Intervju: dr Vojislav Ko�tunica, predsedni�ki
kandidat
Prazan d�ep i dr�ava
"Kad-tad ta civilizovana predaja vlasti mora�e i ovde da se dogodi. Ne desi li se sada, desi�e se veoma brzo. I siguran sam da �u, ma kako se zavr�e ovi izbori i ma kakva bila moja uloga u njima, ipak dati neki doprinos toj promeni"
U
ko�arci, ka�u najinteligentnijoj sportskoj igri, odavno postoji
kategorija MVP (najkorisnijeg) igra�a, onoga koji prema statistikama na
jednoj utakmici najvi�e uradi za svoju ekipu � ra�unaju�i postignute
ko�eve, skokove, dodate lopte ili blokiranje protivnika. Iako se zvani�na
statistika ne vodi, srpska opozicija odavno je zaslu�ila da bude
posmatrana u kategoriji MVP igra�a, odnosno onoga ko je svojim autoko�evima,
asistenacijama re�imu, rasipanjem opozicione energije i blokadama
opozicione igre u pravi �as dosad bio od najve�e koristi Milo�evi�evom
timu. Konkurencija za najkorisnijeg re�imskog opozicionara je ve�
godinama izuzetno o�tra i pitanje je koje bi sve elemente politi�ke igre
u tom takmi�enju ovde trebalo vrednovati: sklonost korupciji, prodavanje
sopstvenih mandata, uskakanje u Milo�evi�eve vlade u trenutku kada je re�im
bio blizu svog politi�kog bankrotstva, kupljenje mrvica sa trpeze vlasti,
uveseljavanje dvora, izneveravanje opozicionih dogovora, izlaske ili
neizlaske na izbore...
Ime dr Vojislava Ko�tunice, predsednika Demokratske stranke Srbije i od pre nekoliko dana predsedni�kog kandidata udru�ene opozicije, te�ko je prona�i u onim statistikama opozicionara korisnih re�imu. Sami socijalisti ka�u da je Ko�tunica �ovek koga je te�ko "prljati" (�to, naravno, ne zna�i da ga odmah ne�e propustiti kroz "toplog zeca" i ubaciti u svoj propagandni �palir), poseduje zavidnu dozu principijelnosti, imovinski je �ist, te�ko da spada u "Srbe lo�eg kvaliteta", pristojan je i ozbiljan �ovek i, �to je mo�da i najva�nije, Slobodana Milo�evi�a �e po prvi put u�ivo videti u TV duelu predsedni�kih kandidata. Naravno, ako se Milo�evi� po prvi put pojavi u takvom TV duelu.
Preliminarna istra�ivanja javnog mnjenja (uklju�uju�i i ona tajna re�imska) pokazala su da je Ko�tunica najozbiljniji kandidat srpske opozicije i da bi uz koncentraciju opozicionih glasova 24. septembra mogao da bude veoma neprijatan protivnik Slobodanu Milo�evi�u na izborima za predsednika SRJ. I pored vi�emese�nih napora, koncentracije opozicionih glasova ipak ne�e biti jer je onaj MVP konkurs izgleda neprekidno otvoren. I pored toga, lider DSS-a re�io je da iza�e Milo�evi�u "na crtu", obja�njavaju�i da je re� o "moranju, a ne o htenju".
Na po�etku razgovora za "Vreme" pitamo Ko�tunicu da li ima dovoljno jak stomak za gadosti i prljav�tine koje ga �ekaju tokom predizborne kampanje. �ak i oni koji su u opoziciji smatrali da je Ko�tunica najbolji kandidat, strahovali su da bi lider DSS-a mogao na kraju da bude suvi�e "svilen" i "ugla�en" za stampedo koji upravo kre�e prema njemu.
