Vreme broj 499, 29. jul 2000.

Izborni zakoni

Šta da se radi

Srpska opozicija morala bi bar da razmisli o ofanzivi u "južnim opštinama" i da tako pokuša da režimski izborni inženjering preokrene u svoju korist

Italijani imaju izraz legge truffe ("prevarantski zakon"), koji bi se mogao upotrebiti i za opis upravo usvojenih izmena izbornog aranžmana. Skupština Jugoslavije usvojila je 24. jula četiri zakona kojima je obezbeđena izborna prednost režimskih stranaka. Bez poslanika vladajuće crnogorske koalicije "Da živimo bolje" i poslanika Srpskog pokreta obnove skupštinska većina je usvojila Zakon o izboru i prestanku mandata predsednika Republike, Zakon o izbornim jedinicama za izbor saveznih poslanika u Veće građana savezne skupštine, Zakon o izmenama i dopunama zakona o izboru poslanika u Veće građana savezne skupštine i Zakon o izboru saveznih poslanika u Veće republika savezne skupštine...

Poslanik Ivica Dačić ocenio je zakone, naravno, kao "najviši stepen demokratizacije našeg izbornog sistema", a za Vojislava Šešelja novi zakoni "popravljaju izborni proces". Potpredsednik Socijalističke narodne partije Zoran Žižić je dodao da "nikako ne bi smelo da se dogodi" nasilno sprečavanje izbora od strane "vladajuće oligarhije u Crnoj Gori", jer bi to "stvorilo velike tenzije i neodgovoran, neozbiljan, beskrupulozan atak na narod Crne Gore i saveznu državu".

S druge strane Vladeta Janković (DSS) upozorava da ćemo "posledice ustavnih promena tek osetiti" i naglašava da paket izbornih zakona predstavlja "dalji korak na pogrešnom putu".

ZAKON ZA SLABOG PREDSEDNIKA: Zakonom o izboru i prestanku mandata predsednika Republike uveden je neposredan izbor za ovu funkciju, što su socijalisti pokušavali još od 1997. godine. To je trebalo da omogući vladajućoj koaliciji da iskoristi pretpostavljenu prednost svog predsedničkog kandidata nad ostalim učesnicima u predsedničkoj trci. U isto vreme, zakonodavac kao da "priznaje" slabost svog kandidata, spušta rampu i kaže da će za predsednika Republike biti izabran kandidat koji je dobio samo većinu glasova birača koji su glasali. To znači da Slobodan Milošević zna da je daleko od 1992. (kada se poslednji put izborno izmerio i kada je na birališta izašlo 68,3 odsto birača, a on dobio 56,3 odsto njihovih glasova, to jest oko 38,5 odsto glasova svih birača). Na prošlim predsedničkim izborima u Srbiji kandidat SPS-a Zoran Lilić dobio je 35,7 odsto glasova onih koji su izašli, a u drugom krugu 47,9 odsto; dok je Milan Milutinović u prvom imao 43,7 odsto, a u drugom 59,3 odsto birača izašlih na biralište... Kod nas se procenat izlaska kretao između 73 odsto upisanih birača 1990. godine, preko 68 u 1992, kada je postojao direktni izazivač Slobodana Miloševića, do 48,9 u drugom krugu prvog turnusa predsedničkih izbora u Srbiji (Šešelj–Lilić). Direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Slobodanka Nedović u Pres klubu u ponedeljak 24. jula kaže da sistem proste većine u izboru predsednika postoji u nekim zemljama koje imaju dugu demokratsku tradiciju i gde je ustaljeno da je odziv birača nizak. U izborima za američkog predsednika procenat učešća birača u periodu 1969–1986 iznosio je 45 odsto, a u Francuskoj u istom periodu 81 odsto. Znači li to da neko hoće da kaže da smo zemlja stabilne demokratije u kojoj birači idu na pecanje ili, pak, znači da neko u režimu procenjuje da Milošević slabije stoji od Lilića?

Sudeći po trenutnim sondažama, Slobodan Milošević je blizu one podrške koja donosi četvrtinu glasova ukupnog biračkog tela, koliki je propisani minimum za izbor, na primer, predsednika Srbije. Agencija SMMRI njegov rejting locira na nekih 24,2 odsto, najbliži konkurent mu je Vuk Drašković, sa 8,4 i Vojislav Šešelj sa 6,2 odsto podrške. Zamka je u tome što su režimski glasači koncentrisani samo na dvojicu favorita, dok je u opoziciji veći broj ličnosti u igri.

