Humanitarac u zatvoru (3)
Iznu�eno priznanje
Stiv Prat (Steve Pratt), �ef misije australijskog ogranka me�unarodne humanitarne organizacije CARE, svedo�i u knjizi Duty of Care ("Briga kao du�nost", u izdanju Simon & Schuster, 2000) kako su on i njegove kolege Piter Volas (Peter Wallace) i Branko Jelen uhap�eni pro�le godine, prve nedelje NATO intervencije, i osu�eni zbog �pijuna�e. Posredovanjem visokih predstavnika me�unarodne zajednice, predsednik SRJ Slobodan Milo�evi� pomilovao je Prata i Volasa, koji su pu�teni na slobodu po�etkom septembra. Branko Jelen je oslobo�en 1. januara 2000. U narednim brojevima "Vremena"objavi�emo najzanimljivije delove knjige "Duty of Care".
U
�etvrtak 1. aprila, nakon gotovo neprekidnog ispitivanja, ose�am da me
boli svaka ko��ica. Pitam ih za Pitera, a oni mi odgovaraju da me se to
ne ti�e i da se o njemu vi�e ne raspitujem. Oko podneva istog dana dobio
sam prvi put malo vode, ali nimalo hrane. Dozvolili su mi da odem u
toalet, ali tako da me niko u zgradi ne vidi. Nakon pauze od nekoliko �asova,
u sobu dolazi jedan od stare�ina i daje mi da potpi�em izjavu na srpskom
iskucanu na �etiri stranice. I dalje mu ne vidim lice jer sedi ta�no iza
mojih le�a. Prevodilac mi �ita izjavu u kojoj je sumirana moja
biografija i karijera. U izjavi nije bilo ni�ega za mene neprihvatljivog.
Ni re�i o mapi i navodnim oznakama meta, o �pijunima, o Piteru niti o
ostalim zaposlenima. Kada sam potpisao, stare�ina mi se obratio:
"Najverovatnije �e sve biti u redu, izgleda da je re� o
nesporazumu. Ubudu�e budite u neprekidnom kontaktu sa policijom i redovno
ih obave�tavajte o va�em radu i kretanju, i ne�e biti problema. Nemojte
se oslanjati na za�titu Komesarijata za izbeglice i Bubu Morinu",
rekao je i nasmejao se. I prevodilac se nasmejao na te re�i. �ef je
dodao da �u u pritvoru najverovatnije biti jo� tri dana. Mo�da �e mi
se i suditi po kratkom postupku, nakon �ega �e me izbaciti iz zemlje.
Glas mu je bio smiren i po�eo sam da ose�am olak�anje. I prevodiocu je,
�ini se, laknulo. Zapitkuje me o porodici, ka�e da ima troje dece i �enu,
i da se stra�no brine zbog bombardovanja. Njegova ljubaznost mi deluje
iskrena, ali mi odmah pada na pamet da je re� o starom scenariju sa
dobrim i lo�im policajcem. Naposletku mi prevodilac vra�a nov�anik, bez
para dodu�e, ali sa fotografijama moje �ene Samire i sina Hejdona. Kada
sam video fotografije, zaplakao sam. Prevodilac mi dodaje maramice i ka�e:
"Ne brinite, siguran sam da �ete ih ubrzo videti."
Do uve�e su me ostavili samog, vezanog za radijatorsku cev, ali tako da sam kroz prozor mogao da gledam na gradski trg. Gledam kako ljudi idu svojim poslom, i pitam se da li su policajci po�eli veliku hajku na sve politi�ke neistomi�ljenike u zemlji da bi "predupredili izdajnike". Te�im se ipak da su za to vreme shvatili da su pogre�ili i da �e me uskoro pustiti. Dodu�e, palo mi je na pamet da je i dalje 1. april, i namah sam se upla�io da je re� o nekoj neslanoj prvoaprilskoj �ali. Ubrzo se uspostavilo da su prethodna 24 �asa ispitivanja i batinanja bili �ala u pore�enju sa ko�marom koji je tek sledio.
SVE ISPO�ETKA: Oko sedam ili osam uve�e po mene dolaze dvojica nepoznatih policajaca, stavljaju mi papirnatu kesu na glavu i odvode me u auto. Po zvuku motora i prostranosti rekao bih da je jugo. Zaustavljamo se nakon desetak minuta. Jedan od njih je iza�ao i otvorio vrata od gara�e, ili mi se tako u�inilo. Grubo su me izvukli iz kola, i �ujem zvuk repetiranja oru�ja. Obuzela me je jeza. Dok me vode uz stepeni�te, �ujem prigu�ene glasove. Skidaju mi kesu sa glave. Prvo �to vidim su barski stolovi i puno tropskog bilja. Trojica mu�karaca sede udobno zavaljeni za stolom, pored njih na barskoj stolici sedi preterano na�minkana plavu�a, u neverovatno kratkoj suknji i najdu�im �tiklama koje sam u �ivotu video. Suo�en sam sa sna�nim �ovekom srednjeg rasta od oko �etrdeset godina, u tamnom odelu. O�igledno je on glavni, i dajem mu nadimak �ef. Do njega sedi �elav, ogroman �ovek od blizu �etrdeset godina, u elegantnom odelu, sve�e izbrijan. Zbog njegove �elave glave dao sam mu nadimak Kokosov orah. Sa �efove desne strane sedi mla�i, oni�i mu�karac u teksas ko�ulji i farmerkama, ro�avog lica. Njega sam nazvao Lice s o�iljkom. Nisam ih, naravno, tim nadimcima oslovljavao u direktnom razgovoru. Zbog visoke pun�e, u�asno na�minkanoj plavu�i za barskom stolicom, koja je tu bila kao prevodilac, nadevam ime Ko�nica. Njena pojava daje celoj sceni jo� nadrealniji utisak.
�ef me ozbiljnog lica ispituje, kre�emo ispo�etka. Odmah mi postaje jasno da izjava koju sam ranije potpisao vi�e ne va�i. Nju koristi samo kao uputstvo u ispitivanju. Ko�nica sedi iza mog levog ramena i svoje prekr�tene noge mi je skoro gurnula pred nos. U�ivela se u potpunosti u ispitivanje. "Da li shvatate da ste u veoma nepovoljnom polo�aju? Morate da sara�ujete, od toga vam zavisi �ivot", prevodi �efove re�i unose�i u njih dramati�an prizvuk, ne skrivaju�i zadovoljstvo. Obra�aju mi se samo �ef i Ko�nica. Dok me �ef ispituje o mojoj biografiji, potpuno nezainteresovan za delatnost CARE-a, postaje mi jasno da ih istina uop�te ne zanima. Zanima ga da sastavi novu izjavu, i upravo tu o�ekuje od mene potpunu saradnju. �ef mi potpuno hladnokrvno saop�tava da veruje da rukovodim �pijunskom mre�om u Jugoslaviji. Zatim mi obja�njava da sam u uspostavljanju �pijunske mre�e koristio zaposlene kao agente. Dodaje da su CARE Australia i CARE International me�unarodne �pijunske mre�e i da me je u Jugoslaviju poslao �arls Tep, jedan od direktora CARE Australia, maja 1997. sa jasnim instrukcijama da uspostavim �pijunsku mre�u zadu�enu za dostavljanje informacija NATO-u. To mi je saop�tio kao zaklju�ak mog jedno�asovnog ispitivanja. Bio je vrlo opu�ten i pun samopouzdanja, kao da ima sve vreme sveta na raspolaganju. Delovao je kao �ovek koji uvek dobije ono �to �eli. Ve� je jako kasno, i umor me savladava. Poslednjim atomima snage odmahujem glavom, ka�em mu da mi sve to zvu�i kao �ala. "Mi se ovde ne �alimo, majore Prat", progovorio je prvi i jedini put na engleskom. Na stolu ispred njega nalazi se �itava moja kancelarijska dokumentacija, svi izve�taji i papiri. Ponovo me je pro�la jeza.
Zatim me �ef ispituje o svim zaposlenima, a posebno se zanima za Branka Jelena. Branko je pre rata �esto obilazio izbegli�ke centre na Kosovu, i uredno sam zapisivao u radni dnevnik vreme i sadr�aj na�ih �estih telefonskih razgovora, �to je �ef o�igledno ve� bio prou�io. Za Brankovu bezbednost se brinem i zbog toga �to poti�e iz me�ovitog, slovena�ko-srpskog braka.
FIN ILI GRUB: Ovi koji me
ispituju pripadaju potpuno druga�ijoj vrsti ljudi od onih prethodnih.
Izuzetno su samouvereni, i u njihovom ispitivanju nazire se cilj.
Odbacujem sve konstrukcije, odbijam da potpi�em izjavu koja se zasniva na
ovakvim la�ima, i tra�im da stupim u kontakt sa Me�unarodnim crvenim
krstom. �ef se po prvi put nasmejao. Razmenjuje sa drugom dvojicom
nekoliko re�i, nakon �ega oni sko�i�e i odvuko�e me sa stolice u
drugu prostoriju. Kokosov orah i Lice s o�iljkom me gurnu�e uza zid, i
ose�am udarac u stomak. Po�inju da me biju. Poku�avam da za�titim
glavu od udaraca. Nakon batinanja me ponovo odvode u lepo name�tenu
dnevnu sobu pred �efa. Ko�nica se zadovoljno sme�ka, kao da bi me i
sama sa zadovoljstvom udarila. �ef mi ka�e: "Majore Prat, u svakom
slu�aju �emo vas naterati na saradnju, na fin ili grub na�in, svejedno.
Odve��emo vas sad gore i zajedno �emo sastaviti va�u izjavu. A mo�emo
to i ovde da obavimo, kao �to doli�i oficirima i d�entlmenima."
Ovo je prvi put da �ef nagove�tava za koju slu�bu radi. "I ja sam
major, kao i vi, obojica smo razumni. Vi ste pe�adijski major obeve�tajac,
to nam je poznato. A to zna�i da ste spremni da date �ivot za svoju
zemlju, za �ta �e vam se, majore, mo�da i pru�iti prilika." Kosa
mi se 
digla
od u�asa. Posadili su me na stolicu ispred �efa koji nastavlja:
"Prat, napisa�ete izjavu, re�enicu po re�enicu kako vam budem
diktirao. Gubim strpljenje i ne�emo vi�e da dangubimo. Ho�emo
istinu." Ja sam odgovorio da sam sve vreme govorio istinu, na �ta mi
on ka�e: "Gluposti!" Dodaje preko devojke koja mi prevodi preko
levog ramena da obojica imamo odre�ene ciljeve: "Vi �elite da �ivite,
da ponovo vidite svoju porodicu. Zaboravite na va�u organizaciju, na va�u
zemlju, va� jedini cilj je da ostanete u �ivotu." Rekao je da na�i
ciljevi treba da se ukrste. "Dok nam budete govorili celu istinu,
mora�ete da po�tujete odre�ena pravila. Pravila igre su ta da �ete nam
ispri�ati o va�im �pijunskim aktivnostima, i �pijunskim aktivnostima
va�ih kolega i organizacije za koju radite. Pravila igre vam zabranjuju
da pominjete bilo �ta o va�em poslu, o humanitarnim aktivnostima va�e
organizacije, ne�u time da tra�im vreme. Razumete?" Ja odgovaram da
ne razumem, da sam sve vreme govorio istinu. �ef na to tresnu rukom o
sto, nakon �ega me Lice s o�iljkom opali preko lica. Zatim mi se �ef
unese u lice, i procedi kroz zube: "�ivot vam visi o koncu, majore.
Imam ovla��enje i diskreciono pravo da vas no�as likvidiram." Te�ko
di�e, o�i su mu nepomi�no uperene u moje lice. Krv mi struji u�ima,
poku�avam da do�em do daha. Glavom poka�e na Kokosovu glavu i dodaje:
"On �e vas odvesti dole i ubi�e vas. Potom �e vas staviti u plasti�nu
vre�u, va� le� utovariti u prtlja�nik kola i odve��e vas do obale
Dunava i baci�e telo u reku. Niko ne�e ni�ta �uti, niko ne�e ni�ta
primetiti po ovoj ki�i." Ove re�i �e mi se duboko urezati u se�anje,
i progoni�e me u narednim mesecima. "Samo da vas podsetim, majore,
vi ste na listi nestalih. Niko ionako ne zna da ste jo� �ivi."
Ki�a i dalje lije. �ta da ka�em ovim �ivotinjama? Gledam smrti pravo u o�i. Dugo sam posle razmi�ljao o tome, i zaklju�io da bi me ti skotovi ubili mirne du�e. Kasnije sam saznao da je vojna kontraobave�tajna slu�ba samo jedna od mnogih politi�kih i policijskih snaga u zemlji koja se bori za prevlast u ovoj zemlji. Zaklju�io sam tako�e i da je obave�tajna slu�ba van kontrole vlade, i svakako van kontrole pravosu�a ili ministarstva spoljnih poslova.
UZALUDNA POBUNA: Prevladao je nagon za samoodr�anjem. Pomislio sam na Samiru i shvatio da ona moju smrt ne�e pre�iveti. Nakon mrtve ti�ine koja je zavladala, upitao sam ih �ta �ele da u�inim. Diktiraju mi re�enice koje ponavljam njima glasom koji kao da nije moj. Ka�em da sam �pijun australijske vojske, tj. kontraobave�tajne slu�be JIO (Joint Intelligence Organisation). �injenica je da se ova organizacija rasformirala i da je preimenovana, ali mi je tada palo na pamet da im dam �to vi�e pogre�nih imena. Re�enica po re�enica, i �ef sastavlja spektakularan scenario: "Sada �ete, majore, napisati ko su bili va�i agenti koji su za NATO sakupljali informacije o metama. Najpre navedite da ste ove poverljive informacije dostavljali va�em �efu, �arlsu Tepu iz CARE Australia. Onda �ete u slede�oj re�enici re�i kako je Tep do�ao u Jugoslaviju maja 1997, i dao vam instrukcije da �pijunirate. Odmah tako napi�ite."
Pobunio sam se, ali uzalud. Na samu naznaku negodovanja, Lice s o�iljkom me je udarilo po glavi. "Prat, podse�am vas da su ovo pravila igre i da morate da ih se pridr�avate", ka�e �ef, �ije re�i jedva �ujem koliko mi bruji u u�ima. Sastavljanje izjave na ovakav na�in potrajalo je dva do tri sata. Verovatno je oko tri ujutro, i dalje plju�ti ki�a. Nekoliko puta su davani znaci za uzbunu, ali se ovi tipovi ni najmanje nisu potresli oko toga. Samo se �ef u jednom trenutku, kada je odjeknula detonacija nedaleko od nas, brecnuo na mene: "NATO! Ti si im pomogao." Ali, i tada mi se �inilo da glumi da bi na mene ostavio �to ja�i utisak. I uspeo je. Uzeo mi je du�u i potpuno izvrnuo naglava�ke. Sasvim sam pora�en. La�em i izdajem kolege.
Skotovi su izabrali od spiska zaposlenih one koji po njima imaju najve�e �anse da im se dodeli uloga �pijuna. Odabrani su Piter i Branko, i jo� dvoje Albanaca koji su radili u Pri�tinskoj kancelariji. Na svu sre�u, znao sam da su napustili zemlju pred rat, tako da su im bili van doma�aja. �ef je bezdu�no i stru�no ispleo mre�u la�i o Branku Jelenu. Se�am se da sam izgovorio re�enicu zbog koje �u kasnije za�aliti, i zbog koje me je Branko sigurno prezreo, dok nije shvatio pod kakvim sam je okolnostima i u kakvom kontekstu rekao. �uo sam je kasnije i na su�enju: "Branko mi je bio desna ruka..." Kada smo Branko i ja razgovarali o bombardovanju izbegli�kog centra na jugu Srbije, u kome je poginulo nekoliko osoba, to je u izjavi protuma�eno kao da smo NATO navodili da bombarduje strate�ke ciljeve. Poku�ao sam, bez uspeha, da im do�aram kakve su zaista bile Brankove obaveze. Da se brine o 147 izbegli�kih centara, da koordinira pru�anje medicinske opreme i lekova izbeglicama. U jednom trenutku sam se o�trije usprotivio re�ima: "Ne mogu tako ne�to da napi�em o Branku, to nije istina." �ef mi je odgovorio ledenim glasom: "Majore Prat, ne razmi�ljajte sada o Jelenu, mislite na sopstveni �ivot i va�u porodicu." Nisam uspeo da spasem Branka. Sa druge strane, o Piteru me gotovo nisu ni ispitivali, �to me je �udilo. Negde pred zoru smo zavr�ili seansu i vratili su me u zatvor. Lisicama me vezuju za radijator. Uprkos stra�nom umoru, jedva sam spavao. Bol po celom telu me je podse�ao da ovo nije bio samo ru�an san. Ujutru sam dobio ne�to hrane i odvratnu tursku kafu. Uop�te ne pijem kafu, a tursku kafu, koja me podse�a na re�ni mulj, morao sam �esto ovde da pijem da ne bih uvredio doma�ine. Ovoga puta mi njen ukus prija. Pose�uje me i prevodilac koji je bio na prvom ispitivanju, i besno mi dobaci: "Ipak si, zna�i, NATO �pijun." Popodne me postavljaju licem prema zidu. Iza sebe �ujem repetiranje oru�ja. Ki�mom mi ponovo prolaze �marci. Pitam se koliko �e me nervi jo� slu�iti.
KAMERE SNIMAJU: �ini mi se da je bio 2. april uve�e kad su me opet odveli �efu da nastavimo sa ispitivanjem. Sa njim je sada druga �ena, mnogo prijatnijeg izgleda i manira. Vrlo je elegantna i ljubazna, govori odli�no engleski. Pitao sam se �ta tako fina �ena tra�i sa ovakvim tipovima, ali sam se odmah podsetio na mogu�nost da je opet u pitanju zamka sa dobrim i lo�im policajcem. �efa su sada interesovali moji izve�taji sa terena, naro�ito nekolicina koje sam poslao u kancelariju u Kanberi pred sam rat. U njima se pominje bezbednosna situacija, jer su od nje zavisile i na�e aktivnosti. Izve�taji su protuma�eni kao dokaz da sam �pijunirao i slao �ifrovane poruke o kretanju jugoslovenske vojske i policije po Kosovu i polo�ajima U�K-a. �ef se doima sve zadovoljniji, uvi�a da izve�taj napreduje. �ak se i Lice s o�iljkom zadovoljno sme�ka. Donose tanjir sa sendvi�ima i, za divno �udo, prvo su mene ponudili, pre nego �to su se sami poslu�ili. Neverovatan gest ljubaznosti u takvim okolnostima. Kao da smo prijatelji, ili da sam im drag gost, a oni ljubazni i doma�ini, kao �to Srbi �esto i jesu. �ak smo �askali i o australijskom pivu.
Nakon kratkog sna, po mene dolaze nepoznati policajci. Grubo mi ruke vezuju lisicama, stavljaju mi d�emper preko glave, i ponovo ulazim u auto. Posle pet minuta vo�nje zaustavljamo se ispred neke zgrade. Kada se auto zaustavio, opet �ujem repetiranje oru�ja. "Bo�e", pomislio sam, "sendvi�i su, zna�i, bili moja poslednja ve�era." �ujem kako se oko nas zaustavlja vi�e vozila i mrmljanje. Posle razgovora auto ponovo kre�e. �ini mi se da idemo autoputem ka Beogradu. Prepoznajem glas prevodioca koji je bio na prvom ispitivanju.
Po zvucima oko sebe �ini mi se da smo stigli u Beograd. Automobil se zaustavlja i sa papirnatom vre�om na glavi odvode me u neku zgradu. Jednu ruku vezuju mi lisicama za neku �ipku. Soba je bila u potpunom mraku, mislio sam da se nalazim u nekakvoj �eliji. Kada sam se probudio bio je 3. april. Video sam da soba u kojoj se nalazim li�i na motelsku. Soba je u suterenu i u polumraku, iako je dan. Iznebuha se pojavljuju �ef i Kokosova glava. �ef me pita na slabom engleskom kako se ose�am i najavljuje mi da �e se ispitivanje nastaviti. Glava mi puca, rebra me bole, probadaju�i bol ose�am po celom telu.
Ovoga puta me ispituje vi�e njih, uz dva prevodioca. To su dve mlade devojke, tipi�ne Beogra�anke. Engleski, na svu sre�u, govore vrlo dobro, ali sve vreme deluju zastra�eno. Se�am se da je u jednom trenutku jedna od njih briznula u pla� prevode�i: "Za ime boga, tako vam �ivota, recite istinu, recite da ste navodili NATO avione na ciljeve, morate da sara�ujete."
Ispitivanje i sastavljanje izjave tako traje u nedogled, sa pauzama od po �etiri sata kada mi dozvoljavaju da spavam. Odjednom dolazi komandir, i �ef ga obave�tava o toku ispitivanja. Komandir klima glavom i odobrava. Nosi vijetnamku i sportske pantalone. Ima oko �etrdeset godina. Naterali su me da komandiru pro�itam svoju izjavu. Posle sam saznao da su kamere to snimile, i da je moje priznanje emitovano na dr�avnoj televiziji. "Do�ao sam u Jugoslaviju da bih �pijunirao u korist moje zemlje i NATO-a i da radim protiv jugoslovenskog naroda. Uspostavio sam obave�tajnu mre�u u koju sam uklju�io zaposlene u organizaciji CARE Australia�"
Odvode me u �eliju i ostavljaju me neko vreme na miru.
Priredila: Du�ka Anastasijevi�
(Kraj u slede�em broju)
