Krvavo prosto: Bra�a Koen, �udaci ameri�kog filma
Stilsko podrigivanje
Koenovi su snimili Krvavo prosto sa 1,5 miliona dolara koje su sakupili u Mineapolisu. Kucali su na razna vrata oko godinu i po dana sa scenarijem i dvominutnom pitalicom. "Za�to bih ja investirao u taj film?" pitao je jedan potencijalni ulaga�. D�oel je odgovorio: "Ako vi ne ulo�ite, neko drugi �e morati."
Pre
nego �to su postali prvi postmodernisti u pop filmu, pre nego �to su
progla�eni za najbolje pisce bajki u filmskom svetu, pre nego �to su ih
kriti�ari nazvali "Rubikovim kubistima" ameri�kog filma, D�oel
i Itan Koen bili su veseli studenti �aljivd�ije. Stariji brat D�oel
studirao je film na Njujor�kom univerzitetu. Itan, mla�i, studirao je
filozofiju na Prinstonu, gde je uzeo godinu dana slobodno, a da se nije
potrudio da nekoga o tome zvani�no obavesti. Kada je bio spreman da
nastavi studije, Itan je pisao dekanu da mu se desila lova�ka nesre�a u
dnevnoj sobi njegovog zeta i da mu je raznesena leva ruka. Dekan je
odgovorio pun sau�e��a, tra�e�i da mu se javi Itanov lekar i da
potvrdi da se Itan oporavio dovoljno da mo�e da poha�a nastavu. Nekoliko
dana kasnije dekan je dobio pismo od vele�asnog doktora Samsona
Gaziorvica iz bolnice Na�a gospa od
oka, uha, nosa i grla. Dr Gaziorvic je rekao da bi Itanove u�ionice
trebalo da budu vrlo blizu zato �to su mu raznesene i noge. "Mladog
Itana bi trebalo za�tititi od ruganja kolega studenata", savetovao
je vele�asni doktor. "Veoma spretno je ovladao svojim kukama."
Po�to je zagrizao mamac, dekan je odmah zakazao za Itana posetu kod �kolskog
psihijatra, koji mu je ponudio izbor dijagnoza koje su se kretale od mani�ne
depresije do paranoidne �izofrenije. Itan ih je sve odbio. D�oel mu je
rekao da bi trebalo da zbuni psihijatra tako �to �e da po�uri nazad u
svoju sobu u domu i da se obesi. Savetovao mu je: "Ostavi poruku:
'Tra�io sam pomo�, ali je niko nije ponudio'."
Isto sablasno �aljivd�ijsko umetni�tvo zarazilo je 1984. i prvenac bra�e Koen, film Krvavo prosto, gotski triler koji �e biti ponovo pu�ten kao director's cut (prvobitna du�a verzija filma, op. prev.) ovih dana. Krvavo prosto je prvi od osam filmova koje su bra�a Koen snimili zajedno, i to pre nego �to su napunili 30 godina. Oni sara�uju tesno kao �ang i Eng, tako da je te�ko re�i gde po�inje D�oelova re�ija, a prestaje Itanovo pisanje. Njihov neobuzdano nesta�an stil ru�i filmske konvencije i o�ekivanja publike, ba� kao �to je Itan u�tinuo dekana Prinstona. Filmovi bra�e Koen su zamr�ene i napete pri�e koje ne dozvoljavaju gledaocima da uo�e uobi�ajene tragove koji govore u kom se pravcu pri�a dalje kre�e. Bra�a uzimaju veoma potro�ene filmske �anrove i ponovo ih ustanovljavaju, kao �to Robert Venturi preure�uje neki muzej. Hladna preciznost njihovih planova dovodi do toga da se neki gledaoci �ale da su njihovi filmovi pametni ali beskrvni. Kriti�ari ka�u da su Koenovi, izgleda, majstori mahinatorstva �ija tehni�ka ve�tina sakriva srce i emocije. Oni gun�aju�i govore da bra�a Koen snimaju filmove samo da bi udovoljili sebi. A to je verovatno ta�no. Arizona Junior (1987) i Fargo (1996) bili su njihovi jedini komercijalno uspe�ni filmovi. Ali su postali kult sa mnogo sledbenika, naro�ito me�u univerzitetskim filmskim u�enjacima (roditelji bra�e Koen su profesori na koled�u u Mineapolisu). Nemilosrdno analizirani Barton Fink (1991) je film koji je lansirao hiljade teza. Pri�a Klifordu Odetsu sli�nog dramskog pisca koji ima problema sa autorskom blokadom kada ga anga�uju u Holivudu da �tancuje rva�ke filmove stvorila je film tako krcat dvosmislenostima da se svaka teza mo�e odbraniti. "Kada pogledam unazad", ka�e D�oel, "izgleda kao da smo izazivali �ivotinje u zoo vrtu."
Krvavo prosto izazvao je mnogo disertacija i rasprava, koje su zbunjivale one koji prave filmove tako tajanstvenim zapa�anjima kao �to je "bra�a Koen nude neobi�no zanimljive analize mauvaise foi u sartrovskom duhu".
Bra�u beskrajno zabavlja �to se filmu Krvavo prosto pripisuju �ale i oma�i koji su u vezi sa piscima koje nikada nisu �itali i klasicima film noira koje nikada nisu gledali. "Kada �itamo knjige koje su nam ve� pripisali kao uzore", ka�e D�oel, "pronalazimo nove ideje za filmove", ka�e Itan. Bra�a Koen, ne samo da razmi�ljaju isto, nego i pri�aju isto. Po�inju i zavr�avaju re�enice jedan drugom (kao Gaja, Raja i Vlaja! � up. ur.). Iza svih njihovih filmova vreba neki knji�evni ili filmski uzor. Ton i na�in pri�anja pri�e u filmu Krvavo prosto pozajmljeni su iz nesentimentalnih romana D�ejmsa M. Kejna. Za naslov su prilagodili termin De�ajela Hemeta za paniku koja obuzima ubicu posle zlo�ina. Sniman u donjem Teksasu, Krvavo prosto je krimi� koji pre odgovara na pitanje za�to nego ko, stravi�an menage a quatre sa sopstvenom zastra�uju�om logikom. Slo�eni zaplet nas uvodi u dvostruke i trostruke prevare, odanosti �as ovom �as onom, preranu sahranu, nabijanje na kolac i seriju pogre�nih koraka koji kulminiraju ubistvom. Bra�no neverstvo je ono �to pokre�e film Krvavo prosto. Vlasnik saluna Neon Boot (Den Hedaja) unajmljuje olinjalog detektiva (sjajni M. Emet Vol� u sportskom odelu boje senfa), najpre da �pijunira njegovu �enu (Frensis Mekdormen), a zatim da ubije nju i njenog ljubavnika (D�on Gec). Umesto toga, privatno nju�kalo uzima pare, ubija vlasnika bara, i to ubistvo name�ta paru koji je vlasniku bara nabio rogove. Odatle se zaplet okre�e naglavce, zatim krivuda u pravcu koji uvek izgleda pogre�an. Nijedan lik nije svestan mre�e u kojoj ih bra�a Koen vrte. "Ono �to nam se svidelo u pri�i je to �to likovi ne znaju �ta se de�ava", ka�e Itan (ili D�oel), "dok publika zna sve vreme", ka�e D�oel (ili Itan).
Scenario filma Krvavo prosto oskudan je i cini�an. Otrovne strelice, aluzije i gegovi dr�e se pod manje ili vi�e savr�enom kontrolom. Ovaj director's cut odstupa pet minuta od originalne bioskopske verzije. "�itavo ure�iva�ko iskustvo bilo je uvrnuto", ka�e D�oel. "Ograni�ili smo se na materijal koji smo koristili u originalu. To je bila neka vrsta zanimljive ve�be, kao slagalica." Koenovi su u stvari napravili gu��i i neizvesniji film.
