Zajam za FSJ
Ne
mogu da verujem: pare koje su jugoslovenski fudbaleri zaradili osvajanjem
osmog mesta su blokirane! Blokirane u tobože neutralnoj Švajcarskoj. Državi
koja se uopšte nije kvalifikovala za prvenstvo starog kontinenta i na čijoj
teritoriji nije odigran nijedan meč. Ko je uopšte spomenuo Švajcarsku
dok su igrane utakmice?! Ali, sve mora da bude u Švajcarskoj, i sedište
Crvenog krsta, i Ženevske konvencije, i UEFA-e i FIFA-e! UEFA je u Bernu,
i ne može da nam plati jer se ministarstvo finansija uskopistilo i
blokiralo našu muku. To nam je hvala za onolike žute i crvene kartone,
za trinaest pretrpljenih golova! Nisam ni znao, za svaki primljeni gol
reprezentaciji sleduje šeststo hiljada švajcaraca, što je u našem slučaju
naraslo na lepih sedam miliona i osamsto hiljada. Koje sad ne možemo da
podignemo.
I nećemo ih podići sve dok Branko Bulatović i Miljan Miljanić ne pohvataju i ne isporuče sve ljubitelje fudbala za koje se zanima Hag, novac nećemo videti dok čelni ljudi iz kuće fudbala ne ukinu Zakon o univerzitetu, Zakon o javnom informisanju, dok ne raspišu vanredne i poštene izbore na svim nivoima uključujući i izbore za FSJ! Pa šta hoćete, braćo Švajcarci, šta da učini Miljan Miljanić, kakav viraž da izvede Branko Bulatović zvani Bata?
Generalnog sekretara napadali smo kad su mu španski carinici zaplenili tričave sto dvadeset tri hiljade maraka koje je hrabro i požrtvovano nosio u tašni. Ono što je plava četa zaradila u prijateljskom susretu sa izabranim timom Katalonije komisijski je prebrojano, zavedeno i oduzeto na samom aerodromu, dužnosnicima ove bivše kolonijalne sile, i to je bilo malo, pa smo morali da platimo i kaznu od nekih hiljadu dolara – iznošenjem tolike gotovine u običnoj torbi prekršili smo neki očito restriktivan španski zakon. Kao da smo radili na crno, pa nas inspekcija rada uhvatila i deportovala tamo otkud smo došli preotevši nam našu crkavicu. Imali smo pravo na neku žalbu, ali smo rekli, generalni sekretar je rekao da se nećemo žaliti, nek vam je na čast i nek vam je halal, sinovi Katalonije, samo da se nemio događaj već jedared okonča i da se glavnica vrati u sekretarovu torbu (potonje se, sudeći po pisanju "Ekspresa", još nije desilo, a kad će ne znamo)!
Posle skandala koji su izazvali španski carinici pronosile su se glasine da je novac bez potrebe nošen u torbi, navodno je sve to moglo legalno i bezopasno da se prenese preko banaka, eto nam sada banke, i to švajcarske. Koje od ministarstva finansija ne smeju da pisnu.
Šta je uopšte generalni sekretar mogao da uradi pošto
smo osvojili osmo mesto? Sve i da je među funkcionerima UEFA-e bio neki
prijatelj Srbije, neko ko bi prošvercovao sedam miliona i osamsto hiljada
franaka i ponudio nam ih u gotovom negde na teritoriji Belgije ili
Holadije, država kojima švajcarsko ministrastvo finansija ne može ništa
– sekretar bi se nakon gorke lekcije iz Španije teško odlučio da
franke poslaže u kufer i da ih svojeručno donese u Beograd. U razgovoru
sa novinarom "Ekspresa", g. Bulatović je iskreno ispričao šta
je sve preduzeto da doznake iz inostranstva stignu do Terazija 35: "Iz
Berna, gde je sedište FIFA-e i UEFA-e u više navrata su nas upozoravali
i savetovali kako da dođemo do novca zarađenog na 'EURO 2000'. Na kraju
smo Švajcarcima poslali preveden statut FSJ iz kojeg se vidi da smo
samostalna i nezavisna društvena sportska organizacija i da nismo pod
kontrolom Vlade Jugoslavije."
Od svih nevladinih organizacija najviše volim FSJ! Nisam ni znao da najviši fudbalski forum nije pod kontrolom Vlade, ali tako jeste najbolje: da FSJ ne bude pod kontrolom Vlade, a Vlada da ne bude pod kontrolom Fudbalskog saveza. Samo tako ćemo imati i dobre sportske rezultate i radne pobede. Da je na mestu generalnog sekretara bio neko drugi, statut bi verovatno bio preveden na sva tri jezika kojima se govori u Švajcarskoj. Najviši pravni akt FSJ-a bio bi možda i dopunjen: "Fudbalski savez Jugoslavije ne samo da nije pod kontrolom Vlade, nego ne polaže računa ni javnosti: funkcionerima FSJ-a jasno je da javnim mnjenjem manipuliše država koja sve elektronske medije ima u svojoj čvrstoj ruci." Amandman br. 2: "Generalni sekretar Branko Bulatović deli isto prezime sa predsednikom Vlade, ali nije njegov brat blizanac, nije je pod premijerovim uticajem niti pod premijerovom kontrolom. Naprotiv. Za svoj rad ili nerad, za eventualne mnogobrojne neuspehe, promašaje, gafove, propuste i sl. generalni sekretar odgovara jedino Miljanu Miljaniću."
Generalni sekretar se zadovoljio elegantnom izjavom da nije pod kontrolom Vlade Jugoslavije, ali, kad razmislim, nije ni to mala stvar. Kad će se u rukovodstvu UEFA-e naći neko ko bi mu bio ravan? Ima li neki Švajcarac kadar da iz fondova UEFA uzme sedam miliona i osamsto hiljada franaka i da ih donese u Beograd? Da u Surčinu dâ izjavu: "Ne priznajem buržoasku odluku švajcarskog Ministarstva finansija, priznajem samo sud UEFA-e! Asocijacija za koju radim nije pod kontrolom švajcarske vlade, nego je samostalna, nezavisna, međunarodna ustanova. Mi smo FSJ-u dužni, a pojedinci iz ministarstva finansija stavljaju na kušnju naš ugled i pokušavaju da nas zavade sa Srbijom, koja je kolevka fudbala i dubak civilizacije."
Odšteta koju UEFA duguje FSJ-u za sve što su plavi propatili u borbi sa brojčano nadmoćnijim rivalima stići će kad-tad. Drug Branko je domišljato i dalekovido, možda upravo uz blagoslov Vlade, rekao to što je rekao (ili je zbilja izvan kontrole i ne treba mu nikakvo odobrenje?)... Znam samo da ja ne bih imao srca da se distanciram od vlade, nipošto, makar nikad ne dobio nijedan su. Progonilo bi me ovo: šta ako se sutra drugi savezi, ustanove i pojedinci – koji su možda i ponajgori – povedu za mojim primerom i krenu da se distanciraju od režima? Mi nismo pod kontrolom Vlade, dajte nam pare...
Više bih voleo da je Vlada iz budžeta poravnala UEFA-in dug, da je raspisan zajam za FSJ, samodoprinos, bilo šta, samo da smo pred svetom ostali jedinstveni kao što smo bili.
Ljubomir Živkov
