Stoti ro�endan kraljice majke
Tvorac sopstvene bajke
Ispod te "pli�ane rukavice" krije se
"gvozdena ruka" matrijarha britanske kraljevske loze kraljice
majke, koja odavno vu�e najva�nije konce iza dva trona: ona je zapravo
snaga koja je revitalizovala britansku monarhiju u XX veku, u�vrstila
dinastiju Vindzor i uticala na nacionalnu istoriju
Kraljica
majka slavi ovih dana 100. ro�endan: Britanija u�iva u ovoj neobi�noj
istorijskoj fusnoti; knjige, emisije, suveniri, parade, prijemi� Povodom
nedavno odr�ane specijalne thanksgiving
slu�be u Sent Pol katedrali, kojoj su prisustvovale mnoge krunisane
glave, neki istori�ari su naglasili da nikada dosad u istoriji nijedan
monarh nije do�iveo tako veliku i okruglu godi�njicu.
Kraljica majka rodila se po�etkom XX veka, a na putu je da sa svojim unucima i praunucima, u sasvim dobrom zdravlju, u�e i u XXI. Kada se rodila, 4. avgusta 1900, britansko kraljevstvo se �irilo: istori�ari pi�u da je tada maltene �etvrtina stanovni�tva na zemaljskoj kugli �ivela pod britanskom zastavom: Britanci su pobedili u Burskom ratu, britanske trupe su umar�irale u Johanesburg, Britanci su okupirali Peking da bi ugu�ili bokserski ustanak, Nigerija je postala superkolonija, progla�en je Australijski komonvelt...
SVEDOK VREMENA: Curiculum vitae matrijarha kraljevske ku�e Vindzor, ro�ene Elizabet Bouiz-Lajon, zaista je neobi�no �ivopisan i, iznad svega, neverovatno dug: kraljica majka je vr�njak Laburisti�ke partije, aspirin je tek bio prona�en, kada se ona rodila na ulicama Londona pojavili su se prvi autobusi. U to vreme su u naponu stvarala�tva bili Tolstoj, �ehov, Vajld, Kipling, Konrad... Ajn�tajn je jo� bio anoniman i mu�io se sa teorijom relativiteta, Frojd je u to vreme publikovao "Interpretaciju snova".
Ona je bila tinejd�erka kada su Lenjin i Trocki izvodili revoluciju: bila je svedok ra�anja marksizma, ali i njegove smrti, bele�e istori�ari. Ona je bila persona dramatis vremena u kome su vladali Musolini, Hitler, Mao, Peron, Naser, Nehru, Ho �i Min. Prisustvovala je krunisanju Haila Selasija, nad�ivela je i njega i japanskog cara Hirohita. Za njenog �ivota smenilo se 17 ameri�kih predsednika i petnaestak britanskih predsednika vlade.
GVOZDENA RUKA: Dobri poznavaoci britanskih naravi ka�u da Ostrvljane fascinira dugove�nost i istrajnost. Mnogi citiraju onog pakosnika koji je rekao da se na Ostrvu svaki 80-godi�njak koji mo�e uredno da razbije jaje smatra maltene svecem: D�ord� Bernar �o, ve�iti buntovnik i ikonoklast, hvaljen je i obo�avan ne samo zbog svog opusa i britkog jezika nego i zvog svoje dugove�nosti i istrajnosti.
I to je jedan od razloga �to je stogodi�nja kraljica majka i danas, po anketama, najpopularniji �lan kraljevske porodice. "U o�ima naj�ire javnosti ona je sa zdravorazumskom mudro��u pro�la neverovatne promene koje je pro�la i Britanija: ona je za hladnokrvne Engleze postala simbol ne samo kontinuiteta ve� i kura�i i utehe u trenucima nacionalne kavalkade, poru�uju�i na svoj miran, stabilan na�in da neke bitne stvari na Ostrvu ostaju nepromenjene", pi�e istori�ar Pol D�onson. Ba� kao �to je �erlok Holms rekao dr Votsonu: "Ti si jedna fiksirana ta�ka u svetu koji se menja." Iako je neupu�eni do�ivljavaju kao "slatku bakicu koja mnogo voli ogromne �e�ire, dijamantske �in�uve i konjske trke", bolji poznavaoci prilika u ku�i Vindzor ka�u da se ispod te "pli�ane rukavice" krije zapravo "gvozdena ruka" matrijarha britanske kraljevske loze, koja odavno vu�e najva�nije konce iza dva trona: ona je zapravo snaga koja je revitalizovala britansku monarhiju u XX veku, u�vrstila dinastiju Vindzor i uticala na nacionalnu istoriju.
