Durban
Samit o sidi
Pro�log
petka okon�ana je 13. me�unarodna konferencija o sidi, koja se odr�avala
u ju�noafri�kom gradu Durbanu. Vi�e od dvanaest hiljada u�esnika do�lo
je u zemlju sa najve�im brojem inficiranih i u provinciju sa najve�im
procentom inficiranih, moglo bi se re�i u svetsko �ari�te bolesti.
Izvesno razo�arenje za u�esnike bio je govor predsednika Ju�ne Afrike
Taba Mbekija koji je izbegao da HIV virus ozna�i kao uzro�nik bolesti,
ve� je odgovornost prebacio na siroma�tvo i druge dru�tvene faktore, �to
je delimi�no ubla�eno apelom biv�eg predsednika Ju�ne Afrike Nelsona
Mandele da se epidemija zaustavi. Na neki na�in obojica su u pravu. Virus
izaziva bolest, a siroma�tvo epidemiju. Razmere epidemije su takve da
postoji opasnost da �itava generacija mladih u Africi nestane, uz
katastrofalne posledice po ekonomiju i milione siro�adi. Ono �to su
Mandela i Mbeki poku�ali da ka�u jeste da se bolesti mo�e suprotstaviti
i danas, pre nego �to se prona�e efikasan lek ili vakcina u razvijenom
svetu. Navode�i primere Ugande i Senegala, Mandela je poku�ao da utre
put novom pristupu. Dok Ugandom hara epidemija koja je isprovocirala
reakciju vlade, Senegal je takvo stanje uspeo da predupredi metodima
niskobud�etne zdravstvene za�tite, pre svega edukacijom, �to bi mogao
biti primer i za druge zemlje u regionu pod uslovom da bude politi�ke
volje za to. �Potrebno je promovisati uzdr�avanje, bezbedan seks i kori��enje
kondoma kao i rano otkrivanje polnih bolesti, i to su postupci oko kojih
ne bi trebalo da bude debate�, izjavio je tom prilikom Mandela.
Predstavnici Ugande i Senegala podr�ali su njegovu diskusiju, navode�i
da je u Ugandi, nakon preduzimanja odlu�ne akcije, procenat inficiranih
spao sa 14 (po�etkom devedesetih) na osam, dok je u Senegalu taj procenat
zadr�an na dva. Iako je problem AIDS-a najve�i i najkriti�niji u
Africi, apeli za delovanje upu�eni su i drugim zemljama van ovog
kontinenta, pre svega Rusiji, a potom i Indiji i Kini. Tako�e UNAIDS,
agencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv side, i pet velikih
farmaceutskih kompanija dogovorili su znatno smanjenje cena lekova za
obolele, kao i besplatno deljenje lekova koji spre�avaju preno�enje
virusa sa majki na novoro�en�ad. Jedan od, smatra se, pogre�nih
principa jeste da se edukuju devojke i mlade �ene. Umesto toga, misle
stru�njaci, te�i�te problema i edukacije trebalo bi prebaciti na mu�karce,
koji su aktivniji u�esnici u preno�enju bolesti.
Konferencija u Durbanu dala je
puno ideja o tome kako dr�ave i njihove vlade mogu da se uklju�e u borbu
protiv side, ali kona�na odluka da li �e to biti i kako sprovedeno u
delo ostaje upravo na vladama. �Svako
ko misli da postoji jednostavno re�enje za ovaj problem ili je naivan,
ili naprosto la�e�, zaklju�io je Piter Pio, direktor UNAIDS-a.
Patna
Pad aviona
Avion
Boing 737 indijske kompanije "Alajans ervejz" sru�io se u
ponedeljak neposredno pre sletanja na aerodrom u gradu Patna u isto�noj
Indiji. U avionu je bilo 58 putnika sa �lanovima posade, a svedoci ka�u
da je nastradao i izvestan broj me�tana Patne, budu�i da se avion sru�io
na ku�u u prigradskom naselju. Spasila�ke ekipe izvukle su iz ru�evina
neposredno nakon tragedije dvadeset tela, a strahuje se da je me�u njima
najmanje pet stanovnika ku�e na koju se avion sru�io. �est ljudi je pre�ivelo
udes jer su ispali iz aviona koji je eksplodirao prilikom udarca, dok je
�etrnaest preba�eno u lokalnu bolnicu, od toga �etiri sa povredama
opasnim po �ivot. Svedoci tvrde da je jedan od motora aviona bio u
plamenu pre pada, odnosno da je bio u plamenu kada je udario u ku�u.
Prema izve�tajima sa aerodroma, kontrola leta je izgubila vezu sa
letelicom malo pre pada, a pilot je poku�ao prinudno da sleti zbog
nepredvi�enog "velikog problema". Avion je bio 18 godina star,
a model 737-200 ne proizvodi se od 1988. godine. "Indian
erlajnz", vlasnik "Alajansa", imao je do sada �etiri nesre�e
na ovom tipu aviona, poslednju 1993. godine.
Edinburg
Mu�ka
pilula
Nau�nici edinbur�kog
univerziteta saop�tili su da su prva klini�ka testiranja kontraceptivne
pilule za mu�karce pokazala stoprocentnu efikasnost, bez �tetnih
posledica. Dalja istra�ivanja �e se sprovesti u Africi, ali istra�iva�i
veruju da bi pilula mogla da se pojavi na tr�i�tu ve� za pet godina.
Pilula, proizvod holandske firme Organon, testirana je u �kotskoj, Kini,
Ju�noj Africi i Nigeriji. Prvi obra�eni rezultati iz Edinburga u �kotskoj
i iz �angaja u Kini izazvali su kod istra�iva�a pravu malu euforiju.
Pilulu je koristilo u proseku 30 mu�karaca u svakom od opitnih centara i
to nekoliko meseci. Edinbur�ki nau�nici ka�u da nijedan od testiranih
nije proizvodio spermu, a nije bilo nuspojava poput bubuljica ili povi�enog
pritiska �to je krasilo ranije poku�aje sa mu�kim pilulama. Pilula
funkcioni�e tako �to u krvotok unosi hormone koji spre�avaju
proizvodnju sperme.
Paralelno sa medicinskim
istra�ivanjima anketirane su i �ene u pomenutim gradovima i one su se
masovno izjasnile za mu�ku pilulu, �ak i u najkonzervativnijim
sredinama.
Priredila:
D. Stanojevi�
