Izbori u Real Madridu i Barseloni
Mo� demokratije
Lorenca Sansa, odlaze�eg predsednika Reala, nisu
spasile ni dve titule prvaka Evrope u poslednje tri godine �
"sociosi" (�lanovi kluba) �eleli su promene i izglasali
industrijalca Florentina Pereza
U
�panskom jeziku postoji fraza, mala igra re�i, koja glasi: "Hay
que ver para creer." Prevod se ne rimuje kao u �panskom, ali zna�i:
"Treba videti da bi se (po)verovalo." Tako nekako glasi i poruka
neobave�tenom �itateljstvu koje, uprkos svim naporima opisiva�a, nikada
ne�e shvatiti zna�aj, dimenzije i posledice predsedni�kih izbora u dva
najpopularnija i najmo�nija �panska fudbalska kluba, Real Madridu i
Barseloni. Slu�ajni prolaznici kroz �paniju u poslednja dva meseca mo�da
su mogli da osete deo predizborne atmosfere listaju�i novine, naro�ito
sportske, koje su posve�ivale i po desetak stranica izbornoj kampanji
kandidata. Ogromna popularnost dva kluba u �paniji, fudbala uop�te i zna�aj
uloge predsednika Reala i Barse u javnom, sportskom i politi�kom �ivotu
zemlje uslovio je kampanju kao da je re� o parlamentarnim ili predsedni�kim
izborima.
Sve je kao u politici: izborni programi, izborni �tabovi, propagandne turneje, �ete novinara koje prate svaki korak kandidata, konferencije za �tampu, predizborna obe�anja, diskvalifikacije protivnika... Slu�aj je hteo da se ove godine izbori za predsednika Real Madrida i Barselone odr�e u razmaku od nedelju dana, u Realu pro�le nedelje (16. jula), u Barsi ove (23. jula).
NOVI �OVEK NA BERNABEU: Motivi za izbore bili su razli�iti. Lorenca Sansa, koji je u novembru 1995. usko�io na mesto Ramona Mendoze po�to je ovaj podneo ostavku, na sazivanje izbora gotovo je naterao redovni sud dok se u Barsi "ve�iti" Hose Luis Nunjes, posle 22 godine na �elu kluba, umorio, podneo neopozivu ostavku i ostavio prazan prostor u koji su poku�ala da usko�e �ak sedmorica kandidata, da bi u fini� trke u�la samo tri. Petogodi�nje predsednikovanje Lorenca Sansa donelo je rezultatske uspehe, jednu titulu prvaka �panije (1997) i dve titule prvaka Evrope (1998. i 2.000), ali je bilo propra�eno mnogim skandalima, pove�anjem duga, nepotizmom i raznim malim i velikim aferama. Neke neregularnosti u rukovo�enju klubom u�inile su da iz uprave ode osmorica ljudi, koji su postali opozicija. Oni su tu�ili Sansa, i pred sigurnom odlukom suda o sazivanju prevremenih izbora Sans se odlu�io da ih sam sazove o�ekuju�i da �e efekat osme titule prvaka, osvojene 24. maja u Parizu, biti odlu�uju�i.
Me�utim, prera�unao se. Protiv sebe je imao jakog igra�a, Florentina Pereza, koji je 1995. protiv Mendoze izgubio za samo 698
glasova, ali se nije prijavio kada je Mendoza samo nekoliko meseci kasnije podneo ostavku. Od 30.320 �lanova Reala koji su glasali (klub ima ne�to vi�e od 50.000 "sociosa"), za Pereza se izjasnilo 16.469, dok je Sans dobio 13.302. Odlu�uju�e je bilo glasanje po�tom, gde je Perez dobio 4000 glasova vi�e. Oni koji su do�li da glasaju direktno ve�inom su bili uz Sansa, ali je razlika stalno bila tesna i nerealna, jer se ve� znalo da je klju� u "po�ti".
Tokom kampanje Perez je optu�io Sansa da je dug Reala popeo na preko 40 milijardi peseta (oko 250 miliona dolara). Sans priznaje samo polovinu, uz tvrdnju da je dug nasle�en od Mendoze i da su prethodne godine potro�ene na "saniranje terena" za ekonomski oporavak. O�ito nije bio dovoljno ubedljiv. Nikada nije dovoljno �vrsto dokazao da pri�a o pozajmici tri miliona peseta (36.0000 maraka) bez ikakve potvrde za partiju pokera sa Hesusom Hilom, predsednikom i vlasnikom Atletiko Madrida, nije ta�na. Navija�i mu nisu oprostili ni �to je tri �lana familije imao ili ima na platnom spisku Reala (Lorenco Sans Junior je na �elu basket-sekcije, Fernando Sans je imao ugovor sa Realom pre nego �to je oti�ao u Malagu, a bek Mi�el Salgado ovih dana se o�enio predsednikovom �erkom Malulom). Istine radi, mora se re�i da je sin na �elu basket-kluba svoj posao obavio odli�no i ve� u prvoj godini doneo titulu prvaka posle �est godina, ali je dan posle poraza svog oca podneo ostavku i ostavio niz otvorenih pitanja. Florentino Perez je rekao da �e ostaviti trenera Ser�a Skariola, ali je zatra�io "uvid u ra�une" ko�arka�kog kluba. Promena ne bi trebalo da tangira Sa�u �or�evi�a, koji je potpisao novi jednogodi�nji ugovor, ali nikad se ne zna. U prvim kombinacijama za �efove basket-sekcije pojavila su se imena Korbalana i Ruljana, biv�ih istaknutih igra�a kluba.
Novi predsednik je tokom izborne kampanje kao svoju predizbornu "bombu" najavio kupovinu Luisa Figa iz Barselone za 120 miliona maraka, koliko ko�ta njegova klauzula o slobodi. U protivnom, rekao je, plati�e godi�nju pretplatnu kartu svim "sociosima". U me�uvremenu, Figo je sa godi�njeg odmora poru�io da ostaje u Barsi i da ne �eli da bude ni�ije izborno oru�je. Izgleda da je Florentino sve dogovorio sa Figovim menad�erom koji je �eleo da iskoristi predizbornu frku u oba kluba. Odlaze�i predsednik Barselone Nunjez optu�io je tri preostala kandidata za njegovo mesto da �e biti krivi ako Figo ode u Madrid jer nisu razgovarali sa njim, iako im je to bilo mnogo lak�e nego Perezu.
Novi predsednik Reala namerava da na mestu trenera ostavi Del Boskea, koji je doneo osmu titulu prvaka Evrope. Koga �e dovesti a koga prodati ostaje tajna, a "slu�aj Figo" mo�e da bude i svojevrstan bumerang. Sigurno �e mu trebati malo vremena da se sna�e u vodama fudbalskih ajkula.
Novi predsednik Reala ima 53 godine, po obrazovanju je gra�evinski in�enjer, specijalizovan u sektoru konstrukcija. Pre nego �to je postao istaknuti biznismen, bio je politi�ar. Prvo je pripadao Uniji demokratskog centra (UCD), partiji Adolfa Suareza koja je 1978. dobila prve slobodne izbore u �paniji, ali se posle poraza UCD-a 1982. preselio u Reformsku demokratsku partiju, u kojoj je bio generalni sekretar. Krajem 80-ih sasvim se posvetio biznisu. Od 1997. nalazi se na �elu konstruktorske firme ACS (Actividades de Construcciones y Servicios).
Pro�le godine ga je revija "Ekonomske aktuelnosti" nagradila kao "biznismena godine".
Jedna od prvih stvari koje novi �ef na Bernabeu namerava da uradi jeste postavljanje Alfreda di Stefana, legendarnog igra�a kluba, za po�asnog predsednika. U upravu su u�li Amaro Amansio i Manuel Velaskez, biv�i istaknuti igra�i Reala.
"Sociosi, istinski vlasnici Reala, hteli su promene, hteli su novi stil u rukovo�enju klubom, i ja im obe�avam da �e ga imati", rekao je Florentino Perez.
GASPAR, FAVORIT: �to se Barselone ti�e, od trojice kandidata u fini�u kampanje najbolje izglede imao je �oan Gaspar, dugogodi�nji potpredsednik u Nunjesovoj vladi, ali �esto i prvi operativac u mnogim poslovima. Druga dvojica kandidata su publicista Ljuis Basat i �oan Kasteljs, predsednik jedne velike osiguravaju�e kompanije. Obe�avaju sve i sva�ta, od dovo�enja Zidana do povratka �erara iz Valensije.
Iako Gaspar tvrdi da nije "nastavak nunjizma", navija�i ga najvi�e identifikuju sa Barsom, znaju da je "kule" (naziv za najzagri�enijeg navija�a Barse) do sr�i, spreman da ispuni najrazli�itija obe�anja kad je Barsa u pitanju. Tako se 20. maja 1992. u pono� kupao u prljavoj Temzi u �ast osvajanja prve i dosad jedine titule prvaka Evrope.
Bilo ko da pobedi, trener �e biti Sera Ferer, ali bez predsednika ni on nije mogao da donosi zna�ajnije odluke o dovo�enju igra�a.
Pri�alo se o Alfonsu (Betis), Milo�evi�u (Saragosa), Overmarsu (Arsenal)... Vide�e se �ta �e od svega biti, izreka da se "najvi�e la�e u lovu i pred izbore" va�i i za ove fudbalske, ali je isto tako ta�no da o stepenu verovanja u izborna obe�anja odlu�uju bira�i.
Mo� demokratije.
V.S.