Originalno uredni�tvo podelili su sa Roderikom D�ejnsom, koji je tako�e kourednik u Barton Finku, Fargu i Velikom Lebovskom (1998). D�ejns je tako�e autor predgovora za objavljene scenarije za filmove Barton Fink i Milerovo raskr��e (1990), koji galami na "glupave" scenarije Koenovih i "glupavost" njihove kinematografije. Bra�a su, u stvari, izmislila brbljivog g. D�ejnsa, ba� kao �to je Itan izmislio vele�asnog doktora Samsona Gaziorvica. G. D�ejns je nominovan za Oskara za Fargo, ali je �asopis Variety uspeo da otkrije da je on delo bra�e Koen. "Uspeo je da osvoji nagradu Britanske akademije", ka�e D�oel. " Pozvan je da se priklju�i Britanskoj filmskoj akademiji, i mi smo ga upisali."
Koenovi su snimili Krvavo prosto sa 1,5 miliona dolara koje su sakupili u Mineapolisu. Kucali su na razna vrata oko godinu i po dana sa scenarijem i dvominutnom pitalicom. "Za�to bih ja investirao u taj film?" pitao je jedan potencijalni ulaga�. D�oel je odgovorio: "Ako vi ne ulo�ite, neko drugi �e morati." Ali ovo nije jedan od onih nezavisnih filmova skrpljenih uz pomo� polovnog name�taja, kostima nastalih od dobre volje i ro�aka Stiva kao kamermana. "Koenovi se nisu pla�ili da se kockaju sa to malo novca da bi njihov film dobio izgled", ka�e pensilvanijski filmad�ija Mark Moskovic, koji radi na svom prvom nezavisnom filmu Stone Reader. "A taj izgled � ista vrhunska kinematografija i blje�tav izgled kao u bilo kojem holivudskom filmu � pomogao je da Krvavo prosto prona�e distributera koji �e ozbiljno shvatiti bra�u Koen. Posle filma Krvavo prosto produkcijske kompanije su shvatile da se ne mora biti u Holivudu da bi se imale holivudske produkcijske vrednosti." Ma�tovite intervencije koje Itan naziva "stilsko podrigivanje" pojavljuju se svuda. D�oelova kamera prati duga�ak �ank i pre�ka�e preko onesve��enog pijanca koji joj se na�ao na putu. Novine koje udaraju u staklena vrata poga�aju scenu kao metak iz sa�marice. Podrigivanje odjekuje kroz delo bra�e Koen sve do Velikog Lebovskog, gde je jedna ta�ka gledi�ta predstavljena kuglom koja tandr�e prema keglama.
Iako je ova verzija filma Krvavo prosto pet minuta kra�a, bra�a su dodala uvod. On sada po�inje u radnoj sobi prepunoj knjiga koja pripada Mortimeru Jangu, buljavom prezervatoru filmova koji pu�i lulu i koji ovaj film naziva "izuzetnim remek-delom", i uverava nas da je film "digitalno o�i��en, dosadni delovi su odstranjeni, a druge stvari (pauza) dodate". Original je, ka�e g Jang, dobio "sveop�te kriti�arsko odobravanje, rasturio bioskopske blagajne i uveo nas u eru nezavisnog filmskog stvarala�tva". Ovo je jo� jedna od smicalica bra�e Koen. Jang je njihova tvorevina, la�an kao i knjige u biblioteci. "Nezrelo" jeste re� kojom D�oelova �ena Frensis Mekdormen opisuje ove bratske majmunluke.
"Niko nikoga ne povre�uje fizi�ki", ka�e D�oel plaho, "tako da pretpostavljam da je to u redu."
"Ko zna?", ka�e Itan u podrugljivo profesorskom maniru. "U balzakovskom na�inu tkanja pri�e Mortimer Jang i Roderik D�ejns su ro�aci."
(The New York
Times)
Prevela Olja Petroni�
