Izjava nedelje
U
istorijskim okvirima dvadeset godina je sutra.
Dragoljub Janković, ministar pravde u Vladi Srbije,
komentarišući na tribini JUL-a uveravanja dobijena od
kineskih zvaničnika da će za dvadeset godina Kina
biti dovoljno jaka da se suprotstavi politici SAD.
Biljana
Vilimon
u banjalučkim "Nezavisnim novinama" otkriva recept za uspešan
život od novinarstva, skupe profesije za vredne i skromne:
"Prvo, ja se nikad nisam bavila ničim što je jeftino. Nikad ne bih
radila u novinama da to ne znam ili da je u pitanju neki loš i jeftin časopis.
Od novinarstva može da se živi ako puno radiš i ako si skroman.
Konkretno, ja nisam skuplja od drugih urednika i dizajnera u 'Jefimija
presu', znači nisam naplatila svoje ime. Radim u sjajnoj kući i
zahvaljujući ljubaznosti Bogoljuba Karića dosta ljudi može pristojno da
živi u ovim teškim vremenima. Pošto već neko vreme ja isključivo od
novinarstva živim, znači da sam zadovoljna. Doživela sam i to da neki
ljudi hoće da ulože velike pare u moj povratak na televiziju, da me
taksisti i ljudi na ulici mole da ponovo radim 'Galeriju tajni'. Opet, ne
mogu da ne kažem da je tragično koliko u Beogradu ima nezaposlenih
novinara. Uvek mi je neprijatno kad moram da odbijem njihovu ponudu za
saradnju."
Božidar
Ilić,
otac Vesne Ilić koju je ubio nevenčani muž, inače trostruki ubica
Miodrag Jovanović, pobija u "Blicu" Jovanovićeve tvrdnje da ga
je Vesna napala nožem, tvrdeći da njegova kćerka, inače žrtva porodičnog
nasilja i u prethodnom braku, uopšte nije bila agresivna:
"Ja je šamaram do besvesti, a ona ne sme ni da mrdne, ne sme ni da
se brani. Plašila se i od kokoške – mogao si da je ubiješ."
Ilić nije znao da se njegova kćerka sastaje sa Jovanovićem niti da je
ovaj smederevski krojač ubio dve svoje prethodne žene:
"Da sam znao da se ona sastaje sa njim, prebio bih je na mrtvo. Ne
bih dozvolio da me bruka."
Tihomir
Jovanović,
brat ubice Miodraga Jovanovića, govori za "Glas javnosti" da je
njegovoj porodici zločin u krvi:
"U mojoj familiji, od pradede do danas, nismo ubili samo ja, moj deda
i jedan stric. Moj pradeda Sima bio je napasnik. Imao je grupu sa kojom je
ubijao ljude za koje je znao da imaju dukate. Uhvate čoveka, metnu ga na
merdevine, peku s jedne strane i kažu: 'Daj dukate.' Ovaj ako neće,
okrenu ga pa peku s druge strane, i na kraju ubiju. Zlato nisu delili na
komad već šeširom ili čizmom."
Tihomir je sa bratom raskrstio pre sedam godina kada ga je posetio u
Zabeli, gde je robijao zbog ubistva druge žene:
"Otišao sam sa mojim sinom da ga obiđem. U razgovoru Miodrag kaže:
'Kad bi se digle, opet bi ih ubio.' U povratku kući sin me pita: 'S kim
se to, tata, družiš?' Od tada sa bratom više nisam kontaktirao."
Živko
Šoklovački,
visoki funkcioner JUL-a zadužen za Vojvodinu, objašnjava u Dnevnom
Telegrafu da u vladajućoj koaliciji nema podele na interesne sfere:
"Kada je o tome reč, raspodela interesnih sfera ne postoji. To nije
tako postavljeno. Kad se govori o NIS, EPS, Srbijašumama i drugim javnim
preduzećima o bankama i slično, tu nema podele šta pripada kojoj
partiji. Polazi se od toga da na važne funkcije dođu najkompetentniji
ljudi. To je dosad bilo tako, bez bilo čijeg insistiranja da se delimo po
stranačkoj pripadnosti. Interesne sfere dolaze do izražaja kod
formiranja vlade. Tada se dele ministri i resori (koji onda postavljaju
direktore javnih preduzeća, prim. ur.). U svim ostalim slučajevima idemo
na dogovor."
Miroslav Vasić,
advokat čija kancelarija zastupa Slavka Dokmanovića pred Haškim
tribunalom, otkriva "Nedeljnom Telegrafu" da branilac tamo može
mesečno da uknjiži i do 20.000 dolara (doduše uz velike troškove),
tvrdeći da je i to malo advokatima sa Zapada. Gde ima za advokate, nađe
se i za optužene, te Vasić reklamira kvalitet smeštaja ševeningenskog
pritvora svima koje bi životni put tamo mogao da nanese:
"Haški zatvori, mogu slobodno da kažem, podsećaju na hotelske
apartmane. Svaki od optuženih ima svoju sobu sa čajnom kuhinjom u kojoj
može sam da spremi hranu, i kupatilom. Sobe imaju radio i televizor sa
satelitskom antenom. Koliko znam, naši ljudi tamo u zatvoru gledaju naš
satelitski program. Slobodno šetaju, posećuju jedni druge, druže se, u
velikom dnevnom boravku igraju šah ili karte (kartama su se dosta igrali
i tokom rata, prim. ur.). Mogu da odu u kantinu na piće ili u sportsku
salu i teretanu na rekreaciju. Kad im dođe poseta, odnosno devojke
verenice ili supruge, imaju pravo na posebnu prostoriju za ostvarivanje
seksualnog kontakta sa njima. Zaključani su samo kad jedu i
spavaju."
Vesna Rivas,
pevačica, reagujući u "Svetu" na tvrdnju pevačice Maje Nikolić
da nije operisala grudi već su joj se uvećale nakon dijete, iznosi:
"Interesantna izjava. Čula sam od nekih zajedničkih prijatelja da
je Maja držala rigoroznu dijetu. Moguće je da je pila neke preparate za
rast grudi, ne mora da znači da je ugradila silikone. Maja i ja smo južnjakinje,
a nama grudi mogu da rastu i u kasnijoj mladosti."
Njihov zemljak Predrag Smiljković Špic, glumac, dodaje svoj stav:
"Ako je držala dijetu, sigurno joj je prešlo iz dupeta i stomaka u
grudi, ali je pitanje da li će se tu zadržati. Šteta što joj ništa
nije otišlo u glavu."
Milić Vukašinović, roker, smatra da je cela rasprava nepotrebna:
"Pravom muškarcu su grudi na poslednjem mestu. I nije mu uopšte
bitno ako žena nema grudi, a pogotovo mu nije bitno da li je stavljala
silikone ili nije. Za pravog muškarca je najvažnije da žena ima mozak,
a na drugom mestu mu je njen radni deo. Dakle, grudi su nebitne."
Gane Pecikoza,
poznati estradni menadžer koji je karijeru počeo u Sarajevu, priseća se
zlatnog doba ovog grada:
"Novi primitivizam je tih godina bio kult. Kasnije je nastala i
'Audicija'. Sarajevo je kreiralo ukuse ondašnje Jugoslavije. Bili smo
jugoslovenski Nešvil. Šteta da u Beogradu danas ne postoji nešto slično.
Nema benda za koji bi, kada ih čuješ, mogao da kažeš: eto vidiš,
jarane, to ti je Beograd."
Ali, i Sarajevo se promenilo, tvrdi gospodin Pecikoza koji je tamo nedavno
boravio sa Gocom Tržan, kojoj je sada menadžer:
"A Sarajevo je nekad bilo meraklijski grad… Kad smo skoro bili tamo, Goca je Kemala Montena upitala
koliko Sarajevo ima stanovnika. On joj je mrtav – 'ladan odgovorio:
'Petnaest'. Mislim da je bio u pravu. Toliko ih i ja poznajem."
Nikola
Grbić
odbojkaš, u "Tempu", na pitanje ko je najbolji odbojkaš na
svetu kaže:
"Vanja Grbić!"
Vanja Grbić
na isto pitanje, ovako kaže:
"Nek se čuje nek se zna! Nisam prepotentan i egoista, ali sam tog
ubeđenja, da sam najbolji na svetu! "
Luna Lu
u
"NIN"-u, o modi u Beogradu:
"Sve što vidimo na našoj televiziji urađeno je tako da izgleda kao
da nema nicega novog, to tako rade zato što neće ili ne znaju drugačije.
Nama najviše informacija stiže preko folk pevačica. One najviše putuju
i tamo na nekom frankfurtskom aerodromu, koji je najveći, pa gde god da
krenu zateknu se na njemu, čekajući one vide šta sve prolazi pored njih
i pokupe to makar i nesvesno. Ma koliko bile iz ruralnih krajeva, ta
sloboda koja je tamo makar u oblačenju očigledna njima se negde ukodira.
One to naravno pogrešno tumače ili čudesno kombinuju, tako da na kraju
dobijemo jednu paradu, od koje se svakome ko se iole razume u stil diže
kosa na glavi. Rekonstrukcija izgleda ovako: pre pet godina nastala je
'Pamela pomama', kada su sve zvezde ugrađivale silikone. Naše zvezde su
to primile k znanju posle četiri godine i, konsultujući se sa svojom
svitom, odlučile da počnu.
Sada kada su se u svetu silikoni svima popeli na glavu, kod nas se tek kreće,
sada počinje da se stavlja, da se vadi, da se muči. To je ovde tema broj
jedan, a njom se u svetu više niko ne bavi..."
Rešenje iz pretprošlog broja
U ovoj rubrici, a u broju 496, objavljen je citat
nepoznatog autora o nepoznatoj osobi, napisan ne zna se kada. Kako je kod
naših čitalaca u međuvremenu narasla tenzija, odlučili smo da razrešimo
ovu misteriju i otkrijemo vam: citat je iz knjige Mirjane Marković
"Dekatlon", datira iz 1993. godine, a govori o Vojislavu Šešelju.
