Rat za smisao
Kako se jedan Pobunjeni �ovek usudio da odrekne smisao
�rtve
Pogibija
po obrascu epske narodne pesme jedino je sredstvo kojim ovda�nji gra�anin
mo�e sa sebe da spere ljagu uro�ene krivice pred Dr�avom, tim paganskim
bo�anstvom kojem se klanjaju milioni �izme�u Drine i Timoka�, �to
bi rekao najve�i fabrikant smrti u Evropi posle II svetskog rata.
Familija Vukovi� iz Kraljeva poku�ala je da se odupre (para)mitskom
obrascu Smrtoslavlja, da se izmigolji jednom prividnom fatumu; prividnom
zato �to je �fatalisti�ko� gledanje na ve�ito ponavljanje po�asti
Istorije na ovom tlu samo banalni erzac za prozirno odricanje od
odgovornosti: gra�ani Srbije su u najmanju ruku od kraja osamdesetih
spektakularno reafirmisali �kulturu smrti� poturaju�i sopstvenu glavu
na panj uz pesmu, cilik i pe�enje. Rat je u tom smislu bio samo tehni�ko
pitanje, puki egzekutor
novog nara�taja aspsurdnih �rtava jednog morbidnog i fa�istoidnog
�kulturnog modela�. Kraljeva�ki mladi� Aleksandar Vukovi�, po svedo�enju
neute�nog oca Du�ana, nije verovao u produktivnost i validnost obrasca
�rtvovanja Za Otad�binu u dana�njim okolnostima, politi�kim i
kulturnim, globalnim i lokalnim. Hteo je da napravi
ne�to od svog �ivota, da u�i, da radi, da se zabavlja, da bude.
Takva ambicija suprotstavlja se, po prirodi stvari, dominantnom vi�evekovnom
�epskom� modelu izvla�enja
kapitala iz smrti; svi na�i �pali borci� iz bezbrojnih ratova za
�na�u stvar� i njihova povla��ena rodbina bili su korisnici tog le�inarskog
kapitala, sa sve kamatama, koje su uredno pristizale sve do nekog novog
istorijskog perioda, kada pojam �na�e stvari� do�ivi redefiniciju.
Aleksandar je bio protiv toga, ali je, kao i toliki drugi, dozvolio da
bude uvu�en u Ma�inu Smrti iz koje �e sutra neko drugi � dakle polit-vampiri
koji se hrane tu�om krvlju i izigravaju Stubove Poretka � izvla�iti
svoj krvavi kapital. Aleksandar je poginuo, a besmislenost i uzaludnost
njegove smrti � �ak i sa po definiciji uvredljivo idiotskog �dr�avotvornog�
stanovi�ta � dodatno je porazila i unizila njegovu oja�enu porodicu.
Od tada, njegov otac Du�an � kao kakav kamijevski (prekasno?) pobunjeni
�ovek � vodi o�ajni�ku, zadivljuju�u, nekalkulantsku borbu
protiv manipulacije njegovom smr�u, one kakva se ovde tradicionalno
odvija po odavno ustaljenom obrascu cirkusantskog ordenisanja
i plotunisanja. Njegovo uporno
ratovanje protiv vojnog establi�menta � koji je ovde, dakako, samo
vidljivi, istureni �javni krivac�, izvo�a�
mrtvozorni�kih radova � i odbijanje da u�estvuje u jednoj patolo�koj
farsi tako �to �e primiti �in�uve
u zamenu za sina (i jo� pri tome izigravati perverznu ulogu Ponosnog
Oca) postali su paradigma otpora Fabrikantima Smrti i njihovoj petpara�koj
ideologiji. A ta je ideologija � za koju bi bio nezaslu�eni kompliment
re�i da dose�e do nivoa �unda � da se ne la�emo, mnogo starija od
aktuelnog re�ima: ona se ovde usvaja i prenosi s
kolena na koleno, uz dedine lova�ke pri�e mrmljane uz svetlucanje
vatre i pucketanje goru�eg drveta u paganskom ognji�tu.
