Jugo-rok na izdanjima evro-pirata
Retko i egzotično
Među najvećim favoritima piratskih krugova nalazi se novosadska grupa Pekinška patka; nepoznati izdavač je, neznano gde, objavio LP pod nazivom "Plitka poezija", a upravo je objavljen i singl pod nazivom "Demo 1979"
Svima
je već poznato da domaće muzičko tržište vrvi od piratizovanih
verzija CD izdanja sa Zapada. Međutim, tokom par poslednjih godina
prisutna je i jedna veoma zanimljiva tendencija da se neki od materijala
nastalih na ovim prostorima pojavljuju "ispod tezgi" u muzičkim
prodavnicama na Zapadu, u obliku piratskih izdanja...
U pitanju je, može se pretpostaviti, produkcija čija su ciljna grupa kolekcionari i entuzijasti koji poznaju ili su zainteresovani da "otkriju" jugoslovensku rok muziku. Među izdanjima tog tipa je, na primer, LP ploča "Jugobit – 16 pank grupa iz sredine šezdesetih", koja se pre nekoliko meseci pojavila u Francuskoj. Pod nazivom "pank" ovde se podrazumeva garažni rok šezdesetih (taj termin je samo ponovo "otkriven" sa pank eksplozijom 1976/77 godine), a među grupama zastupljenim na ploči su Crni Biseri, Kameleoni, Siluete, Uragani, Delfini, čak i Sanjalice, ženska grupa iz Beograda. Činjenica da su ovi bendovi svrstani pod "pank šezdesetih" (iako, pošteno govoreči, teško da je kod nas uopšte bilo bendova koji bi mogli tako da se etiketiraju), kao i da je materijal objavljen na vinilu, govori da se računalo na interesovanja sasvim određenih kolekcionarskih krugova. S druge strane, bizarno je da se na našim prostorima nikada nije ni pojavila kompilacija koja bi sakupila sve ove snimke, uprkos činjenici da predstavljaju vrednu belešku o istoriji domaće popularne muzike. Čitava stvar je dosegla taj nivo rafiniranosti da je u "podzemnim" krugovima u Holandiji nedavno čak najavljen izlazak nove kompilacije sa jugoslovenskom muzikom šezdesetih, gde bi trebalo da se pojave i dosad neobjavljeni snimci "Gloria" u verziji Crvenih Koralja i "Ja nikad nisam bio sam" u izvođenju Plamenih 5. Numere domaćih grupa iz šezdesetih zastupljene su i na seriji piratskih kompilacija pod nazivom "Project Blue", gde su sakupljeni snimci bendova iz Istočne Evrope, Indije i sličnih "egzotičnih" zemalja. Ipak, možda najveće interesovanje vlada za domaću "novotalasnu" muziku, izdatu na više piratskih kompilacija – kao što je serija izdanja objavljenih negde u Nemačkoj, pod nazivom "Killed by 7's" (gde možete čuti "Plastiku" od Idola ili "Konobar" od Električnog orgazma), ili LP ploča "Tragovi krvi preko Jugoslavije"("Blodstains Across Yugoslavia"), koja predstavlja kompilaciju ovdašnjeg panka.
FAVORITI: Posebna zanimljivost je da se među najvećim favoritima piratskih krugova nalazi novosadska grupa Pekinška patka – potpisnik ovog teksta je, boraveći nedavno u Italiji, sasvim neočekivano došao u priliku da sretne neke od tamošnjih poznavalaca muzike ovog benda. Nepoznati izdavač je, neznano gde, pre neku godinu objavio LP pod nazivom "Plitka poezija", koji sadrži ne samo istoimeni prvi album grupe, već i pesme sa singlova i tri numere sa drugog albuma "Strah od monotonije". U Nemačkoj je upravo objavljen i singl pod nazivom "Demo 1979", zbirka originalnih (neobjavljenih) verzija udarnih numera grupe, sve upotpunjeno veoma dobrim propratnim tekstom. Peđa Delibašić, koji danas živi u Pertu i trenutno piše za jedan australijski internet sajt, spada u upućene po pitanju piratskih izdanja jugo-bendova. Razmišljajući o razlozima što su baš Pekinška patka, od ipak solidnog broja domaćih pank grupa, postali tako interesantni publici sa Zapada, Peđa kaže: "Pa, može se reći da zbog jezičke barijere brze i melodične pesme poput ranih snimaka Pekinške patke lakše uđu u uvo nego muzika bendova kao Pankrti, recimo. Ali mislim da je Pekinška Patka favorit među našim pank grupama." Inače, Pekinška Patka je bila zaista drukčija od grupa koje su krajem sedamdesetih postojale na domaćoj rok-sceni, i samim tim su smatrani šokantnom i nepoželjnom pojavom (da podsetimo, beogradski novi talas je "probio led" za neka savremenija stremljenja tek nešto kasnije). S obzirom na to da je prvi album grupe sniman 1979. godine, tokom duge bolesti predsednika Tita, urednici u Jugotonu su smatrali da bi bilo nepristojno uopšte objaviti jednu pank ploču dok je Vrhovni Komandant na samrti. Tako je njihov album držan u "bunkeru" sve dok Tito nije ispustio dušu u maju 1980. Nebojša Čonkić Čonta bio je poznat ne samo kao ekscentrični vođa grupe već i po skarednoj činjenici da je jedan tako besprizoran lik bio zaposlen kao profesor u srednjoj školi. Reklo bi se da je dug i neobičan put koji je Pekinšku patku, dvadeset godina kasnije, od egzotične pojave usred palanačkog mrtvila doveo do "kultnog statusa" među posvećenicima na Zapadu, koji verovatno nisu ni svesni društvenog okvira u kojem je grupa delovala.
SPAS OD ZABORAVA: Na savremenoj muzičkoj sceni je, međutim, već odavno postalo normalno da se bude otvoren za različite kulture, i niko više neće misliti da ste čudak ako slušate muziku na nekom stranom i neobičnom jeziku.
"Nažalost, mislim da ima dosta kolekcionara koji jugo-rok pirate kupuju zato što je to retko i egzotično", kaže Peđa Delibašić. "Nadam se da nema puno onih koji to sakupljaju zato što potiče iz komunističke zemlje, pa kao – otkud takva muzika tamo?! Što se panka tiče, mislim da ima dovoljno fanatika širom sveta koje zanima sve što je pank i što je objavljeno između 1977. i 1982, a mi smo tu imali šta da ponudimo. Opet, ruku na srce, naš pank ipak teško može da se poredi sa celokupnim pank opusom nekih drugih zemalja."
Čitava priča sa piratskim YU-rok pločama i diskovima, međutim, može biti zanimljiva i domaćoj publici, jer su ta izdanja zapravo jedinstvena prilika da dođete do snimaka za koje je teško verovati da će neko ovde u dogledno vreme da ih objavi. Na kraju, preostaje i da se nadamo da će saradnici i "jataci" inostranih pirata, kojih ovde sigurno ima, biti još revnosniji i pomoći da se spasu neki materijali koji bi mogli da budu potpuno izgubljeni ili zaboravljeni.
Saša Rakezić
