Vreme broj 500, 5. avgust 2000.

Re�imski izborni juri� i opoziciono usagla�avanje

Zreo za kandidata

Dok re�im uzurpatorski koncentri�e zaostale resurse dr�avne ekonomije radi svog opstanka, opozicija rasipni�ki rasitnjava velike banknote narodnog nezadovoljstva � da se ne desi da slu�ajno do�e na vlast. Da li je realno o�ekivati obrt

Re�imske partije zapo�ele su o�tru izbornu kampanju nakon �to su 27. jula 2000. raspisani izbori za predsednika SRJ, za poslanike Ve�a republika Skup�tine SRJ, poslanike Ve�a gra�ana Skup�tine SRJ, za poslanike Skup�tine Autonomne pokrajine Vojvodina, kao i izbori za odbornike op�tinskih skup�tina u Srbiji. TV dnevnik RTS-a daje prostor SPS-u, JUL-u i radikalima, dok opoziciju klevetni�ki napada pakuju�i Olbrajtovu, Solanu, Ta�ija, Vuka, �in�i�a, �ukanovi�a i Ko�tunicu. Kampanju poja�ava i hap�enje jedne grupe terorista koji pred TV kamerama priznaju da su hteli da odseku glavu Slobodana Milo�evi�a (vidi antrfile).

Socijalisti su objavili ime svog predsedni�kog kandidata. Kako se i pretpostavljalo, to je Slobodan Milo�evi�. Gorica Gajevi� u Kikindi, u sportskoj hali, sve�ano u�lanjuje mlade socijaliste, i onako u armani pantalonama pentra se po visokoj metalnoj ogradi da bi zagrlila pristalice. Radikali najavljuju samostalne liste i po�inju ofanzivu plakatima. Glavni odbor Socijalisti�ke narodne partije na sednici u Kola�inu (29. jula) donosi odluku da SNP u�estvuje na predstoje�im saveznim izborima, ocenjuju�i da ti izbori imaju izuzetan zna�aj za o�uvanje, razvoj i dalji napredak SR Jugoslavije. Demokratska partija socijalista u pisanoj izjavi ka�e da "predsedni�ki i savezni izbori nisu izbori, ve� pitanje golog opstanka diktatora", te da "demokratske snage u Crnoj Gori ne�e u�estvovati u diktatorovoj igri ".

Marijana Pajvan�i�, profesor novosadskog Pravnog fakulteta, ekspert za izborno pravo, ka�e (Pres klub, 31. jul) da �e izbori u Crnoj Gori verovatno biti organizovani �ak i ako se crnogorska vladaju�a partija bude odlu�ila za bojkot, po�to je posle nedavnih promena izbornog zakonodavstva tamo mogu�e organizovati izbore. Bitna izmena sastoji se u tome �to crnogorska izborna komisija ne mo�e u�estvovati u izbornom procesu ve� �e savezna izborna komisija imenovati sve izborne komisije.

Marijana Pajvan�i� procenjuje da je nedavnim zakonskim promenama obezbe�ena startna prednost koju opozicija te�ko mo�e dosti�i � ako vladaju�e partije u Crnoj Gori bojkotuju izbore, to re�imskim partijama u Srbiji daje prednost od 30 poslanika uz prednost jo� 19 mandata na niskom bira�kom kapacitetu kosovskih op�tina.

Bira�i koji su u statusu tzv. privremeno raseljenih lica, prema ra�irenom uverenju, glasa�e u izbornoj jedinici Prokuplje i u Vranju, ali po�to oni �ive i u drugim mestima, postoji mogu�nost da se bira�ka mesta otvore i u drugim izbornim jedinicama. To �e multiplikovati sve ve� poznate probleme sa bira�kim spiskovima.

OPTIMISTA: Istra�iva� javnog mnjenja Sre�ko Mihajlovi�, saradnik Instituta dru�tvenih nauka i Centra za prou�avanje alternativa, ka�e (Pres klub, 31. jul) da je optimista � po njegovom istra�ivanju, za partije vladaju�e koalicije glasalo bi 19 odsto gra�ana, a za udru�enu opoziciju 44, dok je 37 odsto neodlu�no. To mo�e da nadoknadi prednosti koje je vladaju�a koalicija sebi obezbedila, ali podrazumeva da opozicija iza�e sa jednom listom.

On ka�e da je, koliko zna, u poslednje vreme bilo pet istra�ivanja javnog mnjenja, ali da su naru�ioci zaklju�ili da nije dobro objavljivati. "Sva ta istra�ivanja za koje ja znam govore o prili�no velikoj pobedi opozicije", ka�e Mihajlovi� preciziraju�i da rezultati tih istra�ivanja razli�itih agencija variraju od detekcije opozicione nadmo�i 10-15 odsto, do pobede opozicije sa 3:1.

Sre�ko Mihajlovi� pri�a kako je pre deset godina vodio ekipu koja je obavila prvo istra�ivanje javnog mnjenja u pluralisti�kom sistemu, prognozirao je poraz opozicije 1990, i zbog toga bio izlo�en prili�no jakom ataku tada�nje (i dana�nje) opozicije. Sada, 2000, prognozira poraz re�ima i izlo�en je velikim napadima, ali sa ove druge strane, re�imske. "Nadam se da �e prognoza opet biti ta�na", ka�e Mihajlovi�.

Mihajlovi�, me�utim, ukazuje da je va�no razlikovati javno mnjenje od izbornog mnjenja, po�to se ona ne poklapaju. Zadatak izborne kampanje je da javno mnjenje pribli�i izbornom. Nepredvidiv je, me�utim, uticaj doga�aja na izborna opredeljenja, a vlast uo�i izbora proizvodi toliku koli�inu doga�aja da to �esto zbunjuje i njene vlastite pristalice. Na primer, slu�eni su voza�i koji ne mogu da na�u benzin, ali su oni drugi odu�evljeni jer i njihove kom�ije moraju da idu pe�ke. Kad se obi�u domovi zdravlja, kad se �uju reakcije zdravstvenog osoblja i pacijenata, vide o�tre reakcije na povla�enje lekova iz opticaja... To su stvari kojima se mo�e uticati na izborno opredeljenje, ali su manipulacije tim reakcijama nepredvidive, kao i kontrola tih manipulacija. Mihajlovi� ka�e da mi, zapravo, malo znamo o tome �ta je vlast spremna da uradi, ali da je tako�e gotovo nepredvidivo i pona�anje opozicije � na primer, kada je re� o jednoj listi.

Mihajlovi� ukazuje i na defetizam koji postoji me�u gra�anima, a koji su, po njegovoj oceni, ra�irile upravo opozicione stranke � �irena je pri�a da ne�e biti izbora, a pokazalo se da je vlasti i vo�i stalo do nekog legalizma. Ogroman broj ljudi misli da �e izbori biti pokradeni, famu o pokradenim izborima �irile su opozicione stranke, pa se �ovek pita za�to bi u�estvovali na izborima...

Pristalice opozicije �esto ka�u da su ovi u opoziciji isti kao ovi na vlasti ("sja�i Kurta da uzja�i Murta"), a opozicija nije iza�la sa odgovorom na ovu vrstu propagande da je bitno da po�nemo da menjamo vlasti, i da ljudi na vlasti shvate da njihov status zavisi od volje gra�ana.

�iri se cini�na fama da gra�ani nemaju za koga da glasaju, uprkos �injenici da u ovoj zemlji desetine akademika i stotine doktora nauka vi�e od decenije rade u opoziciji, da je u strankama anga�ovano dvadesetak profesora univerziteta, stotine pravnika i ekonomista, 180 profesora oteranih sa univerziteta zbog opozicionarstva. Zar niko od njih nije bolji od jednog izvikanog bankara ogrezlog u vlasti i korumpirane klike?

KANDIDAT: U tom kontekstu Vojislav Ko�tunica je pominjan kao zajedni�ki opozicioni kandidat. I on je, me�utim, veoma brzo nai�ao na prepreku u pretenziji SPO-a da, kao najja�a opoziciona partija, u slu�aju da iza�e na izbore, odredi svog kandidata. Izgleda da se takti�ki povukao na odmor rekav�i da bi se kandidovao samo ako bi ga svi podr�ali. Vic ina�e glasi: za Milo�evi�a je 28 odsto gra�ana, za Ko�tunicu 43 odsto, a 15 odsto gra�ana, uklju�uju�i tu i Ko�tunicu, neodlu�no je...

Istra�ivanje Centra za politikolo�ka istra�ivanja i javno mnjenje Instituta dru�tvenih nauka (CPIJM) 11-15. jula 2000. godine pokazuje da bi Vojislav Ko�tunica, pod uslovom da dobije podr�ku svih opozicionih stranaka, mogao da dobije 43 odsto bira�kog tela, a za Slobodana Milo�evi�a bi glasalo 28 odsto bira�a. U istra�ivanju CPIJM-a, u kome su simulirani savezni predsedni�ki izbori, protivkandidati Slobodana Milo�evi�a bili bi, osim Ko�tunice, Milo �ukanovi�, Vuk Dra�kovi�, Zoran �in�i� i Vojislav �e�elj (vidi tabele).

Ekspertski Politi�ki tim 2000 (Ljiljana Ba�evi�, Boris Popovi�, Vesna Pe�i�, Jelena Savi�), oslanjaju�i se na istra�ivanje, konstatuje kako bi svako odlaganje opozicionog dogovora oko zajedni�kog kandidata za predsednika SRJ pokazalo da opozicija nije nau�ila �ta su izbori. Ovaj tim polazi od indicije da je samo 25 odsto anketiranih odgovorilo da bi Slobodan Milo�evi� trebalo da se kandiduje za predsednika SRJ, a �ak 65 posto ka�e da ne bi trebalo. Od mogu�ih kandidata iz opozicije u Srbiji, Politi�ki tim 2000. izdvaja samo �in�i�a i Ko�tunicu, kome daje prednost, uz konstataciju da Ko�tunica ima dobar "imid�" u javnosti � "imid�" po�tenog i doslednog politi�ara, patriote, demokrate i legaliste, �to zna�i da ga je veoma te�ko diskreditovati i kompromitovati u o�ima bira�a. Sugeri�u mu da ubla�i svoj tvrd stav prema Zapadu i stav oko �vrste federacije. Za uzvrat, celokupnoj opoziciji preporu�uju da bez ikakvog oklevanja i ograda deluje kao propagandni izborni tim Vojislava Ko�tunice.

U zajedni�kom saop�tenju stranaka udru�ene opozicije (bez SPO-a), podeljenom novinarima posle peto�asovnog sastanka u Beogradu, navodi se da �e opozicione stranke iza�i na lokalne i pokrajinske izbore sa zajedni�kom listom, da �e na savezne izbore iza�i jedinstveno, a na predsedni�ke sa zajedni�kim kandidatom. O li�nosti koja �e biti zajedni�ki kandidat opozicije na izborima za predsednika Jugoslavije razgovara�e se na slede�em sastanku opozicije, predvi�enom za kraj slede�e nedelje, nakon razgovora predstavnika opozicionih stranaka u Srbiji sa crnogorskom vladaju�om koalicijom. Zapravo, �eka se i na odluku SPO-a, partije koja jo� zagovara da se na izbore ne iza�e, mada nije verovatno da je u njenom interesu da se li�i osvojenog. Va�eg hroni�ara ne bi iznenadila odluka o izlasku SPO-a na izbore.

Licitiraju i radikali koji odla�u objavljivanje odluke o tome da li �e imati svog predsedni�kog kandidata. Isticanje radikalskog predsedni�kog kandidata verovatno bi ugrozilo li�ne interese Slobodana Milo�evi�a, koji svoju kandidaturu bazira na kampanji koja promovi�e savez levih i patriotskih snaga. Radikalsko i socijalisti�ko bira�ko telo se preklapaju, a Slobodan Milo�evi� mora da ujedini ta dva bloka, ako bude imao izaziva�a u opoziciji. Neka istra�ivanja upu�uju na zaklju�ak da bi do�lo do blagog smanjenja broja pristalica kad "crveni" i "crni" idu kao koalicija, dok druga istra�ivanja ukazuju na blagu prednost. U svakom slu�aju, u vladaju�oj koaliciji postoji ve�insko opredeljenje za crveno-crnu koaliciju, mada to re�enje pristalice SPS-a podr�avaju u ve�oj meri, a pristalice radikala u ne�to manjoj. U opozicionom delu javnosti svako koaliciono povezivanje donosi prednost, a �ak i tri �etvrtine pristalica SPO-a podr�avaju jednu listu opozicije. Rascep izme�u SPO-a i ostalih traje od leta 1997, a protekla godina je potro�ena na njihovo pribli�avanje � kompromituju�i sukob na tzv Preobra�enjskom mitingu avgusta 1999, okrugli sto opozicije o izbornim uslovima 14. oktobra 1999, neuspela parlamentarna inicijativa Srpskog pokreta obnove za promenu izbornih uslova, sumnja SPO-a da ostali deo opozicije ne podr�ava njegove zahteve da se razre�i zlo�in na Ibarskoj magistrali, opoziciona deklaracija od 10. januara 2000, Martovska deklaracija, koja podrazumeva reformu ekonomije, politi�kog sistema i ustavnog aran�mana, veliki prole�ni zajedni�ki opozicioni beogradski miting 15. aprila, neuspela odbrana Studija B, napu�tanje zajedni�kog rada na pripremi na izbore...

Opozicione stranke od 22. jula usagla�avaju kriterijume za jedinstven izborni nastup bez SPO-a, sa mogu�no��u njegovog uklju�enja � saop�tavaju da su ih usaglasili, pa da su sasvim usaglasili, pa da su skoro usaglasili.

Izborni sat, me�utim, neumitno otkucava, 24. septembar se brzo pribli�ava.

Opozicija ovakvim radom razara �elju pristalica za promenom.

U istra�ivanjima Sre�ka Mihajlovi�a da je dru�tvena opozicija (delovanje sa jednom politi�kom strategijom politi�kih stranaka, nevladinog sektora i nezavisnih pojedinaca) ta koja nas mo�e izvesti iz krize � smatra 75 odsto gra�ana...

Mihajlovi� uo�ava da je poverenje u re�im poljuljano, da je s nacionalizmom kao izbornim faktorom gotovo, da bi bira�i nakon deset godina mogli da po�nu da glasaju d�epom a ne srcem. Oko 73 odsto ispitanika ka�e da pitanje �ivotnog standarda uti�e na njihovo izborno opredeljenje.

EKONOMIJA: Izgleda da na tu �injenicu ra�unaju i oni iz vlasti, uprkos velikoj predizbornoj galami ratnohu�ka�kog tipa. Slobodan Milosavljevi�, direktor Centra za konjunkturna istra�ivanja i makroekonomske analize Instituta za tr�i�na istra�ivanja, pokazuje (Pres klub 31. jul) da sa velikom sigurno��u mo�emo da ka�emo da je cilj ekonomske politike u prvom polugodi�tu bio da se ekonomski kredibilitet re�ima popravi i da to bude jedan od glavnih aduta s kojim �e se iza�i pred gra�ane. Nepostojanje finansijskog kredibiliteta ima svoju politi�ku, ali i svoju ekonomsku cenu ona se iskazuje u �injenici da u na�oj zemlji �tednje po stanovniku iznosi samo dve-tri marke.

Svi finansijski aduti kojima vlast raspola�e (a oni su o�ito ograni�eni) stavljeni u funkciju krajem prvog polugo�a i prvog meseca drugog polugo�a, dakle stavljeni su u funkciju izbora. Industrijska proizvodnja u prvom polugodi�tu porasla za 19,7 odsto, a cene su imale, bar zvani�no statisti�ki, ne�to umereniju dinamiku rasta od 19,5 odsto. Rast li�nih nov�anih primanja iznosio je 4,6 u junu u odnosu na maj, a za 20 odsto je ve�i u odnosu na jun pro�le godine � me�utim, za to vreme plate su stagnirale, a penzije smanjene! Imali smo dakle rast tzv. ostalih li�nih primanja koja su pove�ana za 11 odsto � regresi, markice, krediti �inili su 71 odsto ukupnih nov�anih primanja stanovni�tva. To je znak da je vlast raspolagala relativno oskudnim resursima � za plate bi trebalo mnogo vi�e novca nego za poreze, doprinose. Aktuelna kriza u zdravstvu, na primer, posledica je pada prihoda socijalnih fondova za 5,5 odsto. Aktuelne intervencije u zdravstvu mo�da su znak shvatanja da je glasa�ka populacija re�ima starija, koju samo interesuje adekvatna medicinska za�tita i snabdevenost lekovima.

U brzu obnovu, izgradnju i sanaciju infrastrukturnih objekata, koji su u ratu najvi�e o�te�eni, ali koje i najvi�e vidimo i mo�emo najvi�e da se divimo, mnogo je vi�e ulagano nego u sanaciju privrednih objekata, pa u znatnom broju fabrika proizvodnja nije pokrenuta.

Za vra�anje ekonomske kredibilnosti re�im najvi�e duguje Direkciji za obnovu zemlje koja pokazuje da je mogu�e da se ispo�tuju rokovi.

Investicione aktivnosti bile su akcelerator ekonomskih kretanja, deset godina imamo dezinvestiranje, u prvih �est meseci ove godine isplate za obavljene investicije iznosile su preko 1,329 milijardi, �to u odnosu na prvih �est meseci predstavlja rast od 200 odsto, zabele�en je enormni rast investicija dr�avnih organa 1,6 milijardi � investicije dr�ave i finansijskih institucija iznose dve milijarde �to je 3,8 odsto vi�e od ukupnih investicija u industriji, poljoprivredi, gra�evinarstvu i saobra�aju zajedno. Mo�e se slobodno re�i da je dr�ava u prvih �est meseci "preinvestirala" da bi se na osnovu toga vladaju�a garnitura dobila podr�ku za naredni period.

Jednom re�ju, dok re�im uzurpatorski koncentri�e zaostale resurse dr�avne ekonomije radi svog opstanka, opozicija rasipni�ki rasitnjava velike banknote narodnog nezadovoljstva � valjda da se ne desi da slu�ajno ne do�e na vlast. Da li se mo�e o�ekivati obrt?

Milan Milo�evi�

Izborna pravila "Vremena"

U toku predizborne kampanje "Vreme" �e na uobi�ajeni na�in analizirati politi�ka zbivanja i poteze pojedinih aktera tih zbivanja.

Pod uobi�ajenim finansijskim uslovima redakcija "Vremena" �e omogu�iti strankama i grupama gra�ana da zakupom prostora u listu predstave javnosti svoj politi�ki program i svoje vo�e, da slobodno agituju za izlazak na izbore ili protiv izlaska na izbore.

Poruke �e biti posebno grafi�ki prezentirane i vidno �e se razlikovati od dela lista za koji odgovornost snosi redakcija "Vremena".

U toku izborne kampanje Redakcija ne�e ulaziti u to da li onaj ko objavi vlastitu poruku u delu lista koji zakupi la�e ili iznosi istinu, odnosno da li se la�no predstavlja, po�to je to stvar koju bira�i moraju sami da doku�e. Drugim re�ima, stvar je odgovornosti bira�a prema sebi da li �e dozvoliti da budu obmanuti.

Redakcija "Vremena" zadr�ava pravo da ne objavi poruke:

• koje izazivaju rasnu, versku, nacionalnu ili polnu netrpeljivost
• koje pozivaju na li�no ili kolektivno nasilje
• koje izazivaju strah kod pojedinaca, starosnih, klasnih ili etni�kih grupa
• koje su usmerene protiv humanosti
• koje su usmerene protiv �ivota
• koje su usmerene protiv tolerancije
• koje vre�aju moralne norme
• koje sadr�e elemente uvrede ili klevete
• koje su bazirane na zloupotrebi dece
• koje su bazirane na rasnoj, nacionalnoj, kulturnoj, religioznoj ili polnoj diskriminaciji.

Redakcija "Vremena"