Svoju odlu�nost i �ak svojeglavost Elizabet Bouiz-Lajon, izdanak stare �kotske plemi�ke porodice, starije i od ku�e Vindzora, pokazivala je od najranije mladosti: ona je dvaput zapravo odbila prosidbu Alberta, princa od Jorka, mla�eg sina kralja D�ord�a V. Ka�u da je bila vrlo vedra devojka, i shvatala je odgovornost takve odluke. Kada se kona�no udala za princa od Jorka, mladog, nesigurnog, nervoznog i bole�ljivog �oveka, koji je uz to i veoma mucao, iskreno mu se posvetila, pa je �ak uspela da na�e i specijalistu koji je princu pomogao da prevazi�e svoj hendikep.
Po�etkom XX veka nestali su sa istorijske scene Romanovi, Habzburzi, Hohencolerni, sru�ila se Otomanska imperija, smaknuta je Man�u dinastija, tridesetih godina iz �panije su proterani Burboni. Neki nikada nisu oprostili vojvodi od Vindzora �to je zbog "�ene koju je voleo" poveo istim putem britansku imperiju.
Kada je Edvard VIII abdicirao, vojvotkinja od Jorka bila je spiritus movens ipak uspe�ne smene na vrhu britanske monarhije. Ona je, ka�u, odlu�ila da vojvoda od Vindzora do�ivi ostrakizam i da njegova supruga ne dobije titulu "kraljevskog viso�anstva".
Neki britanski istori�ari ocenjuju da Vindzori ne bi prebrodili traumu abdikacije da nije bilo Elizabete: ona je uspela da ubedi supruga da prihvati krunu, ali trebalo je ubediti i Englesku! Znalo se da je vojvoda od Jorka slab, nervozan, bole�ljiv �ovek. Pored toga, vojvoda od Vindzora je bio veoma popularan u narodu, a u godinama pred Drugi svetski rat opet je o�ivljavano ose�anje da su Vindzori nema�kog porekla i da su se svog imena Saxe-Coburg-Gotha odrekli 1917. pod pritiskom britanskog javnog mnjenja.
Kraljica majka je bila popularna i zbog toga �to nije bila kraljevskog porekla, �to je odra�avala nacionalni mentalitet; stalno se isti�e njena Very Britishness.
Ve�ina istori�ara, hroni�ara i analiti�ara po medijima utrkuje se u gotovo hagiografskom opisu lika i dela kraljice majke: uverenje je da su i kraljica majka i Britanija sjajno isplivale kroz sve bure XX veka.
IKONOKLASTI:
Uporedo sa talasom sladunjavih slikovnica o stotom ro�endanu kraljice
majke, pojavila se i serija tekstova i TV emisija koja staru damu
odslikava u znatno druga�ijem svetlu.
U jednoj televizijskoj emisiji nazvanoj "Prava kraljica majka", najpopularniji �lan kraljevske ku�e Vindzor prikazan je kao jaka, dominiraju�a persona koja u�iva na kraljevskom tronu, koja voli sjaj, pompu, provod. Kako od svoje veridbe za princa od Jorka 1923. nije dala ni jedan jedini intervju, pokazala se kao sjajan kontrolor svog javnog imid�a: za ovih sto godina o njoj nikada nije ispri�ana prava pri�a, ve� se samo ponavlja bajka koju je ona smislila.
Autori emisije tvrde da je kraljica Elizabeta bila pravi majstor za publicitet, da je zapravo ona redizajnirala kraljevsku public relations ma�ineriju. Mu�u je poru�ivala: "Sme�i se, ma�i! Mora� da ma�e�!" Stogodi�njica ro�enja kraljice majke bila je prilika, istina za manji deo medija, da se nacija podseti da su pred Drugi svetski rat Vindzori podr�avali �emberlenovu politiku "smirivanja" odnosa sa Hitlerom, a kada je �emberlen pao kraljica mu je napisala pismo izra�avaju�i duboko li�no �aljenje �to je do toga do�lo. Dakle, kraljica je najdirektnije prekr�ila ustav, koji kraljevskoj ku�i izri�ito zabranjuje izra�avanje politi�kih stavova.
Istori�ar Endrju Roberts ka�e da je kraljica Elizabeta bila, �to se ti�e propagande, u mnogo �emu ve�tija od Gebelsa: Hitler nikada nije posetio bombardovane delove Nema�ke! Kraljica je otvoreno priznala da joj je bilo milo �to su Nemci bombardovali Bakingemsku palatu.
Ba� te te�ke ratne godine donele su D�od�u VI, kraljici i mladim princezama najve�u popularnost. Kada je poru�ivano da kraljevska porodica napusti Ostrvo, da ode u Kanadu, negde gde je bezbedno, ona je rekla: "Deca ne�e i�i bez mene, ja ne�u ostaviti kralja, a kralj ne�e ostaviti Englesku!" Navodno je dvor sve delio sa svojim podanicima. I strah od bombi i hranu na "ta�kice". Sve je to bila lukavo projektovana slika skromne, patriotske kraljevske ku�e.
Kada je u 51. godini ostala udovica, te�ko je napustila kraljevski tron. Njena k�i Elizabeta II nije dozvolila da majka oseti veliku promenu: ostala je okru�ena i ogromnim bogatstvom i �itavom svitom. �ak je dobila i, neki ka�u besmislenu, titulu dvostruke kraljice: kraljica Elizabeta, kraljica majka.
Ova kraljevska staramajka nije tako slatka kao �to izgleda na svim onim porcelanskim suvenirima i stranicama listova: iz dna du�e je mrzela vojvodu od Vindzora i njegovu suprugu Volis Simpson. Svojoj mla�oj k�erki Margaret nije dozvolila da se uda za (razvedenog) Pitera Taunsenda, Dajanu je prvo prihvatila, pa onda prva odlu�ila da bi trebalo da je "sklone". Na njenoj sahrani suzu nije pustila, a navodno je rekla i da je bolje za prin�eve da je vi�e nema. Ona se dr�i viktorijanskih vrednosti: mu�karcima je sve dozvoljeno, ali �enama se ni�ta ne opra�ta.
"Mo�da je ona sjajna stara gospa, ali mi nju uop�te ne znamo. Ona ne daje intervjue, ne govori na radiju ili televiziji: za narodne mase ona je enigma, pa ipak je tretiramo kao nekog idola. Za�to, zato �to je jednom bila udata za kralja!?" pi�e "Gardijanov" komentator Roj Hetersli.
O ovom �lanu kraljevske porodice deo �tampe pi�e maltene kao o bo�jem izaslaniku, svetici, velikomu�enici koja bdi nad ku�om Vindzor, ali i nad svim podanicima njenog veli�anstva. Hetersli cini�no ka�e da se iskreno nada da �e se kona�no zavr�iti ovaj mesec jubileja i la�ne sentimentalnosti, i da �e Britanci kona�no modernizovati svoj ustav.
Raspolo�enje nacije se menja i treba ga uskladiti sa ustavom. "Sandej tajms" je ve� sa strepnjom ukazao i ko bi mogao biti potencijalni predsednik republike! "Gardijan" poru�uje da zbog toga naciju ne treba da mori nesanica: u republikama zemljom vlada parlament, dok predsednik potpisuje zakone, do�ekuje i ispra�a po aerodromima strane dr�avnike i obavlja druge po�asne du�nosti, �to �e re�i, taj polo�aj ne bi trebalo da ima veliku mo�.
Uostalom, ko zna uop�te ko je predsednik Nema�ke? Jedno je sigurno: njegova udovica ne�e imati status ni svetice, ni velikomu�enice. Ne�e ga, naravno, naslediti sin. Ako vam se �ini da je ovo razumno, onda ste republikanac, bili vi toga svesni ili ne, ka�e "Gardijanov" komentator.
Mnogi postavljaju pitanje kako �e odlazak kraljice majke uticati na budu�nost monarhije. Te�ko je re�i: matrijarhat dugo traje.
Slobodanka Ast
