Diplomatska ofanziva Crne Gore
U UN na mala vrata
O mogu�oj vezi izme�u ulaska Crne Gore u svetsku
organizaciju i nedavne inicijative Ri�arda Holbruka, ameri�kog
ambasadora u UN-u, da se Jugoslavija odatle definitivno izbaci � niko iz
zvani�ne Podgorice zasad ne �eli ni�ta da ka�e, osim: otom � potom
Branko
Lukovac, crnogorski ministar inostranih poslova, izjavio je da Crna Gora
ima puno pravo da od �lanica Ujedinjenih nacija o�ekuje da Crnoj Gori
bude obezbe�en isti status kakav ima i Srbija. "Srbija ne mo�e vi�e
koristiti savezne institucije da pretenduje da sa njima predstavlja i
zastupa Crnu Goru", rekao je Lukovac programu "Glas
Amerike". Uz pomo� Slovenije, Crna Gora je pro�le nedelje upoznala
Savet bezbednosti UN-a sa Rezolucijom republi�ke skup�tine o
neprihvatanju promena Ustava SRJ, i jo� uputila memorandum o
srpsko-crnogorskim odnosima od 1918. naovamo, gde se saop�tava da je ta
Republika uskratila poverenje saveznoj administraciji, njenim organima i
diplomatskoj slu�bi, te da �e ubudu�e ona sama, preko svojih ovla��enih
predstavnika, izra�avati svoje stavove.
Zna�i li to da Crna Gora uskoro o�ekuje me�unarodno priznanje svoje
nezavisnosti? Ne ba�.
KORAK PO KORAK: Crna Gora se
trenutno ne nada punopravnom �lanstvu u UN-u, niti bi to bilo realno. Taj
status, naime, mogu imati samo suverene dr�ave. U skladu sa doslednom
politikom osamostaljivanja korak po korak, Crna Gora zasad samo poku�ava
da izdejstvuje da crnogorski predstavnik ima ista prava kao �ef
jugoslovenske misije.
U Ujedinjenim nacijama, podse�amo, postoji delegacija SRJ koja �
iako ne u�estvuje na sastancima � dobija propusnice i ima pravo da
dostavlja dokumenta. Predstavnik Crne Gore nema propusnicu, a njihove
dokumente mo�e da distribuira samo neko drugi � trenutno slovena�ka
delegacija, pod sopstvenim slovena�kim zaglavljem.
Crna Gora, dakle, nema
samostalnog predstavnika u UN-u, niti ga uskoro o�ekuje. U ovoj fazi rade
na tome da u nekoj doglednoj budu�nosti predstavnici Srbije i Crne Gore,
mada formalno-pravno u istoj dr�avi, imaju mogu�nosti da svako za sebe
distribuira svoje papire Savetu bezbednosti.
I to je, me�utim skop�ano sa me�unarodnim konsenzusom, a Rusi su
zasad ko�nica ostvarivanju pomenute crnogorske zamisli. Mada ka�e da se
ne sla�e sa Milo�evi�em, Moskva zahteva da se ne dira u suverenitet i
teritorijalni integritet SRJ, to jest da se zasad ni�ta ne menja u njenom
dr�avnom statusu.
Ameriku, s druge strane, mu�i pitanje Kosova koje se prema Rezoluciji
1244 re�ava u okviru SRJ � a nje nema bez Crne Gore. Budu�i da je
stanje u Pokrajini daleko od sre�enog, njima zaista nije u interesu da se
sad otvara jo� jedan, crnogorski front � makar i samo na diplomatskom
polju. Iz razli�itih razloga Va�ington se na�ao na istoj poziciji sa
Rusima, i Podgorici je prili�no jasno stavljeno do znanja da �e na
pobolj�anje statusa u UN-u morati da �eka.
U me�uvremenu, mo�e raditi to �to je i dosad radila � da brine o
sebi i oprezno kr�i put ka samostalnosti. U Podgorici o�ekuju da �e
pitanje ponovo biti pokrenuto na jesenjem, 55. redovnom zasedanju
Generalne skup�tine.
PRESEDAN: Istina, u istoriji
svetske organizacije postojao je slu�aj da je federalnim jedinicama dat
status punopravnih �lanica. Posle Drugog svetskog rata UN su imale manje
od 30 �lanica, uglavnom dr�ave koje su iznele borbu protiv fa�izma.
Rusko-ameri�ki debalans u Generalnoj skup�tini bio je, me�utim, drasti�an.
Od isto�noevropskih zemalja su, pored SSSR-a, bile zastupljene prakti�no
samo Poljska i �ehoslova�ka. Zbog pozicija na kojima su bile tokom rata,
u UN-u nisu bile Ma�arska, Rumunija, Bugarska... Da bi se Rusima pove�ao
broj glasova, sovjetske republike Ukrajina i Belorusija dobile su mesto u
UN-u. Tako je SSSR dobio tri glasa u Generalnoj skup�tini, jer ni
Ukrajina ni Belorusija, razume se, nikad nisu glasale druga�ije od
Moskve. Takvo je stanje trajalo do raspada SSSR-a, mada su u me�uvremenu
i ostale dr�ave isto�nog bloka primljene u UN.
Kad je po�elo razgra�ivanje jugoslovenske federacije sedamdesetih
godina, diplomate iz biv�ih jugoslovenskih republika po�ele su da se
raspituju kod Rusa kako je to i�lo sa Ukrajinom i Belorusijom, jer je
postojala ideja � koja nikad nije realizovana � da mo�da i republike
u sastavu SFRJ poku�aju ne�to sli�no.
Gledano iz ugla dana�njeg polo�aja Crne Gore � postoji teorijska
mogu�nost da se primeni ta postoje�a pravna formula, s tim �to bi ovoga
puta imala i sadr�aj. Eksperti za me�unarodno pravo i me�unarodne
odnose u Beogradu, me�utim, uglavnom u to ne veruju, jer su me�unarodne
okolnosti i prilike u samom UN-u bitno druga�ije nego �to su bile 1945.
godine.
RUSVAJ: Nije sve sasvim
nesporno ni u vezi sa delovanjem Crne Gore pod okriljem Slovenije. To bi,
kako ukazuje Ljubi�a Sekuli�, ekspert za UN iz Beograda, moglo ozna�iti
stvaranje zaista opasnog presedana. Sutra bi neko ko, na primer, ho�e da
minira Sloveniju mogao u svoju delegaciju primiti slovena�ku opoziciju.
Kad bi se takva praksa ustalila, u UN-u bi nastao rusvaj. Predstavnici
Crne Gore i sad mogu govoriti u Savetu bezbednosti po pozivu. Me�utim, u
UN-u ima 500 komiteta i komisija, i svako telo mora imati dnevni red. U�esnici
su obavezni da govore relevantno o temi, i svako mo�e tra�iti od
predsednika tela da oduzme re� onome ko se ne dr�i dnevnog reda. Pitanje
je, dakle, koliko bi Crna Gora imala prilike da govori o stvarima koje nju
trenutno interesuju.
Me�utim, napominje Sekuli�, politi�ari su svemo�ni ljudi. Oni, kao
�to je poznato, mogu i vreme da zaustave. Ako bi �vrsta pravila
procedure odlu�ivanja zasmetala usvajanju neke politi�ki po�eljne
odluke, u UN-u se ne tako retko de�avalo da se pravila suspenduju samo za
toliko vremena koliko je potrebno da se odluka usvoji � pa se onda vrate
na snagu.
ZADOVOLJSTVO: Uprkos svim
zamkama, u Podgorici nisu nezadovoljni razvojem doga�aja. Nezvani�no se
od crnogorskih zvani�nika mo�e �uti da nije za potcenjivanje to �to je
pitanje odnosa Srbije i Crne Gore � ina�e odavno internacionalizovano
� sad prisutno i u mehanizmu UN-a. Prisustvo u toj organizaciji pod
okriljem slovena�ke delegacije otvara mogu�nost da se to pitanje dr�i
otvorenim do daljeg � �to je u jasnom crnogorskom interesu.
O mogu�oj vezi izme�u ulaska Crne Gore u svetsku organizaciju i
nedavne inicijative Ri�arda Holbruka, ameri�kog ambasadora u UN-u, da se
Jugoslavija odatle definitivno izbaci � niko iz zvani�ne Podgorice
zasad ne �eli ni�ta da ka�e, osim: otom � potom.
Nije Holbrukov zahtev prvi te vrste. Biv�e jugoslovenske republike su
1999. godine predlo�ile da se zastava i tabla biv�e SFRJ uklone iz UN-a
zato �to te dr�ave vi�e nema. Me�utim, inicijativa nije formalizovana,
jer nije bilo saglasnosti stalnih �lanica Saveta bezbednosti koje su
smatrale da to pitanje jo� nije zrelo za re�avanje. Ono, ina�e, sazreva
ve� osam godina: Savet bezbednosti je 1992, usvajaju�i Rezoluciju kojom
je Jugoslavija upu�ena na proceduru ponovnog prijema u UN, rekao da �e
se ponovo vratiti na to pitanje. Jo� se nije vratio.
MISTERIJA: Polo�aj SRJ u
UN-u je, naravno, posebna pri�a. Nedefinisan status je prili�na
misterija i za poznavaoce prilika u UN-u. Jugoslavija, kao �to je
poznato, nije sasvim izba�ena. �ef jugoslovenske misije Vladislav
Jovanovi� mo�e kod generalnog sekretara, na primer, da protestuje zbog
maltretiranja Srba na Kosovu i taj se protest mora proslediti svim �lanicama
UN-a. Predstavnici SRJ, osim toga, ipak imaju nekakvih mogu�nosti da u�estvuju
u �ivoj multilateralnoj diplomatskoj aktivnosti u Njujorku � a toga ne�e
biti ako pro�e Holbrukova inicijativa.
Bilo �ta da se sa statusom SRJ dogodi, me�utim, malo je verovatno da
bi mogla biti izbegnuta procedura ponovnog prijema. Istina, ako jednog
dana ovde do�e na vlast neki re�im politi�ki prihvatljiv me�unarodnoj
zajednici, neko bi se u UN-u mogao setiti da je Milan Pani� u svojstvu
jugoslovenskog premijera 1992. sa govornice Generalne skup�tine rekao
otprilike � sa ovog mesta tra�im da SRJ bude ponovo primljena u UN. Sa
tim se Milo�evi� nikad nije saglasio, i Pani�ev zahtev vi�e nije
pominjan � ali bi u promenjenim okolnostima mogao biti zauzet stav da je
SRJ tada zvani�no zatra�ila �lanstvo u UN-u, i da se proglasi da je
zahtev prihva�en.
ZVECKANJE ORU�JEM: Generalni
sekretar NATO-a D�ord� Robertson izjavio je pre nekoliko dana, posle
susreta sa hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesi�em u Briselu, da NATO
budno prati situaciju u Crnoj Gori, da je Atlantski savez i dalje zabrinut
zbog Milo�evi�eve sposobnosti da izazove smutnju u Crnoj Gori i regionu,
kao i da �e "Milo�evi� biti upozoren da mora imati na umu poni�enje
koje je do�iveo pro�le godine". U intervjuu nema�koj �tampi i
rije�kom "Novom listu" 12. jula, Robertson je objasnio da je
jedno od osnovnih vojni�kih principa ne govoriti protivniku �ta ga o�ekuje,
te da je jedna od pouka kosovskog slu�aja "zadr�ati �to du�e �to
�iru paletu opcija". Ukratko, prema Robertsonu: "Ne�emo Milo�evi�u
re�i �ta �emo u�initi, ali ga opominjemo da ne ugro�ava ustavna prava
izabranog predsednika Mila �ukanovi�a."
Ono �to NATO ne govori jeste da bi njihova intervencija malo mogla na
terenu pomo�i snagama koje podr�avaju. Pomisao da bi u Crnu Goru mogli
poslati kopnene trupe spada u domen �iste fantastike. Preostaje, dakle,
da opet bombarduju Srbiju � �to ne bi zaustavilo konflikt u Crnoj Gori.
Postoje, me�utim, i krupne rezerve prema ponovnom anga�manu NATO-a u
eventualnom novom jugoslovenskom sukobu. Mnogi na Zapadu sumnjaju da bi se
ponovo mogla posti�i saglasnost 19 zemalja za bombardovanje. Tako�e je
malo verovatno da bi se, na primer, SAD i Velika Britanija odlu�ile da
bombarduju same, kao �to su u�inile u slu�aju Iraka. Naprosto, senka
nezakonitosti nad pro�logodi�njim NATO bombardovanjem je, kako sad
stvari izgledaju, prevelika da bi se iko lako odlu�io na takav korak.
Upravo zbog lo�ih iskustava iz pro�losti Crna Gora zasad ne u�iva me�unarodnu
podr�ku za otcepljenje � a te�ko da bi se bez signala sa Zapada na to
odlu�ili. U Britaniji se, na primer, i danas zamera Nema�koj zbog
ishitrenog priznavanja Hrvatske, i Englezi ne bi �eleli da ponovo budu
stavljeni pred svr�en �in.
Lak�e je dati pare, naro�ito ako sume nisu preterano velike: ameri�ki
dr�avni sekretar Medlin Olbrajt saop�tila je pre nekoliko dana da �e
SAD pove�ati pomo� Crnoj Gori za 16 miliona dolara, tako da �e u 2000.
ukupno iznositi 77 miliona dolara. To, naravno, ne zna�i da je Crna Gora
i za korak bli�a �lanstvu u Me�unarodnom monetarnom fondu, jer je i za
to potreban status suverene dr�ave.
Ukratko � traja�e sve ovo jo�.
Roksanda Nin�i�
Pridobijanje saveznika
Pored nastojanja da obezbede sebi nekakav status
u UN-u, prioritet crnogorske spoljne politike su ofanzivne diplomatske
inicijative prema susednim zemljama. Na prvo mesto se stavlja obnavljanje
odnosa sa biv�im jugoslovenskim republikama, a onda i sa drugim dr�avama
u regionu. Ra�unica je jasna: zvani�na Podgorica zna da �e se pri
razmatranju prijema u evropske integracije visoko ceniti veze u regionu.
Broj regionalnih susreta je vredan po�tovanja:
predsednik Crne Gore Milo �ukanovi� je u zadnjih godinu dana posetio sve
biv�e jugoslovenske republike. Pro�le nedelje su se sastali Milan Ku�an,
Stipe Mesi�, Vaclav Havel i �ukanovi�. Istovremeno su se u Dra�u
sastali premijeri Makedonije, Albanije i Crne Gore, koji su se ve� jednom
sreli u Ohridu, a naredni put �e razgovarati u Crnoj Gori. Albanski
ministar spoljnih poslova je nedavno posetio Crnu Goru, krajem pro�le
godine se predsednik Crne Gore na me�unarodnom skupu u Solunu sastao sa
Fatosom Nanoom.
Ta republika je u�esnik i korisnik projekata u
okviru Pakta za stabilnost jugoisto�ne Evrope. Sa Evropskom unijom i SAD
ima bliske kontakte politi�ke i ekonomske prirode. Zvani�nici u
Podgorici, me�utim, odlu�no odbacuju tvrdnje da vode proameri�ku
spoljnu politiku. Podse�aju da je �ukanovi� za poslednje tri godine �etiri
puta bio u Moskvi, da je premijer Filip Vujanovi� ove godine bio u
Pekingu, a da Li Peng � kako tvrde � posle posete Beogradu nije oti�ao
u Crnu Goru samo zato �to podgori�ki aerodrom nema kapacitete da primi
njegov d�ambo-d�et.
Rusija, Kina, Italija i Gr�ka su otvorile
konzulate, Hrvatska, Makedonija i Slovenija imaju predstavni�tva,
Britanija, Francuska i SAD �to kulturne �to informacione centre, EU,
OEBS, Savet Evrope imaju �to posmatra�ke misije, �to kancelarije�
Sve to jo� ne zna�i da �e Crna Gora uspeti da
izbegne unutra�nji sukob. Me�utim, jo� je Vinston �er�il tvrdio da je
manevar kojim se obezbe�uje saveznik zna�ajan koliko i dobijena bitka.
