Kina
Korupcija na visokom nivou
Faraonski i pre svega politi�ki projekat brane na
Jangceu omogu�io je jednom lupe�u i njemu bliskima da utaje ogromne
sume, zahvaljuju�i neograni�enoj punomo�i od strane vlasti
"Izgubio
sam svaku nadu. Nema izlaza. Treba mi novac za lekarske tro�kove, a nisam
ni�ta uzeo od avgusta 1999." To su poslednje re�i koje je napisao
Song Jonghui, pomo�nik direktora Kompanije za ekonomski razvoj izgradnje
brane "Tri klisure", pre nego �to se ubio 22. februara. Osam
godina su se utrkivali pozajmljuju�i i rasipaju�i milijarde juana na ime
najpresti�nijeg kineskog projekta. Onda je, pro�le godine, finansijski
izvor presu�io. Poverioci su po�eli da ste�u obru� oko Jina Ven�aoa,
67-godi�njeg autokrate koji je rukovodio kompanijom. Ovaj je nestao,
ostavljaju�i iza sebe brda dugova i hiljade radnika, ogor�enih i bez
plata. Song Jonghui je shvatio da preduze�e nikada ne�e mo�i da plati
skup medicinski tretman bolesnih bubrega.
"Obra�amo se najvi�im vlastima da imenuju ekipu koja �e ispitati korupciju i izbaviti preduze�e", pisali su u aprilu o�ajni �lanovi osoblja. "Niko ne zna koliko je novca Jin Ven�ao ukrao, ali nije manje od milijardu juana. Sve, ili skoro sve, preba�eno je u inostranstvo. Mislimo da je jednu bankarsku pozajmicu od devet miliona dolara prebacio u SAD", ka�e jedan biv�i slu�benik.
Pristaju�i da govore pod uslovom da ostanu anonimni, �lanovi preduze�a koje je odumrlo, a koje je svojevremeno imalo 160 filijala i 2600 zaposlenih, od kojih 500 samo u Pekingu, otkrivaju da je organizovanim lopovlukom gigantskih razmera rukovodio �ovek koji je imao veze u Politbirou KP Kine. Kontaktirani predstavnici Dr�avne komisije zadu�ene za branu "Tri klisure" potvrdili su skandal, ali nisu hteli da ka�u ni�ta vi�e.
Kompanija za ekonomski razvoj "Tri klisure" osnovana je 1992. kao logisti�ka podr�ka projektu koji je predvi�ao izgradnju najve�eg hidroenergetskog kompleksa na svetu, na reci Jangce, i koji je podrazumevao raseljavanje 1,6 miliona stanovnika, od po�etka do kraja radova 2009. godine. Pod nadzorom biroa za raseljavanje u po�etku je preseljeno samo 20 do 30 osoba, uglavnom penzionisanih vojnih lica. Godinu dana docnije, g. Jin, tako�e biv�e vojno lice iz Henana, po�eo je da imenuje provincijske direktore. "Prodavao je mesta za 500.000 do milion juana", pri�a biv�i slu�benik.
Posle krvoproli�a na Tjenanmenu 1989, zemlja se na�la na udaru ekonomskih sankcija i projekat, koji je podr�avao tada�nji predsednik vlade Li Peng postao je simbol samodovoljnosti i izazov me�unarodnoj zajednici. Projekat je u�ivao najve�e politi�ke garancije, i ko god bi se suprotstavio rizikovao je da bude optu�en za suprotstavljanje Komunisti�koj partiji.
Glavna grana Kompanije nalazila se u glavnom gradu provincije Henan. Osnovana 1993, izgubila je 20 miliona juana za �est meseci. Ali, po�to su radovi na brani po�eli, kompanija je 1994. dobila licencu koja joj je omogu�avala da se ponovo zadu�i. Pod izgovorom da sakuplja fondove da bi se snabdela sirovinama za projekat, familija g. Jina se anga�ovala oko finansijske konstrukcije, �to joj je omogu�ilo da utaji nekoliko miliona juana. "Javno, su govorili da projekat ko�ta 250 milijardi juana, a u stvari je suma verovatno oko 580 milijardi. Rukovodioci su tu videli izvanrednu priliku da se obogate. To je bilo bure bez dna", ka�e Dai King, pisac i �estoki protivnik brane.
Pro�le godine, g. Jina je na dve nedelje zatvorila pekin�ka policija jer nije platio dugove Kineskoj banci za razvoj. Bankari su shvatili da posle odluke Dr�avnog saveta s kraja 1998. sve administrativne ustanove treba da se odreknu svojih komercijalnih preduze�a. Samim tim, za pozajmice i gubitke g. Jina nije vi�e garantovala dr�ava. Otuda pitanje ko bi trebalo da izravna ra�une.
Prema nekim izvorima, Biro za raseljavanje Komisije za izgradnju "Tri klisure", mati�na organizacija, postarala se da g. Jina oslobode boje�i se da �e morati da pokrije njegove enormne tro�kove u slu�aju zatvaranja, a posebno onih 600 miliona juana nominalnog kapitala.
("Courrier International")
Priredila V. Cari�
