Veliki Dim
Čekićem u glavu
Noho
je noviji i pomodni naziv za kraj Londona severno od Sohoa (North of
Soho), pre svega za takozvanu Ficroviju, čiju levu stranu krase hotel
"Langam Hilton" – zvanični hotel za boravak evropskih i
svetskih menadžera agencije Saatchi & Saatchi – i jedna od zgrada
BBC-ja. Noho je takođe i kraj u kome se, kao nastavak neverovatne
koncentracije po kojoj je Soho poznat širom sveta, nalaze i brojne
reklamne agencije, produkcijske i postprodukcijske kuće i nešto računovodstvenih
i advokatskih firmi. U srcu Nohoa, u zgradi nekadašnje fabrike čiji su
sirovi zidovi i dalje prisutni kao deo enterijera u kontrastu sa modernim
nameštajem svuda okolo, nalazi se agencija DLCF. Po dobrom, starom običaju
engleskog marketinga, naziv je akronim od prvih slova prezimena četvorice
partnera: Dejvis/Litl/Kauli/Fidis. Tu se prošle nedelje smestio
jugoslovenski Čekić.
Novosadska agencija Hammer Creative već je obišla svet svojom izložbom "Windows 99", ali je svakako kuriozitet da je odabrala London za kraj tog reklamno-umetničkog putešestvija. Priča koja stoji iza ovog događaja svakako je zanimljiva s raznih aspekata. Naime, majka jednog od partnera agencije Marka Fidisa radi kao volonter na projektima razvoja prosvete u Republici Srpskoj, koje sponzoriše Svetska banka. Boraveći u Banjaluci, po prirodi posla imala je priliku da vidi istu izložbu. Javila je sinu da je stvar zanimljiva, on je pozvao agenciju Hammer, i izložba je došla u London. Za nekoga ko je opterećen simbolima, ima ih više nego na vladikinoj panagiji: srpski reklamni plakati koji govore o bombardovanju koristeći poznate svetske robne marke na zidovima engleske reklamne agencije koja radi za iste te marke, u zemlji koja je bombardovala Srbiju! Međutim, kako reče Mark Fidis (diplomirani filozof sa Oksforda) na otvaranju: “Niče je jednom prilikom rekao da su ljudi izmislili umetnost kako bi se zaštitili od istine; ova izložba koristi advertajzing kako bi nas približila istini.” Još jedan paradoks po sebi, jer advertajzing i nije baš poznat po tome što ljude približava istini. Ali, to nam je srpska sudbina: gde god da krenemo nosimo svoje paradokse kao četkicu za zube.
Izložba je bila i prilika da se posmatra kako kulturni modeli jedne zemlje deluju na razumevanje komunikacijskih modela druge. Svaki od plakata imao je svog obožavaoca: Pežoov je smatran za oglas napravljen po svim školskim pravilima dobrog advertajzinga, onaj za Laki Strajk bio je najbolji prikaz srpskog mentaliteta, dok je Sonijev "Plejstejšn" ocenjen kao najjači opis civilizacijskog paradoksa sadržanog u NATO bombardovanju i filozofski najznačajniji rad. Ipak, a ovo je vrlo važno da se kaže, niti su autori izložbe želeli da svojim plakatima kreiraju političku izjavu, niti su oni shvaćeni kao takvi. Tako da su svi mogli da se opuste i uživaju u čistoj razmeni reklamnog umeća, u stručnom druženju koje je transcendiralo političke, ideološke i kulturne razlike. Govor Miloša Jovanovića, kreativnog direktora Hammera, ocenjen je kao “potresan”, supruga Marka Fidisa, po rođenju Španjolka, zaplakala je, a najbolje je od svega zvučala poslednja rečenica koja je otkrila ko je stvarno pobedio u ratu Srbije i NATO-a: Miloš, njegova porodica i ljudi poput njih.
Hammer Creative i po povratku u Srbiju nastavlja da ruši paradigme i da postavlja neobične rekorde, nekako po prirodi svog sastava duboko usađene u mitološku potku srpske istorije. Evo, na primer, ovaj: za neki mesec u Novi Sad će doći jedan mlad dizajner iz Nemačke da u agenciji Hammer Creative odradi svoju stručnu praksu. Momak je mogao da bira gde će – u Ameriku, Englesku ili neku zemlju proletersku, što je na kraju i izabrao. Dakle, radiće, sticaće praksu i biti kasnije ambasador jedne ozloglašene zemlje, tačnije dobrih ljudi koji žive u njoj. Ne mogu da izdržim a da ne pomislim kako je to možda prvi put posle ko zna koliko vremena da Sasi (Angli još ne dolaze) opet gastarbajterišu kod nas.
SAS-ovci, međutim, rade u Crnoj Gori.
Lazar Džamić