"Prljav�tine i niski udarci su svakako ne�to �to �e pratiti ovu kampanju koja je odsudna utoliko jer je to u neku ruku kampanja Milo�evi�evog �ivota. Ali s druge strane, jedan veliki deo repertoara svih mogu�ih nepodop�tina, gadosti i podmetanja je ne�to �to se do sada mnogo puta moglo videti i sve �to dolazi mo�e biti samo varijacija na tu temu. Politi�ki gledano, imam dosta dobar stomak. Politi�ki sam pre�iveo, dodu�e nestrana�ki anga�ovan, i vreme Josipa Broza, i vreme posle njega, i period Milo�evi�eve vlasti, pa mislim da �u imati snage da nad�ivim i jednu od njegovih poslednjih, nadam se, izgubljenih bitaka", ka�e dr Vojislav Ko�tunica.
"VREME":
Da li ste se dugo lomili da prihvatite ovu kandidaturu i da li ste ube�eni
da ste na kraju "prelomili pametno"? Vas ina�e bije glas da se
dugo odlu�ujete?
KO�TUNICA: Odlu�ivao sam dugo. Ne smatram da je to mana u okolnostima kakve su na�e. Ta�no je da mi mnogi pripisuju manjak odlu�nosti, ali recimo da taj manjak odlu�nosti kompenziram vi�kom odgovornosti. Zaista je bilo potrebno ne�to vi�e vremena da se proceni valjano kako iza�i na izbore na kojima ste u samom po�etku ozbiljno hendikepirani. Trudio sam se pri tome da polazim od brojki, od matematike, ne od politike. Kako god da se stvari okrenu, posle gotovo sigurnog neizlaska na izbore vladaju�e koalicije iz Crne Gore, Ve�e republika u saveznom parlamentu je u startu izgubljeno za demokratsku opoziciju. Do sada nismo imali takav slu�aj. Do sada se de�avalo da u startu, zbog Kosova i Metohije, odnosno manipulacija i jeftino�e tamo�njih mandata, Milo�evi� ima zna�ajnu prednost. To se i sada doga�a sa izborima za Ve�e gra�ana, gde �e mu pripasti ve�ina od 30 crnogorskih mandata, a opet �e manipulisati i sa kosovskim mandatima. Ispa��e da �e na izborima u�estvovati i kosovski Albanci, Ta�ijeve pristalice. Ali jo� gore od toga je izborna bitka za Ve�e republika koja se uop�te ne mo�e dobiti. Ne mo�e se sti�i �ak ni do broja mandata koji bi omogu�io da se pojedine odluke blokiraju. �to se predsedni�kih izbora ti�e, izlazak jo� jednog kandidata iz vladaju�e koalicije na ove izbore, kao i izlazak jo� jednog opozicionog kandidata, trebalo bi da dovede do daljeg rasipanja opozicionih glasova, do toga da drugog kruga izbora i ne bude. Pravi smisao tih izbora je zapravo referendum � za i protiv Milo�evi�a. On poku�ava da to sakrije, da ostavi utisak kako je izbore dobio i pre nego �to su odr�ani. Ovo �e zaista biti jedna referendumska situacija � i jedina prava izborna tema je izja�njavanje o desetogodi�njoj vladavini Milo�evi�a.
Mi do sada nikada i nismo imali
izbore pre kojih bi �ovek stavio ruku u d�ep i rekao � moj d�ep je
prazan i zato ne�u glasati za ovu vlast. Narodu se uvek nudilo ne�to
drugo, da ne bi gledao u prazan d�ep...
