Elektronska
saplitanja
Sajber patka
Nedavni upad
na internet prezentaciju dnevnog lista "Politika" i podmetanje lažne
vesti o atentatu predstavlja novi momenat u hakerisanju na jugoslovenskom webu
U
sredu 12. jula uveče, redovni čitaoci "Politike" na internetu mogli
su da dožive predinfarktno stanje, ako ne i nešto jače od toga. Na udarnom
mestu, na početnoj strani, objavljena je vest, ispostaviće se lažna, da je u
"terorističkom napadu na Dedinje" ranjen Slobodan Milošević, koji
je potom preminuo nakon višečasovne borbe lekara za njegov život. "Očekujemo
dalje informacije, pratite naš program i našu internet prezentaciju radi novih
vesti u ovom teškom trenutku za naš narod", upućivao je kraj vesti. Sve
ostale informacije na stranici bile su uobičajene, što je zbunjivalo posetioce
koji nisu očekivali da u "ovom teškom trenutku za naš narod" iza
ove šokantne informacije sledi ona o svečanom otvaranju pančevačke petlje.
Ako su okrenuli Radio Politiku ili TV Politiku, iznenađenjima tek nije bilo
kraja, budući da programi preporučeni na internet stranicama
"Politike" nisu pokazivali nikakvo odstupanje od svakodnevne rutine,
nigde klasične muzike primerene takvim trenucima, već †lmovi i zabava.
RAŠIRENA
POJAVA: Prema nekim
kasnijim analizama, ispostaviće se da su novinari beogradskog biltena na
engleskom jeziku VIP i agencije Rojter videli istu stranicu i preneli vest,
citirajući izvor. Pojedinci koji brzo čitaju, pretrčali su deo gde se govori
o izvoru i celu priču pripisali prenosiocima, tako da je ova "sajber
patka" izazvala malu uzbunu među novinarima i diplomatama, dok prostom
proverom nije utvrđeno da se ništa slično nije dogodilo, kao i da se
originalnom izvoru više ne može pristupiti. Ubrzo je svima postalo jasno da je
internet prezentacija "Politike" hakerisana, odnosno da joj je neovlašćeno
pristupilo jedno ili više lica koja su probila sisteme zaštite i podmetnula
vest. To su, ruku na srce, mogli da pretpostave i oni koji su vest preneli, jer
valjda svako zna da je internet poslednje mesto gde bi se takva vest pojavila,
bar kad su domaći mediji u pitanju. Ali, ko bi odoleo kad se tako namestilo.
Hakerisanje je na internetu
svakodnevna i raširena pojava, koja dobija na važnosti kada naročito pogodi
korisnike. Slučaj "Politikine" internet prezentacije ne predstavlja
neku veliku senzaciju, reakcija vebmastera (ljudi koji održavaju ove stranice)
bila je relativno brza, i nikakva naročita šteta nije napravljena. Kad to kažemo,
mislimo na podatak da je šteta od hakerskih akcija na internetu i ostalim
kompjuterskim mrežama samo za ovu godinu procenjena na 1600 milijardi dolara, a
primeri kojih se svi sećamo bili su zakrčenje interneta u martu i "I love
you" virus.
Predsednik Jugoslavije nije
usamljena meta, niti je ovo prvi put da se neko poigrava njegovim imenom i
likom. Hakeri udaraju na sve javne ličnosti, naročito u Americi, a kad je
Slobodan Milošević u pitanju, pamtimo desetine fotomontaža na razne teme i
jednu trik-anketu u kojoj vas on navodno pita smatrate li da bi trebalo da
podnese ostavku, a kad pokušate da odgovorite sa "da" (ako je iko to,
daleko bilo, poželeo), kućica sa odgovorom vam beži, tako da ste primorani da
kliknete na "ne" ne bi li se programčić skinuo sa ekrana.
ŽRTVE
NA OBE STRANE: Ni upadi
na medijske prezentacije nisu neka vest, čak ni kod nas, uostalom pisala je o
tome i "Politika". Poslednje dve-tri godine, a naročito tokom prošlogodišnjeg
bombardovanja, razvila se žustra borba na internetu između srpskih i hrvatskih
hakera u kojoj je "žrtava" bilo na obe strane. Srpski hakeri,
poneseni patriotizmom, ratovali su i protiv prezentacija albanskih organizacija
na internetu, a bilo je nekoliko upada i na internet prezentacije i kompjutere
koji pripadaju američkoj vladi ili medijskim kućama u Americi. U svakoj
prilici, nakon što bi se probila zaštita, hakeri bi na naslovnoj strani
prezentacije isticali svoja znamenja i stavljali do znanja da je sajt
"osvojila" neka tajna organizacija (Šumadinci, Crna ruka). Otprilike,
nešto kao pobijanje zastave na vrh planine.
U tom smislu pomenuti slučaj sa
stranicama "Politike" otvara novo poglavlje hakerskih obračuna na
internetu, barem kada je ova zemlja u pitanju. Po prvi put došlo je do
podmetanja sadržaja, hakerisanje je imalo neku svrhu osim pukog dokazivanja moći.
Podmetanja sa političkim kontekstom, ali elektronske pošte, bilo je kod nas i
ranije, ali radilo se o džiberskim varijantama koje ne traže nikakvo tehničko
znanje niti veštinu, niti se to beleži kao hakerski poduhvat.
Sama reč "haker" nema
negativan predznak i nastala je šezdesetih godina, kada su kompjuteri
predstavljali glomazne skalamerije koje su ispunjavale ogromne klimatizovane
prostorije, a pristupanje je bilo ograničeno, pre svega vremenski. Zbog toga su
programeri smišljali razne prečice u radu sa računarom kako bi željenu
operaciju obavili što brže, i to se nazivalo hakerisanjem, radom izvan
propisanih procedura. Često su iz takvih poduhvata nastajale nove, kraće i
praktičnije procedure, tako da hakerisanje u razvoju informatike ima, zapravo,
pozitivnu ulogu. Neovlašćeni upadi u sistem su "krakovanje", od
engleske reči to crack ili
"slomiti".
Ta ilegalna rabota naročito je
došla do izražaja sa porastom elektronskih novčanih transakcija, kada su
klinci kadri da razbiju šifre telefonskih kompanija i telefoniraju džabe po
celom svetu shvatili da mogu da izvuku i mnogo više. Tako je ruska grupa na čelu
sa Vladimirom Levinom 1994. godine umalo olakšala Citibank za deset miliona
dolara (stigli su da potroše tek 400.000), a sam Levin je uhapšen na
londonskom aerodromu. Čuveni Kevin Mitnik nije stradao tek zbog "remećenja
elektronskog poseda", već zato što su mu u računaru našli 20.000
ispravnih brojeva tuđih kreditnih kartica. Drugi Kevin, Poulsen, namakao je
sebi porše 944 tako što je ishakerisao telefone radio-stanice koja je ovo
namenila 102. slušaocu koji im se javi (postarao se da to bude on), a uhvaćen
je dok je prčkao po fajlovima o nezakonitim akcijama FBI-ja.
BEZ
REZULTATA: S druge
strane, hakerskim uslugama služe se i vlade, te političke partije. Nedavno je
grupa meksičkih hakera za račun opozicione Demokratske revolucionarne partije
razbila šifru od devet znakova koja je skrivala izveštaje o bankovnim
malverzacijama vladajuće partije, koje je trebalo da pokrije država zadužujući
se kod inostranih poverilaca.
Nama je svakako
najinteresantniji američki plan, aminovan prošlog maja od strane predsednika
SAD Bila Klintona, koji predviđa pravi elektronski rat protiv predsednika SRJ
Slobodana Miloševića, njegove porodice i najbližih saradnika. Prema ovom
planu, trebalo je da vladini hakeri uhode eventualne novčane transakcije
jugoslovenskog državnog vrha i otkriju njihove navodne račune u inostranstvu,
te da ih blokiraju. Nema informacija da li je ova akcija još u toku ili je
obustavljena, niti kakvi su bili rezultati.
Stara sajber poslovica kaže da
za odlične hakere zna ceo svet, dok za vrhunske ne zna niko (sem njih samih,
naravno). Obaranje "Politikinog" sajta ne predstavlja neki veliki
hakerski podvig, ali je indikativno da se domaći hakeri (krakeri) još uvek
zadovoljavaju samim činom, za razliku od onih u inostranstvu kojima je
hakerisanje sredstvo za sticanje materijalne dobiti.
Kada se 2004. godine u povodu
stogodišnjice "najstarije medijske kuće na Balkanu" (koja je,
uzgred, najavljivala da ima velike ambicije kada je internet u pitanju) budu
evocirale nekadašnje naslovne strane, teško da će ova od 12. jula ući u
konkurenciju. Pod uslovom da se "Politikin" internet server do tog
doba povrati, budući da je od ovog incidenta već celih nedelju dana van
funkcije. Oni koje zanima kako je ta strana izgledala mogu je naći na adresi
www.xs4all.nl/~freeserbia/images/2000/1207_b_politika.gif.
Zoran Stanojević
