Elektronska
saplitanja
Sajber patka
Nedavni upad
na internet prezentaciju dnevnog lista "Politika" i podmetanje la�ne
vesti o atentatu predstavlja novi momenat u hakerisanju na jugoslovenskom webu
U
sredu 12. jula uve�e, redovni �itaoci "Politike" na internetu mogli
su da do�ive predinfarktno stanje, ako ne i ne�to ja�e od toga. Na udarnom
mestu, na po�etnoj strani, objavljena je vest, ispostavi�e se la�na, da je u
"teroristi�kom napadu na Dedinje" ranjen Slobodan Milo�evi�, koji
je potom preminuo nakon vi�e�asovne borbe lekara za njegov �ivot. "O�ekujemo
dalje informacije, pratite na� program i na�u internet prezentaciju radi novih
vesti u ovom te�kom trenutku za na� narod", upu�ivao je kraj vesti. Sve
ostale informacije na stranici bile su uobi�ajene, �to je zbunjivalo posetioce
koji nisu o�ekivali da u "ovom te�kom trenutku za na� narod" iza
ove �okantne informacije sledi ona o sve�anom otvaranju pan�eva�ke petlje.
Ako su okrenuli Radio Politiku ili TV Politiku, iznena�enjima tek nije bilo
kraja, budu�i da programi preporu�eni na internet stranicama
"Politike" nisu pokazivali nikakvo odstupanje od svakodnevne rutine,
nigde klasi�ne muzike primerene takvim trenucima, ve� �lmovi i zabava.
RA�IRENA
POJAVA: Prema nekim
kasnijim analizama, ispostavi�e se da su novinari beogradskog biltena na
engleskom jeziku VIP i agencije Rojter videli istu stranicu i preneli vest,
citiraju�i izvor. Pojedinci koji brzo �itaju, pretr�ali su deo gde se govori
o izvoru i celu pri�u pripisali prenosiocima, tako da je ova "sajber
patka" izazvala malu uzbunu me�u novinarima i diplomatama, dok prostom
proverom nije utvr�eno da se ni�ta sli�no nije dogodilo, kao i da se
originalnom izvoru vi�e ne mo�e pristupiti. Ubrzo je svima postalo jasno da je
internet prezentacija "Politike" hakerisana, odnosno da joj je neovla��eno
pristupilo jedno ili vi�e lica koja su probila sisteme za�tite i podmetnula
vest. To su, ruku na srce, mogli da pretpostave i oni koji su vest preneli, jer
valjda svako zna da je internet poslednje mesto gde bi se takva vest pojavila,
bar kad su doma�i mediji u pitanju. Ali, ko bi odoleo kad se tako namestilo.
Hakerisanje je na internetu
svakodnevna i ra�irena pojava, koja dobija na va�nosti kada naro�ito pogodi
korisnike. Slu�aj "Politikine" internet prezentacije ne predstavlja
neku veliku senzaciju, reakcija vebmastera (ljudi koji odr�avaju ove stranice)
bila je relativno brza, i nikakva naro�ita �teta nije napravljena. Kad to ka�emo,
mislimo na podatak da je �teta od hakerskih akcija na internetu i ostalim
kompjuterskim mre�ama samo za ovu godinu procenjena na 1600 milijardi dolara, a
primeri kojih se svi se�amo bili su zakr�enje interneta u martu i "I love
you" virus.
Predsednik Jugoslavije nije
usamljena meta, niti je ovo prvi put da se neko poigrava njegovim imenom i
likom. Hakeri udaraju na sve javne li�nosti, naro�ito u Americi, a kad je
Slobodan Milo�evi� u pitanju, pamtimo desetine fotomonta�a na razne teme i
jednu trik-anketu u kojoj vas on navodno pita smatrate li da bi trebalo da
podnese ostavku, a kad poku�ate da odgovorite sa "da" (ako je iko to,
daleko bilo, po�eleo), ku�ica sa odgovorom vam be�i, tako da ste primorani da
kliknete na "ne" ne bi li se program�i� skinuo sa ekrana.
�RTVE
NA OBE STRANE: Ni upadi
na medijske prezentacije nisu neka vest, �ak ni kod nas, uostalom pisala je o
tome i "Politika". Poslednje dve-tri godine, a naro�ito tokom pro�logodi�njeg
bombardovanja, razvila se �ustra borba na internetu izme�u srpskih i hrvatskih
hakera u kojoj je "�rtava" bilo na obe strane. Srpski hakeri,
poneseni patriotizmom, ratovali su i protiv prezentacija albanskih organizacija
na internetu, a bilo je nekoliko upada i na internet prezentacije i kompjutere
koji pripadaju ameri�koj vladi ili medijskim ku�ama u Americi. U svakoj
prilici, nakon �to bi se probila za�tita, hakeri bi na naslovnoj strani
prezentacije isticali svoja znamenja i stavljali do znanja da je sajt
"osvojila" neka tajna organizacija (�umadinci, Crna ruka). Otprilike,
ne�to kao pobijanje zastave na vrh planine.
