Budućnost Interneta
Bitka za adrese
Sukob
komercijalnih interesa i ostatka Internet zajednice bio je glavna tema
konferencije o Internetu koja je upravo održana u Jokohami, a naš
saradnik, inače jedini Jugosloven na tom skupu, analizira
Tokom
poslednjih nekoliko godina, pitanje zaštite imena firme u otvorenom okruženju
koje dopušta veoma lak pristup svim vrstama informacija postalo je glavna
preokupacija krupnih igrača na polju elektronskog biznisa.
Komercijalni interesi, uz
pomoć države kao tradicionalnog saveznika, mogu prilično efikasno sprečavati
delovanje raznih pokreta čiji je cilj skretanje pažnje javnosti na određena
pitanja. Pored fizičkog onemogućavanja delovanja, komercijalni faktori
kontrolišu većinu sredstava javnog informisanja i često zatvaraju te
kanale za izražavanje svakog stava koji može ugroziti njihove tržišne
pozicije.
Na internetu je, s druge strane, pristupanje bilo kom izvoru
informacija, "zvaničnom" ili "nezvaničnom", još
uvek stvar ukucavanja adrese. Ovakav način funkcionisanja interneta i
sistema internet domena (DNS) unosi sve vežu nervozu u svet elektronskog
biznisa, naročito u svetlu skorog početka procesa proširivanja adresnog
prostora, tj. uvođenja novih internet domena najvišeg nivoa od strane
ICANN-a.
Problem skučenog adresnog
prostora vidljiv je već nekoliko godina, a nastao je kao posledica malog
broja domena najvišeg nivoa (u okviru kojih se registruju svi ostali
domeni). Samo u okviru ".com" prostora registrovano je više od
15 miliona domena.
SUKOB
INTERESA:
Dodavanje novih domena najvišeg nivoa je, sa tehničke tačke gledišta,
veoma jednostavan posao. Uvođenje novih nastavaka, kao što su
".news" (npr. www.vreme.news umesto
sadašnjeg www.vreme.com)
za internet lokacije
sa vestima, ili ".union" za lokacije koje sadrže informacije o
aktivnostima radničkih sindikata, višestruko bi povećale broj raspoloživih
imena. Sa druge strane, kompanije se boje da će proširivanje adresnog
prostora povećati "konfuziju" među korisnicima, otežati
pristup komercijalnim lokacijama, povećati troškove reklamiranja i povećati
broj sporova oko internet domena, koji najčešće nastaju zbog korišćenja
zaštićenih imena proizvoda ili usluga u okviru naziva lokacije.
Ovaj sukob komercijalnih
interesa i ostatka internet zajednice bio je glavna tema na svim skupovima
koji su se od 13. do 17. jula održavali u okviru sastanka ICANN-a u
japanskom gradu Jokohami. Na sastancima u Jokohami učestvovao sam u radu
"nekomercijalne grupe" (Non-Commercial Constituency ili NCC) kao
predstavnik Internodiuma, otvorene organizacije jugoslovenskih korisnika
Interneta zainteresovanih za promovisanje sajber kulture i zaštitu prava
korisnika u sajber prostoru (www.internodium.org.yu,
za zainteresovane).
Sastanci ICANN-a počeli
su otvorenim diskusijama po grupama (Constituencies). U okviru ICANN-a,
pored nekomercijalne, deluju i grupa internet provajdera, grupa registara
internet domena, grupa za intelektualnu svojinu i grupa poslovnih
interesa. Svaka grupa iznosi svoje stavove u obliku rezolucija koje se
potom razmatraju na javnim forumima, a konačnu odluku o nekom pitanju
donosi upravni odbor organizacije.
Poruka sažeta u
rezolucijama nekomercijalne grupe glasila je: "Neka cveta hiljadu
domena." Predstavnici nekomercijalnih interesa založili su se za
otvaranje većeg broja novih domena najvišeg nivoa i odbacivanje politike
favorizovanja prava na intelektualnu svojinu iznad prava na slobodno izražavanje
i javnu kritiku.
Predstavnici komercijalnih
interesa su na sastanku zastupali stav da bi proširivanje adresnog
prostora trebalo da bude veoma ograničeno i povezano s oštrim ograničenjima,
koja bi sprečila pokušaje masovne registracije domena sa zaštićenim
nazivima proizvoda i usluga (trademarks).
Rezolucije koje je donela
ova interesna grupa favorizovale su komercijalne interese, a na javnim
forumima su se čuli i predlozi poput onoga da se registrovanje domena sa
novim nastavcima tokom prvih mesec dana dozvoli samo vlasnicima
trejdmarka, to jest velikim firmama.
Posle četiri dana javnog
diskutovanja, Upravni odbor ICANN-a odlučio je da odobri otvaranje između
četiri i osam novih internet domena najvišeg nivoa, od kojih bi se
najmanje jedan koristio isključivo u komercijalne svrhe, jedan u
nekomercijalne svrhe, najmanje jedan bi služio za specijalne namene, dok
bi jedan bio potpuno otvoren za sve.
Ovakva odluka Upravnog
odbora pravi je uspeh za internet zajednicu, jer su predstavnici
komercijalnih interesa u svojim rezolucijama predlagali uvođenje jednog
ili nijednog novog internet domena najvišeg nivoa.
GLASNI "BRATKO":
Na sastancima ICANN-a u Jokohami govorilo se i o radu ccTLD registara
(Country-Code Top Level Domain, odnosno adrese koje se registruju lokalno,
u našem slučaju one koje se završavaju na .yu) – temi koja se nas možda
i najviše tiče. Verovali ili ne, najglasniji zagovornici ccTLD
problematike bili smo Veni Markovski, predsednik Bugarskog internet društva,
i moja malenkost! Veni Markovski je inače sjajan momak, a o njegovim
akcijama vež je bilo reči na Internodium listi. Pre određenog vremena
Veni i ISOC-BG tužili su vlasti u Bugarskoj zbog zakona koji je uveo
obavezu licenciranja internet provajdera od strane države. Sud je uvažio
argumente Bugarskog internet društva, i zakon je povučen.
Elem, "bratko Veni" i ja smo jedno veče seli zajedno i
sastavili našu mini rezoluciju, koja je pročitana kao jedan od ukupno
dva komentara na temu ccTLD-u.
Rasprava u vezi sa ICANN
izborima, koji će se održati do kraja godine, bila je možda i
najzanimljivija. Globalna priroda ovih prvih sajber izbora postavila je
veliki broj novih izazova kojima je trebalo odgovoriti na najbolji
(najpravedniji) način: kako podeliti planetu na regione – prema
kulturnim ili prema geografskim kriterijumima; kako organizovati sistem
kandidovanja i glasanja na ravnopravnim osnovama i time izbeći
favorizovanje "velikih" nacija; kako sprovesti izbornu kampanju
u jednom regionu sa izraženim jezičkim i kulturnim barijerama, itd.
Prema predviđenim
pravilima, Upravni odbor ICANN-a trebalo bi da ima devetnaest mesta: devet
za predstavnike raznih grupa u samoj organizaciji, devet za predstavnike
Internet zajednice (takozvani At Large direktori) i jedno za predsedavajućeg
Odbora.
No, opet pod pritiskom
predstavnika komercijalnih interesa, koji dobro znaju da se sa
predstavnicima Internet zajednice po pravilu malo teže postižu
"dogovori", izborna pravila su veoma suptilno preformulisana,
tako da u suštini nigde ne garantuju stalnu prisutnost devet At Large
direktora u Odboru.
Prema jednom tumačenju
predloženih pravila, prostim istekom mandata, broj At Large predstavnika
u Odboru bi se do 2002. godine sveo na nulu, bez ikakvih garancija da se
ikada podigne iznad te cifre.
Sve spekulacije o "štamparskoj
greški" i "nepostojanju namere" veoma brzo su demantovali
sadašnji članovi Upravnog odbora, koji su listom bili protiv izbora
devet At Large direktora u Odbor organizacije. Jedini svetao izuzetak bio
je dr Vinton Kerf, jedan od "očeva interneta" i predsednik
organizacije Internet Society, koji je rekao da je devet At Large
direktora veoma važan faktor balansa u Odboru, kad se ima u vidu da je većina
sadašnjih članova na neki način povezana sa komercijalnim interesima.
Posle veoma žučne
rasprave na javnom forumu, Upravni odbor ICANN-a je odlučio da se ove
godine izabere pet At Large direktora (iz svakog geografskog regiona po
jedan), a da se potom napravi studija kojom bi se procenile aktivnosti At
Large direktora u radu Odbora, i potencijalno otvorio prostor za izbor
dodatnih predstavnika Internet zajednice. Kako sada stvari stoje, svaki
korisnik interneta stariji od 16 godina, sa dobrim poznavanjem engleskog
jezika i problematike "imena i brojeva" imao bi pravo da se
kandiduje za predstavnika Internet zajednice u Odboru, ako zadobije
podrsku 2 odsto izbornog tela (At Large članstva) u svom geografskom
regionu ili 20 potpisa At Large članova iz najmanje dve zemlje u svom
regionu.
UDRUŽENA AKCIJA: Najbitnija
stvar koju sam primetio na svim sastancima i javnim forumima u Jokohami
bila je neverovatna demonstracija udružene akcije. Interesi Internet
zajednice možda nisu ravnopravno zastupljeni u Upravnom odboru ICANN-a,
ali mnogobrojni aktivisti svakako ne ignorišu postojanje i delovanje ove
organizacije (koja je realno u stanju da donosi odluke "kritične"
za stabilnost i trenutno ustrojstvo interneta).
Rezolucije NCC-a pažljivo su pripremane, uz puno poštovanje pravila
konsenzusa (kako na mejling listi pre sastanka, tako i na samom sastanku).
Na javnim forumima dužina govora bila je ograničena na dva minuta, ali
smo se svi zajedno unapred dogovarali oko strategije izlaganja za sledeži
dan.
Predstavnici NCC-a su jedan za drugim izlazili za govornicu i
usmeravali raspravu u željenom smeru. Veliki broj predstavnika malog
e-biznisa, kao i izvestan broj "nezavisnih posmatrača"
solidarisao se s iznetim stavovima nekomercijalne grupe, pa Upravni odbor
na kraju jednostavno nije mogao da ignoriše iznete kritike...
Ostaje utisak da krupni komercijalni interesi zaista imaju veliki
uticaj na Upravni odbor organizacije. Takvo stanje može da se promeni
stalnim pritiskom Internet zajednice. Sa druge strane, Internet zajednica
o kojoj govorimo trenutno locirana je skoro isključivo u Severnoj Americi
i Zapadnoj Evropi. Ostatak sveta ili nema ideju šta je ICANN ili nije u
stanju da premosti jezičku barijeru i uzme učešža u procesu odlučivanja.
Zaključak se nameže sam: kako sada stoje stvari, možemo da budemo
zahvalni slobodoumnim Amerikancima, koji biju našu bitku i nekako
"drže vodu". Ukoliko ICANN zaista želi da bude organizacija
"međunarodnog" karaktera, moraže da preduzme konkretne korake
za prevazilaženje informativnog mraka i jezičko-tehnološkog jaza među
ljudima na planeti, barem u domenu svog delovanja.
Slobodan
Marković
Šta je ICANN
Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve
ICANN (čita se kao "ajkan") bavi se poslovima koordinisanja
dodele internet protokol (IP) adresa – jedinstvenih brojeva koje moraju
posedovati svi računari povezani u Mrežu; poslovima akreditovanja firmi
za registraciju internet domena – imena asociranih sa IP brojevima, koja
pomažu ljudima da lakše lociraju sadržaje na Mreži; i administriranjem
tzv. rut servera – centralnog računara koji sadrži
informacije o svim postojećim internet domenima najvišeg nivoa (Top
Level Domains, TLD), kao što su ".com" ili ".yu".
