Vreme broj 498, 22. jul 2000.

Crna Gora u nedelji promenjenog Ustava

Centar za ravnotežu

Na Svetom Stefanu jedan od srpskih opozicionara priznao je novinarima kako su Crnogorci bili "bolno iskreni" – ni oni, kao ni mi, ne znaju šta da rade sa Miloševićem

Nekoliko novinara koji iz Beograda izveštavaju za pojedine strane agencije i listove raspitivalo se ovih dana u kakvom je stanju hotel u Kolašinu i da li je sever Crne Gore dobro pokriven signalom mobilne telefonije. Stanje odnosa između zvaničnog Beograda i Podgorice stiglo je, naime, do faze kada su svakojaka čuda moguća, a pucnjave i ratovi na ovim prostorima odavno više nisu čudo. Strani novinari vide, dakle, da se ovde opasno kuva, dobro razumeju šta bi moglo da znači ono što je vojni vrh nedavno izrekao o Milu Đukanoviću, a putuju i po Kosovu i imaju prilike da vide kako tamo KFOR ubrzano proširuje i kako asfaltira oba putna pravca koja vode ka Crnoj Gori. Iskustvo iz nekih prethodnih pucnjava uči, uostalom, da je bolje raspitati se na vreme za neki Kolašin i hotel nego posle na nekoj satelitskoj televiziji gledati kako "tenkovi piču niz Moraču".

O vojsci se inače proteklih dana u Podgorici mnogo govorilo. Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Nebojša Pavković obilazio je krajem prošle nedelje jedinice koje pripadaju Drugoj armijskoj oblasti. U društvu od zvanične Crne Gore nepriznatog saveznog premijera Momira Bulatovića, general Pavković se pojavio i u Andrijevici gde je prisustvovao obeležavanju 13. jula, Dana ustanka naroda ove Republike (istoga dana zvanična državna proslava istog praznika, doduše nešto slabije posećena, bila je održana u Beranama). General Pavković je u Andrijevici pred okupljenim narodom poručio, između ostalog, da VJ "prati društvena zbivanja, ali se ne meša u politiku", zapretio da niko slučajno ne pokuša "da preko vojske rešava pitanja za koja su nadležne institucije savezne države", i jasno stavio do znanja da će "vojska sprečiti građanski rat po svaku cenu". Na kraju je zaključio i da je "VJ koheziona snaga i nezamenjivi faktor mira i stabilnosti na svakom delu naše zemlje, pa i u Crnoj Gori". General je uz to i mirno saslušao govor Momira Bulatovića u kome se ne mnogo biranim rečima pominjao predsednik Crne Gore Milo Đukanović, ujedno i član (po Ustavu na koji se i vojska poziva) Vrhovnog saveta odbrane.

VEZIVNO TKIVO: Vojsku je proteklih dana u jednom intervjuu pomenuo i crnogorski premijer Filip Vujanović, ali na način prilično različit od generala Pavkovića. Primetio je da je VJ sada jedino "vezivno tkivo Crne Gore sa Srbijom i SR Jugoslavijom". Ali tkivo koje je "Milošević instrumentalizovao i koje može biti činilac nestabilnosti, što nas na unutrašnjem planu obavezuje na vođenje oprezne politike", rekao je Vujanović. Vojsku su u svom apelu upućenom javnosti pominjali prošlog petka i učesnici godišnje skupštine Dukljanske akademije nauka i umjetnosti. "Nelegalnom promjenom Ustava tzv. Savezne Republike Jugoslavije taj režim je normativno izbrisao crnogorsku državnost i Crnogorce kao politički narod pokazujući volju da vodi i peti rat. Vojska Jugoslavije sve drskije otkriva svoje lice kolonijalne vojske u Crnoj Gori i djeluje kao mehanizam za pretvaranje novog normativnog stanja u faktičko. Socijalistička narodna partija Crne Gore je tu da brutalnoj sili dâ legitimitet."

U priču o VJ uključila se prošle nedelje i agencija Montena faks tvrdnjom da je komandant Druge armije VJ general-potpukovnik Milorad Obradović zbog ozbiljnih zdravstvenih problema bio hitno prebačen na VMA u Beogradu. Pozivajući se na nezvanične vojne izvore, ova agencija tvrdila je da se kod generala Obradovića radi o težem srčanom udaru, dok je već sutradan u zvaničnom saopštenju VJ rečeno da je general sasvim dobro i da je na kraće lečenje otišao zbog problema sa centrom za ravnotežu. Jedino što je sasvim sigurno je da general Obradović nije viđen na svečanosti povodom obeležavanja 13. jula. Oni koji u Podgorici tvrde da su "dobro obavešteni" pominju kako je generalu navodno pozlilo dan-dva posle sednice Skupštine Crne Gore, na kojoj je usvojen dokument kojim se negiraju i ne priznaju nedavne promene Ustava SRJ. Po istim glasinama bila je to možda i najkritičnija noć otkako je ova Republika počela da se udaljava od režima u Beogradu.

PRIČE O HAPŠENJU: Jedan od političara iz vladajućeg DPS-a kaže (off the record) za "Vreme" da je vojska tih dana, pošto je u Beogradu na brzinu promenjen Ustav, bila u povišenom stepenu pripravnosti. "Da je te noći Skupština Crne Gore proglasila nezavisnost, verovatno bi pokušali sve da nas uhapse. Ali tako nešto nikome nije padalo na pamet, mi smo jedino nameravali da promene Ustava proglasimo nevažećim, što smo i učinili. Ne znam šta se tačno desilo sa generalom Obradovićem, ali ne bi me začudilo da mu je srce zaista popustilo od napetosti i zahteva koji stižu iz Beograda da vojska ovde nešto učini. Znate već i za one izjave čelnika Srpske radikalne stranke, a oni sede u raznim vladama, da je Đukanovića odavno trebalo uhapsiti."

Šta god da se desilo sa generalom Obradovićem, činjenica je da i VJ i Crna Gora imaju ozbiljnih problema da sačuvaju "centar za ravnotežu". Sa mnogih strana stižu ovih dana i procene o tome šta bi se dogodilo ako bi ta ravnoteža (neki kažu i ravnoteža straha od najgoreg) zaista bila poremećena. Potpredsednik crnogorske vlade Dragiša Burzan izjavio je nedavno kako je republička policija dovoljno jaka da se suprotstavi Vojsci Jugoslavije: "To je jako dobra ekipa, dovoljno brojna i izuzetno snažna. Ona može da održi mir u Crnoj Gori i da se suprotstavi sili koju ima Milošević." Predrag Bulatović, potpredsednik SNP-a, izjavio je pre nekoliko dana u intervjuu za jedan japanski list kako se varaju oni koji misle da bi eventualni rat u Crnoj Gori bio sukob dvadesetak hiljada policajaca i pripadnika VJ. Bulatović je upozorio da u Crnoj Gori ima mnogo slučajeva i porodica gde je jedan brat u policiji a drugi vojsci, što bi samo povećalo svu tragičnost takvog sukoba. Istovremeno je izrekao i nešto što uporno ističe i srpska opozicija kada govori o beogradskom režimu – nisu ni svi policajci na strani režima. (Upitan inače u istom intervjuu šta misli o ustavnim promenama, Bulatović je veoma jasno podvukao da iznosi stav svoje stranke, a ne lično mišljenje, posle čega su sledeli uglavnom dobro poznate i mnogo puta ponovljene ocene SNP-a). Neki strani vojni analitičari sa svoje strane upozoravaju da bi u eventualnom sukobu VJ i crnogorske policije moglo doći i do nove međunarodne intervencije. Po njima, bilo bi to loše ne samo za Zapad koji to na svaki način želi da izbegne, nego i za Miloševića, jer je to jedan od načina da on izgubi vlast. Istovremeno se podseća i na tešku podeljenost koja postoji u samoj Crnoj Gori – značajan broj stanovnika ove Republike želi nezavisnost, a isto tako značajan broj njih ne želi nikakve promene i spreman je da to svoje stanovište odlučno brani.

BOLNA ISKRENOST: U senci tih čestih pominjanja sukoba, krajem prošle nedelje na Svetom Stefanu održan je dugo najavljivan sastanak predstavnika crnogorske vlasti i srpske opozicije. Uoči ovog skupa deo srpskih opozicionara zanosio se izgleda idejom o Đukanoviću kao idealnom protivkandidatu Slobodanu Miloševiću na predstojećim predsedničkim izborima. Sve te teorije padale su u vodu već pri prvom konkretnom pitanju – ako zanemarimo to što sam Đukanović ne želi da učestvuje na takvim izborima, kako zamišljate kampanju i slobodno putovanje predsednika Crne Gore po zemlji Srbiji u kojoj mu članovi vlade prete hapšenjem? Na samom Svetom Stefanu Đukanovića kao kandidata niko nije ni pomenuo. Svi iz srpske opozicije izlazili su iz sale za sastanke nasmejani i s porukom kako su se sa drugom (crnogorskom) stranom gotovo oko svega usaglasili. Jedni su tvrdili da su saglasni kako ne bi trebalo žuriti sa konačnom odlukom o izborima, drugi da se u svemu slažu sa Crnogorcima da na izbore, pod ovakvim uslovima, nikako ne bi trebalo ići. Novinari su na kraju morali da popričekaju na tekst zajedničke izjave jer je policajac kurir morao da trkne do Budve i umnoži "završni dokument". Dok se čekalo na završni papir, jedan od srpskih opozicionara priznao je novinarima kako su Crnogorci bili "bolno iskreni" – ni oni, kao ni mi, ne znaju šta da rade sa Miloševićem. Bilo je i pomalo euforičnih izjava, poput one da se na Svetom Stefanu prošlog petka začeo možda i embrion nove Jugoslavije. U svakom slučaju, čak i da je tako nešto tačno (a daleko je od istine), bilo bi bolje praviti novu državu negde na suvom. Ona prva, začeta kraj vodopada u Jajcu završila je u k.... . Ona druga, pravljena kraj jezera na Žabljaku, prolazi takođe neslavno, a i oko Svetog Stefana ima previše vode, dovoljno da se u startu udave dve ovakve države.

U izjavi za "Vreme", crnogorski premijer Filip Vujanović ističe inače zadovoljstvo ovim skupom. "Srpska opozicija je pokazala da može da bude jedinstvena oko značajnog pitanja kao što su odnosi Srbije i Crne Gore. S druge strane, vlast u Crnoj Gori, preko predstavnika DPS-a i Narodne stranke koji su učestvovali u ovim razgovorima, pokazala je da nije separatistička, da je protiv Miloševićevog režima, a ne i protiv zajednice sa Srbijom."

U završnom dokumentu sa Svetog Stefana nije izrečen sasvim precizan stav o tome da li će se ići na savezne izbore ili ne. Konačno izjašnjavanje uslediće kada izbori budu raspisani. Predstavnicima srpske opozicije bilo je, međutim, jasno da zvanična Crna Gora neće na izbore države koju ne priznaje posle promena Ustava. Upućeni tvrde da je jedini nezadovoljan "završnim dokumentom" bio na kraju predsednik SPO-a Vuk Drašković (on se lično nije pojavio na Svetom Stefanu) koji je neke od učesnika sastanka sa crnogorske strane nazvao, protestvujući navodno što u papir sa Svetog Stefana nije ušla i sasvim jasna formulacija – pod ovakvim uslovima na izbore se ne ide.

Zanimljivo je inače da i u vladajućem DPS-u i u opozicionom SNP-u približno slično gledaju na mogući scenario održavanja izbora za savezni parlament. Jedan od funkcionera DPS-a kaže kako ga ne bi začudilo da se glasanje obavi po kasarnama ili čak sedištima SNP-a. "Mi ćemo te izbore ignorisati, na njih će izaći relativno mali broj ljudi, ali će Beograd na kraju tvrditi kako je odziv birača bio neverovatan i kako je većina građana Crne Gore pokazala da želi ovakvu Jugoslaviju, koja je sve više privatna Miloševićeva država." Visoki funkcioner SNP-a Zoran Žižić kaže ovih dana kako je veoma važno da vlast u Crnoj Gori ne pokušava da spreči održavanje saveznih izbora. Tih izbora će svakako biti čak i ako crnogorska vlast ne želi da na njima učestvuje, kaže Žižić koji očigledno nimalo ne sumnja u legitimnost krnjih izbora. Po principu – ko hoće hoće, za nas je dovoljno da se i dalje igramo ovakve Jugoslavije i da sve bude legitimno.

Reporteri "Vremena" uverili su se inače da je – uprkos povišenim tenzijama, poremećenoj ravnoteži i strahu da ovde sve ponovo može krenuti od lošeg ka gorem – turistička sezona u Crnoj Gori ove godine nešto bolja nego prošle. U avionu za Tivat teško je naći mesta gotovo mesec dana unapred, hoteli su nešto puniji, turista je više nego lane. Oni iz Rusije obavezno svraćaju na Cetinje da vide kako je nekadašnji kralj Crne Gore bio blizak sa njihovom kraljevskom lozom. Po otvorenim baštama u Budvi trešti red tehno i disko muzike, pa red narodnjaka. Trenutnoj političkoj situaciji najviše bi izgleda odgovarao onaj stari šlager – "učini još jedan pogrešan korak, da lakše odem od tebe". Strah od pogrešnog koraka dominira političkom Crnom Gorom.

Sve je dobro dok pored Kolašina i niz Moraču piču samo turisti.

Velizar Brajović
Nenad Lj. Stefanović

Filip Vujanović

U Srbiji nema razumevanja

U izjavi novinaru "Vremena", predsjednik crnogorske vlade kaže da je otvaranje unutar crnogorskog dijaloga značajno za očuvanje mira u Crnoj Gori, a na pitanje da li će razgovarati sa predstavnicima vladajuće koalicije u Srbiji, odgovara:

"Više nema potrebe za dijalogom sa SPS-om, JUL-om i radikalima. Mi smo taj dijalog već imali – imali smo ga kada smo razgovarali o potrebi da oni utiču na Vladu Srbije, budući da kontrolišu tu vladu da odgovori na našu Platformu. Ti razgovori nijesu doveli ni do kakvog rezultata, a ono što su bila njihova politička saopštenja jasno je pokazalo da oni i nemaju želju da razgovaraju. Prema tome, to bi bio razgovor sa onima koji su iskazali negativan odnos prema jednoj konstruktivnoj komunikaciji, i mi smo se zato okrenuli prema onima koji imaju razumijevanje za ono što je ambicija Crne Gore i njene državne politike.

Predrag Bulatović

Značaj razgovora sa Srbijom

Nakon usvajanja Rezolucije u crnogorskom parlamentu, Predrag Bulatović, čelni čovek u Socijalističkoj narodnoj partiji, izjavio je novinaru "Vremena" da se najnovijim odlukama u Beogradu i Podgorici zadržava politička subjektivnost u Crnoj Gori. "Akteri i s jedne i s druge strane moraju da shvate težinu svojih odluka i dobro razmisle u kom pravcu bi trebalo ići dalje. U tom smislu je neophodno otvoriti dijalog najznačajnijih političkih subjekata u Crnoj Gori, kako bi se u interesu građana i same Crne Gore izbjeglo dalje zaoštravanje i iznašlo rješenje postojeće 'pat' pozicije, koja bi mogla dovesti do toga da glavne političke snage ne bi mogle kontrolisati dalji razvoj događaja. Imamo, dakle, put koji je za mene neprihvatljiv – put daljeg podizanja tenzija i zaoštravanja političke situacije, i drugi put, za koji se zalažem – otvaranje zaboravljenog dijaloga između glavnih aktera na političkoj sceni Crne Gore, odnosno da SNP i DPS u interesu građana moraju iznaći put za dijalog, sporazumevanje i razrješenje novonastale situacije."

Nakon izjave Svetozara Marovića da prihvata dijalog, Predrag Bulatović je za "Vreme" izjavio da će se na njegovu ponudu jedino pozitivno odgovoriti ako se želi dobro Crnoj Gori: "Razgovori predstavnika vladajuće koalicije na Svetom Stefanu sa predstavnicima opozicije Srbije dobar su potez, ali to je bio razgovor istomišljenika. Crnogorska vladajuća koalicija mora razgovarati i sa neistomišljenicima iz Srbije, odnosno sa strankama tamošnje vladajuće koalicije.

Na vijest da je premijer Filip Vujanović izjavio da nema razgovora sa SPS-om, JUL-om i radikalima, Predrag Bulatović je agenciji Beta izjavio da "opstanka zajedničke države nema bez dijaloga sa najjačim partijama u Srbiji".

Svetozar Marović

Protiv inercije i haosa

U izjavi dnevniku "Vijesti", nakon razgovora sa predstavnicima opozicije Srbije na Svetom Stefanu, Svetozar Marović, predsednik Skupštine Crne Gore, rekao je: "Moj odgovor Predragu Bulatoviću je: izvolite, počnimo razgovore već iduće sedmice. Ja vas čekam. Uslov je jedino da razgovaramo o miru demokratiji i dobru Crne Gore. Naravno, dobru Crne Gore u zajednici ili bez zajednice, onako kako narod bude odlučio, ali da mi prije svega zajedno preuzmemo odgovornost jer Crna Gora ne pripada samo DPS-u, SNP-u ili Liberalnom savezu. Moramo u Crnoj Gori pronaći kompromis koji će je sačuvati da ni na kakav način ne dođe do građanskog rata."

Da li biste razgovarali i sa Momirom Bulatovićem?

Marović: Radi interesa građana i mira u Crnoj Gori razgovarao bih sa svima koji pomažu mir i dobro svih građana Crne Gore.

Jeste li otpisali bilo kakvu mogućnost daljeg dijaloga sa partijama koje su na vlasti u Srbiji?

Marović: Ne treba prekidati razgovore ni sa kim. Treba razgovarati čak i sa najsnažnijim i najvećim političkim protivnicima, čak i onima koji nemaju razumijevanje za naše ideje. Bolje je razgovarati nego ratovati. Postoji obaveza većine u Crnoj Gori da razgovara sa onima koje na kontrolisanim i poštenim izborima izabere narod u Srbiji. Ne želim da biram vlast u Srbiji, ali svakako ne želim ni da ta vlast ugrožava interese Crne Gore. Ako je taj razgovor uslov da u Crnoj Gori neki general ne otvori vatru ili nanišani na Skupštinu gdje sjede predstavnici naroda, i na taj način otpočne građanski rat, onda smatram da je uvijek bolje razgovarati nego pustiti da ta inercija i haos iracionalizma zahvati Crnu Goru.

prethodni sadržaj naredni