Vreme broj 500, 5. avgust 2000.

Kako pobediti na izborima (15)

Izbori ili rat

Piše: Nebojša Popov

Sudeći po žestini javnih istupa predstavnika vlasti, predstojeći izbori liče na rat. S najvišeg mesta u hijerarhiji vlasti opoziciju proglašavaju za nepostojeću ili izdajničku. Ostali funkcioneri vlasti samo "razrađuju" osudu opozicije kao dela neprijateljske vojne sile (NATO) koja nastoji da uništi Srbiju i Srbe.

I izbori od 1990. pa nadalje više su ličili na surovu borbu nego na normalnu izbornu smenu vlasti. Vlast u opoziciji nije videla političke protivnike, nego izdajnike i neprijatelje, ali ranije nije, kao sada, pokazivala toliku odlučnost da ih uništi. Čak je pojedine deklarisane opozicionare i pripuštala u vlast (SRS i SPO, na primer). Sve brutalnije nasilje, međutim, nije upereno samo protiv opozicionih stranaka. Legalizovanim nasiljem razaraju se i poslednji ostaci autonomije univerziteta i slobode medija, i pre NATO bombardovanja. Na stalnom su udaru i lokalne vlasti u gradovima i opštinama gde je 1996. pobedila opozicija. Sve veću centralizaciju vlasti i finansija prate prinudne uprave i svakojaka podrivanja lokalne vlasti i samouprave, a kako se bliže novi izbori napadi su sve žešći, pojedinačnom i unakrsnom paljbom (SPS, JUL, SRS, uz sadejstvo pomoćnih trupa – ratnih veterana, patriotskih udruženja i anketiranih građana). Pored verbalne borbe "na život i smrt", sve učestalije je prebijanje građana i dece, naročito "otporaša", kažnjavanje novinara i medija, a nižu se i ubistva. Odavno više nije nikakva tajna da ovakva vlast svim silama nastoji da spreči izbornu smenu vlasti, ali nije baš izvesno koliko je spremna i sposobna za još veće nasilje. Nije isključeno da krene i u pravi rat protiv svake opozicije u svojoj zemlji ne bi li, nakon poraza u dosadašnjim ratovima, najzad barem u jednom i – pobedila. Jadna je uteha da bi to bio njen poslednji rat.

Ali, to nije jedini smer kretanja. Postoji jedno kretanje koje mnogi često previđaju, čak i opozicija i nerežimski mediji. Naime, na referendumu jula 1990. godine oko 140.000 građana glasalo je da treba najpre raspisati slobodne izbore pa tek potom menjati ustav (oko šest miliona je glasalo suprotno), a već 1992. godine je deset puta više građana glasalo za kandidata opozicije na predsedničkim izborima (Panić protiv Miloševića). Od 1991. pa nadalje sve su češći i snažniji pokreti studenata i građana za demokratske promene. Najveći rezultat u tom smeru jeste pobeda opozicije na lokalnim izborima 1996. godine, koju je i sam režim bio prinuđen da prizna. Taj smer kretanja najviše smeta režimu jer zaista ugrožava potpuni monopol na vlast, više od spoljnih protivnika i od sadašnje vlasti u Crnoj Gori, nastale iz istog kretanja ka demokratskim promenama.

Uvažavajući značaj izbora predsednika SRJ i drugih izbora, ima dovoljno razloga da verujem da su najvažniji lokalni izbori. Ako vlast uspe da poništi ovaj rezultat procesa demokratskih promena, ukloniće se bilo kakvo njeno ozbiljnije ograničenje i nestaće glavni realni oslonac za dalje demokratske promene. Ukoliko pak opozicija uspe da očuva i proširi svoje pozicije u novim lokalnim zajednicama, a takav trend veoma plaši vlastodršce, tada bi postojala preko potrebna snaga društva kako za sprečavanje pokušaja da se ponovo falsifikuju izbori tako i za onemogućavanje većih meteža, pa i građanskog rata zbog eventualnog nepriznavanja rezultata izbora.

Ovakav pravac kretanja, k uspostavljanju institucija parlamentarne demokratije, samo donekle su artikulisali, svojevremeno, Savez slobodnih gradova i opština i, odnedavno, Građanski parlament Srbije, kao i razni skupovi nevladinih organizacija. Vođe opozicionih stranaka, međutim, nisu, barem do sada, pokazali dovoljno razumevanja za sve realne oslonce i učesnike borbe za temeljite demokratske promene u društvu i državi. Dva meseca do izbora su kratko vreme za ispravljanje grešaka, ali preteća dilema 'izbori ili rat' može da podstakne brže učenje, pa i delanje, ne samo vlasti već i opozicije i raznih društvenih činilaca.

U svakom slučaju, uskoro će se jasno pokazati da li idemo ka ukidanju antidemokratskog režima ili će sadašnji režim dokinuti svoje političke protivnike.

Mini intervju: Vladimir Pavlov, aktivista pokreta Otpor

Gotov je!

Predizborna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je popularnost opozicionih stranaka veća od one koju uživa vladajuća koalicija. Ovo je rezultat ne toliko minulog rada opozicionih partija u Srbiji koliko minulog rada vlasti. Drugim rečima, građani su pre nezadovoljni režimom nego što su zadovoljni programima i delovanjem opozicionih partija. Narodno nezadovoljstvo najbolje je artikulisao narodni pokret Otpor, koji je u proteklih nekoliko meseci zadobio velike simpatije građana Srbije i prema kome je srpski režim za sada ispoljio veći stepen netolerancije nego prema bilo kojoj drugoj političkoj organizaciji. Najveći teret represije podneli su upravo aktivisti Otpora u svim mestima u Srbiji gde ovaj pokret, prvenstveno mladih, ima i nekolicinu svojih pristalica i aktivista. Iako deluje kao neregistrovan politički pokret, Otpor će se uključiti u predizbornu kampanju. Ne sa ciljem da osvoji vlast na izborima, već kao katalizator u hemijskoj reakciji između građana, opozicije i vlasti. Vladimir Pavlov (30), istaknuti aktivista Otpora iz Novog Sada, govori za "Vreme" šta aktivisti ovog pokreta pripremaju za predizborno leto u Srbiji:

“Osnovni preduslov je da opozicija izađe na izbore pod jedinstvenim sloganom i sa jedinstvenim listama, zajedničkim kandidatom. Mi ćemo opoziciji indirektno pomoći svojim antirežimskim kampanjama koje smo i do sada sprovodili. Cilj nam je da na izbore izađe što veći broj mladih ljudi da smanjimo broj apstinenata. Po uzoru na kampanju u Hrvatskoj, izvodićemo akcije pod nazivom Get Out to Vote – izađi i glasaj (GOTV). Organizovaćemo koncerte, tribine, ali ne zajedno sa opozicijom, već sa nevladinim organizacijama. Delićemo letke koji bi trebalo da imaju edukativni karakter o izborima, jer su naši građani za proteklih deset godina izgubili osećaj za svoja osnovna prava. Ove aktivnosti neće imati zaštitni znak Otpora."

"VREME": Kako će onda izgledati kampanja za izbore koja će imati zaštitni znak Otpora?

VLADIMIR PAVLOV: Na primer, 31. jula je u više gradova izvedena parodija na kampanju "JUL u julu", pod nazivom “Kraj jula” i "Ispratimo jul”. Naša kampanja će se zvati “Gotov je!”. Lepićemo nalepnice preko plakata SPS-a, JUL-a i SRS-a sa tim natpisom. Opozicija nema vremena za ozbiljnu pripremu kampanje, a i medijski prostor joj je sužen. Glupo je da troši pare na velike plakate. Ovo sa nalepnicama biće efektnije. Tu Otpor i opozicija imaju zajednički cilj – da ovaj režim, sa Slobodanom Miloševićem na čelu, ode. U suprotnom, ovu zemlju će napustiti novih stotinu hiljada mladih i pametnih.

Aktivisti Otpora su na najvećem udaru represije režima. Da li ste dobili garancije od opozicionih lidera da će tokom predizborne kampanje i oni sa vama podeliti teret represije?

Ne sećam se više koliko sam puta bio privođen u policiju, koliko sam informativnih razgovora imao. Na sastancima sa opozicijom mi smo im jasno stavili do znanja da mladi više nemaju vremena, da se stranačkim saopštenjima ništa nije postiglo i da ne možemo da čekamo da se oni dogovore oko jedan ili dva odsto. Ovo je borba na život i smrt. Posle toliko privođenja, čega ja imam još da se bojim? Da parafraziram Mihalja Kertesa, naša poruka njima je bila: “Ako se ja, deset puta privođeni aktivista, ne bojim ove vlasti...”. Ipak, stekao sam utisak da je većina opozicionih lidera spremna da nas podrži i da sa većom hrabrošću podnese teret represije.

Duška Anastasijević

predhodni sadržaj naredni