Ovde zapravo postoje dva problema. Jedan je taj prazan d�ep, a drugi je prazna, nepostoje�a dr�ava. I to je ono �to ve�inu ljudi ti�ti na razli�ite na�ine. �injenica je da SRJ predstavlja jednu nepostoje�u dr�avu, nedefinisanog statusa i unutra, i prema spolja, sa gomilom nere�enih problema, podelama, te�nji ka dezintegracijama... To je kao da �ivite u ku�i koja proki�njava, za koju ne znate da li �e se krov sutra sru�iti. To je problem za ve�inu bira�a i ja ga ne bih potcenio. Nema tu velike pri�e o dr�avi, nacionalnim interesima, srpstvu, prosto je problem u tome da li �emo �iveti u jednoj normalnoj dr�avi kao sav ostali svet, ili nje nema. A nje nema. Mnogi �e, dakle, krenuti na birali�ta misle�i na to. Drugi �e, naravno, krenuti misle�i na svoj prazan d�ep. Obe brige su legitimne i one se ukr�taju, tesno su povezane i ne mogu se re�iti jedna bez druge. Sa praznim d�epom ima jo� jedan problem. Milo�evi� je, naime, uspeo da ve�tinom hipnotizera stvori kod dobrog dela bira�a, i to onih najsiroma�nijih, utisak kako od praznog d�epa mo�e biti jo� prazniji d�ep, iako je to gotovo metafizi�ka kategorija. Kod jednog dela ljudi je zaista posejan taj strah da se i to mo�e izgubiti.
Da li su vam ostali iz opozicije
postavljali neke uslove oko prihvatanja kandidature. Na primer, Ko�tunica
kao kandidat mora da bude manje nacionalan a vi�e ovakav ili onakav?
Nije bilo takvih zahteva i na�i su odnosi bili veoma korektni. Bilo je, naravno, druga�ijih razmi�ljanja oko li�nosti kandidata, i to je potpuno ispravno. Stvari su se na kraju nekako su�avale na moje ime, �ak su se na moje iznena�enje redukovale i voljom dobrog dela javnosti u Srbiji. Nije bilo nikakvih uslova, prihva�en sam takav kakav jesam. Prosto zato �to je javnost procenila da treba da postoji neka srednja mera u odnosu izme�u modernosti i odnosa prema tradiciji, izme�u nastojanja da se odnosi sa svetom danas reguli�u na na�in na koji se moraju regulisati, ali da se to ne u�ini po cenu ga�enja nacionalnog dostojanstva i ugro�avanja nacionalnih interesa. Tu je neka mera na�ena. Tako�e, u siroma�noj zemlji u kojoj se �ivi veoma te�ko, izuzetno je va�no da ni na koji na�in li�nim primerom ne poka�ete kako ne delite sudbinu ve�ine naroda. Moja biografija je takva i verovatno je i to uticalo na kona�an izbor.
Jeste li vi postavljali nekakve
uslove?
Smatrao sam da je po�teno da napravimo neku vrstu pre�utnog ugovora, to je �ak stavljeno i na papir, izme�u mene i predstavnika drugih opozicionih stranaka. �eleo sam prosto da podvu�em neke stvari. Da ka�em da jednu nacionalnu orijentaciju koja je karakteristi�na za mene i DSS ne mogu menjati. Tra�io sam i da se uvedu �isti ra�uni sa SPO-om kako se ne bi stvarala dodatna konfuzija � ili �e se sa SPO i�i na sve izbore, ili ne�e ni na jedne. Pre mene su takav zahtev izneli i mnogi drugi iz opozicije. Tvrdio sam i da bi otvorena podr�ka stranaka vladaju�e koalicije u Crnoj Gori demokratskoj opoziciji u Srbiji, ukoliko te stranke ne iza�u na izbore, vi�e �tetila nego koristila. Mi bismo tako dobili podr�ku za izbore od stranaka koje na izbore ne�e iza�i �to je i sa logi�kog stanovi�ta problemati�no. Smatrao sam i da se moramo ograditi i od pau�alne, kontraproduktivne podr�ke koja dolazi od sada�nje, odlaze�e ameri�ke administracije od koje nikakave hasne za opoziciju i demokratske snage u Srbiji do sada nije bilo. A mo�e biti velike �tete u toku izborne kampanje. Zna se na koji na�in su oni mogli i mogu da pomognu narodu u Srbiji. Toga su izgleda daleko svesnije pojedine evropske dr�ave, koje preko nekih malih ali va�nih projekata, kao �to je bila energija za demokratiju, ostvaruju neki oblik saradnje i pomo�i i vode ka tihom i postepenom ukidanju sankcija.
