Krvavo prosto: Braća Koen, čudaci američkog filma
Stilsko podrigivanje
Koenovi su snimili Krvavo prosto sa 1,5 miliona dolara koje su sakupili u Mineapolisu. Kucali su na razna vrata oko godinu i po dana sa scenarijem i dvominutnom pitalicom. "Zašto bih ja investirao u taj film?" pitao je jedan potencijalni ulagač. Džoel je odgovorio: "Ako vi ne uložite, neko drugi će morati."
Pre
nego što su postali prvi postmodernisti u pop filmu, pre nego što su
proglašeni za najbolje pisce bajki u filmskom svetu, pre nego što su ih
kritičari nazvali "Rubikovim kubistima" američkog filma, Džoel
i Itan Koen bili su veseli studenti šaljivdžije. Stariji brat Džoel
studirao je film na Njujorškom univerzitetu. Itan, mlađi, studirao je
filozofiju na Prinstonu, gde je uzeo godinu dana slobodno, a da se nije
potrudio da nekoga o tome zvanično obavesti. Kada je bio spreman da
nastavi studije, Itan je pisao dekanu da mu se desila lovačka nesreća u
dnevnoj sobi njegovog zeta i da mu je raznesena leva ruka. Dekan je
odgovorio pun saučešća, tražeći da mu se javi Itanov lekar i da
potvrdi da se Itan oporavio dovoljno da može da pohađa nastavu. Nekoliko
dana kasnije dekan je dobio pismo od velečasnog doktora Samsona
Gaziorvica iz bolnice Naša gospa od
oka, uha, nosa i grla. Dr Gaziorvic je rekao da bi Itanove učionice
trebalo da budu vrlo blizu zato što su mu raznesene i noge. "Mladog
Itana bi trebalo zaštititi od ruganja kolega studenata", savetovao
je velečasni doktor. "Veoma spretno je ovladao svojim kukama."
Pošto je zagrizao mamac, dekan je odmah zakazao za Itana posetu kod školskog
psihijatra, koji mu je ponudio izbor dijagnoza koje su se kretale od manične
depresije do paranoidne šizofrenije. Itan ih je sve odbio. Džoel mu je
rekao da bi trebalo da zbuni psihijatra tako što će da požuri nazad u
svoju sobu u domu i da se obesi. Savetovao mu je: "Ostavi poruku:
'Tražio sam pomoć, ali je niko nije ponudio'."
Isto sablasno šaljivdžijsko umetništvo zarazilo je 1984. i prvenac braće Koen, film Krvavo prosto, gotski triler koji će biti ponovo pušten kao director's cut (prvobitna duža verzija filma, op. prev.) ovih dana. Krvavo prosto je prvi od osam filmova koje su braća Koen snimili zajedno, i to pre nego što su napunili 30 godina. Oni sarađuju tesno kao Čang i Eng, tako da je teško reći gde počinje Džoelova režija, a prestaje Itanovo pisanje. Njihov neobuzdano nestašan stil ruši filmske konvencije i očekivanja publike, baš kao što je Itan uštinuo dekana Prinstona. Filmovi braće Koen su zamršene i napete priče koje ne dozvoljavaju gledaocima da uoče uobičajene tragove koji govore u kom se pravcu priča dalje kreće. Braća uzimaju veoma potrošene filmske žanrove i ponovo ih ustanovljavaju, kao što Robert Venturi preuređuje neki muzej. Hladna preciznost njihovih planova dovodi do toga da se neki gledaoci žale da su njihovi filmovi pametni ali beskrvni. Kritičari kažu da su Koenovi, izgleda, majstori mahinatorstva čija tehnička veština sakriva srce i emocije. Oni gunđajući govore da braća Koen snimaju filmove samo da bi udovoljili sebi. A to je verovatno tačno. Arizona Junior (1987) i Fargo (1996) bili su njihovi jedini komercijalno uspešni filmovi. Ali su postali kult sa mnogo sledbenika, naročito među univerzitetskim filmskim učenjacima (roditelji braće Koen su profesori na koledžu u Mineapolisu). Nemilosrdno analizirani Barton Fink (1991) je film koji je lansirao hiljade teza. Priča Klifordu Odetsu sličnog dramskog pisca koji ima problema sa autorskom blokadom kada ga angažuju u Holivudu da štancuje rvačke filmove stvorila je film tako krcat dvosmislenostima da se svaka teza može odbraniti. "Kada pogledam unazad", kaže Džoel, "izgleda kao da smo izazivali životinje u zoo vrtu."
Krvavo prosto izazvao je mnogo disertacija i rasprava, koje su zbunjivale one koji prave filmove tako tajanstvenim zapažanjima kao što je "braća Koen nude neobično zanimljive analize mauvaise foi u sartrovskom duhu".
Braću beskrajno zabavlja što se filmu Krvavo prosto pripisuju šale i omaži koji su u vezi sa piscima koje nikada nisu čitali i klasicima film noira koje nikada nisu gledali. "Kada čitamo knjige koje su nam već pripisali kao uzore", kaže Džoel, "pronalazimo nove ideje za filmove", kaže Itan. Braća Koen, ne samo da razmišljaju isto, nego i pričaju isto. Počinju i završavaju rečenice jedan drugom (kao Gaja, Raja i Vlaja! – up. ur.). Iza svih njihovih filmova vreba neki književni ili filmski uzor. Ton i način pričanja priče u filmu Krvavo prosto pozajmljeni su iz nesentimentalnih romana Džejmsa M. Kejna. Za naslov su prilagodili termin Dešajela Hemeta za paniku koja obuzima ubicu posle zločina. Sniman u donjem Teksasu, Krvavo prosto je krimić koji pre odgovara na pitanje zašto nego ko, stravičan menage a quatre sa sopstvenom zastrašujućom logikom. Složeni zaplet nas uvodi u dvostruke i trostruke prevare, odanosti čas ovom čas onom, preranu sahranu, nabijanje na kolac i seriju pogrešnih koraka koji kulminiraju ubistvom. Bračno neverstvo je ono što pokreće film Krvavo prosto. Vlasnik saluna Neon Boot (Den Hedaja) unajmljuje olinjalog detektiva (sjajni M. Emet Volš u sportskom odelu boje senfa), najpre da špijunira njegovu ženu (Frensis Mekdormen), a zatim da ubije nju i njenog ljubavnika (Džon Gec). Umesto toga, privatno njuškalo uzima pare, ubija vlasnika bara, i to ubistvo namešta paru koji je vlasniku bara nabio rogove. Odatle se zaplet okreće naglavce, zatim krivuda u pravcu koji uvek izgleda pogrešan. Nijedan lik nije svestan mreže u kojoj ih braća Koen vrte. "Ono što nam se svidelo u priči je to što likovi ne znaju šta se dešava", kaže Itan (ili Džoel), "dok publika zna sve vreme", kaže Džoel (ili Itan).
Scenario filma Krvavo prosto oskudan je i ciničan. Otrovne strelice, aluzije i gegovi drže se pod manje ili više savršenom kontrolom. Ovaj director's cut odstupa pet minuta od originalne bioskopske verzije. "Čitavo uređivačko iskustvo bilo je uvrnuto", kaže Džoel. "Ograničili smo se na materijal koji smo koristili u originalu. To je bila neka vrsta zanimljive vežbe, kao slagalica." Koenovi su u stvari napravili gušći i neizvesniji film.
Originalno uredništvo podelili su sa Roderikom Džejnsom, koji je takođe kourednik u Barton Finku, Fargu i Velikom Lebovskom (1998). Džejns je takođe autor predgovora za objavljene scenarije za filmove Barton Fink i Milerovo raskršće (1990), koji galami na "glupave" scenarije Koenovih i "glupavost" njihove kinematografije. Braća su, u stvari, izmislila brbljivog g. Džejnsa, baš kao što je Itan izmislio velečasnog doktora Samsona Gaziorvica. G. Džejns je nominovan za Oskara za Fargo, ali je časopis Variety uspeo da otkrije da je on delo braće Koen. "Uspeo je da osvoji nagradu Britanske akademije", kaže Džoel. " Pozvan je da se priključi Britanskoj filmskoj akademiji, i mi smo ga upisali."
Koenovi su snimili Krvavo prosto sa 1,5 miliona dolara koje su sakupili u Mineapolisu. Kucali su na razna vrata oko godinu i po dana sa scenarijem i dvominutnom pitalicom. "Zašto bih ja investirao u taj film?" pitao je jedan potencijalni ulagač. Džoel je odgovorio: "Ako vi ne uložite, neko drugi će morati." Ali ovo nije jedan od onih nezavisnih filmova skrpljenih uz pomoć polovnog nameštaja, kostima nastalih od dobre volje i rođaka Stiva kao kamermana. "Koenovi se nisu plašili da se kockaju sa to malo novca da bi njihov film dobio izgled", kaže pensilvanijski filmadžija Mark Moskovic, koji radi na svom prvom nezavisnom filmu Stone Reader. "A taj izgled – ista vrhunska kinematografija i blještav izgled kao u bilo kojem holivudskom filmu – pomogao je da Krvavo prosto pronađe distributera koji će ozbiljno shvatiti braću Koen. Posle filma Krvavo prosto produkcijske kompanije su shvatile da se ne mora biti u Holivudu da bi se imale holivudske produkcijske vrednosti." Maštovite intervencije koje Itan naziva "stilsko podrigivanje" pojavljuju se svuda. Džoelova kamera prati dugačak šank i preškače preko onesvešćenog pijanca koji joj se našao na putu. Novine koje udaraju u staklena vrata pogađaju scenu kao metak iz sačmarice. Podrigivanje odjekuje kroz delo braće Koen sve do Velikog Lebovskog, gde je jedna tačka gledišta predstavljena kuglom koja tandrče prema keglama.
Iako je ova verzija filma Krvavo prosto pet minuta kraća, braća su dodala uvod. On sada počinje u radnoj sobi prepunoj knjiga koja pripada Mortimeru Jangu, buljavom prezervatoru filmova koji puši lulu i koji ovaj film naziva "izuzetnim remek-delom", i uverava nas da je film "digitalno očišćen, dosadni delovi su odstranjeni, a druge stvari (pauza) dodate". Original je, kaže g Jang, dobio "sveopšte kritičarsko odobravanje, rasturio bioskopske blagajne i uveo nas u eru nezavisnog filmskog stvaralaštva". Ovo je još jedna od smicalica braće Koen. Jang je njihova tvorevina, lažan kao i knjige u biblioteci. "Nezrelo" jeste reč kojom Džoelova žena Frensis Mekdormen opisuje ove bratske majmunluke.
"Niko nikoga ne povređuje fizički", kaže Džoel plaho, "tako da pretpostavljam da je to u redu."
"Ko zna?", kaže Itan u podrugljivo profesorskom maniru. "U balzakovskom načinu tkanja priče Mortimer Jang i Roderik Džejns su rođaci."
(The New York
Times)
Prevela Olja Petronić