U tom smislu pomenuti slu�aj sa
stranicama "Politike" otvara novo poglavlje hakerskih obra�una na
internetu, barem kada je ova zemlja u pitanju. Po prvi put do�lo je do
podmetanja sadr�aja, hakerisanje je imalo neku svrhu osim pukog dokazivanja mo�i.
Podmetanja sa politi�kim kontekstom, ali elektronske po�te, bilo je kod nas i
ranije, ali radilo se o d�iberskim varijantama koje ne tra�e nikakvo tehni�ko
znanje niti ve�tinu, niti se to bele�i kao hakerski poduhvat.
Sama re� "haker" nema
negativan predznak i nastala je �ezdesetih godina, kada su kompjuteri
predstavljali glomazne skalamerije koje su ispunjavale ogromne klimatizovane
prostorije, a pristupanje je bilo ograni�eno, pre svega vremenski. Zbog toga su
programeri smi�ljali razne pre�ice u radu sa ra�unarom kako bi �eljenu
operaciju obavili �to br�e, i to se nazivalo hakerisanjem, radom izvan
propisanih procedura. �esto su iz takvih poduhvata nastajale nove, kra�e i
prakti�nije procedure, tako da hakerisanje u razvoju informatike ima, zapravo,
pozitivnu ulogu. Neovla��eni upadi u sistem su "krakovanje", od
engleske re�i to crack ili
"slomiti".
Ta ilegalna rabota naro�ito je
do�la do izra�aja sa porastom elektronskih nov�anih transakcija, kada su
klinci kadri da razbiju �ifre telefonskih kompanija i telefoniraju d�abe po
celom svetu shvatili da mogu da izvuku i mnogo vi�e. Tako je ruska grupa na �elu
sa Vladimirom Levinom 1994. godine umalo olak�ala Citibank za deset miliona
dolara (stigli su da potro�e tek 400.000), a sam Levin je uhap�en na
londonskom aerodromu. �uveni Kevin Mitnik nije stradao tek zbog "reme�enja
elektronskog poseda", ve� zato �to su mu u ra�unaru na�li 20.000
ispravnih brojeva tu�ih kreditnih kartica. Drugi Kevin, Poulsen, namakao je
sebi por�e 944 tako �to je ishakerisao telefone radio-stanice koja je ovo
namenila 102. slu�aocu koji im se javi (postarao se da to bude on), a uhva�en
je dok je pr�kao po fajlovima o nezakonitim akcijama FBI-ja.
BEZ
REZULTATA: S druge
strane, hakerskim uslugama slu�e se i vlade, te politi�ke partije. Nedavno je
grupa meksi�kih hakera za ra�un opozicione Demokratske revolucionarne partije
razbila �ifru od devet znakova koja je skrivala izve�taje o bankovnim
malverzacijama vladaju�e partije, koje je trebalo da pokrije dr�ava zadu�uju�i
se kod inostranih poverilaca.
Nama je svakako
najinteresantniji ameri�ki plan, aminovan pro�log maja od strane predsednika
SAD Bila Klintona, koji predvi�a pravi elektronski rat protiv predsednika SRJ
Slobodana Milo�evi�a, njegove porodice i najbli�ih saradnika. Prema ovom
planu, trebalo je da vladini hakeri uhode eventualne nov�ane transakcije
jugoslovenskog dr�avnog vrha i otkriju njihove navodne ra�une u inostranstvu,
te da ih blokiraju. Nema informacija da li je ova akcija jo� u toku ili je
obustavljena, niti kakvi su bili rezultati.
Stara sajber poslovica ka�e da
za odli�ne hakere zna ceo svet, dok za vrhunske ne zna niko (sem njih samih,
naravno). Obaranje "Politikinog" sajta ne predstavlja neki veliki
hakerski podvig, ali je indikativno da se doma�i hakeri (krakeri) jo� uvek
zadovoljavaju samim �inom, za razliku od onih u inostranstvu kojima je
hakerisanje sredstvo za sticanje materijalne dobiti.
Kada se 2004. godine u povodu
stogodi�njice "najstarije medijske ku�e na Balkanu" (koja je,
uzgred, najavljivala da ima velike ambicije kada je internet u pitanju) budu
evocirale nekada�nje naslovne strane, te�ko da �e ova od 12. jula u�i u
konkurenciju. Pod uslovom da se "Politikin" internet server do tog
doba povrati, budu�i da je od ovog incidenta ve� celih nedelju dana van
funkcije. Oni koje zanima kako je ta strana izgledala mogu je na�i na adresi
www.xs4all.nl/~freeserbia/images/2000/1207_b_politika.gif.
Zoran Stanojevi�
