Pan�evo: grad 15 kilometara od Beograda
Izme�u buvljaka i rafinerije
Pan�evo je postalo severni centar �verca, kao �to je ju�ni Tuzi kod Podgorice, i na njemu se snabdevaju brojne samostalne trgova�ke radnje i pojedinci iz unutra�njosti Srbije. Azotara, Rafinerija, Petrohemija su od Pan�eva na�inili najzaga�eniji grad u ovom delu Evrope
Sve�ano,
kako dolikuje, predsednik Srbije Milan Milutinovi� je 11. jula pustio u
saobra�aj drumsko-�elezni�ku petlju na levom kraju Pan�eva�kog mosta
i poslednju deonicu autoputa Beograd�Pan�evo.
Dokazano neskloni re�imskim partijama (lokalnu vlast u Pan�evu dr�i nestabilna koalicija "Zajedno"), zlobni Pan�evci ka�u da se ovaj projekat kojim je Pan�evo postalo bli�e centru Beogradu nego npr. Zemun ili Petlovo brdo ne bi ni realizovao da se predsednik Milo�evi� nije dobrano istruckao kada je pro�le godine posetio ovaj grad i pustio u rad obnovljene pogone Rafinerije o�te�ene u NATO bombardovanju. Na stranu �to je ve�im delom na autoputu brzina kretanja vozila ograni�ena na 60 km na sat, na �ta podse�aju i redovne policijske kontrole i po �emu je ovaj autoput verovatno jedinstven u svetu, Pan�evo, grad od stotinak hiljada ljudi, sada se nalazi na samo petnaestak minuta od Beograda. Pre ovoga kolone vozila su se otezale kilometrima i zbog uskog grla, na kojem su se ukr�tali putevi ka Pan�evu, Zrenjaninu i pruga Beograd�Pan�evo, �ekalo se i po dva sata na uklju�enje na Pan�eva�ki most.
AZIJSKI KOLORIT: Osim autoputa, komunikaciju izme�u Pan�eva i Beograda trebalo bi da pobolj�a jo� intenzivnije funkcionisanje Beovoza, iliti metroa. Ali kako on funkcioni�e najbolje znaju oni koji su prinu�eni da ga koriste. Zbog op�teg java�luka vozovi znaju da po sat i vi�e vremena prelaze deonicu koju bi trebalo da pre�u za dvadesetak minuta, svako malo neki voz izostaje, a kada se to ne desi, onda samo fale putnici koji �u�e na krovovima vagona da bi azijski kolorit bio kompletan. Ali to je deo pri�e o op�tem jadnom stanju na�e �eleznice, s one strane proklamovanih pri�a o brzim prugama i doma�im vagonima. Osim Beovoza, stalni putnici na relaciji Pan�evo�Beograd mogu da koriste i me�ugradski autobus, koji ide svakih sat vremena i koji je �etiri puta skuplji od Beovoza, divlji linijski taksi, ali i popularnu disciplinu autostopa sa nepredvidljivim rezultatom, o �emu govore grafiti na izlasku iz Pan�eva kod mosta na Tami�u, koje je standardno stopersko mesto. Treba jo� re�i da posle jedanaest sati uve�e nema nikakvih no�nih vozova ni autobusa iz Beograda, tako da je tzv. prestoni�ka kulturna ponuda za nemotorizovane Pan�evce � nedostupna.
Kako danas �ivi Pan�evo? Pan�evo je industrijski grad, pa se kriza industrije prenela na sve segmente gradskog �ivota. Svi koji su mogli oti�li su trbuhom za kruhom iz njega u inostranstvo ili su posao potra�ili u Beogradu. Iako je struktura grada, kao i ve�ine mesta u Srbiji, poslednjih desetak godina znatno izmenjena, broj ljudi koji su se doselili u Pan�evo neznatno je ve�i od broja onih koji su se iselili. Za minulih balkanskih ratova u njemu su na�le uto�i�te mnoge izbeglice iz svih delova SFRJ. Za mnoge od njih Pan�evo se pokazalo kao idealno re�enje. Buvljak i blizina Beograda omogu�uju �iroku lepezu aktivnosti iz roda "muljanja" koje obezbe�uju nekakvu egzistenciju. U poslednje vreme su u�estali i prebezi iz Beograda za Pan�evo, jer su stanovi u Pan�evu duplo jeftiniji nego u Beogradu, pa je sve �e��i slu�aj da se ve�i stan u Beogradu menja za jedan u Pan�evu, za matorce, i jedan manji u Beogradu, za poletarce, �ime se re�ava hroni�ni beogradski porodi�ni problem manjka prostora. Tu se prelazi preko zaga�enja i svega ostalog �to �ivot u Pan�evu ne �ini primamljivim.
ESTETIKA �IVLJENJA: �injenica da se grad prostire od petrohemijskog industrijskog kompleksa na jednom kraju grada do buvljaka na drugom kraju odredila je i dve estetike �ivljenja koje dominantno odre�uju ono �to se zove duhom grada, s tim da se u poslednje vreme akcenat prebacuje na buvljak, jer su tamo pare, a �verc je i ina�e danas jedino isplativo zanimanje u dr�avi. Dok radnici industrije u raspadanju sastavljaju kraj sa krajem, u neposrednoj okolini buvljaka polako ni�u klasi�ne neobogata�ke vile, a u samom centru grada butici se ni�u jedan za drugim. Zahvaljuju�i popularnom buvljaku Pan�evo je postalo severni centar �verca, kao �to je ju�ni Tuzi kod Podgorice, i na njemu se snabdevaju brojne samostalne trgova�ke radnje i pojedinci iz unutra�njosti Srbije. Azotara, Rafinerija, Petrohemija su od Pan�eva na�inili najzaga�eniji grad u ovom delu Evrope, smrad hemijskih isparenja, u zavisnosti od fabri�kih aktivnosti, periodi�no prekrije ceo grad, a razmere ekocida nastalog kao rezultat suludog pro�logodi�njeg bombardovanja industrijskih postrojenja jo� se samo naslu�uju. Tre�a stvar koja igra ulogu u kreiranju pomenutog duha grada jeste uticajna RTV Pan�evo, ogledalo progresivnih snaga grada i jedina televizijska stanica u neposrednom okru�enju Beograda koja ima nezavisnu ure�iva�ku politiku, zbog �ega joj je, naravno, onemogu�eno da se vidi i �uje u Beogradu, i zbog �ega joj svakojakim pritiscima re�im svakodnevno zagor�ava �ivot. Jedan pol duha Pan�eva predstavlja planetarno najznamenitiji Pan�evac � strip autor Aleksandar Zograf, a drugi nacionalno znamenita folk zvezda Sneki.
Svakodnevica Pan�eva, prestonice ju�nog Banata od milo�te nazvanog srpska Sparta, najbolje se mo�e prikazati njegovom satnicom. Ve� oko pet sati ujutro prvi znaci �ivota u gradu su �ivi razgovori penzionera u redovima za mleko, u kojima �ekaju otvaranje prodavnica u �est, i koji su polako postali i njihovi neformalni klubovi u kojima se sastaju, razmenjuju bogata �ivotna iskustva i bistre politiku. Drugo Pan�evo izlazi na ulice nekih sat vremena kasnije � tihi i zgu�vani radnici �ekaju redovne gradske linije i jedni kre�u put industrijske zone grada, a drugi ka Beogradu, dremaju�i u krcatom Beovozu. Tre�e Pan�evo se budi oko sedam-osam sati i kre�e na "ne�ljakerska" zanimanja. "Na stopu" kod mosta na Tami�u je puno � studenti i oni koji hleb zara�uju u Beogradu. Oko osam sati prostor oko buvljaka o�ivljava, a iz Beovoza se iskrcavaju, vuku�i za sobom prepoznatljive karirane torbe sa svakojakom robom, Kinezi, Rumuni, kupci i nakupci iz svih delova Srbije, i �uju se svi srpskohrvatski dijalekti i akcenti.
Poslepodne se svi vra�aju odakle su po�li.
Oko �est uve�e na ulice izlaze majke s kolicima, a sa mrakom o�ivljavaju �etali�te i brojni kafi�i u Njego�evoj ulici i oko nje, gde se ina�e nalazi i zatvor. Tzv. rokersko mesto okupljanja je kafi� "Kupe", a najbolja riblja �orba kuva se u znamenitom "�aranu".
I svi, ako ih pitate, imaju isti cilj u �ivotu � da pre�ive krizu.
Neboj�a Gruji�i�
