Knjige: �Kardinalna gre�ka�
O levoj melanholiji
Walter je Benjamin bio prvi koji je u jednoj bezazlenoj recenziji (...) upotrijebio sintagmu lijeva melankolija. U jednom dobu, me�utim kad lijevo mo�e biti jo� jedino melankoli�no, valja vidjeti �to u tom sklopu dobija, ili pak gubi, jedno ili drugo. Melankolija nije �al za nekim pro�lim stanjem, kako se �esto imputira, premda u toj �udnovatoj leguri koja podlije�e Saturnu mo�e biti i nostalgije kojoj je takav �al svojstven.
Slobodan �najder
U
poretku pojmova do kojih dr�i Slobodan �najder, kao rasni izdanak mitske
�68, �levo� zauzima veoma visoko mesto; li�no mi je ovakva strast
prili�no te�ko shvatljiva, da li iz generacijskih ili, pak,
�svetonazornih� razloga; s druge strane, autenti�ni, savremeni levi
diskurs u Hrvatskoj imao je tu paradoksalnu �sre�u� da je tom
zemljom zavladala rigidna i primitivna desnica, nesvesno u deset (krvavih)
godina svoje vlasti �rehabilituju�i� �ak i �tvr�i� levi diskurs
i razne komunisti�ke d�id�a-bid�e; divljanje i haranje hadezeovskih
kulturtregera spontano je opralo
mnoge �leve� biografije, do te mere da u dana�njoj RH mo�ete u vrlo
ozbiljnim i uglednim novinama �itati ozbiljno shva�ene ispovesti raznih levih
glavoseka i njihovih ideolo�kih pri�ipetlji (a dana�njih, eto, profitera
zaborava) � mahom okupljenih oko tada�njeg ideologa Stipe �uvara
� kako su oni, dodu�e, ponegda i pogdegde zabranjivali pisce i knjige i
hapsili zbog mi�ljenja, ali, brate, s razlogom, a ne kao ovi posle
njih... U Srbalja je stvar s �levim� dosta druga�ija, utoliko �to su
taj pojam i sve �to uz njega ide monopolisali pripadnici jedne kleptofa�isti�ke
Klike, protagonisti najgore i najsramnije vladavine u istoriji Srbije.
Mada, �to jes� jes�, i ovde ikone Nove
Srbske Levice � dostojnog pandana istoimenih �desnih� klovnova
� dolaze iz sveta �68: od Milorada Vu�eli�a do Ljubi�e Risti�a.
Naravno, ne bih da budem pogre�no shva�en: 1968. je bila i pro�la, i
nije kriva �to su se neka njena deca toliko pokondirila. De�avalo se to
i u boljim familijama.
�Slu�aj �najder� specifi�an je utoliko �to su specifi�ne i dru�tvene okolnosti u kojima se pisac nalazio; u vreme predominacije oficijelno �levog�, partijskog diskursa, ono �najderovsko (evro)levo � izaziva�ki anarhoidno sa stanovi�ta svih sam-soc kanona � bilo je revizionisti�ko, ergo hroni�no sumnjivo, ako ne i neprijateljsko; padom titoisti�kog komunizma i dolaskom hadezeovske turbodesnice na vlast � a to �najder precizno naziva �konzervativna revolucija� � ovaj, pak, diskurs postaje �izdajni�ki�, �nedomoljuban� i u svakom slu�aju �opasan� i �nama stran�. Isto se to, vidi vraga, desilo i u Srbiji, uprkos nominalnoj vlasti �levice�: radikalno desne (para)vrednosti i ovde su brutalno okupirale gotovo sav javni prostor: nacionalizam, ksenofobija, patrijarhalizam, klerikalizam (u jednoj slabo tj. ovla�no hristijanizovanoj zemlji!), militarizam... svi na broju, okrenuti prema svojim parnjacima preko plota. Ostaju�i veran svom, hajmo re�i, levo-liberalnom svetonazoru, �najder je, kao i toliki drugi, do�ekao da bude (gnevno) percipiran kao radikalni levi�ar, takore�i bolj�evik; u Hrvatskoj je za takve �ak skovan pojam �lijevi teroristi�, na �ta je najbolje replicirao Boris Buden, mo�da najvispreniji hrvatski dru�tveni analiti�ar devedesetih, rekav�i, otprilike, kako nije normalno da neko ko samo dosledno zastupa vrednosti demokratije, ljudskih prava, etni�ko-verske tolerancije, antima�izma ili antimilitarizma biva do�ivljavan kao levi ekstremista; u savremenom svetu ove su vrednosti svojevrsni mainstream, a tamo gde su one ne ba� dobrodo�la �krajnost� � kao u Hrvatskoj ili Srbiji � ljudi o�igledno imaju problema s pozicioniranjem najelementarnijih stavova i pojmova.
Knjiga izabranih kolumni Kardinalna gre�ka (Novi list-Adami�, Rijeka 1999) reprezentativan je presek �najderovog gra�anskog i intelektualnog anga�mana tokom (bukvalno!) olovnih devedesetih. Na preko tri stotine stranica na�lo se mesta za pedeset i sedam tekstova iz kolumne Opasne veze, koju je �najder po�eo da ispisuje u februaru 1994. za rije�ki Novi list, tada � i jo� dugo potom � jedini nezavisni dnevnik u zemlji; ova knjiga obuhvata tekstove nastale do pred kraj 1998, a u pripremi je ve� i novi nastavak, s tekstovima iz perioda postepene tranzicije iz demokrature ka demokratiji... Gotovo da nema va�nog pitanja (po)ratne Hrvatske � ali i Bosne, Srbije, Kosova � koje se �najder nije dotakao: od sveprisutnog oficijelog �ovinizma, napose prema Srbima, preko istorijskog revizionizma u vidu organizovane neousta�izacije, �imperijalisti�kog� odnosa prema Bosni, zlo�ina u Krajini, reklerikalizacije dru�tva, retu�iranja bliske pro�losti i proizvodnje zaborava, sumanutog etnopuristi�kog nasilja nad jezikom etc. Op�iran, raspisan, ponegde na mah previ�e kitnjast, ali ipak neumoljivo precizan i tvrdoglavo strog prema Gluposti koja � kad se udru�i � postaje Zlo, iznad svega pronicljiv i sr�an, �najder se ovim kolumnama potvr�uje (i) kao odli�an stilista izvan dramske tekstualnosti.
Zate�en u oku oluje, usred rata i sveop�te �rebarbarizacije� zemlje i �regiona�, �najder svoju kolumnu koncipira kao svojevrsni antifa�isti�ki brevijar; jer, antifa�izam je tokom devedesetih u ovim krajevima prestao da bude prvobora�ka �nostalgija� i retro-moda, i postao stvar dnevnog (duhovnog) opstanka i, zapravo, moralna obaveza. Osim za one koji su se sve vreme pravili da fa�izam i ne prime�uju � izuzev tamo daleko, kod Onih Drugih. �najderovo autorsko i �ideolo�ko� polazi�te neskriveno je mato�evsko i krle�ijansko � �to �ak ni za povr�nije poznavaoce njegovog ranijeg dramskog i publicisti�kog opusa svakako nije iznena�enje � �to �e re�i kosmopolitsko koliko i hrvatsko, a tako�e i bez ostatka ju�noslovensko; upravo je u tome njegova najte�a jeres: i on je, kao i jedna Dubravka Ugre�i�, na primer, ili Feralovci i Arkzinovci, bio stigmatizovan ne zbog ne�ijeg teoretskog levo/desnog vunovla�arenja, nego upravo zbog radikalnog otklona od nacionalizma kao posve�enog Novog Kolektivizma; iz istih su razloga, uostalom, i male �gra�anske� grupacije i pojedinci u Srbiji bivali stalno ka�tigovani i od re�ima i od njegovih �desnih� kriti�ara, koji su stalno nezadovoljno zahtevali vi�e istoga. Ovaj se diskurs, dakle, nalazi �levo� utoliko �to se ne nalazi �desno�; ovo zvu�i kao slavno otkri�e tople vode, ali u toj negaciji je i te kakav �sadr�aj�: demokratija, tolerancija i ljudska prava prevashodno su liberalne, dakle u neku ruku �centra�ke� vrednosti; me�utim, radikalni �tranzicijski� desni�ar sebe voli da defini�e kao nekoga ko se nalazi stameno na tom imaginarnom politi�kom Centru; zato je sve �to je �levo� od njega � a sve �to je demokratsko mora po prirodi stvari biti �levo� od njega! � u njegovim o�ima �ekstremno�, to jest neokomunisti�ko, bolj�evi�ko... Pomo�u te nametnute pojmovno-vrednosne mutacije, svaki autenti�no demokratski govor � �ta god on o sebi mislio � nu�no otklizava u polje �levog�: dovoljno je, i levo i desno od Drine, biti dosledno podozriv prema totemima Nacije, Otad�bine, Kralja i Crkve, pa da vas svrstaju u leve jeretike. �najder barem pri svemu tome ose�a mnogo manje nelagode od mnogih mla�ih kriti�ara postkomunisti�ke situacije devedesetih � opet podjednako u Srbiji i Hrvatskoj � jer on pamti vremena kada je pojam �levog� u tradicionalnijem zna�enju jo� i imao nekog smisla, pa �levi�arsku� etiketu do�ivljava i nosi posve lako. Nije li, uostalom, jedan teoreti�ar rekao da iskaz �ja nisam ni levo ni desno� zapravo zna�i da ste � desno. Mislite o tome.
Ah, da: Kardinalna gre�ka iz naziva knjige je ime teksta zbog kojeg se �najder �eono sukobio s Crkvom, i zbog kojeg nije mogao da postane upravnik rije�kog HNK-a �Ivan Zajc�. Ali, ko mari? Pisac nije pisac zato �to pi�e nego zato �to opisuje: u vremenu Najgorih, za to uvek postoji i cena. Ali, �ta je to prema patnjama opisanih...
Teofil Pan�i�
