Fudbal
Potrošačka groznica bez granica
Gruba računica pokazuje da će se ovog leta samo u šest zemalja koje najviše plaćaju obrnuti između dve i po i tri milijarde maraka. Na čelu liste najvećih "trošadžija" je rimski Lacio sa 230 miliona maraka
Fudbal
je definitivno industrija u kojoj samo mali broj nesposobnih i
"siromašnih po rođenju" ne može da, kako se to na Zapadu kaže,
"pravi pare". Naravno, mislimo na fudbal u najrazvijenijim
zemljama Evrope, u kojima zakon tržišta i kapitala diktira uslove i cene
od kojih svakog leta sve više "boli glava". Ono što je koliko
prošlog leta izgledalo "čista ludost" (recimo transfer Anelke
iz Arsenala u Real Madrid za 66 miliona maraka) ove godine je pretvoreno u
"duplu ludost" (recimo otkup Figa za koga je Real platio
Barseloni više od 120 miliona maraka), a do početka sezone biće još
nekoliko "bombi".
Milan je pošto-poto pokušavao da kupi Rivalda (cena slobode je 180 miliona maraka), igraču se nudi 12 miliona maraka godišnje, duplo više nego što ima sad u Barseloni, ali je katalonski klub odrešio kesu i spreman je da njegova primanja popne na 800 miliona peseta (blizu deset miliona maraka), naravno neto, i tako ga izjednači sa Figom, koji će toliko imati godišnje u Realu. Izračunato je da će Figo zarađivati 1160 maraka na sat, 27.850 na dan ili 835.000 mesečno. Figo jeste najskuplji po parama koje su za njega plaćene, ali više od njega zarađivaće Gabriel Batistuta, koga će Roma plaćati milion maraka mesečno ili 33.350 dnevno, odnosno 4630 na sat!
Osvetoljubivi predsednik Barselone Đoan Gaspar preti da će kolegi Florentinu Perezu vratiti "milo za drago" i sve upućuje da je njegova meta mladi golman Iker Kasiljas, čija je cena 60 miliona maraka... To će samo uvećati konačnu sumu od 700 miliona maraka, koliko je 20 španskih klubova potrošilo za transfere.
Iako su uvodni redovi ovog inventarisanja na evropskom fudbalskom tržištu posvećeni uglavnom Španiji, Italija je još jednom odnela "šnjur". Do početka ove nedelje sedam najvećih italijanskih timova (Juventus, Milan, Inter, Lacio, Roma, Parma i Fjorentina) potrošilo je oko 700 miliona maraka, a procena je da će do 27. oktobra, kada se do zime zatvara italijansko tržište, debelo preći milijardu. Na čelu liste najbogatijih "trošadžija" je prvak Lacio, koji je za Krespa, Klaudija Lopeza, Perućija i Baronija potrošio oko 230 miliona maraka, pet više nego Mančester junajted, Liverpul, Arsenal, Čelsi i Lids junajted zajedno. "Potrošačkom ludilu" doprineli su Roma, kupujući Brazilca Emersona od Bajera iz Leverkuzena za 17,5 miliona dolara, i Parma, koja je od Saragose pazarila Savu Miloševića za 54 miliona maraka. U Engleskoj i Nemačkoj ove sezone nije bilo astronomskih kupovina, Englezi su više prodavali nego što su kupovali, a kao novi evropski "bogataši" pojavljuju se Turci. Istorijski trijumf Galatasaraja u Kupu UEFA-e i plasman turske reprezentacije u četvrtfinale poslednjeg evropskog prvenstva još više su pojačali tursku strast za fudbalom.
Galatasaraj je za 14 miliona dolara kupio Maria Žardela, dve godine najboljeg strelca Evrope u Portu, koji bi trebalo da zameni Interu prodatog Hakana Šukura, Fenerbahče je vratio, na godinu dana, Elvira Baljića iz Real Madrida za četiri miliona dolara (zajedno sa njegovim primanjima) i doveo naše reprezentativce Mirkovića (iz Juventusa) i Lazetića (iz Obilića)...
Gruba računica pokazuje da će se tokom leta samo u Italiji, Španiji, Engleskoj, Nemačkoj, Turskoj i Francuskoj obrnuti između dve i po i tri milijarde maraka, a ako se dodaju "sitnija" tržišta poput holandskog, portugalskog, belgijskog, austrijskog, švajcarskog... suma se lako uvećava za nekoliko stotina miliona maraka.
TELEVIZIJA, GLAVNI IZVOR: Bez obzira na uglavnom pune tribine, nijedan od velikih klubova ne živi od prodaje ulaznica. Štaviše, kada bi od toga zavisili, ne bi bilo "ni za vodu". Cena godišnje pretplatne karte za "sociose" (u Španiji) kreće se, u zavisnosti od mesta, oko 1200 maraka (najjeftinija, a takvih je najviše), i "Barsa" sa svojih skoro 100.000 članova praktično ni za jednu utakmicu kod kuće ne može da proda više od nekoliko hiljada karata. Glavni izvor prihoda klubova su televizije, poslednjih godina privatne, koje prenose sve moguće utakmice po sistemu pay per wiew (plati pa gledaj).
Mnogi klubovi, poput Real Madrida, imaju svoja TV prava "pod hipotekom" za poduži broj godina, jer je njihova prodaja bila jedini način da se preživi i da se koliko-toliko normalno posluje sa dugom koji je između sto (verzija već bivšeg predsednika Lorenca Sansa) i dvesta miliona dolara (koliko tvrdi novi "gazda" Florentino Perez). Sans tvrdi da je dug nasleđen od Ramona Mendoze i da je protekle četiri godine potrošio na "saniranje terena" za ekonomsko ozdravljenje kluba, ali taj posao će ipak obaviti Florentino Perez, dokazano sposobni biznismen koji je za kupovinu Figa osnovao novu firmu koja je položila depozit od 120 miliona dolara u LFP (Profesionalna fudbalska liga) .
EKSPLOATACIJA "IMIDŽA": Novi predsednik Real Madrida neće ući u istoriju samo kao čovek koji je "kupio najskupljeg igrača na svetu" već i kao predsednik koji je okrenuo novu stranicu u istoriji španskog fudbala jer je čitavu operaciju uslovio ustupanjem "prava na imidž igrača"- klubu. Dosad su fudbaleri u Španiji potpisivali dva ugovora, od onog zvaničnog država je ubirala 48 odsto poreza, a od drugog, poznatog pod imenom "ugovor o imidžu", samo 35 odsto (do pre dve godine procenat je bio još niži). Od tog drugog ugovora sav novac je išao igraču. Razlika je suštinska. Na primer, Real Madrid je prošle godine prodao oko 900.000 dresova sa imenom Raul na leđima, ali igrač nije učestvovao ni u jednoj promociji, ni u jednoj reklamnoj kampanji. Imao je odrešene ruke za privatne ugovore svake vrste.
U Realu procenjuju da će samo od eksploatacije "imidža" Luisa Figa zaraditi za njegovu godišnju platu od blizu deset miliona maraka!
Konkretno, firma "Telefonika" već je ponudila 12 miliona maraka za eksploataciju Figovog "imidža".
"Nezamislivo je da klub ne može da koristi popularnost svojih igrača, da klub potpiše nekog igrača, da on napravi reklamni spot za televiziju ili otvori veb stranicu na internetu i da klub od toga nema nijednu pezetu. Dotični fudbaler je popularan ne samo zato što je dobar igrač već još više zato što igra u velikom klubu, i nije normalno da klub od toga nema ništa", bio je jasan novi predsednik Reala. Naravno, klub neće uzimati sav prihod, igraču će pripasti nekih 10 odsto od ukupnog obrta para, ali se procenjuje da i to može biti više nego što su fudbaleri dosad zarađivali na svojim individualnim ugovorima o prodaji "imidža". Mašinerije kakve su Real ili Barsa biće u stanju da udesetostruče zaradu od reklama jer se sada ujedinjuju interesi, odnosno popularnost igrača i amblem kluba pod čijom se firmom sve radi.
Vispreni Florentino samo je povukao nogu, Đoan Gaspar ga je odmah sledio izjavivši da "ubuduće nijedan igrač Barselone neće doći u klub ako ne ustupi i svoja prava na eksploataciju imidža". Prvi su to osetili Overmars i Peti, koje je Barsa u paketu kupila od Arsenala za blizu 60 miliona maraka (mada Overmars nije mogao da ustupi prava na svoj veb sajt jer ima ugovor sa jednom holandskom firmom), i mladi Đerar, čiji je povratak iz Valensije (u koju je otišao džabe, a sada ga matični klub vraća za 35 miliona maraka!) bio zapeo baš oko ove teme. Na kraju je igrač morao da popusti. "Patent" predsednika Reala preselio se i na Apeninsko poluostrvo, Milan je kupio Fernanda Redonda od Reala za 36 miliona maraka, a Adriano Galiani, potpredsednik Milana, ponosno je izjavio da je "Argentinac prvi veliki igrač koji klubu ustupa svoja reklamna prava".
Zanimljivo je da su prve reakcije u Španiji vrlo pozitivne. Prvo, mali je broj igrača (Raul, Gvardiola, Alfonso, Morientes, Kiko, Mendieta...) koji su mogli da prave ozbiljne pare prodajući svoju popularnost. Drugo, agenti fudbalera radili su reklamne ugovore praktično džabe, sav prihod je išao igračima. Mnogi igrači biće zadovoljni i sa 10 odsto, a oni najskuplji i najpopularniji, ako su i izgubili nešto na ovom delu ugovora, vratili su na onom osnovnom.
Bilans ludog fudbalskog leta na kraju XX veka svešće se za koji mesec, ali već sada je izvesno da će dogodine u ovo vreme sadašnje astronomske cifre izgledati kao obična "sića".
Vladimir Stanković
