SAD odabrala je
(zapravo inicirala formiranje) neprofitnu organizaciju ICANN (čita se
ajkan), sastavljenu od eksperata za internet, komunikacije i slobodu izražavanja
i poverila im regulisanje materije. ICANN je skraćenica za Međunarodnu
korporaciju za dodeljivanje imena i brojeva (internet adrese su u suštini
brojevi) i startovala je septembra 1998. godine. Pored adresa koje su goruće
pitanje, ICANN bi trebalo da se bavi i određivanjem drugih parametara za
komunikaciju na internetu, kao i da uspostavlja tehničke standarde.
Mada su u ICANN uključeni
najbolji internet stručnjaci, ova organizacija je stalna meta brojnih
kritičara koji iza svakog uređivanja vide nameru da se nešto spreči,
odnosno cenzuriše. Osnovna zamerka je u načinu na koji je formirana ova
organizacija kojoj su dodeljena velika prava kada je internet u pitanju.
Takođe, smatra se da je u odlučivanju o tome ko ima prava na neku adresu
ICANN previše bolećiv prema velikim kompanijama i popularnim ličnostima,
kao i da suviše uzima u obzir mišljenje Svetske organizacije za zaštitu
intelektualne svojine koja se smatra jednako kompromitovanom.
Najsvežiji primer odluke
koja je izazvala mnogo polemike bila je ta da se adresa
www.juliaroberts.com oduzme izvesnom Badiju Rasu, koji ju je uredno
registrovao i platio, a sve to na tužbu glumice koja je smatrala da se
radi o povredi njenog imena i lika. Rasprava se vodila oko toga da li je
glumica Džulija Roberts jedina osoba na svetu koja polaže pravo na to
ime, shodno tome i na istoimenu internet adresu. Argumenti obe strane bili
su prilično jaki, a odluka da se sirota Džulija zaštiti proizašla je
iz činjenice da je ona ipak najpoznatija osoba sa tim imenom i da na nju
prvo pomislimo kada se to ime spomene, te bi svako korišćenje imena bez
njenog odobrenja predstavljalo povredu njenih prava.
Odluka je trebalo da
postane punovažna 13. juna, ali na spomenutoj adresi još uvek je tekst
Badija Rajsa, koji sebe naziva običnim radnim čovekom, razočaranim u
ponašanje glumice koju je cenio i voleo i koji postavlja pitanje šta je
sa parama koje je on dao da bi registrovao adresu, što niko ne namerava
da mu nadoknadi (radi se o nekih sto pedeset dolara).
SAMO
ŠEST GLASAČA:
Ovaj primer jeste bizaran, ali tek delimično ilustruje važnost
adresovanja (što je tek jedna od aktivnosti korporacije). Zbog toga je
ICANN odlučio da sprovede akciju «stvaranja baze» ili formiranje biračkog
tela od zainteresovanih korisnika interneta, koji bi potom glasanjem
izabrali pet direktora (sa svakog kontinenta po jedan, izuzev Antarktika),
od ukupno devetnaest, koji bi imali odlučujuću ulogu u korporaciji.
Učlanjivanje je krajnje
jednostavno i može se obaviti na adresi ICANN, a to je www.icann.org.
Potrebno je, dakle, da imate više od šesnaest godina i sopstvenu
elektronsku adresu gde će vam biti poslata šifra za glasanje. Drugi deo
šifre, identifikacioni kod, šalje se na vašu fizičku adresu (tamo gde
stvarno stanujete), čime se predupređuje mogućnost da se jedna osoba
prijavi više puta uz korišćenje elektronskih mahinacija. Članstvo
ICANN-a na taj način može da učestvuje u kreiranju interneta u budućnosti,
što spostvenim sugestijama, što preko delegata, a članovi imaju pravo
da kandiduju sami sebe, naprave kampanju na mreži, i eventualno postanu
deo istorije, vrh internet birokratije.
Iako
se od članova traži malo, odziv nije preterano zadovoljavajući, mada
korporacija garantuje da će vaši lični podaci biti zaštićeni. Od
preko dvesta miliona korisnika u svetu, koji bi svi trebalo da budu
zainteresovani za to kako će mreža izgledati sutra, do sada se prijavilo
tek 26.000, a poslednji rok za prijavljivanje je 31. jul, barem kada su
prvi izbori u pitanju. Izbori će se održati u oktobru, naravno na
internetu.
Iz Jugoslavije se dosad
prijavilo samo šest glasača, isto koliko i iz Zimbabvea na primer, čime
je naša zemlja na dnu liste zainteresovanih, dok na listi vode Amerika,
Nemačka, Japan, Kanada, Velika Britanija, Francuska. Internet provajderi
u Nemačkoj direktno su zaslužni za to što Nemačka ima najviše članova
(oko 5000) posle Amerike (8200), budući da su organizovali široku
kampanju kako bi ubedili ljude da se registruju. Samim tim, velika je
verovatnoća da će direktor za Evropu biti Nemac, naravno ukoliko se nešto
u međuvremenu ne promeni.
Veliki broj članova iz
Japana (4250) možda se može objasniti predstojećim sastankom ICANN-a u
Jokohami, od 13. do 17. jula, gde će se pretresti mnoga pitanja vezana za
rad ove organizacije, kao i organizovanje predstojećih izbora. Zvanično,
niko iz Jugoslavije neće prisustvovati ovom sastanku, mada će biti reči
o važnim pitanjima vezanim za razvoj interneta, koja se i te kako dotiču
i nas. Nezvanično, sastanku će prisustvovati Slobodan Marković,
moderator Internodium liste (www.internodium.org.yu), verovatno najboljeg
mesta za raspravu o razvoju interneta na domaćem webu. Gospodin Marković
izneo nam je svoju nameru da participira u diskusiji sa predlozima vezanim
za izjednačavanje statusa malih i velikih, znači običnih korisnika i
velikih preduzeća, potom da se nadležnost oko sporova vezanih za
internet adrese prenese sa međunarodnih na lokalne sudove, kao i neka
pitanja vezana upravo za prevazilaženje sporova oko registracije. O tome
kako je sastanak izgledao i šta se novo priprema čitaćete iz prve ruke
u jednom od narednih brojeva "Vremena".
INTERESANTNE
ZEMLJE: Kao velika
novina najavljuje se mogućnost formiranja novih domena kako bi se
rasteretili postojeći domeni poput .org
za razne nevladine organizacije ili .com
za sve i svašta. Iako svaka država pod svojim domenom (za nas je to .yu)
određuje kako će adrese izgledati i, što je još važnije, kome će se
i na koji način dodeljivati, odluke ICANN-a biće u mnogo čemu obavezujuće.
Pre svega zbog toga što će povinovanje usvojenim principima uslovljavati
komunikaciju sa ostatkom interneta. Ugrubo, internet domeni mogu da budu i
nacionalno bogatstvo, slično frekvencijama. Ovo se naročito odnosi na
zemlje sa interesantnim akronimima za državu, poput Italije (.it), Tonge
(.to) ili Tuvalua (.tv). Tonga je svoj domen prodala jednoj američkoj
firmi koja ga nemilosrdno rabi za registraciju adresa poput come.to.
Tuvalu se za sada drži rezervisano, mada neki poznavaoci prilika tvrde da
je i domen ove pacifičke zemlje rezervisan za velike televizijske kuće
(na primer abc.tv ili m.tv). Nije
nemoguće da se na udaru sada nađu Italija (justdo.it na primer), pa možda
i Jugoslavija (love.yu), ako se promene lokalni propisi oko načina
formiranja adresa pod jugoslovenskim domenom. Ono što je trenutno mnogo
bitnije za Jugoslaviju jeste da naši korisnici ne mogu da registruju
internet adrese pod domaćim domenom ako su fizička lica, već to mogu da
čine samo preduzeća, a svako preduzeće ima pravo na jednu adresu. Ovo
pravilo dovelo je do toga da ljudi iz Jugoslavije lakše registruju svoje
prezentacije u Americi, pod domenima kao što su .com
ili .net za šta nije potrebno ništa osim para, tačnije 35 dolara godišnje,
sa tendencijom smanjivanja.
Uprkos činjenici da će i
nakon neposrednih izbora predstavnika internet populacije u ICANN većinu
u upravnom odboru i dalje činiti oni koje je postavila američka vlada,
eksperti smatraju da je ovo korak u pravom smeru i da od prisustva «narodnih»
delegata može biti samo koristi. Čak i oni koji su dosta skeptični po
pitanju uticaja neposredno izabranih na rad upravnog odbora smatraju da je
to ipak bolje nego da se volja korisnika potpuno ignoriše, a nemali broj
njih će pokušati da se kandiduje. U to ime oni traže od ICANN-a da
objavi biračke spiskove (što bi moglo ugroziti privatnost članova),
kako bi krenuli u kampanju, i bune se zbog cenzusa od deset odsto
(trenutno 2600 glasova), koliko je neophodno obezbediti za kandidaturu.
Zoran
Stanojević
