Ujedinjene nacije
Gubljenje daha
Slabljenje UN-a, ako demokratske organizacije ravnopravnih zemalja �lanica, ogleda se i u sve izrazitijoj ulozi Saveta bezbednosti u odnosu na Generalnu skup�tinu, u kojoj su zastupljene sve �lanice UN-a
Kako
vreme prolazi sve se manje veruje da se Organizacija ujedinjenih nacija
(OUN) reformi�e i da se jo� uvek pripremaju i provode mere koje �e je
vratiti na kolosek na kome se decenijama nalazila. Vi�e je nego o�igledno
da se ne radi o tome, ve� o postojanom trendu potiskivanja Organizacije
na margine me�unarodnih odnosa, da bi se reducirali njena uloga i
mandati, i to bez formalne izmene Povelje, kojom je ceo sistem UN-a
uspostavljen u San Francisku 1945. godine.
Postavlja se pitanje da li je re� o politici pojedinih ili grupa zemalja koje nastoje da degradiraju ovu organizaciju, ili je njena degradacija posledica globalnih procesa koji su zahvatili me�unarodne odnose i glavne segmente tih odnosa. Verovatno i o jednom i o drugom. Promene, koje su ve� du�e vreme u toku, ne bi bile mogu�e bez delovanja vlada dr�ava �lanica i bez miljea koji na te promene upu�uje. UN su deo sveta i svega onoga �to se u njemu odigrava.
Dana�nja slika celine institucionalnih mehanizama me�unarodne saradnje veoma se razlikuje od situacije od pre desetak ili vi�e godina, pa u tom pogledu ni UN nisu izuzetak.
Interesantno je, ipak, primetiti da je op�ta privr�enost viziji koju UN projektuje jo� veoma sna�na, i da se retko mogu �uti otvorena negiranja potrebe za Ujedinjenim nacijama na kakve smo navikli proteklih decenija.
Na�alost, doga�aji su vremenom i�li u drugom pravcu. Ne ulaze�i ovom prilikom u analizu uspeha i neuspeha UN-a, mo�emo re�i da je ova organizacija imala i autoritet i uticaj, i da se tek u novije vreme udaljila od kolote�ine koju joj je odredila Povelja, �ija relevantnost u praksi tako�e polako slabi.
U istoriji UN-a bilo je reformi, ali one nisu menjale njihov karakter i ulogu. Menjale su se forme i metodi delovanja, ali se sadr�ina neprestano potvr�ivala i �irila, kako su to okolnosti i potrebe za saradnjom zahtevale. Tako su UN vremenom stasale u pravog giganta, veoma slo�ene i razgranate infrastrukture sa preko pet stotina raznih komiteta, komisija i drugih manjih tela. U celom sistemu organizacije UN-a uposleno je vi�e od pedeset hiljada funkcionera i drugih slu�benika.
Vode�e zapadne zemlje u�estvovale su u ja�anju organizacije, ali su vremenom postajale sve podozrivije prema mnogim akcijama koje je ona poduzimala i prema naraslim ambicijama ve�ine zemalja �lanica da organizacija bude sto�er i glavni stub multilateralne saradnje u svetu. U tim vremenima bilo je veoma te�ko negirati takvu ulogu UN-a, pa su svi oni koji je nisu �eleli po�eli da je suzbijaju, ali ne otvorenim suprotstavljanjima takvom kursu, ve� pre svega kritikama za neracionalnost, rasipanje sredstava, dupliranje aktivnosti, birokratizaciju i sl. Me�utim, ciljevi kritike nisu bili korekcije i pobolj�avanja, ve� ograni�avanje delovanja i permanentno slabljenje uloge i zna�aja ove organizacije.
Dok se sve ovo de�avalo javno i bilo prisutno u debatama u Generalnoj skup�tini i raznim drugim telima, istovremeno je vo�ena i politika tihe marginalizacije UN-a, bez pravih debata i bez ikakvih formalnih odluka organizacije.
Prvi znaci dubljih promena fizionomije UN-a manifestovali su se na ekonomskom podru�ju, u po�etku kao otpor SAD-a i drugih vode�ih zemalja Zapada tzv. politici UN-a za ekonomski razvoj i njenoj kulminacionoj ta�ki oli�enoj u konceptu za uspostavljanje tzv. novog me�unarodnog ekonomskog poretka. Vremenom su ti otpori prerasli u osporavanje nadle�nosti UN-a da se bave najva�nijim ekonomskim pitanjima, uz sve upornije insistiranje na ulozi institucija i organizacija kao �to su Me�unarodni monetarni fond (MMF), Me�unarodna banka (MB) i Generalni ugovor o carinama i trgovini (GATT), kasnije Svetska trgovinska organizacija (STO).
