Vreme broj 498, 22. jul 2000.

Kako poraziti re�im na izborima (15)

Sudbinsko pitanje

U odgovoru na pitanje kako se mo�e promeniti re�im u Jugoslaviji treba imati na umu slede�a pitanja: prvo, o kakvom je re�imu re� i da li je on podlo�an promeni; drugo, da li je postoje�i re�im doista u agoniji i na putu da se sam uru�i; i tre�e, postoje li odgovaraju�e dru�tvene snage koje mogu da odigraju ulogu babice u procesu dru�tvene promene.

Budu�i da su totalitarni i autoritarni re�imi konzervativni, nedinami�ni i da se odupiru promenama, a re�im u Srbiji je nesumnjivo autoritaran sa totalitarnim tendencijama, otpor promenama je duboko ugra�en u samo tkivo sistema, jer se pitanje odr�anja na vlasti do�ivljava kao sudbinsko pitanje. Zacementiranost ovog re�ima ima svoje decenijske korene, iz perioda "samoupravnog realnog socijalizma", u kojem ne postoje ugra�eni mehanizmi promene strukture vlasti, kao u demokratskim dru�tvima u kojima je smena vladaju�ih elita prirodan proces. Kod nas silazak sa vlasti predstavlja gubitak ugleda, materijalnih privilegija i �ivotnog oslonca, jer "politi�ka elita", regrutovana po principu negativne selekcije, nema profesiju i �vrsto tlo, te gubitak vlasti do�ivljava kao potpuni egzistencijalni krah. Time se mo�e objasniti apsolutna lojalnost vladaju�e politi�ke koalicije re�imu, jer bez njega pada u ponor ni�tavila.

Samim tim, ru�enje takvog sistema nije nimalo lak i kratkoro�an zadatak, budu�i da je u pitanju dosta jak bedem, koji �ini brojna nomenklatura koja svoju sudbinu vezuje za sudbinu re�ima, te je treba uporno i sistematski razgra�ivati u svim domenima dru�tva � od ekonomije i zdravstva do kulture, pre svega u oblasti medija i obrazovanja. A kako u autoritarnim dru�tvima vladavina prava nije njegov kamen temeljac, promena takvog sistema ne mo�e se izvesti samo pravnim putem, i zato je igranje opozicije samo na jednu kartu � na kartu izbora, sa verom u mogu�u kratkoro�nu promenu � �ista racionalizacija u odsustvu alternativne strategije, koja bi stavila u opticaj i druge mogu�nosti i bila sistematski izvo�ena.

Iz toga proizlazi da je san o mogu�em uru�avanju re�ima u Srbiji iluzija, koje se zdu�no dr�e svi oni koji nisu spremni da se dugoro�no anga�uju na demokratskim promenama. Re� je o pogre�noj analogiji sa doga�ajima iz 1989/90. u Centralnoj i Isto�noj Evropi, jer se ni tamo re�im nije "uru�io" zato �to vi�e nije mogao da funkcioni�e, ve� je do radikalne promene do�lo zbog dugotrajnih erozija sistema, od 1953, preko 1968. i naro�ito poja�anim otporom 1970�80. godine (setimo se samo otpora "Solidarnosti" u Poljskoj). Kod nas, me�utim, nije bilo ni u biv�oj ni u sada�njoj Jugoslaviji takvog kontinuiranog otpora re�imu, a sa razvojem nacionalizma te�i�te je preba�eno na etni�ke sukobe, uz u�e��e ve�ine opozicionih partija. Mi smo prakti�no nespremni do�ekali pad "realnog socijalizma", jer se unutar sistema nisu razvile dru�tvene snage spremne da podr�e dru�tvene promene, kao �to je bio slu�aj u Poljskoj, �ehoslova�koj i Ma�arskoj.

Mogli bismo i u tome tra�iti odgovor na pitanje: za�to nam je opozicija takva kakva je. Ona je nastala bez ikakvog prethodnog iskustva i neprekaljena u dugotrajnijem otporu re�imu. Zato je i preuveli�ala borbu za vlast potceniv�i sistematsku pripremu erozije sistema, koja je prethodila uspe�noj smeni vlasti u biv�im socijalisti�kim dru�tvima.

Dakle, smatram da se mora artikulisati sistematska strategija koja �e probiti zasad neprobojan obru� oko vlasti i omogu�iti da se postepenim promenama pripremi put za smenu re�ima. Mislim da je neophodno stvoriti alternativne forme i institucije: paralelni parlament, paralelnu vladu, upornije braniti alternativne medije, stvarati alternativne �kole i univerzitete i time prakti�no dokazivati nefunkcionalnost zvani�nog re�ima. Taj rad mora da bude sistematski i permanentan, a ne kampanjski. Ali za takav poduhvat mora da se konstitui�e "dru�tvena opozicija", koja �e pored politi�kih partija obuhvatiti i postoje�e mre�e NVO-a, narodni pokret Otpor, nezavisne sindikate, gra�anski parlament i sve one lige koje se formiraju u lokalnim zajednicama. Kada te nove forme �ivota budu dale rezultate, bi�e lak�e ubediti gra�ane da promene donose pobolj�anje �ivota i otkloni�e strah od promena. Tada �e biti lak�e i ostvariti relativno slobodne izbore, jer sistematski oslabljen re�im ne�e imati takvu mo� da arbitrarno vlada.

Onaj ko igra na kartu "sve ili ni�ta ve� sutra" mo�e da upropasti i preostale mogu�nosti za demokratsku transformaciju dru�tva u doglednoj budu�nosti.

Autor je profesor univerziteta

Mini intervju: Miroslav Todorovi�, sudija

Poni�teni ljudi

"Naga�a" se �ta je uzrok razre�enja 18 beogradskih sudija. �ak se govori i o pravovremenom preplivavanju na drugu stranu. Prvi me�u suspendovanima (14. jula) jeste Miroslav Todorovi�, sudija Okru�nog suda, koji za "Vreme" govori o li�noj drami koju "prognane sudije" prolaze. Govori o tome da se �uju me�u sobom svakodnevno, i no�u, da se dr�e zajedno, dele sve �to im je ostalo, o�ajni i povre�eni.

"Poni�teni su ljudi koji su oduvek pripadali pravosu�u. Oni su neka vrsta isposnika i monaha. Oni su ceo svoj �ivot znali samo za Sud, sebe nisu dali porodicama i deci. Me�u njima je koleginica koja je nedavno imala dve te�ke operacije, ali je pravo iz bolnice do�la da radi. Me�u njima je i mlada samohrana majka malog de�aka i kolega koji je zdravstveno nemo�an da radi druge poslove, a ponajmanje posao advokata koji zahteva fizi�ku sposobnost. Tu su i koleginice koje su prakti�no nastavile karijeru svojih o�eva. Kad se sada sretnemo, i mu�ki i �ene, ovako matori � mi svi pla�emo, svima nam je tuga �ta se to desilo," ka�e Todorovi�.

"VREME": �ta �e u�initi va�e kolege?

Na�e je bilo da za�titimo profesiju i ni�ta vi�e. �ta �e kolege dalje tamo da rade, to je njihova stvar. Sada je trenutak preispitivanja savesti svih nas, i ako ovaj trenutak ne budemo shvatili valjano, mislim da nam nema spasa. Ako sudije koje su ostale da sude ne shvate kakva je poruka na�eg �rtvovanja, onda je njima zaista brzo do�ao kraj. Taj kraj ne mora da bude ovakav kakav je na�, ali oni vi�e ne�e biti sudije, ve� samo �inovnici i izvr�ioci ne�ije volje i atribut bez volje, imena i prezimena. Ja li�no nisam imao neki poseban razlog da to radim osim da branim svoju sudijsku �ast. Svoje karijere sam se odrekao davno, jer sam video da bih morao da biram izme�u karijere i jednog lep�eg pravosu�a. Rezultat toga je da sam postao �rtva pokolja koji je obavljen nad pravosu�em.

Da li va�e ostale kolege spre�ava strah?

Strah je jeziv i ljudi se boje svega. Li�no sam bio fizi�ki izgonjen iz Palate pravde i u unutra je ostalo sve �to je moje, moje bi�e i du�a. Molio sam kolege da me ostave, da ne preduzimaju ni�ta jer je to moj odnos sa ovom vla��u, da je pristupnica Otporu moje li�no opredeljenje i reakcija na situaciju u kojoj se nalazimo. Predo�io sam im da bi mogli pro�i i gore nego ja, i moja su se predvi�anja na�alost vi�e nego ispunila. Sve sudije su razre�ene u jedan dan, sve se desilo za nekoliko sati. Predsednik Suda im je odgovaraju�i na hu�kanja da �e tog dana biti razre�eni, rekao da nema problema. Pustio ih je da sude do kraja radnog vremena, da bi iste ve�eri u Dnevniku �uli da su razre�eni. To �ovek �oveku ne mo�e da uradi. To su neka druga bi�a.

Kuda sve to vodi?

"Pravosu�e �e se sve vi�e politizovati i posta�e �inovni�ki aparat vladaju�e koalicije. Sudijski izbori su izvr�eni u tom pravcu. Izabrane su kolege koje su tu skoro isklju�ivo po principu pripadnosti, �ime su poga�eni osnovni principi izbora sudija. Zaboravljeno je da su sudije u ovoj zemlji birane isklju�ivo po najvi�im kvalifikacijama, profesionalnim i ljudskim. Tra�ilo se najvi�e �to se moglo dobiti od �oveka. Do�li smo do toga da je potrebna samo lojalnost partiji."

Jelena Gruji�

sadr�aj naredni