Izraelsko�palestinski samit u SAD
Kupovanje mira
Glavne ta�ke nesloge jasno su nazna�ene: granice
budu�e palestinske dr�ave, sporazumi o bezbednosti izme�u Izraela i
Palestinaca, sudbina vi�e od dva miliona palestinskih izbeglica i � mo�da
najte�e pitanje � status Jerusalima, drevnog grada za koji obe strane
tvrde da im je prestonica
Probijaju�i
zid �utanja oko samita u Kemp Dejvidu, ameri�ki predsednik Bil Klinton
saop�tio je da su teku�i izraelsko�palestinski mirovni pregovori
"najte�a stvar koju je ikad video". Dodao je da se nada re�enju,
ali da ne zna ho�e li ga biti.
"Bo�e, kako je to te�ko", rekao je Klinton "Njujork dejli njuzu". "Ni sa �im sli�nim se jo� nisam sreo. U�injen je napredak, ali ne mogu da ka�em da li �emo uspeti."
Ameri�ki zvani�nici nametnuli su potpunu blokadu vesti o su�tini pregovora koji su po�eli pro�log utorka u predsedni�kom odmarali�tu u planinama zapadnog Merilenda. Klintonove opaske, sedmog dana samita, prvi su zvani�an komentar skupa.
Klinton se u nedelju sastao s palestinskim predsednikom Jaserom Arafatom i njegovim pregovara�ima u koraku koji je opisan kao "odlu�uju�a faza pregovora". Ali, nastavak samita ne daje nagove�taje da �e pregovara�i biti u stanju da naprave neku formu sporazuma pre nego �to ameri�ki predsednik u sredu otputuje u Japan na samit industrijski najrazvijenih dr�ava sveta. "Ono �to zasta brine jeste to �to pregovara�i znaju da �e, ako naprave mirovni sporazum, polovina njihovog naroda biti ozloje�ena na njih neko vreme", ka�e Klinton.
BEZ PROBOJA: Glavne ta�ke nesloge jasno su nazna�ene: granice budu�e palestinske dr�ave, sporazumi o bezbednosti izme�u Izraela i Palestinaca, sudbina vi�e od dva miliona palestinskih izbeglica i � mo�da najte�e pitanje � status Jerusalima, drevnog grada za koji obe strane tvrde da im je prestonica.
Izraelski premijer Ehud Barak ve� je dobio preciznu poruku kakva ga bitka �eka kod ku�e ako sklopi bilo kakav mirovni aran�man na ovom samitu. Najmanje 100.000 gnevnih Izraelaca skupilo se pro�le nedelje u Tel Avivu zahtevaju�i od Baraka da ne �ini nikakve ve�e ustupke Palestincima. Vikali su da "ne veruju u ovaj mir", da je to "kraj njihove zemlje" i da "Arapi i dalje �ele da ih bace u more".
U�esnici samita trebalo bi najkasnije do 13. septembra da potpi�u sporazum. Palestinci su rekli da �e tog dana objaviti stvaranje svoje dr�ave, bez obzira na to da li �e mirovnog ugovora biti. Bela ku�a je objavila da ne �eli da name�e nikakav "ve�ta�ki rok" trajanju samita.
Diplomatski izvori navode da su pregovori u Kemp Dejvidu do sada bili "intenzivni i ozbiljni," ali da nisu doveli do proboja ni u jednom od tri su�tinska pitanja. Ipak, palestinski pregovara�i izra�avaju optimizam da sporazum mo�e biti postignut uprkos tmurnih procena svojih izraelskih sagovornika.
Palestinski
delegati, koji su se kolebali da li da uop�te putiju u SAD jer nisu ose�ali
da je sporazum mogu�, sada su �ivnuli. Ameri�ki izvori nagove�tavaju
da ima izgleda da okvirni ugovor bude stavljen na papir za nekoliko dana.
Ali, vi�e �lanova izraelske vlade, koji su telefonom razgovarli s
premijerom Barakom, u Izraelu ka�u da "nema ni govora o nekom su�tinskom
napretku" i palestinske vesti da je proboj na vidiku nazivaju
dezinformacijama. �ef izraelske diplomatije Dejvid Levi, koji ne u�estvuje
u pregovorima, ka�e: "Situacija pokazuje da su stavovi ostali veoma
udaljeni. Ako Palestinci ne shvate neophodnost kompromisa sa svoje strane,
onda od sprazuma ne�e biti ni�ta."
Do sada se pisalo kako je premijer Barak ponudio da se odrekne jevrejskih naselja u Gazi i na Zapadnoj obali i da dozvoli Palestincima kontrolu isto�nog Jerusalima kako bi utana�io posao sa Jaserom Arafatom.
SJAJ ZA KRAJ: Bil Klinton, kome bi novi bliskoisto�ni mir pomogao da preko potrebnim sjajem obele�i kraj svog osmogodi�njeg predsednikovanja, ve� lobira u Kongresu za izda�an paket pomo�i kao podr�ku bilo kakavom sporazumu. Klintonova administracija se sprema da od Kongresa tra�i odobrenje za najmanje 15 milijadi dolara � mo�da �ak i do 40 milijardi � ekstratro�kova da bi se obezbedili klju�ni uslovi ma kakvog mirovnog sporazuma koji bi se postigao na samitu u Kemp Dejvidu.
U Va�ingtonu su se pojavile procene cene koju je ameri�ka vlada spremna da plati za izraelsko�palestinski mir u godini predsedni�kih izbora u SAD. Vojna i politi�ka snaga bile su bitne da dovedu sukobljenje strane u Kemp Dejvid, ali je �injenica, ka�u komentatori u Va�ingtonu, da su ameri�ke pare kona�ni garant svakog eventualnog dogovora.
Sporazum �e bez sumnje zavisiti od ameri�ke isporuke dosad najve�eg paketa bliskoisto�ne pomo�i. Prema sporazumu iz Kemp Dejvida 1978 godine, SAD i dalje pla�aju Egiptu i Izraelu ukupnu godi�nju pomo� koja dosti�e pet milijardi dolara. Sporazum Izraela, Jordana i Plestinaca iz 1998. godine ko�tao je Amerikance 1,88 milijadu dolara.
O novom dolarskom paketu ameri�ki zvani�nici govore da je "jo� maglovit", ali je �ef diplomatije Medlin Olbrajt ve� po�ela pregovore sa senatorima oko para. Vode�i republikanac senator Mi� MekKonel optu�io je u ponedeljak predsednika Klintona da "poku�ava da kupi mirovni sporazum zato �to je izborna godina".
NADMETANJE
ZA PARE: Nije nikakvo iznena�enje �to je sve vi�e znakova da su se
i Izraelci i Palestinci dali u nadmetanje za finansijsku pomo� Va�ingtona
kao dela sporazuma o novim granicima u svom regionu. Izraelski amabsador u
Va�ingtonu David Ivri proveo je pro�lu sedmicu mobili�u�i saveznike u
Kongresu da mu daju podr�ku u ogromnim nov�anim zahtevima kako bi se
sproveo sporazum. Ivri se pojedina�no sastao sa 30 do 40 kongresmena
"oko tog pitanja", potvrdila je izraelska ambasada.
Palestinski zvani�nici se u me�uvremenu poigravaju sumom od 40 milijadi dolara koja bi, kako oni ra�unaju, pokrila od�tetu Arapima koji su izgubili svoju zemlju i ku�e u vreme stvaranja Izraela 1948.
�ak i kada se, �to se o�ekuje, to poka�e kao nerealana suma, nema sumnje da �e Va�ington morati da napi�e Palestincima nekoliko �ekova na krupne iznose.
Lavovski deo novca sigrno �e oti�i Izraelu da plati za ugro�enu bezbednost kao posledicu eventualnog sporazuma. O�ekuje se da �e Izrael potro�iti milijarde dolara za razme�tanje svojih vojnih snaga na odbranu preina�enih granica. Bela ku�a prihvata da Va�ington bude glavni finansijski garant, ali administracija ka�e da i od saveznika o�ekuje da ne�to uplate.
Evropska unija, Japan i Saudijska Arabija bi�e suo�eni sa zahtevom da prilo�e pare, dok �e predsednik Klinton isto pitanje po svoj prilici postaviti i pred u�esnike samita G-8 na Okinavi.
Miodrag Radovi� (Beta)