Najzad, devedesetih godina se sve otvorenije govori i radi na tzv. podeli rada izme�u ove tri institucije, s jedne, i UN-a sa druge strane. Svetskoj organizaciji se, nasuprot Povelji, uskra�uje gotovo svaka uloga na vitalnim podru�jima kao �to su razvoj, finansiranje, monetarna politika, trgovina, kao i va�na koordiniraju�a uloga na ekonomskom podru�ju.
Suzbijanje ingerencija UN-a ogleda se i u njenim tradicionalnim aktivnostima u sprovo�enju raznih programa tehni�ke i druge pomo�i zemljama u razvoju, tako �to oni dobijaju bilateralni karakter u formalno multilateralnim okvirima UN-a.
Kasniji procesi liberalizacije, privatizacije i globalizacije, koji su zahvatili svetsku privredu i postali dominantni, odlu�uju�e su doprineli da MMF, MB i STO izrastu u de facto vode�e, ako ne i jedine multilateralne institucije, u kojima se donose gotovo sve odluke relevantne za me�unarodnu ekonomsku saradnju. �tavi�e, one u velikoj meri uti�u i na nacionalne politike zemalja koje se ovim institucijama obra�aju za pomo�. Va�no je spomenuti da se ovim procesima te�i�te me�unarodne ekonomske saradnje pomera sa UN-a, tj. institucije u kojoj se odluke donose prema principu "jedna zemlja-jedan glas", na institucije u kojima se odlu�uje na osnovu ekonomske mo�i zemalja �lanica. U isto vreme, jo� je va�nije naglasiti da ove institucije u mnogo ve�oj meri odgovaraju potrebama globalizacije i uklju�ivanja zemalja u razvoju u taj proces.
Slabljenje UN-a, kao demokratske organizacije ravnopravnih zemalja �lanica, ogleda se i u sve izrazitijoj ulozi Saveta bezbednosti (SB) u odnosu na Generalnu skup�tinu (GS), u kojoj su zastupljene sve �lanice UN-a. Savet bezbednosti od 15 zemalja �lanica, uklju�uju�i pet velikih sila sa privilegovanim polo�ajem (stalno �lanstvo i pravo veta � SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina, Rusija), postaje ba� zato manje-vi�e jedini va�an organ UN-a koji funkcioni�e u punoj meri.
Nasuprot odredbama Povelje o primatu Generalne skup�tine nad svim drugim telima i organima UN-a, u praksi se uvre�ilo shvatanje da je Savet bezbednosti isklju�ivo nadle�an da, na primer, bira generalnog sekretara UN-a, da odlu�uje o svim pitanjima mira i bezbednosti, da upu�uje misije u razne delove sveta na osnovu Glave VII Povelje i sl. Ni u jednom od navedenih primera, me�utim, odluke Saveta bezbednosti ne mogu se sprovesti bez saradnje sa Generalnom skup�tinom. Samo ona mo�e, na predlog Saveta bezbednosti, postaviti generalnog sekretara ili odobriti finansijska sredstva za slanje raznih misija u svet i sl. Problem je u tome �to se GS ne koristi ovla��enjima iz Povelje, ve� automatski izvr�ava sve odluke Saveta bezbednosti. Postaviv�i se u praksi kao najva�niji organ UN-a, Savet bezbednosti je glavni i kada se razmatraju razne mere za tzv. reformu UN-a pri �emu se, pre svega, isti�u predlozi o pro�irenju njegovog sastava, izmeni na�ina dono�enja odluka, uvo�enju nekih novih kategorija zemalja �lanica i sl. Za sada, me�utim, sporazuma o tim pitanjima nema na vidiku.
Neposredno nakon nestanka SSSR-a i Var�avskog pakta, vladalo je uverenje da �e UN dobiti na te�ini i kapacitetu delovanja. Krajem januara 1992. godine �ak je sazvan Savet bezbednosti na nivou �efova dr�ava ili vlada i postignuta je saglasnost da �e se na tom nivou i dalje sastajati. Od generalnog sekretara (Butros Gali) zatra�eno je da pripremi izve�taj o daljem radu UN-a, nazvan "Dnevni red za mir" (Agenda for peace), �to je on i u�inio. Me�utim, niti se Savet bezbednosti vi�e sastajao na nivou �efova dr�ava, niti je tra�eni izve�taj generalnog sekretara poslu�io kao neki putokaz za dalji rad. �tavi�e, verovatno su neki stavovi generalnog sekretara izneti u tom izve�taju doprineli da se njegova karijera u UN-u okon�a.
Po jo� jednom doga�aju dalo se naslutiti da je generalni sekretar predaleko oti�ao u proceni da je do�lo vreme za novi uzlet UN-a. Savet bezbednosti je, naime, 1992. godine glatko odbio predlog da se u UN-u osnuju snage za brza dejstva u slu�ajevima me�unarodnih kriza i konflikata. Ali se zato danas takve snage ubrzano formiraju van UN-a, i u Evropi i na drugim podru�jima u svetu.
Inicijativa koja je u velikoj meri uticala na ograni�avanje uloge UN-a bilo je osnivanje Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Bez obzira na svrsishodnost te organizacije, ona je objektivno suzila domene delovanja UN-a, kad se ima u vidu da se aktivnosti dve institucije u velikoj meri podudaraju. Po ugledu na OEBS, i ostali kontinenti su krenuli tim putem, �to ne�e ostati bez posledica po UN.
Regionalne i me�uregionalne integracione grupe tako�e su nov fenomen u me�unarodnim odnosima i nov institucionalni faktor me�unarodne saradnje, naro�ito na ekonomskom podru�ju. One su prakti�no prekrile ceo svet, ali je prili�no neizvesno kako �e ti procesi te�i u budu�nosti. Jo� je te�ko predvideti da li �e voditi ve�oj harmonizaciji svetskih privrednih tokova, ili �e vremenom me�u njima dolaziti do ve�ih ili manjih konflikata. Neizvesno je i kako �e se regionalni procesi uskla�ivati sa globalnim procesima koje podsti�u i organizovanje mo�nih svetskih organizacija kao �to su MMF i STO, a i logika globalnih ekonomskih tokova koji sve vi�e dominiraju svetom.
Transnacionalne korporacije su motorna snaga globalizacije i sve va�niji �inilac svetskog ekonomskog razvoja i ekonomske konjunkture. One donose sve ve�i broj odluka relevantnih za svetsku privredu, a budu�i da one pokrivaju oko 25 odsto svetske proizvodnje i oko dve tre�ine svetske trgovine, jasan je zna�aj ovih korporacija u dana�njem svetu. S obzirom da se radi o privatnom kapitalu, UN imaju malo ili nimalo ingerencija nad njihovom aktivno��u. Postavlja se pitanje mogi li uop�te UN da uti�u na delatnost tih korporacija, ili �e se tu razviti neke druge institucionalne forme me�unarodne saradnje, sve potrebnije, ako se ima u vidu da je globalizacija, pored potencijalnih mogu�nosti koje pru�a, istovremeno i veliki rizik za mnoge zemlje. Indikativno je da su poslednjih godina napravljeni prvi koraci u saradnji UN-a i privatnog kapitala, o �emu se ranije nije moglo ni misliti. Da li �e se u tom pravcu tra�iti neke nove forme rada UN-a sada je veoma te�ko re�i.
Najzad, treba spomenuti jo� jedan interesantan fenomen. Naime, poslednjih godina pojavile su se razne neformalne grupe zemalja, koje na sebe preuzimaju veoma zna�ajnu ulogu u svetu, u raznim oblastima, a da ih za to niko nije ovlastio. Naravno, re� je o najmo�nijim dr�avama sveta. Jedna od najzna�ajnijih je Grupa sedam (G-7), koja obuhvata vode�e zemlje Zapada, a odnedavno je tu uklju�ena i Rusija. Grupa sedam je prvobitno formirana da bi razmatrala, i to na nivou �efova dr�ava, samo ekonomska pitanja. Prvih godina ona je to i �inila, da bi vremenom izrasla u telo koje na dnevni red stavlja sva aktuelna pitanja ovoga sveta za koje se smatra da su zna�ajna i da bi ne�to trebalo u�initi za njihovo re�avanje. Treba re�i da je Rusija godinama ulagala velike napore da se u ovu grupu uklju�i, a ima indicija da se radi i na uklju�enju Kine. Interesantno je da je ova grupa vodila presudne akcije oko svih tragi�nih doga�aja u Jugoslaviji. Sli�nu ulogu je imala i tzv. Kontakt-grupa, koja se nedavno ponovo sastala da razmatra doga�aje na Kosovu. Ima i drugih sli�nih grupa neformalnog karaktera koje preuzimaju mnoge uloge koje su ranije mogle da imaju jedino UN.
U svetlu svih ovih doga�aja, postavlja se pitanje da li je realno o�ekivati da se UN mogu odbraniti i vratiti svojim kompetencijama i ulozi definisanim Poveljom, koja je jo� na snazi. U tom pravcu najvi�e se anga�uju nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju, ali je zasad neizvesno kako �e se doga�aji dalje razvijati. UN �e sigurno nastaviti da deluju, ali verovatno druga�ije nego do sada. Kao �to se u svojoj istoriji nisu menjale prema nekoj unapred utvr�enoj skici ili planu, tako �e se verovatno menjati i u budu�nosti, pragmati�no, prema teku�im potrebama i neizbe�nim kompromisima.
Ljubi�a Sekuli�
(Autor je �lan Foruma za me�unarodne odnose)