Režim se očito pribojava pojave iznenadnog opozicionog džokera. U zakon je uneta nova odredba da za predsednika Republike može da bude birano lice koje je najmanje deset godina državljanin SRJ i koje najmanje deset godina ima prebivalište na teritoriji Jugoslavije. Izgleda da se ovim produžavanjem "vremena boravišta" zapravo cilja na Milana Panića (33,8 odsto glasova onih koji su izašli na biralište 1992) ili možda na Dragoslava Avramovića (o kome, po istraživanju Centra za politikološke studije i javno mnjenje s kraja 1999, oko 50 odsto građana ima povoljno mišljenje, a 13 odsto najveće poverenje). Da li je Slobodan Milošević tako jak kandidat, kako se hvale socijalisti i kako se plaši opozicija. Ako je toliko jak zašto se toliko obezbeđuje...

Nije problem u samom rešenju, koliko u njegovom arogantnom nametanju. Opet, formalno gledano, ustav nije propisivao rok u kome mogu da se izvrše njegove izmene i tako je u tom ustavnom provizorijumu, uspostavljenom na brzinu na Žabljaku 1992. formalno sve u redu. Problem je u tome što se političko iznuđivanje takve promene ustava pokazuje razornim po SR Jugoslaviju i što je zlosrećni razarački talenat Slobodana Miloševića opet na delu.

Umesto da se zaključi da je nastupila ustavna kriza, da vladajuće garniture u Srbiji, Crnoj Gori i SR Jugoslaviji nisu sposobne da je razreše i da bi svi morali da demisioniraju, oni pokušavaju da spor razreše jačom političkom konfrontacijom.

FEDERALNA KOMISIJA: Srbijanski režim i Bulatović prave svoj aranžman za savezne izbore, Đukanović štiti svoju državnu vlast i najavljuje da te izbore neće priznati, a možda i da će ih faktički onemogućiti time što republički organi neće učestvovati u njihovom sprovođenju. Zbog toga se u Skupštini Jugoslavije žurno pravi aranžman po kome izbore organizuju federalni organi. U tu svrhu proširene su ingerencije Savezne izborne komisije, koja je ovlašćena da nadzire sve organe zadužene za sprovođenje saveznih izbora na čitavoj teritoriji SRJ. Ta komisija je sada dobila ovlašćenja za preduzimanje mera kojima će se obezbediti njihovo sprovođenje. Obrazloženje uz ovaj član ne pominje Crnu Goru nego "opšte poznatu situaciju u zemlji (stanje na Kosovu i Metohiji) i nemogućnosti ostvarivanja pravnog sistema SRJ na tom delu njene teritorije", ali u Crnoj Gori njegova primena može biti dramatična.

Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica ocenio je da je jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević "iznova potvrdio da ga interesuje samo gola vlast" i da mu nije stalo do države, naroda, teritorija i nacionalnih interesa i da zato ne odustaje od nakaradnih, duboko nepravnih i nemoralnih recepata...

"Samodržačka računica glasi – ja kratkoročno dobijam 19 mandata u Srbiji, ne izađe li na izbore Crna Gora, dobijam i 50 crnogorskih mandata, a država dugoročno gubi veliki deo sebe. I raspada se, jer se nizom predviđenih zakonskih odredbi još više produbljuju ionako velike međurepubličke razlike."

POLITIČKO MARODERSTVO: "Potrebna je neverovatna moralna tupost i politički autizam" da bi se tri nekadašnje kosovske izborne jedinice sada pripojile opštinama na jugu Srbije, "ne bi li se za koju godinu zadržale funkcije i privilegije", kaže uz to Koštunica. Zakonom o izbornim jedinicama spojene su Izborna jedinica Vranje sa bivšom izbornom jedinicom Priština, a izborna jedinica Prokuplje sa izbornim jedinicama Kosovska Mitrovica i Peć... (Kako izgleda taj Slobin "salamander" s glavom u Aleksincu a repom u Dragašu – čitalac koji je malo slabiji u domaćoj geografiji može videti u antrfileu o izbornoj jedinici broj 24 – "Toplički salamander"). U te dve nove izborne jedinice ima oko milion i trista pedeset hiljada glasača i određeno je da bude birano 19 poslanika. Naoko, to je proporcionalno ostalim izbornim jedinicama, i sve izgleda "normalno" sem što je u te dve izborne jedinice skoncentrisano oko 900.000-1.000.000 albanskih birača i što su u ostalim koncentrisane pristalice režimskih partija, što se ovom operacijom ta lokalna prednost multiplikuje, drugim rečima što svi vide da režim maroderski prikuplja plen na "kosovskom lešu". Bilo je boljih predloga da se problem Kosova neutralnije izborno "premosti". Opozicija je 14. oktobra 1999, kada je formulisala zahtev za raspisivanje vanrednih izbora, predložila da broj mandata zavisi od broja palih glasova i da tamo gde izađe više glasača bude i više poslanika po tzv. Hare Nimajerovoj formuli. Drugi način je bio da čitava Srbija bude jedna izborna jedinica što je ranije tražila opozicija i što su, kako izgleda, tražili i radikali, pa da se efekat albanskog bojkota proporcionalno prenese na sve učesnike u izbornom procesu. Nije urađeno ni jedno ni drugo, nego su kosovske izborne jedinice spojene tako da neko profitira.

OPOZICIONE DILEME: Iz Cesidove baze izbornih podataka objavljene na CD-u "Pregled i analiza izbornih rezultata u Srbiji decembar 1990. – decembar 1997" u pomenutim izbornim jedinicama, kako kosovskim, tako i ovim rubnim kojima su one priključene, nalazi se veoma mnogo podataka koji analitičarima deluju čudno, na mnogo izbornih mesta zabeležen je izlazak 100 odsto birača, na mnogo mesta režim ima preko 80 odsto glasova, na mnogo mesta opozicione partije su dobile nula (0) glasova, a što se broja upisanih birača tiče, tek tu se vidi prava konfuzija.

Opozicija se našla u dilemi u koju je zapadala pred sve dosadašnje izbore, šta da u takvoj situaciji učini kolebajući se između razmišljanja o izborima i bojkota.

Srpski pokret obnove (SPO) ocenio je da će paket izbornih zakona "dodatno pogoršati ukupne političke prilike i dramatično produbiti krizu savezne države". Stav ove partije je mnogima nejasan. Po rečima Ognjena Pribićevića, savetnika predsednika SPO-a Vuka Draškovića, kako sada stvari stoje SPO na izbore neće izaći već će sarađivati sa Đukanovićevim DPS-om u negiranju tih izbora. SPO, međutim, te izbore neće bojkotovati, neće voditi agresivnu antiizbornu kampanju, ali govori da će oni koji izađu na izbore snositi krivicu za raspad Jugoslavije. Nije jasno šta će SPO uraditi ako ne izađe na izbore i da li je ova partija zaista voljna da preda sve što je do sada držala na lokalnom nivou. Procena da je Slobodanu Miloševiću ipak stalo do međunarodne zajednice i da bi mogao popustiti ne slaže se sa energičnim pripremama za izbore od strane režima.

Sve partije, kako se čini, uviđaju da bi neizlaskom u ring dopustili jednom nezasitom režimu da se proširi, još više izbezobrazi i još toga upropasti. Demokratska alternativa (DA) je ocenila da će izbori za predsednika SRJ biti "obična krađa, prethodno legalizovana zakonima". Potpredsednik Građanskog saveza Srbije (GSS) izjavio je da je paketom izbornih zakona "obesmišljena ideja izbornog bojkota". Predsednik Socijaldemokratije (DS) Vuk Obradović je rekao da bi opozicija i nakon donošenja novih izbornih zakona trebalo da izađe na izbore, i to sa zajedničkom listom i jednim zajedničkim kandidatom, pošto se "bojkotom izbora ništa ne postiže", i tako bi Miloševićeva "vladavina" bila produžena, a demokratske stranke oslabljene što bi produbilo krizu u zemlji. "Promene zakona za savezne izbore nisu tako drastične, i ne menjaju dramatično položaj opozicije, da bismo od tih izbora odustali", izjavio je agenciji Beta predsednik Reformista Vojvodine Miodrag Isakov.

Srpska opozicija ipak se puževski pomera malo napred, zbunjena unutrašnjom gramzivošću vlasti i spoljnim kontroverznim pritiscima (sa sastanka G8, na primer, imali smo još jedan zlosrećan primer vođenja unutrašnje politike preko ministarstava spoljnih poslova, za to nepogodne institucije)... Ekspertski tim udružene opozicije u ponedeljak je završio izradu principa za formiranje jedinstvene liste za lokalne izbore u 160 opština u Srbiji. Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać očekuje da će lideri opozicije verifikovati taj dogovor, koji je izgleda prilično komplikovan. Član tima iz Demokratske stranke Srbije Zoran Šami izjavio je da svaka stranka i koalicija u svim opštinama u kojima imaju organizaciju imaju pravo na najmanje jednog odbornika, i da svaka stranka i koalicija u svakoj opštini u Srbiji koja ima organizaciju i u kojoj demokratska opozicija osvoji vlast ima pravo da učestvuje u organima vlasti... Čeka se SPO.

Može li opozicija tu težnju režima da preokrene u svoju korist? Mogla bi uz pomoć čuda. Sada svi paradoksi rade protiv nje. Đukanović, na primer, izražava očekivanja da će srpska opozicija nešto promeniti, a dotle čeka. Njegovo čekanje unapred daje 30 poslanika prednosti crveno-crnoj koaliciji. Ako bi Đukanović nekim čudom rešio tu jednačinu i izašao na savezne izbore, beogradski režim ne bi imao 30 poslanika prednosti u Veću građana niti 20 poslanika prednosti u Veću republika, nego bi, sudeći po dosadašnjoj izbornoj orijentaciji, kontrolisao najmanje 20 poslanika u Veću građana i 12 poslanika u Veću republika. To znači da početnu prednost ne bi imao režim, nego demokratske snage.

Srpska opozicija, koja još nema predsedničkog kandidata, morala bi bar da razmisli o ofanzivi u "južnim opštinama" i da pokuša birače u tim siromašnim regionima da pridobije za sebe i pokuša da ostvari parlamentarnu pobedu. Da li je to nemoguć zadatak? Cesidova baza izbornih podataka otkriva da je na lokalnim izborima 1996. u opštini bilo 23,8 odsto glasova otpada na tzv. "ostale" (sasvim male partije i "individualce"); u opštini Blace 26, u Merošini 39, a u Medveđi čak 45,6... To možda znači da su se opozicioni glasovi rasipali, to jest da tamo možda ima opozicionog raspoloženja, ali da nema opozicione organizacije. Treba samo da se sete zašto je načelnik Topličkog okruga onako nervozno pucao sa terase za vreme onog opozicionog okupljanja u Prokuplju.

... Pa tako ostvarivši dominaciju u parlamentu, (malo sna letnje noći), pa tek izabranog predsednika, zbog kršenja ustava, smene, bez rasprave, tajnim glasanjem, kako je i predviđeno članovima 18. i 19. Zakona o izboru i prestanku mandata predsednika Republike.

Milan Milošević

Toplički džerimendering

Nekada su, zbog udešavanja izbornog zakona od strane kralja Milana, u istočnoj Srbiji postojali takozvani poslanici-dvoglasci. Oni koji su ušli u parlament samo sa dva glasa. Sada ćemo imati salamander-poslanike. Reč je o tehnici za koju Veselin Pavićević u knjizi "Izborni sistem i izbori u Crnoj Gori 1990-1996" koristi izraz "džerimendering", kombinacija imena Džeri (Eldridž, guverner Masačusetsa koji je 1892. podelio okruge u svoju korist i tako dobio izbore), i reči salamander, daždevnjak...

Izborna jedinica 24 obuhvata Ražanj, Aleksinac, Merošinu, Doljevac, Žitorađu, Blace, Prokuplje, Kuršumliju, Kosovsku Mitrovicu, Podujevo, Vučitrn, Srbicu, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Peć, Prizren, Đakovicu, Suvu Reku, Klinu, Orahovac, Dečane, Istok i Goru. Od Ražnja do Gore ima u vazdušnoj liniji 225 kilometara.

U obrazloženju zakona o izbornim jedinicama kaže se da se u ovim jedinicama vodilo računa i o potrebi teritorijalne povezanosti i privredne upućenosti područja koja čine izbornu jedinicu!

Džerimendering se smatra nepoželjnim i u principu zabranjenim. To je materija u kojoj je moguća velika izborna manipulacija i zbog toga što su u mnogim zemljama vođeni sudski sporovi. Da u ovoj zemlji ima ustavnosti, takvo rešenje bi moralo da bude osporeno pred ustavnim sudom kao primer pristrasnog krojenja izbornih jedinica i kao rešenje koje otežava izbornu kontrolu.

Biračka poruka

Srđan Bogosavljević, istraživač javnog mnjenja, zaključuje posle junskog istraživanja SMMRI-ja, četvrtog istraživanja od septembra prošle godine, da bi udružena opozicija – pod uslovom da postoji – osvojila 37,6 odsto od ukupnog biračkog tela, nasuprot 30,9 odsto koje bi mogli osvojiti kandidati vladajuće koalicije. Od septembra prošle godine odnos vlast : opozicija, prema ovom istraživaču, kretao se ovako:

septembar 1999. godine 24,3 : 27,9; novembar 1999 godine 22,3 : 27,3; mart 2000. godine 21,8 : 28,2, jun 2000. godine 32,3 : 34,7.

Ne treba zaboraviti da se ovakva slika dobija uprkos jasnoj medijskoj dominaciji režima, prisutnim nesuglasicama i neodlučnosti u opoziciji i uz malu rezervu unutar bloka neopredeljenih.

Opozicija može izgubiti lokalne izbore samo zbog sopstvenog ponašanja. Formula je jasna: ako ide pojedinačno, opozicija skuplja 29,5 odsto glasova; ako ide sa jednom listom – ima 37,7 odsto. Kada režimske partije idu pojedinačno – skupljaju 31,6 odsto glasova; kad sve režimske partije idu zajedno – dobijaju 30,9 odsto glasova.

Srbija podeljena u 26 izbornih jedinica

1. Palilula, Vračar, Stari grad, Savski Venac (bira 4 poslanika)
2. Voždovac, Zvezdara, Grocka, Mladenovac (bira 5 poslanika)
3. Novi Beograd, Zemun (bira 5 poslanika)
4. Čukarica, Rakovica, Obrenovac, Lazarevac, Barajevo, Sopot (bira 5 poslanika)
5. Subotica, Bačka Topola, Mali Iđoš (bira 3 poslanika)
6. Zrenjanin, Kikinda, Kanjiža, Senta, Novi Bečej, Ada, Žitište, Sečanj, Čoka, Nova Crnja, Novi Kneževac (bira 5 poslanika)
7. Pančevo, Vršac, Kovin, Kovačica, Alibunar, Bela Crkva, Plandište, Opovo (bira 4 poslanika)
8. Sombor, Kula Odžaci, Apatin (bira 3 poslanika)
9. Novi Sad, Bački Petrovac, Beočin, Sremski Karlovci (bira 4 poslanika)
10. Vrbas, Bačka Palanka, Bečej, Žabalj, Temerin, Srbobran, Bač, Titel (bira 3 poslanika)
11. Sremska Mitrovica, Ruma, Stara Pazova, Inđija, Šid, Pećinci, Irig (bira 4 poslanika)
12. Valjevo, Ub, Krupanj, Ljubovija, Mionica, Osečina, Lajkovac, Ljig (bira 3 poslanika)
13. Šabac, Loznica, Bogatić, Vladimirovci, Koceljeva, Mali Zvornik (bira 3 poslanika)
14. Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana (bira 3 poslanika)
15. Požarevac, Petrovac, Veliko Gradište, Kučevo, Malo Crniće, Žabari, Žagubica, Golubac (bira 3 poslanika)
16. Kragujevac, Aranđelovac, Topola, Knić, Rača, Batočina, Lapovo (bira 4 poslanika)
17. Jagodina, Paraćin, Ćuprija, Despotovac, Svilajnac, Rekovac (bira 3 poslanika)
18. Zaječar, Negotin, Bor, Knjaževac, Kladovo, Majdanpek, Sokobanja, Boljevac (bira 4 poslanika)
19. Užice, Prijepolje, Požega, Priboj, Bajina Bašta, Sjenica, Nova Varoš, Arilje, Čajetina, Kosjerić (bira 4 poslanika)
20. Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjica, Lučani (bira 3 poslanika)
21. Kraljevo, Novi Pazar, Raška, Vrnjačka Banja, Tutin (bira 3 poslanika)
22. Kruševac, Trstenik, Aleksandrovac, Varvarin, Brus, Ćićevac (bira 3 poslanika)
23. Niš, Pirot, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka, Gadžin Han, Dimitrovgrad (bira 5 poslanika)
24. Prokuplje, Aleksinac, Kuršumlija, Doljevac, Žitorađa, Blace, Merošina, Ražanj, Kosovska Mitrovica, Podujevo, Vučitrn, Srbica, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Peć, Prizren, Đakovica, Suva Reka, Klina, Orahovac, Dečani, Istok, Gora (bira 10 poslanika)
25. Leskovac, Vlasotince, Lebane, Bojnik, Medveđa, Crna Trava (bira 3 poslanika)
26. Vranje, Gnjilane, Vitina, Bujanovac, Kosovska Kamenica, Preševo, Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Novo Brdo, Priština, Uroševac, Lipljan, Kosovo Polje, Glogovac, Obilić, Štimlje, Kačanik, Štrpce (bira 9 poslanika)

prethodni sadržaj naredni