U susret Sidneju
Po medalju bez Divca i Đorđevića
Jugoslavija neće moći da okupi svoj dream team jer su dvojica najiskusnijih otkazala iz "porodičnih
razloga", ali i bez njih san o medalji nije utopija. Problem je u
tome što se košarkaški narod "palio" na zlato uprkos NBA
zvezdama u američkom timu
Dakle,
neće biti jugoslovenskog "tima snova" u Sidneju. Prvo je
otkazao Vlade Divac, posle njega Milenko Topić, a poslednji se oglasio Saša
Đorđević. Došao je u hotel kad i ostali, prošle nedelje uveče, ali
samo da kaže kako ne ide u Sidnej. Ispada da je poslednji jugo "tim
snova" igrao u Atlanti pre četiri godine. Podsetimo se tih
"srebrnih" momaka: Dejan Bodiroga, Predrag Danilović, Saša
Obradović, Nikola Lončar, Žarko Paspalj, Miroslav Berić, Aleksandar Đorđević,
Željko Rebrača, Vlade Divac, Zoran Savić, Dejan Tomašević, Milenko
Topić. Osipanje je počelo već za EP u Barseloni '97, nije bilo Paspalja
(po odluci stručnog štaba) i Divca (zbog povrede šake), ali su njih
dvojica sa tribina dvorane "San Đordi" ispratili još jedan
trijumf jugo-basketa. Godinu dana kasnije na SP u Atini nije bilo ni
Danilovića, Đorđević je stigao u poslednji čas posle operacije, ali
Rebrača i Bodiroga bili su sjajni predvodnici jednog podmlađenog tima
koji se domogao četvrte titule svetskog prvaka. Prošle godine na EP u
Francuskoj nije bilo Đorđevića, a veliko pojačanje i osveženje Peđa
Stojaković odigrao je samo pet minuta zbog povrede. Sidnej je bio
"poslednja šansa", ali Divac i Đorđević imali su svoje
razloge za otkaz.
OTVORENA VRATA: Divac je to učinio na vreme (i preko "Vremena") rekavši još početkom maja da neće igrati i da će leto posvetiti porodici. Đorđević je istu ideju imao odavno, odluka o neigranju u Sidneju bila je doneta još na kraju sezone, posle osvajanja titule prvaka Španije sa Realom. Poštovali smo njegovu želju da se o tome ne piše dok on to sam ne objavi, mada nije najjasnije zašto je čekao poslednji trenutak da otkaže.
"Imam 33 godine, ćerkica Tara napunila je godinu dana, želim da budem sa njom što je više moguće, i nisam psihički spreman da naredna tri meseca posvetim reprezentaciji. Mentalno bih bio više sa svojom porodicom nego sa reprezentacijom", rekao je Đorđević.
Trener Željko Obradović i selektor Dušan Ivković ostavljaju "otvorena vrata", spremni su da čekaju Divca i Đorđevića ali se ne izjašnjavaju dokle:
"Radi se o dva ekstra igrača i dva izuzetna čoveka, o dva lidera ekipe, i zato nam je izuzetno stalo da se oni naknadno uključe. To jeste u suprotnosti sa mojim prvobitnim stavom da ko ne dođe 16. jula neće ići u Sidnej, ali ponekad u životu treba biti i fleksibilan", kaže Obradović.
Prvi stručnjak reprezentacije kaže da je obavio razgovor s ostalim igračima, i sa njihove strane neće biti nikakvog prigovora na popust za Divca i Đorđevića ako oni prihvate da dođu kasnije:
"To smo razjasnili na prvom sastanku, niko od igrača nema ništa protiv njihovog naknadnog uključenja. Ne pitajte me dokle ćemo čekati, preciznog roka nema. Razgovaraćemo ponovo sa obojicom, a u međuvremenu ćemo raditi i neću više da razgovaram na tu temu sa novinarima. Kad bude novosti, svi će ih saznati", kaže Obradović.
TARLAĆ VOJNIK U GRČKOJ: Lepo je što je Obradović fleksibilan, ali javnost ne treba zavaravati. Đorđević i Divac (vidi okvir) neće igrati u Sidneju, i bolje je odmah to razjasniti i među 15 preostalih kandidata tražiti 12 za Olimpijadu. U Beogradu je pripreme počelo 14 igrača, fali Dragan Tarlać, kako je rečeno, iz "opravdanih razloga" zbog neodložnih poslova u Atini. Ti "neodložni poslovi" zovu se – vojska. Tarlać je, kao i Milan Tomić, trenutno u grčkoj vojsci, doduše prilično formalno, ali se vodi kao vojnik i nije baš zgodno da sa tim statusom ode na pripreme reprezentacije druge države.
Međutim, pošto Tarlać sigurno odlazi iz Olimpijakosa (u Čikago Buls), neće biti većih problema; prema najavama iz Atine trebalo bi već krajem prve nedelje rada da se priključi ekipi. Sa Tomićem je drugačije, on ostaje u Olimpijakosu, i zbog toga nije na spisku za Sidnej iako je Obradović ozbiljno računao na njega.
Ostaje 15 kandidata, naknadnih poziva neće biti. Za 12 mesta u ekipi za Sidnej bore se:
Plejmejkeri: Marko Jarić (20 godina, 2,00), Saša Obradović (31, 1,97), Dragan Lukovski (24, 1,85), Igor Rakočević (22, 1,89)
Bekovi: Predrag Danilović (30, 2,00), Vlado Šćepanović (24, 2,00), Nikola Lončar (28, 2,00), Dejan Bodiroga (28, 2,05)
Krila: Predrag Stojaković (22, 2,06), Milan Gurović (25, 2,07)
Centri: Željko Rebrača (28, 2,11), Dejan Tomašević (27, 2,06), Predrag Drobnjak (25, 2,10), Dragan Tarlać (28, 2,10), Dejan Milojević (23, 2,00).
Obradović će imati težak zadatak da trojici igrača zahvali na saradnji. Logično je da iz svake linije, osim na krilima gde smo najtanji, eliminiše po jednog igrača. Za koga će se odlučiti pokazaće duge pripreme.
AMBICIJE ISTE: I bez Đorđevića i Divca ambicije našeg tima ostaju iste. Prvi cilj je finale, drugi medalja, makar i bronzana.
Trećeg – nema. Može li to ova ekipa? Rekli bismo da može. Prvo, do početka olimpijskog turnira 17. septembra protiv Rusije ostala su tačno dva meseca, više nego dovoljno da Obradović sa saradnicima pripremi tim, kao što je to učinio pred Atinu '98. Drugo, ekipa je veoma jaka, bez slabog mesta. Mladi Jarić i oporavljeni Obradović mogu da preuzmu Đorđevićevu ulogu; Danilović će posle dobrih priprema i u društvu pravih igrača biti sigurno bolji nego u Kinderu prošle sezone, a u Šćepanoviću ima više nego solidnu zamenu; univerzalni Bodiroga je tu za sve pozicije od "jedan" do "tri" mada se odlično snalazi i pod koševima; Peđa Stojaković, je imao sjajnu sezonu u NBA, a Milan Gurović će sigurno pokazati da je mnogo bolji igrač nego što misle u Barseloni. Tandem Rebrača-Tomašević teško će biti nadskočen i nadigran, a i drugi , Drobnjak-Tarlać, nudi dovoljno.
Podsetimo se i protivnika u grupi B: Rusija (17.9), Australija (19.9), Angola (21.9), Španija (23.9) i Kanada (25.9). U grupi A su SAD, Italija, Litvanija, Francuska, Kina i Novi Zeland. U četvrtfinale idu prve četiri ekipe iz svake grupe, posle sledi klasičan nokaut-kup sistem (1-4, 2-3). Najveći rivali u grupi biće nam Rusi, iako su Španci vicešampioni Evrope, ali i Australija, sa dvojicom NBA igrača (Foks i Neš) i veteranom Gejzom, biće i te kako opasna. Osvajanjem prvog mesta u grupi izbegli bismo susret s Amerikancima sve do finala, a svi ostali rivali, uključujući i evropskog prvaka Italiju, pobedivi su.
Dakle, "plavima" ne preostaje ništa drugo nego da naoružani samopouzdanjem i znanjem, maksimalno spremni, krenu po medalju, srebrnu ili bronzanu, i bez Divca i Đorđevića. O zlatu bi bilo nerealno sanjati čak i sa njima.
Vladimir Stanković
Divac: "Samo kao
gledalac"
Dok Ivković i Obradović ostavljaju otvorena vrata Divcu i Đorđeviću, centar Sakramento Kingsa ne ostavlja ni najmanju mogućnost uključenja u državni tim. Prošle nedelje u Solunu, gde je bio glavna zvezda na žrebu ULEB-ove Eurolige, Divac nam je rekao:
"Nema nikakvih šansi da igram u Sidneju. Odluka je neopoziva i definitivna. Ne želim nikakve popuste, moji motivi su čisto privatni, želim da budem sa porodicom, i ništa mi ne znači što bih mogao da zakasnim, recimo, petnaest dana. Ne želim to ni zbog drugih igrača koji počinju od prvog dana", jasan je Divac.
Prošlog ponedeljka nam je iz Atine, gde ostaje na odmoru do 21. juna, potvrdio da se ništa nije promenilo:
"U Sidnej idem samo kao gledalac. Dolazim na poslednjih sedam dana da navijam za naše. I bez mene i Saše imamo odličan tim, kadar da se bori za medalju. Očekujem da moj mladi prijatelj i saigrač Peđa Stojaković, koji je prošle godine imao veliki peh na Evropskom prvenstvu, bude jedna od zvezda olimpijskog turnira."
Za koju
medalju ?
"Srebro bi bilo fantastično, kao 1996, ali ni bronza nije za potcenjivanje. Olimpijska medalja uvek je olimpijska medalja."
A zlato ?
"Nema šansi. 'Ameri" su toliko jaki da im niko neće ni prići."
A da ste
ti i Đorđević u timu ?
"Ni sa nama. Imali bismo neku šansu da smo u sastavu kao u Atlanti, što znači četiri godine mlađi, u punoj snazi i sa mnogo motiva."