Znamo �ta je bilo posle: orden za koji Aleksandrov otac nije hteo ni da �uje primio je, verovatno pustiv�i sve�anom prilikom i poneku suzu iskrenog ganu�a, Aleksandrov deda, ina�e �lan SPS-a i, uop�te, �ovek na svom mestu... Otac je uzalud protestovao, dodatno poni�en i uvre�en u svom bolu ovom gulanferskom � to je najbla�a re�! � manipulacijom jednom stravi�nom, apsurdnom smr�u, i demonstrativno je izgazio to par�e metala koje je dobio kao svoj mizerni �deoni�arski� udeo u nare�enom kapitalizovanju smrti. A taj paradigmatski Deda, �lan partije koja s fenomenalnim, upravo grotesknim odsustvom stida slavi ro�endan, kao da je oblikovan po (negativnom) stereotipu dana�njeg srbijanskog Dede, tog Zlog Dedaka iz jednog starog ironi�nog �lagera, pripadnika smrtonosne kaste �ilagera koji se hrane krvlju nedu�nih mladi�a, i�ivljavaju�i svoje bolesne utopije. A po svoj prilici taj Deda uop�te nije Deda iz tog stereotipa, i taj Deda je sigurno voleo svog unuka, i sigurno bi voleo vi�e od svega da njegov Aleksandar mo�e da ustane iz groba. Jer je i taj Deda � a da toga ni u ludilu nije svestan � samo jo� jedna �rtva koja poletno asistira i metani�e svom D�elatu jer misli da tako treba, jer je na tom, ne samo predmodernom nego �ak i antihri��anskom obrascu obo�avanja kumira Dr�ave i Nacije vaspitana. Jer je i taj Deda tu�an da ne mo�e biti tu�niji, i u toj svojoj tuzi tra�i izlaz i utehu, tra�i razloge za Ponos. I u tome je cela (anti�ka) drama, u tome je kona�nica jednog simboli�kog rata koji je poveo Du�an Vukovi�, a da verovatno tako�e nije potpuno svestan njegovih krajnjih implikacija: oko Aleksandrove smrti vodi se bespo�tedna, ogor�ena borba za smisao. Du�an i ostali Pobunjeni Roditelji postali su �nepo�udni� ne toliko zato �to su nekoga okrivili za Aleksandrovu smrt � s time se jo� i mo�e nekako na kraj � nego zato �to su njegovom ne�eljenom �rtvovanju uskratili smisao. U tome je nedopustivost njihove pobune, u tome je njihov stra�ni prekr�aj, radikalno ogre�enje o plemenski Kodeks, �ija je prva stavka da �ivot, dodu�e, i mo�e biti besmislen, ali smrt � ako je investirana u Narod i Dr�avu � ba� nikako!
Pobuna je oca Du�ana zato toliko subverzivna, toliko opasna; ona � kona�no! � ide dalje od malogra�anskog �antiratnog� zanovetanja kakvo je preplavljivalo Srbiju tokom devedesetih, a kojem je vrhunac �pobune� predstavljalo �stra�no hrabro� pitanje �a za�to Sloba nije prvo svog Marka poslao u rat, pa da onda zove na�u decu?�. Koje�ta! Besmisleni i zlo�ina�ki osvaja�ki ratovi ranih devedesetih, ili apsurdno vojevanje protiv pola planete 1999. ne bi postali manje besmisleni samo zato �to bi i nekakav Marko M. omirisao barut. Uop�te, dakle, nije va�no ko u njima u�estvuje; va�no je da ne sme da ih bude. Sve drugo je malogra�ansko mrsomu�enje.
Deda je, dakle � lukavo podma�en od svojih kukavnih Idola � ostao zato�en u jednom (kvazi)mitskom poretku vrednosti, u kojem nalazi utehu i konstrui�e ve�ta�ki Smisao jedne bolne ne-smislene smrti; Otac, slede�i sina, vojuje protiv ne�ega mnogo ja�eg od politi�ko-vojnog establi�menta; on protiv sebe ima celu jednu Tradiciju, patolo�ki sistem �mi�ljenja� koji po defaultu proizvodi samoobnavljaju�e nizove uzaludnog umiranja, opravdanog ovom ili onom �otad�binsko�-ideolo�kom d�id�a-bid�om. Du�an Vukovi� uporno ponavlja da je njegov sin umro uzalud; to obznanjivanje jedne pornografski gole istine njegov je neprocenjiv civilizacijski doprinos, i njegov neoprostivi greh pred onima koji znaju da bi uvi�anje apsolutnog besmisla svega � ali ba� svega, bez najmanjeg izuzetka! � �to su �vra�a�i dostojanstva� podarili Srbiji zna�ilo kona�ni kraj jedne lo�e beskona�nosti na kojoj su oni izgradili svoj kapital. Upornim nutkanjem ordena oni kao da ga mole: neka optu�i bilo koga, �ak i Velikog Vo�u, za sinovljevu smrt, samo neka ne porekne Smisao �rtve. Njegova postojanost je bila dokaz da je neupotrebljiv, �izgubljen� za Mit, jer je kona�no, kroz najstra�niju mogu�u �rtvu � Shvatio. I zato je tako opasan.
Teofil Pan�i�
