Kontrolisanje interneta
Strah me�u
provajderima
Sve i da ho�e,
dr�ava ne mo�e da kontroli�e internet, ve� samo ra�unare koji se fizi�ki
nalaze na njenoj teritoriji
Vest
da se dr�ava sprema da stavi
internet u Jugoslaviji pod svoju kontrolu, prostrujala je pro�le nedelje
kompjuterima korisnika ove mre�e u zemlji, izazivaju�i splet razli�itih
reakcija, od neverice do panike. Ova vest je do�la kao posledica tuma�enja
novoizglasanog Zakona o javnim preduze�ima i obavljanju delatnosti od dru�tvenog
interesa. Dr�ava je, prema nekim mi�ljenjima i informacijama, dono�enjem ovog
zakona namerila da pored kontrole upravljanja vodom, strujom i drugim
energentima, putevima, jezerima, po�tom i sl., redefini�e i upravljanje
telekomunikacijama i informisanjem. Kako internet predstavlja spoj jednog i
drugog, logi�no je pomisliti da �e novi zakon "pogoditi" i one koji
se bave davanjem internet usluga, a potvrdu za takvu pretpostavku neki internet
provajderi dobili su i u neformalnim kontaktima sa dr�avnim slu�benicima.
Usledili su dramati�ni apeli i
upozorenja da "Vlada Srbije preuzima internet". Neki provajderi su
anonimno govorili o tome da �e ovim potezom vlada uvesti potpunu kontrolu nad
finansijskim poslovanjem internet provajdera i da �e mo�i da upravlja cenama
pristupa, odnosno da ih podi�e do nivoa koji �e biti neprihvatljiv za ve�inu
sada�njih korisnika.
"Internet �e ostati samo u
rukama poslu�nih", izjavio je za beograd.com, dobro obave�teni izvor koji
je zahtevao anonimnost. Sagovornik radija B2-92, tako�e anoniman, potvrdio je
da dr�ava u izvesnoj meri kontroli�e internet u celom svetu, ali da "tako
ne�to u Srbiji ima druga�iju konotaciju". Jedini koji je odskakao svojom
izjavom, tako�e datoj Radiju B2-92 bio je Darko Dunji�, marketing menad�er
Euneta, najve�eg doma�eg internet provajdera, koji je izjavio da nema mesta
panici, kao i da zakon nema negativnih konotacija.
Kao i mnogi drugi zakoni, i ovaj
o javnim preduze�ima i delatnostima od dru�tvenog interesa ostavlja suvi�e
prostora za razli�ita tuma�enja, �to zna�i da se ve� mo�emo radovati
izmenama i dopunama, �im praksa uka�e na takvu neophodnost. I pored toga, da
vas umirimo, dr�ava ne predvi�a "preuzimanje interneta". Zakon
ostavlja mogu�nost da se pru�anjem internet usluga bave i privatne firme koje
bi zadovoljile uslove koje propi�e dr�ava. Sve i da ho�e, dr�ava ne mo�e da
kontroli�e internet, ve� samo ra�unare koji se fizi�ki nalaze na njenoj
teritoriji. Neki internet provajderi kod nas imaju ra�unare i izvan teritorije
Srbije (London, Kanada, SAD), tako da sadr�aji koji se tamo nalaze ne mogu biti
pod kontrolom ove dr�ave. Internet nije samo hardver ve� i promet
informacijama, tako da je jugoslovenski internet znatno �iri od onoga �to dr�ava
mo�e uz najrestriktivnije mere da stavi pod svoju kontrolu i obuhvata sve �to
Jugosloveni u zemlji i inostranstvu rade na internetu kao individue, a da ima
nekakve veze sa zemljom (ili kulturom) iz koje poti�u. Na primer, ve�
spomenuti i veoma pose�eni sajt beograd.com
nije registrovan u Jugoslaviji, niti se tu hostuje, a nezaobilazan je kada
govorimo o doma�em internetu. Kona�no "jugoslovenski internet" ili
"srpski internet" je oksimoron, jer pojam "internet" zna�i
komunikaciju preko dr�avnih me�a i granica. Ukoliko bi se takvo ograni�enje
negde u svetu uvelo, ta zemlja vi�e ne bi imala internet (ta�nije pristup
internetu), ve� samo sopstvenu kompjutersku mre�u.
Nije retkost da ljudi koji se
bave internetom izdvajaju ovu mre�u kao ne�to posebno, potpuno druga�ije od
svega ostalog, za �ta bi trebalo da va�e neki sasvim drugi propisi. Pri�a o
"potpunom uvidu u finansijsko poslovanje" je neozbiljna, valjda dr�ava
ima potpun uvid u finansijsko poslovanje svake firme koja radi na njenoj
teritoriji i bez ovog zakona. Bi�e da je provajdere vi�e zabolela obaveza da
se cenovnici, umesto na tr�i�tu, uskla�uju na sednicma vlade, �to je
verovatno i najve�a opasnost ovog zakona, ali iz sasvim suprotnog razloga nego
�to je mogu�nost da internet postane privilegija onih koji mogu dobro da
plate.
Pru�anje usluga pristupa
internetu je u jednom svom domenu uvozno-izvozni posao, odnosno provajder koji
ima link prema inostranstvu pla�a inostranom partneru (preko kojeg je spojen sa
ostatkom interneta) svaki megabajt prometa. Ova usluga se, svakako, pla�a u �vrstoj
valuti, i internet provajderi moraju da se dovijaju na razne na�ine kako bi
namakli sredstva za pla�anje ove obaveze. Ukoliko bi vlada podigla cene, i tako
smanjila broj korisnika, smanjila bi se i obaveza, te bi je bilo lak�e pla�ati,
naravno ako posle pla�anja obaveza prema dr�avi ne�to pretekne i za stranog
partnera. Opasno je suprotno, da vlada zamrzne cene, �to �e pove�ati promet a
smanjiti sredstva iz kojih bi se taj promet finansirao, i inostrani partneri
mogu da ukinu link zbog neredovnog pla�anja.
Drugi aspekt ovog zakona o kome
se mnogo pri�a jeste ukidanje privatnosti korisnika i, prakti�no, mogu�nost
da dr�avni organi kontroli�u kompletan promet informacija na internetu, od
elektronske po�te, preko adresa kojima korisnici pristupaju, do podataka o
samim korisnicima. Za takvu vrstu kontrole nisu postojale neke posebne smetnje
ni do sada, budu�i da materija nije pravno regulisana, a privatnost nam je kao
dru�tvu u celini strana.
Sem toga, sa sli�nim problemima
se ozbiljno hrvu i u kolevci interneta, Americi, gde je aktuelan skandal oko
softvera za filtriranje elektronske po�te pod imenom Karnivor, koji je FBI �iroko
koristio na internetu. Ameri�ki kongres je na�ao da je to neprihvatljivo, ne
zbog kontrole, ve� zbog �injenice da tu delatnost nije odobrio Kongres, te je
FBI-ju nalo�eno da to smesta prekine. Uveravanja �efova FBI-ja da rade za
dobro dru�tva primljena su sa rezervom. Naravno, radi se o zemlji u kojoj je dr�avna
bezbednost pod kontrolom zakonodavnog tela, a ne obrnuto.
Uticaj interneta kod nas, kao i
broj korisnika, ne daju povoda bilo kome da pomisli da bi neka striktna kontrola
nad ovim informativnim sistemom znatnije doprinela "medijskom mraku" u
zemlji. Jo� uvek je mnogo vi�e ljudi koji se informi�u gledaju�i satelitske
programe (�to nije ni pod kakvom kontrolom, mada je predloga bilo).
S druge strane, korisnici
interenta u Srbiji nalaze se u podre�enom polo�aju u odnosu na provajdere. Pla�aju
skupu uslugu, a dobijaju �esto lo� servis, slabu tehni�ku podr�ku, nemaju
informacije o tome koliko korisnika "pada" na jednu telefonsku liniju,
i da li je link prema svetu smanjen ili preoptere�en iz razloga koji nemaju
veze sa korisnicima.
Te�ko da �e se ta politika
izmeniti i nakon uvo�enja ovog zakona, naprotiv. Na osnovu dosada�njih
iskustava, mogli bismo da pretpostavimo da je "tvr�a" kontrola
poslovanja internet provajdera pre u interesu popunjavanja dr�avnog bud�eta
nego u za�titi korisnika.
Kontrola informacija koje teku
internetom nije tako jednostavna stvar, odnosno zahteva u najmanju ruku skupocen
softver, i to ne od one vrste koja se prodaje kod lokalnih pirata. Zbog toga
zebnja da bi dr�ava tu mogla imati nekog znatnijeg upliva nije preterano
realna, �to ne zna�i da je internet bezbedan, daleko od toga. Pri�a o
spiskovima korisnika u domenu je politi�ke horor-fantastike, prejudicira da je
kori��enje interneta neka subverzivna delatnost i da �emo svi biti
"otkriveni i pohap�eni" (mo�da i "otpisani", to nekako
najbolje ide uz provaljivanje spiskova). Ve�a opasnost vam preti od zlonamernih
hakera koji vam upadaju u kompjuter, kradu �ifre za pristup i tro�e va�e
vreme na internetu (i novac) ili �alju elektronske poruke potpisane va�im
imenom. Toga niti je malo, niti je pod udarom nekog zakona, �ak ni ovog.
Zoran Stanojevi�
