Fudbal
Potro�a�ka groznica bez granica
Gruba ra�unica pokazuje da �e se ovog leta samo u �est zemalja koje najvi�e pla�aju obrnuti izme�u dve i po i tri milijarde maraka. Na �elu liste najve�ih "tro�ad�ija" je rimski Lacio sa 230 miliona maraka
Fudbal
je definitivno industrija u kojoj samo mali broj nesposobnih i
"siroma�nih po ro�enju" ne mo�e da, kako se to na Zapadu ka�e,
"pravi pare". Naravno, mislimo na fudbal u najrazvijenijim
zemljama Evrope, u kojima zakon tr�i�ta i kapitala diktira uslove i cene
od kojih svakog leta sve vi�e "boli glava". Ono �to je koliko
pro�log leta izgledalo "�ista ludost" (recimo transfer Anelke
iz Arsenala u Real Madrid za 66 miliona maraka) ove godine je pretvoreno u
"duplu ludost" (recimo otkup Figa za koga je Real platio
Barseloni vi�e od 120 miliona maraka), a do po�etka sezone bi�e jo�
nekoliko "bombi".
Milan je po�to-poto poku�avao da kupi Rivalda (cena slobode je 180 miliona maraka), igra�u se nudi 12 miliona maraka godi�nje, duplo vi�e nego �to ima sad u Barseloni, ali je katalonski klub odre�io kesu i spreman je da njegova primanja popne na 800 miliona peseta (blizu deset miliona maraka), naravno neto, i tako ga izjedna�i sa Figom, koji �e toliko imati godi�nje u Realu. Izra�unato je da �e Figo zara�ivati 1160 maraka na sat, 27.850 na dan ili 835.000 mese�no. Figo jeste najskuplji po parama koje su za njega pla�ene, ali vi�e od njega zara�iva�e Gabriel Batistuta, koga �e Roma pla�ati milion maraka mese�no ili 33.350 dnevno, odnosno 4630 na sat!
Osvetoljubivi predsednik Barselone �oan Gaspar preti da �e kolegi Florentinu Perezu vratiti "milo za drago" i sve upu�uje da je njegova meta mladi golman Iker Kasiljas, �ija je cena 60 miliona maraka... To �e samo uve�ati kona�nu sumu od 700 miliona maraka, koliko je 20 �panskih klubova potro�ilo za transfere.
Iako su uvodni redovi ovog inventarisanja na evropskom fudbalskom tr�i�tu posve�eni uglavnom �paniji, Italija je jo� jednom odnela "�njur". Do po�etka ove nedelje sedam najve�ih italijanskih timova (Juventus, Milan, Inter, Lacio, Roma, Parma i Fjorentina) potro�ilo je oko 700 miliona maraka, a procena je da �e do 27. oktobra, kada se do zime zatvara italijansko tr�i�te, debelo pre�i milijardu. Na �elu liste najbogatijih "tro�ad�ija" je prvak Lacio, koji je za Krespa, Klaudija Lopeza, Peru�ija i Baronija potro�io oko 230 miliona maraka, pet vi�e nego Man�ester junajted, Liverpul, Arsenal, �elsi i Lids junajted zajedno. "Potro�a�kom ludilu" doprineli su Roma, kupuju�i Brazilca Emersona od Bajera iz Leverkuzena za 17,5 miliona dolara, i Parma, koja je od Saragose pazarila Savu Milo�evi�a za 54 miliona maraka. U Engleskoj i Nema�koj ove sezone nije bilo astronomskih kupovina, Englezi su vi�e prodavali nego �to su kupovali, a kao novi evropski "bogata�i" pojavljuju se Turci. Istorijski trijumf Galatasaraja u Kupu UEFA-e i plasman turske reprezentacije u �etvrtfinale poslednjeg evropskog prvenstva jo� vi�e su poja�ali tursku strast za fudbalom.
Galatasaraj je za 14 miliona dolara kupio Maria �ardela, dve godine najboljeg strelca Evrope u Portu, koji bi trebalo da zameni Interu prodatog Hakana �ukura, Fenerbah�e je vratio, na godinu dana, Elvira Balji�a iz Real Madrida za �etiri miliona dolara (zajedno sa njegovim primanjima) i doveo na�e reprezentativce Mirkovi�a (iz Juventusa) i Lazeti�a (iz Obili�a)...
Gruba ra�unica pokazuje da �e se tokom leta samo u Italiji, �paniji, Engleskoj, Nema�koj, Turskoj i Francuskoj obrnuti izme�u dve i po i tri milijarde maraka, a ako se dodaju "sitnija" tr�i�ta poput holandskog, portugalskog, belgijskog, austrijskog, �vajcarskog... suma se lako uve�ava za nekoliko stotina miliona maraka.
TELEVIZIJA, GLAVNI IZVOR: Bez obzira na uglavnom pune tribine, nijedan od velikih klubova ne �ivi od prodaje ulaznica. �tavi�e, kada bi od toga zavisili, ne bi bilo "ni za vodu". Cena godi�nje pretplatne karte za "sociose" (u �paniji) kre�e se, u zavisnosti od mesta, oko 1200 maraka (najjeftinija, a takvih je najvi�e), i "Barsa" sa svojih skoro 100.000 �lanova prakti�no ni za jednu utakmicu kod ku�e ne mo�e da proda vi�e od nekoliko hiljada karata. Glavni izvor prihoda klubova su televizije, poslednjih godina privatne, koje prenose sve mogu�e utakmice po sistemu pay per wiew (plati pa gledaj).
Mnogi klubovi, poput Real Madrida, imaju svoja TV prava "pod hipotekom" za podu�i broj godina, jer je njihova prodaja bila jedini na�in da se pre�ivi i da se koliko-toliko normalno posluje sa dugom koji je izme�u sto (verzija ve� biv�eg predsednika Lorenca Sansa) i dvesta miliona dolara (koliko tvrdi novi "gazda" Florentino Perez). Sans tvrdi da je dug nasle�en od Ramona Mendoze i da je protekle �etiri godine potro�io na "saniranje terena" za ekonomsko ozdravljenje kluba, ali taj posao �e ipak obaviti Florentino Perez, dokazano sposobni biznismen koji je za kupovinu Figa osnovao novu firmu koja je polo�ila depozit od 120 miliona dolara u LFP (Profesionalna fudbalska liga) .
EKSPLOATACIJA "IMID�A": Novi predsednik Real Madrida ne�e u�i u istoriju samo kao �ovek koji je "kupio najskupljeg igra�a na svetu" ve� i kao predsednik koji je okrenuo novu stranicu u istoriji �panskog fudbala jer je �itavu operaciju uslovio ustupanjem "prava na imid� igra�a"- klubu. Dosad su fudbaleri u �paniji potpisivali dva ugovora, od onog zvani�nog dr�ava je ubirala 48 odsto poreza, a od drugog, poznatog pod imenom "ugovor o imid�u", samo 35 odsto (do pre dve godine procenat je bio jo� ni�i). Od tog drugog ugovora sav novac je i�ao igra�u. Razlika je su�tinska. Na primer, Real Madrid je pro�le godine prodao oko 900.000 dresova sa imenom Raul na le�ima, ali igra� nije u�estvovao ni u jednoj promociji, ni u jednoj reklamnoj kampanji. Imao je odre�ene ruke za privatne ugovore svake vrste.
U Realu procenjuju da �e samo od eksploatacije "imid�a" Luisa Figa zaraditi za njegovu godi�nju platu od blizu deset miliona maraka!
Konkretno, firma "Telefonika" ve� je ponudila 12 miliona maraka za eksploataciju Figovog "imid�a".
"Nezamislivo je da klub ne mo�e da koristi popularnost svojih igra�a, da klub potpi�e nekog igra�a, da on napravi reklamni spot za televiziju ili otvori veb stranicu na internetu i da klub od toga nema nijednu pezetu. Doti�ni fudbaler je popularan ne samo zato �to je dobar igra� ve� jo� vi�e zato �to igra u velikom klubu, i nije normalno da klub od toga nema ni�ta", bio je jasan novi predsednik Reala. Naravno, klub ne�e uzimati sav prihod, igra�u �e pripasti nekih 10 odsto od ukupnog obrta para, ali se procenjuje da i to mo�e biti vi�e nego �to su fudbaleri dosad zara�ivali na svojim individualnim ugovorima o prodaji "imid�a". Ma�inerije kakve su Real ili Barsa bi�e u stanju da udesetostru�e zaradu od reklama jer se sada ujedinjuju interesi, odnosno popularnost igra�a i amblem kluba pod �ijom se firmom sve radi.
Vispreni Florentino samo je povukao nogu, �oan Gaspar ga je odmah sledio izjaviv�i da "ubudu�e nijedan igra� Barselone ne�e do�i u klub ako ne ustupi i svoja prava na eksploataciju imid�a". Prvi su to osetili Overmars i Peti, koje je Barsa u paketu kupila od Arsenala za blizu 60 miliona maraka (mada Overmars nije mogao da ustupi prava na svoj veb sajt jer ima ugovor sa jednom holandskom firmom), i mladi �erar, �iji je povratak iz Valensije (u koju je oti�ao d�abe, a sada ga mati�ni klub vra�a za 35 miliona maraka!) bio zapeo ba� oko ove teme. Na kraju je igra� morao da popusti. "Patent" predsednika Reala preselio se i na Apeninsko poluostrvo, Milan je kupio Fernanda Redonda od Reala za 36 miliona maraka, a Adriano Galiani, potpredsednik Milana, ponosno je izjavio da je "Argentinac prvi veliki igra� koji klubu ustupa svoja reklamna prava".
Zanimljivo je da su prve reakcije u �paniji vrlo pozitivne. Prvo, mali je broj igra�a (Raul, Gvardiola, Alfonso, Morientes, Kiko, Mendieta...) koji su mogli da prave ozbiljne pare prodaju�i svoju popularnost. Drugo, agenti fudbalera radili su reklamne ugovore prakti�no d�abe, sav prihod je i�ao igra�ima. Mnogi igra�i bi�e zadovoljni i sa 10 odsto, a oni najskuplji i najpopularniji, ako su i izgubili ne�to na ovom delu ugovora, vratili su na onom osnovnom.
Bilans ludog fudbalskog leta na kraju XX veka sve��e se za koji mesec, ali ve� sada je izvesno da �e dogodine u ovo vreme sada�nje astronomske cifre izgledati kao obi�na "si�a".
Vladimir Stankovi�
