Nemačka
Neprolazni skandal
Nikako da se stišaju finansijske afere vezane za bivšeg
kancelara Helmuta Kola
Bon
"Letnja
pozornica" počinje svake godine na nemačkoj političkoj bini negde
sredinom ili krajem jula, kada zamire parlamentarni život, krupne zverke
odu na Karibe ili negde drugde daleko na godišnji odmor, pa opuste
novinske stranice. Trenutak je onda za poslanike iz poslednjih klupa, ili
neke druge obično neupadljive pojave, da pokušaju da se proguraju do
naslovne stranice ili barem intervjua u nedeljniku. Stiče se utisak da u
tih tri-četiri sedmice svako priča o svemu svašta, pa se s godinama
ustalio podrugljiv naziv "letnja pozornica".
Ni ove godine ne bi bilo mnogo drugačije da nema afere u vezi s mutnom
finansijskom operacijom Helmuta Kola. Akter, koji je četvrt veka zapremao
sredinu političke bine, maltene dve godine posle gubitka položaja
saveznog kancelara tutnji u javnosti kao neka razgoropađena valkira.
Nemački parlament je protekle sedmice ponovo kaznio konzervativnu Hrišćansko-demokratsku
uniju (CDU), ovoga puta sa preko četiri miliona maraka, zato što u vreme
dok je njome predsedavao Kol nije uredno prijavila priloge u visini 2,1
milion maraka. Njih je Kol ubrao i po svom nahođenju delio, koliko se
zna, onim ogranicima CDU-a koji su imali teškoće da upriliče oštriju
predizbornu kampanju ili onima čija mu je lojalnost bila neophodna. CDU
je pre nekoliko meseci već kažnjen sa preko četrdeset miliona maraka,
jer je nezakonito držao novac u "crnim kasama" u inostranstvu.
Istražni odbor parlamenta već je dva puta pokušao da sasluša Kola, ali
umesto da da odgovore, penzionisani kancelar je uzvratio bujicom teško
razumljivih protivoptužbi na račun mnogih, tako da se u javnosti sve više
čuju komentari da mu je zapravo mesto na optuženičkoj klupi. Pored
ostalog, odbija da kaže odakle mu taj novac, jer je "darodavcima dao
časnu reč", čime, prema opštem ubeđenju, tvrdoglavo gazi ustav i
zakon.
ČOVEK KOJI PREVIŠE ZNA:
Bonsko državno tužilaštvo već pola godine vodi istragu protiv Kola,
ali, barem kako piše nedeljnik "Špigl", namerava da obustavi
dalji postupak ukoliko on plati kaznu od oko dve stotine hiljada maraka.
Tužilaštvo je osporilo istinitost tih navoda, ali činjenica je da bi
ishod izvođenja Kola pred sud mogao da bude nepredvidiv. Čovek koji je
četvrt veka opstao u središtu moći zadužio je previše ljudi, a previše
i zna...Tako mu nije bio ni problem da za svega nekoliko sedmica prikupi
osam miliona maraka "od dobrih ljudi", kako bi svojoj partiji
barem delimično nadoknadio finansijske gubitke prouzrokovane kaznama. Iz
sopstvenog imetka priložio je sedam stotina hiljada maraka.
Svaki novi obrt u "aferi Kol" baca CDU ponovo na kolena.
Taman što je partija pod novim rukovodstvom Angelike Merkel, mlađe
političarke iz bivše Nemačke Demokratske Republike, povratila nešto
stabilnosti, a "crni džin" (kako su Kola zvali zbog 130
kilograma telesne težine i konzervativnog političkog opredeljenja)
izazove novi potres. Tako i planirana proslava desete godišnjice
ujedinjenja dve nemačke države 3. oktobra iznova stavlja i CDU i
parlament pred teškoće, jer bi Kol, kao "arhitekta
ujedinjenja", imao neko istorijsko pravo da govori na svečanom
skupu. Ali, Kol sada, kao kršitelj ustava i gospodar "crnih
kasa"? Proslava će biti u Drezdenu, a predsednik vlade pokrajine
Saksonije jedan je od prvaka CDU-a Kurt Bidenkof, dugogodišnji Kolov
konkurent. Dao je da se saopšti kako je lično pozvao Kola da prisustvuje
(ali ne i da govori) slavlju (glavni govornik će biti francuski
predsednik Širak), ali je Kolov biro saopštio da će on odlučiti o tome
tek posle godišnjeg odmora.
Očajno stanje u kome se nalaze nemački konzervativci drastično se
ispoljilo sredinom jula kada je gornji dom parlamenta (Bundesrat), u kome
su zastupljene pokrajine, podržao poresku reformu vladajućeg saveza
socijaldemokrata i zelenih. U tom telu CDU ima dovoljno glasova da spreči
ma koji zakon koji mu nije po volji, ali je nekoliko konzervativnih šefova
vlada pokrajina glasalo za predlog socijaldemokratskog kancelara Gerharda
Šredera. Jednostavno, Šreder im je ponudio primamljive povlastice za
njihove pokrajine, tako da nisu više hajali za partijsku disciplinu i
ugled nove šefice CDU-a Angelike Merkl. Dugi niz godina socijaldemokrate
su uz pomoć svoje tadašnje većine u Bundesratu sprečavale Kola da
sprovede poresku reformu, što je Šrederu sada pošlo za rukom prilično
lako. Kancelar zapravo vlada bez opozicije, jer ni konzervativci, a još
manje liberali ili socijalisti (Partija demokratskog socijalizma, bivši
istočnonemački komunisti), nemaju čime da mu se suprotstave.
MIR, RADOST I PALAČINKE: Šreder
ima mnogo razloga da bude zadovoljan svojim položajem na poluvremenu
kancelarskog mandata. Pregurao je početne unutarpartijske krize (odlazak
šefa partije i bivšeg ministra finansija Oskara Lafontena), prvi ulazak
Nemačke u rat posle 1945 (Kosovo), naterao zelene da se odreknu i svog
pacifizma i ekološkog fundamentalizma kako bi ostali saveznik na vlasti,
a sada je progurao i poresku reformu, kojom je prikupio možda najviše
političkih poena. Vrednost akcija na berzama skočila je kada je reforma
usvojena, privrednici su zadovoljni, zaposlenima se obećavaju poreske
olakšice, prodaja novih frekvencija za bežičnu telefoniju i internet
obećava da namakne desetine milijardi maraka u prilično ispražnjene državne
blagajne... U takvoj atmosferi "mira, radosti i palačinki"
(kako glasi približni prevod nemačke izreke kojom se opisuje odsustvo
ozbiljnijih razmirica) ništa ne znače ni zakeranja bivšeg
socijaldemokratskog vođe Lafontena. U jednoj od svojih prilično retkih
izjava posle povlačenja, on je za poresku reformu rekao da samo
"iznova donosi preraspodelu na štetu onih dole i u korist onih
gore". Prema Lafontenovoj računici, samo u Velikoj Britaniji i
Portugaliji boljestojeći plaćaju manje poreze. U celini, smatra bivši
ministar finansija, Šrederova poreska reforma nije ništa drugo do odraz
one politike koju su birači mislili da su 1998. smenili s vlasti.
Novinarska bratija imala je samo nekoliko sati vremena da se sladi na
Lafontenovoj kritici bivšeg saborca na putu socijaldemokrata do vlasti.
Maltene istovremeno pukla je vest da postoje izgleda kopije hiljada zvaničnih
spisa iz ureda saveznog kancelara za koje se dosad verovalo da je Kol
naredio da se unište pre smene vlasti. U tim spisima, kako se veruje,
postoje dokazi o tome koga je francuska petrolejska kompanije
"Elf-akiten" potplatila milionima maraka kako bi posle pada
Berlinskog zida kupila po nižoj ceni istočnonemačke rafinerije i
benzinske pumpe. U francuskoj štampi stalno se iznova navodi da su korist
imali Kol i CDU.
Dušan Reljić
