Kina
Korupcija na visokom nivou
Faraonski i pre svega politički projekat brane na
Jangceu omogućio je jednom lupežu i njemu bliskima da utaje ogromne
sume, zahvaljujući neograničenoj punomoći od strane vlasti
"Izgubio
sam svaku nadu. Nema izlaza. Treba mi novac za lekarske troškove, a nisam
ništa uzeo od avgusta 1999." To su poslednje reči koje je napisao
Song Jonghui, pomoćnik direktora Kompanije za ekonomski razvoj izgradnje
brane "Tri klisure", pre nego što se ubio 22. februara. Osam
godina su se utrkivali pozajmljujući i rasipajući milijarde juana na ime
najprestižnijeg kineskog projekta. Onda je, prošle godine, finansijski
izvor presušio. Poverioci su počeli da stežu obruč oko Jina Venčaoa,
67-godišnjeg autokrate koji je rukovodio kompanijom. Ovaj je nestao,
ostavljajući iza sebe brda dugova i hiljade radnika, ogorčenih i bez
plata. Song Jonghui je shvatio da preduzeće nikada neće moći da plati
skup medicinski tretman bolesnih bubrega.
"Obraćamo se najvišim vlastima da imenuju ekipu koja će ispitati korupciju i izbaviti preduzeće", pisali su u aprilu očajni članovi osoblja. "Niko ne zna koliko je novca Jin Venčao ukrao, ali nije manje od milijardu juana. Sve, ili skoro sve, prebačeno je u inostranstvo. Mislimo da je jednu bankarsku pozajmicu od devet miliona dolara prebacio u SAD", kaže jedan bivši službenik.
Pristajući da govore pod uslovom da ostanu anonimni, članovi preduzeća koje je odumrlo, a koje je svojevremeno imalo 160 filijala i 2600 zaposlenih, od kojih 500 samo u Pekingu, otkrivaju da je organizovanim lopovlukom gigantskih razmera rukovodio čovek koji je imao veze u Politbirou KP Kine. Kontaktirani predstavnici Državne komisije zadužene za branu "Tri klisure" potvrdili su skandal, ali nisu hteli da kažu ništa više.
Kompanija za ekonomski razvoj "Tri klisure" osnovana je 1992. kao logistička podrška projektu koji je predviđao izgradnju najvećeg hidroenergetskog kompleksa na svetu, na reci Jangce, i koji je podrazumevao raseljavanje 1,6 miliona stanovnika, od početka do kraja radova 2009. godine. Pod nadzorom biroa za raseljavanje u početku je preseljeno samo 20 do 30 osoba, uglavnom penzionisanih vojnih lica. Godinu dana docnije, g. Jin, takođe bivše vojno lice iz Henana, počeo je da imenuje provincijske direktore. "Prodavao je mesta za 500.000 do milion juana", priča bivši službenik.
Posle krvoprolića na Tjenanmenu 1989, zemlja se našla na udaru ekonomskih sankcija i projekat, koji je podržavao tadašnji predsednik vlade Li Peng postao je simbol samodovoljnosti i izazov međunarodnoj zajednici. Projekat je uživao najveće političke garancije, i ko god bi se suprotstavio rizikovao je da bude optužen za suprotstavljanje Komunističkoj partiji.
Glavna grana Kompanije nalazila se u glavnom gradu provincije Henan. Osnovana 1993, izgubila je 20 miliona juana za šest meseci. Ali, pošto su radovi na brani počeli, kompanija je 1994. dobila licencu koja joj je omogućavala da se ponovo zaduži. Pod izgovorom da sakuplja fondove da bi se snabdela sirovinama za projekat, familija g. Jina se angažovala oko finansijske konstrukcije, što joj je omogućilo da utaji nekoliko miliona juana. "Javno, su govorili da projekat košta 250 milijardi juana, a u stvari je suma verovatno oko 580 milijardi. Rukovodioci su tu videli izvanrednu priliku da se obogate. To je bilo bure bez dna", kaže Dai King, pisac i žestoki protivnik brane.
Prošle godine, g. Jina je na dve nedelje zatvorila pekinška policija jer nije platio dugove Kineskoj banci za razvoj. Bankari su shvatili da posle odluke Državnog saveta s kraja 1998. sve administrativne ustanove treba da se odreknu svojih komercijalnih preduzeća. Samim tim, za pozajmice i gubitke g. Jina nije više garantovala država. Otuda pitanje ko bi trebalo da izravna račune.
Prema nekim izvorima, Biro za raseljavanje Komisije za izgradnju "Tri klisure", matična organizacija, postarala se da g. Jina oslobode bojeći se da će morati da pokrije njegove enormne troškove u slučaju zatvaranja, a posebno onih 600 miliona juana nominalnog kapitala.
("Courrier International")
Priredila V. Carić
