Vreme broj 500, 5. avgust 2000.

U Vojnom sudu u Nišu novinar Miroslav Filipović osuđen zbog špijunaže

Sudska overa političke presude

"Možda je ponešto od onoga što si ti objavljivao i tačno. Mi ne isključujemo mogućnost da su se zlodela na Kosovu i Metohiji možda i dogodila u pojedinačnim slučajevima, ali velika je laž da je VJ činila takve stvari. To su teške neistine koje mogu izazvati uznemirenje građana koji iole pošteno razmišljaju i kojima je stalo do ove države i vojske", rekao je pukovnik Miladinović u usmenom obrazloženju presude novinaru "Danasa" i Frans presa Miroslavu Filipoviću

Dozvoljavate da vam se kolege ubijaju, da vam se kolege zatvaraju, da vam se kolege proglašavaju za špijune. Probudite se, dignite glas. Slavko je na vreme objavio da će doći i na vaša vrata, navodi u otvorenom "zahtevu" novinarima Jova Ćuruvija, brat novinara Slavka Ćuruvije, žrtve nerasvetljenog ubistva izvršenog u centru Beograda, u po bela dana, u smutno vreme prošlogodišnjih vazdušnih udara NATO snaga na Jugoslaviju.

Povod za njegovu javno prosutu "žuč" jeste presuda Vojnog suda u Nišu, koji je 26. jula ove godine osudio dopisnika beogradskog dnevnika "Danas" i agencije Frans pres iz Kraljeva Miroslava Filipovića na sedam godina zatvora zbog krivičnog dela špijunaže u sticaju sa širenjem lažnih vesti. Prema presudi, Filipović se bavio špijunažom, i to tako što je kao novinar dolazio do "tajnih" vojnih podataka, koji su, doduše, već bili objavljivani u sredstvima informisanja, te ih potom iznosio u sopstvenim tekstovima, koje je najpre uredno potpisao punim imenom, pa objavio u medijima. Bez obzira na to da li je Filipović u "spornim" tekstovima ispoštovao sva pravila novinarske profesije, ili je možda napravio i poneki propust, koji se u svim normalnim zemljama zakonski reguliše pred civilnim sudovima i po zakonima o informisanju, svakome sa imalo zdravog razuma ovakav "javni" špijun bio bi krajnje "sumnjiv". Ali ne i niškom Vojnom sudu koji se nije dao navući. Njemu je odmah sve bilo jasno. On ne robuje apsurdima.

JAVNA TAJNA: Tako je Filipović postao prvi novinar u SRJ kome je jedan sud overio političke presude često izricane nezavisnim novinarima da su "ubice", "špijuni", "strani plaćenici" ili "produžena ruka NATO pakta". Te političke somnabule, dostojne ludila u Kafkinom "Procesu" ili Kovačevićevom "Balkanskom špijunu", dobile su najzad i sudski epilog. Na taj način Filipović je stekao sve šanse da postane jedan od toponima paranoidnog odnosa sadašnje vlasti i pravosuđa prema nezavisnim medijima. Takve šanse, nažalost, imaju i novinari koje su ubijali, zatvorski kažnjavali, privodili, gasili im medije i drakonski ih kažnjavali po Zakonu o informisanju.

Predsednik veća petorice Vojnog suda u Nišu pukovnik Radenko Miladinović saopštio je, dakle, da je ovo veće, u kojem su bili i potpukovnik Božidar Minić i kapetan Zdravko Đorđević, "nesporno zaključilo" da je Filipović izvršio krivično delo špijunaže iz člana 128 stav 1 Krivičnog zakona SRJ u sticaju sa širenjem lažnih vesti iz člana 218 Krivičnog zakona Republike Srbije. Zbog toga je odučilo da ga zbog prvog nedela kazni sa pet, a za drugo sa tri godine zatvora, odnosno da mu izrekne jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina.

"Filipović je kriv za špijunažu jer je od juna 1999. do maja 2000. godine pribavljao tajne vojne podatke u nameri da ih preda stranim organizacijama kakve su britanski Institut za izveštavanje o ratu i miru i AFP. On je prikupio i predao podatke o teritorijalnoj nadležnosti, brojnom stanju i mobilizacijskoj popunjenosti jedinica VJ na teritoriji Sandžaka. Prikupio je i tajne vojne podatke o vojnim jedinicama na teritoriji Crne Gore i onima koje su dislocirane sa Kosova i Metohije, ali ih nije dostavio, već ih je čuvao na hard disku svog računara, koji mu je zaplenjen prilikom pretresa stana", rekao je pukovnik Miladinović.

On je dodao da je sud "nesporno utvrdio" da su podaci koje je Filipović objavio tačni i poverljivi, te da "kao takvi ne smeju da se šalju, pogotovu ne stranim organizacijama". Pri tom je "priznao" da su mnogi od tih "tajnih vojnih podataka" koje je Filipović objavio već bili objavljeni u drugim medijima, ali da je sud ocenio da je reč ipak o njegovoj špijunskoj delatnosti jer ih je "skupio u popriličnom broju". "Kazna za krivično delo špijunaže je od tri do 15 godina. Mi smo odlučili da izreknemo kaznu koja je na donjoj granici jer podaci koje je Filipović objavljivao nisu poverljivi podaci najvećeg stepena tajnosti. To su podaci nižeg stepena tajnosti i nisu mogli izazvati najteže posledice po državu i vojsku", takođe je "priznao" pukovnik Miladinović.

BEZ UMIŠLJAJA: Predsednik veća je, međutim, naveo da je veće odlučilo da Filipoviću izrekne maksimalnu zakonsku kaznu za širenje lažnih vesti jer je on "izneo teške neistine o VJ u tekstovima za britanski Institut, AFP i dnevnik 'Danas' u nameri da izazove uznemirenje javnosti, remećenje javnog reda i mira i umanji poverenje građana u nadležne državne organe". On je precizirao da su te "teške neistine" navodi u Filipovićevim tekstovima da je VJ "činila zverstva na Kosovu i Metohiji" i "nasumice granatirala albanska sela", a "rezervisti ubijali albanske žene i decu". Prema njegovim rečima, neistine su i da SRJ posle rata na Kosovu "krišom šalje vojne i parapolicijske snage kako bi izazvala sukob srpske i albanske strane", da su "neki gradovi u Sandžaku opkoljeni tenkovima", kao i da "srpska vlast vrši nekontrolisani pritisak na albansko stanovništvo u Preševu, Bujanovcu i Medveđi".

"Možda je ponešto od onoga što si ti objavljivao i tačno. Mi ne isključujemo mogućnost da su se zlodela na Kosovu i Metohiji možda i dogodila u pojedinačnim slučajevima, ali velika je laž da je VJ činila takve stvari. To su teške neistine koje mogu izazvati uznemirenje građana koji iole pošteno razmišljaju i kojima je stalo do ove države i vojske", rekao je pukovnik Miladinović u usmenom obrazloženju presude.

U završnoj reči, zamenik vojnog tužioca kapetan Aleksandar Kaličanin zatražio je da se Filipović kazni po zakonu. Jedan od Filipovićevih branilaca beogradski advokat Zoran Ateljević zatražio je oslobađajuću presudu jer su "optužbe protiv Filipovića neosnovane i nisu dokazane u toku postupka". "Filipović se ponašao isključivo kao novinar koji je u svojim tekstovima uglavnom navodio podatke koje su već objavljivale druge medijske kuće i koje nikako nije mogao smatrati tajnim vojnim podacima", rekao je Ateljević novinarima, i dodao da je za postojanje krivičnog dela špijunaže bitan umišljaj koji njegov klijent nije imao.

U toku pretresa pročitane su pismene izjave tri svedoka iz Kraljeva koji su saopštili da su povremeno sa Filipovićem razgovarali o Vojsci Jugoslavije (VJ) i prošlogodišnjem ratu na Kosovu i Metohiji. "Filipović mi je rekao da je pisanjem o individualnim zločinima pojedinaca na Kosovu želeo da spere kolektivnu ljagu sa VJ", naveo je u izjavi jedan od njih, Vukić Mimović. Predsednik Veća je odustao od saslušanja odsutnih svedoka, kakvi su dva policajca koja su pretresla Filipovićev stan u Kraljevu i oduzela mu pasoš, hard disk i oružani list, kao i Gordana Igrić iz britanskog Instituta za izveštavanje o ratu i miru, za koji je Filipović napisao sporni tekst zbog kojeg je optužen za špijunažu. "Svedok Igrić nas je pismeno obavestila da ne može da dođe jer se nalazi u Londonu", naveo je pukovnik Miladinović.

REAGOVANJA: Glavni pretres protiv Filipovića bio je zatvoren za javnost u delu kada je optuženi iznosio "strogo poverljive vojne podatke". Dvadesetak novinara domaćih i stranih medija, među kojima je bila i ekipa američkog CNN-a, tada je, u ćutljivom društvu tri do četiri stalno prisutna naoružana vojna policajca, uglavnom čekalo ispred sudnice. Na ulazu u zgradu "Stare šivare", u koju je izmešten Vojni sud nakon što je zgrada u kojoj se nalazio teško oštećena u prošlogodišnjem NATO bombardovanju, svi novinari su legitimisani i pretresani. Takođe su "testirani na oružje" uz pomoć detektora.

Vojni tužilac u Nišu pukovnik Stanimir Radosavljević podigao je optužnicu protiv Filipovića 14. juna ove godine. On je uhapšen 8. maja u svom stanu u Kraljevu, 12. maja je pušten iz pritvora Vojnog suda u Nišu, a 22. maja protiv njega je pokrenuta istraga i određen pritvor. Zbog hapšenja i postupka protiv Filipovića protestovalo je više domaćih i stranih novinarskih i drugih organizacija. Posle hapšenja on je predložen za međunarodnu nagradu za novinarstvo u oblasti ljudskih prava koju dodeljuje Amnesti internešenel. Proglašen je takođe za evropskog internet novinara godine i dobitnika godišnje nagrade dnevnog lista "Danas" "Staša Marinković".

Nakon presude oštro su protestovali i Evropska unija, američka administracija, komesar EU-a za međunarodne odnose Kris Paten, predstavnik OEBS-a za slobodu štampe Frajmut Duve, Međunarodna federacija novinara, Međunarodni institut za medije, Reporteri bez granica, NUNS, ANEM, Otpor i više opozicionih stranaka. Niški odbor GSS-a pozvao je sve novinare nezavisnih medija da ne izveštavaju o radu VJ dok ne bude ukinuta presuda Filipoviću. "Da li VJ uopšte ima vojnih tajni nakon Dejtonskog sporazuma, koji je omogućio predstavnicima NATO snaga da obiđu kasarne i popišu sve, od metka do tenka", zapitali su se oni.

Dnevni list "Danas" već je sakupio nekoliko stotina potpisa novinara koji od predsednika SRJ Slobodana Miloševića zahtevaju obesnaženje presude Filipoviću. Istovremeno, Građanski parlament Srbije pozvao je novinare, opozicione stranke i nevladine organizacije da od 6. avgusta započnu protestna okupljanja ispred zatvora u kojem se nalazi Filipović "dok se on ne pusti na slobodu". Urednik Televizije Soko iz Sokobanje Nebojša Ristić, koji je već odležao 11 meseci zatvora zbog širenja lažnih vesti samo zbog toga što je u vreme prošlogodišnjeg ratnog stanja na spoljne staklo te televizije zalepio plakat "Free press – made in Serbia", ocenio je: "Nema sumnje da će ovaj režim trajati kraće nego kazna koju je izrekao Filipoviću."

Bilo bi dobro da je čovek u pravu. Ipak, njegova prognoza mogla bi biti samo isprazni optimizam ukoliko se novinari, opozicija i građani stvarno ne probude i ozbiljno ne organizuju. Ukoliko to izostane, biće ovde još ubijenih, zatvorenih i osuđenih za špijunažu. I svakome će zakucati na vrata.

Zorica Miladinović