Vreme broj 500, 5. avgust 2000.

Kako pobediti na izborima (15)

Izbori ili rat

Pi�e: Neboj�a Popov

Sude�i po �estini javnih istupa predstavnika vlasti, predstoje�i izbori li�e na rat. S najvi�eg mesta u hijerarhiji vlasti opoziciju progla�avaju za nepostoje�u ili izdajni�ku. Ostali funkcioneri vlasti samo "razra�uju" osudu opozicije kao dela neprijateljske vojne sile (NATO) koja nastoji da uni�ti Srbiju i Srbe.

I izbori od 1990. pa nadalje vi�e su li�ili na surovu borbu nego na normalnu izbornu smenu vlasti. Vlast u opoziciji nije videla politi�ke protivnike, nego izdajnike i neprijatelje, ali ranije nije, kao sada, pokazivala toliku odlu�nost da ih uni�ti. �ak je pojedine deklarisane opozicionare i pripu�tala u vlast (SRS i SPO, na primer). Sve brutalnije nasilje, me�utim, nije upereno samo protiv opozicionih stranaka. Legalizovanim nasiljem razaraju se i poslednji ostaci autonomije univerziteta i slobode medija, i pre NATO bombardovanja. Na stalnom su udaru i lokalne vlasti u gradovima i op�tinama gde je 1996. pobedila opozicija. Sve ve�u centralizaciju vlasti i finansija prate prinudne uprave i svakojaka podrivanja lokalne vlasti i samouprave, a kako se bli�e novi izbori napadi su sve �e��i, pojedina�nom i unakrsnom paljbom (SPS, JUL, SRS, uz sadejstvo pomo�nih trupa � ratnih veterana, patriotskih udru�enja i anketiranih gra�ana). Pored verbalne borbe "na �ivot i smrt", sve u�estalije je prebijanje gra�ana i dece, naro�ito "otpora�a", ka�njavanje novinara i medija, a ni�u se i ubistva. Odavno vi�e nije nikakva tajna da ovakva vlast svim silama nastoji da spre�i izbornu smenu vlasti, ali nije ba� izvesno koliko je spremna i sposobna za jo� ve�e nasilje. Nije isklju�eno da krene i u pravi rat protiv svake opozicije u svojoj zemlji ne bi li, nakon poraza u dosada�njim ratovima, najzad barem u jednom i � pobedila. Jadna je uteha da bi to bio njen poslednji rat.

Ali, to nije jedini smer kretanja. Postoji jedno kretanje koje mnogi �esto previ�aju, �ak i opozicija i nere�imski mediji. Naime, na referendumu jula 1990. godine oko 140.000 gra�ana glasalo je da treba najpre raspisati slobodne izbore pa tek potom menjati ustav (oko �est miliona je glasalo suprotno), a ve� 1992. godine je deset puta vi�e gra�ana glasalo za kandidata opozicije na predsedni�kim izborima (Pani� protiv Milo�evi�a). Od 1991. pa nadalje sve su �e��i i sna�niji pokreti studenata i gra�ana za demokratske promene. Najve�i rezultat u tom smeru jeste pobeda opozicije na lokalnim izborima 1996. godine, koju je i sam re�im bio prinu�en da prizna. Taj smer kretanja najvi�e smeta re�imu jer zaista ugro�ava potpuni monopol na vlast, vi�e od spoljnih protivnika i od sada�nje vlasti u Crnoj Gori, nastale iz istog kretanja ka demokratskim promenama.

Uva�avaju�i zna�aj izbora predsednika SRJ i drugih izbora, ima dovoljno razloga da verujem da su najva�niji lokalni izbori. Ako vlast uspe da poni�ti ovaj rezultat procesa demokratskih promena, ukloni�e se bilo kakvo njeno ozbiljnije ograni�enje i nesta�e glavni realni oslonac za dalje demokratske promene. Ukoliko pak opozicija uspe da o�uva i pro�iri svoje pozicije u novim lokalnim zajednicama, a takav trend veoma pla�i vlastodr�ce, tada bi postojala preko potrebna snaga dru�tva kako za spre�avanje poku�aja da se ponovo falsifikuju izbori tako i za onemogu�avanje ve�ih mete�a, pa i gra�anskog rata zbog eventualnog nepriznavanja rezultata izbora.

Ovakav pravac kretanja, k uspostavljanju institucija parlamentarne demokratije, samo donekle su artikulisali, svojevremeno, Savez slobodnih gradova i op�tina i, odnedavno, Gra�anski parlament Srbije, kao i razni skupovi nevladinih organizacija. Vo�e opozicionih stranaka, me�utim, nisu, barem do sada, pokazali dovoljno razumevanja za sve realne oslonce i u�esnike borbe za temeljite demokratske promene u dru�tvu i dr�avi. Dva meseca do izbora su kratko vreme za ispravljanje gre�aka, ali prete�a dilema 'izbori ili rat' mo�e da podstakne br�e u�enje, pa i delanje, ne samo vlasti ve� i opozicije i raznih dru�tvenih �inilaca.

U svakom slu�aju, uskoro �e se jasno pokazati da li idemo ka ukidanju antidemokratskog re�ima ili �e sada�nji re�im dokinuti svoje politi�ke protivnike.

Mini intervju: Vladimir Pavlov, aktivista pokreta Otpor

Gotov je!

Predizborna istra�ivanja javnog mnjenja pokazuju da je popularnost opozicionih stranaka ve�a od one koju u�iva vladaju�a koalicija. Ovo je rezultat ne toliko minulog rada opozicionih partija u Srbiji koliko minulog rada vlasti. Drugim re�ima, gra�ani su pre nezadovoljni re�imom nego �to su zadovoljni programima i delovanjem opozicionih partija. Narodno nezadovoljstvo najbolje je artikulisao narodni pokret Otpor, koji je u proteklih nekoliko meseci zadobio velike simpatije gra�ana Srbije i prema kome je srpski re�im za sada ispoljio ve�i stepen netolerancije nego prema bilo kojoj drugoj politi�koj organizaciji. Najve�i teret represije podneli su upravo aktivisti Otpora u svim mestima u Srbiji gde ovaj pokret, prvenstveno mladih, ima i nekolicinu svojih pristalica i aktivista. Iako deluje kao neregistrovan politi�ki pokret, Otpor �e se uklju�iti u predizbornu kampanju. Ne sa ciljem da osvoji vlast na izborima, ve� kao katalizator u hemijskoj reakciji izme�u gra�ana, opozicije i vlasti. Vladimir Pavlov (30), istaknuti aktivista Otpora iz Novog Sada, govori za "Vreme" �ta aktivisti ovog pokreta pripremaju za predizborno leto u Srbiji:

�Osnovni preduslov je da opozicija iza�e na izbore pod jedinstvenim sloganom i sa jedinstvenim listama, zajedni�kim kandidatom. Mi �emo opoziciji indirektno pomo�i svojim antire�imskim kampanjama koje smo i do sada sprovodili. Cilj nam je da na izbore iza�e �to ve�i broj mladih ljudi da smanjimo broj apstinenata. Po uzoru na kampanju u Hrvatskoj, izvodi�emo akcije pod nazivom Get Out to Vote � iza�i i glasaj (GOTV). Organizova�emo koncerte, tribine, ali ne zajedno sa opozicijom, ve� sa nevladinim organizacijama. Deli�emo letke koji bi trebalo da imaju edukativni karakter o izborima, jer su na�i gra�ani za proteklih deset godina izgubili ose�aj za svoja osnovna prava. Ove aktivnosti ne�e imati za�titni znak Otpora."

"VREME": Kako �e onda izgledati kampanja za izbore koja �e imati za�titni znak Otpora?

VLADIMIR PAVLOV: Na primer, 31. jula je u vi�e gradova izvedena parodija na kampanju "JUL u julu", pod nazivom �Kraj jula� i "Ispratimo jul�. Na�a kampanja �e se zvati �Gotov je!�. Lepi�emo nalepnice preko plakata SPS-a, JUL-a i SRS-a sa tim natpisom. Opozicija nema vremena za ozbiljnu pripremu kampanje, a i medijski prostor joj je su�en. Glupo je da tro�i pare na velike plakate. Ovo sa nalepnicama bi�e efektnije. Tu Otpor i opozicija imaju zajedni�ki cilj � da ovaj re�im, sa Slobodanom Milo�evi�em na �elu, ode. U suprotnom, ovu zemlju �e napustiti novih stotinu hiljada mladih i pametnih.

Aktivisti Otpora su na najve�em udaru represije re�ima. Da li ste dobili garancije od opozicionih lidera da �e tokom predizborne kampanje i oni sa vama podeliti teret represije?

Ne se�am se vi�e koliko sam puta bio privo�en u policiju, koliko sam informativnih razgovora imao. Na sastancima sa opozicijom mi smo im jasno stavili do znanja da mladi vi�e nemaju vremena, da se strana�kim saop�tenjima ni�ta nije postiglo i da ne mo�emo da �ekamo da se oni dogovore oko jedan ili dva odsto. Ovo je borba na �ivot i smrt. Posle toliko privo�enja, �ega ja imam jo� da se bojim? Da parafraziram Mihalja Kertesa, na�a poruka njima je bila: �Ako se ja, deset puta privo�eni aktivista, ne bojim ove vlasti...�. Ipak, stekao sam utisak da je ve�ina opozicionih lidera spremna da nas podr�i i da sa ve�om hrabro��u podnese teret represije.

Du�ka Anastasijevi�

predhodni sadr�aj naredni