Kako tuma�ite to �to su SPO i
SRS za najvi�e mesto u dr�avi kandidovali ljude koji nisu njihovi najja�i
kandidati? Logi�no je da onaj ko �eli da pobedi Milo�evi�a ponudi
najja�e karte koje ima?
Sigurno da te kandidature nisu ne�to �to je usmereno protiv Milo�evi�a. Da jeste, poteglo bi se za ja�im kartama. Takav izbor je napravljen izme�u ostalog i da bi se voda zamutila, da bi se spre�ila ona vrsta referendumskog izja�njavanja za i protiv Milo�evi�a, do koje �e do�i u drugom krugu. Ovako oni to poku�avaju da izbegnu.
Mo�e li se pobediti na
predsedni�kim izborima bez Crne Gore? Da li ste razgovarali o mehanizmima
kontrole, da sutra ne ispadne kako je, umesto 100.000 ljudi, u Crnoj Gori
glasalo �ak 300.000, i to svi za Milo�evi�a?
Svakako da je pitanje izbora u Crnoj Gori bez izlaska vladaju�e grupacije za nas veliki problem. Mora�emo da prona�emo neki na�in kako da kontroli�emo te izbore. Za sada ima nekoliko ideja. Ali treba biti realan i priznati da smo u startu hendikepirani. Veliku politi�ku �tetu po meni �e pretrpeti i stranke vladaju�e koalicije u Crnoj Gori jer �e neizlazak na izbore demonstrirati njihovu nespremnost da se zalo�e za zajedni�ku dr�avu. Ako jeste za tu dr�avu, onda je, kako ka�u Rimljani, zdravlje otad�bine najvi�e dobro, i onda nema nikakvog razloga da na te izbore ne iza�ete. Ako je najve�e dobro opstanak na vlasti i o�uvanje te vlasti, onda nema razloga da se na izbore iza�e. Ako je tako, onda se name�e ozbiljno pitanje u �emu je razlika izme�u DPS-a i Milo�evi�evih socijalista. A s druge strane, DPS �e se na�i u ozbiljnom procepu da objasni bira�ima, pogotovo onima koje bi sutra mogli preoteti od Momira Bulatovi�a, u �emu je razlika izme�u njih i jedne gotovo secesionisti�ke stranke kakva je Socijaldemokratija, njihov koalicioni partner. O tome razmi�ljam i dobronamerno i pragmati�no i analiti�ki. �ini mi se da DPS, odla�u�i da se suo�i sa problemom kakav jeste i rizikuju�i mo�da da izgubi vlast u ovom trenutku, tako �to bi njihova vlada mogla biti sru�ena od strane SDP-a, ne shvata da u perspektivi gubi neuporedivo vi�e.
Deo srpske opozicije pomalo
ljutito konstatuje da Milo�evi� 1997. ne bi bio izabran kao predsednik
SRJ bez podr�ke DPS-a, a da sada sa te strane ne sti�e pomo� da on ode.
Sklon sam da mnoge stvari koje pripadaju pro�losti odnosa izme�u Srbije i Crne Gore na neki na�in potisnem u drugi plan. Nisam sklon da to pominjem, ali to jeste objektivna �injenica, kao �to je objektivna �injenica i da je ovakva dr�ava svojevremeno ure�ena voljom i nagodbom dve vladaju�e stranke, SPS-a i DPS-a.
Li�no ste bili za to da predsedni�ki kandidat bude iz Crne Gore. Pominjali ste i Svetozara Marovi�a.
Postavljeno mi je takvo pitanje. Ako je do mog mi�ljenja, mislim da je Svetozar Marovi� jedan od ljudi koji je u stanju da miri podeljenu Crnu Goru. A onaj ko je u stanju da to u�ini, apsolutno je prihvatljiv i u Srbiji. Na�elno sam smatrao da jedna savezna dr�ava sastavljena od dve federalne jednice, jedne velike i druge male, sa svim hipotekama pro�losti, partijskim i dinasti�kim podelama, i svim onim �to je komunizam posejao posle 1945. godine, mora na neki na�in da se u jednom trenutku suo�i sa situacijom kada stvari treba vratiti na po�etak, kada je re� o institucionalnim promenama. Ali u tom pogledu je veoma va�no u�initi i neke politi�ke gestove i �inove dobre volje, koje mogu stvari popraviti. Imao sam na umu da su tri dosada�nja predsednika savezne dr�ave bila iz Srbije, i da bi gest dobre volje iz Srbije (kamo sre�e da je tako bilo) i srpske opozicije bilo da kandiduje nekoga iz Crne Gore za takvu funkciju. Naravno, u datim okolnostima je to nemogu�e, ali takve stvari treba re�i �ak i kada nisu ostvarive.
Ako postanete predsednik SRJ, da li �ete i dalje insistirati na ideji da je referendum o ure�enju budu�ih odnosa neophodan i Srbiji i Crnoj Gori?
Ne bih be�ao od toga, demokratski je to proveriti. Toliko se toga u istoriji desilo u odnosima izme�u Srbije i Crne Gore, �to je te odnose kvarilo i mutilo, i zato ne bih be�ao od toga da se narodima da prilika da se izjasne o svojoj spremnosti da �ive zajedno ili odvojeno. Stvari su stajale dosta dobro dok je svako imao svoju ku�u, dok su Srbija i Crna Gora bile dr�avno odvojene. Od trenutka kada je nastala ta zajednica, krenula su razli�ita sporenja, razli�ite ideje, podsticane ponekad i strana�kim li�nostima i strukturama koje su se pojavljivale u me�uvremenu, i to traje do dana dana�njeg. Bilo je, naravno, i perioda idile. Za�to sve to ne bi bilo provereno i referendumom ispitano. Za�to, ako se narod u obe federalne jedinice izjasni za zajedni�ku dr�avu, ona ne bi bila ure�ena na druga�iji na�in � i od one brionske, i od one �ablja�ke. Vreme je da tu imamo �iste odnose. Vrlo je zanimljivo da su tu ideju napali oni koji su najve�i pobornici nezavisne i samostalne Crne Gore, i to kao velikosrpski projekat. To je velikodemokratski projekat koji stoji iznad svakog nacionalnog i nacionalisti�kog projekta, kakav recimo zastupaju stranke poput SDP-a. Nevolja sa crnogorskim secesionistima je da su oni za referendum samo u jednom delu te dr�ave �ime na samom po�etku prejudiciraju stvari i ishod referenduma. Naravno, krenu li stvari u politi�kom pogledu u tom pravcu, i odlu�i li Crna Gora da sledi projekte SDP-a i Liberalnog saveza za samostalnost, poslednja stvar koju bi Srbija smela da u�ini jeste da poku�a da spre�i tako ne�to.
�ta
�ete bira�ima re�i o Kosovu? Mnogi smatraju da u toj pri�i odavno vi�e
nema �ta da se ka�e.
Bira�i se moraju podsetiti da je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Kosovo i dalje formalno u sastavu SRJ i da je ono �to se mo�e uraditi, ne bi li spasilo �to se spasiti mo�e, da se zala�emo za po�tovanje te rezolucije. Ta rezolucija tako�e predvi�a da se na Kosovo vrate ne samo proterani Albanci, koji su se tamo ve� vratili, i da stvar bude pomalo i bizarna, u ve�em broju nego �to su oti�li. S druge strane, Srbi i nealbanci se nisu tamo vratili, iako Rezolucija to predvi�a. Pri�a o tome da prvo treba stvoriti uslove za bezbedan povratak je najobi�nija magla i opsena koja treba da onemogu�i njihov povratak. Nesumnjivo je da �e se snage KFOR-a i UNMIK-a jo� dugo zadr�ati na Kosovu i da �e takav status ostati, uprkos la�nim obe�anjima re�imskih medija i njihovih zvani�nika. Na�a vojska se ne�e skoro vratiti na Kosovo. Dakle, Kosovo za sada formalno ostaje u sastavu ove dr�ave, a tamo ostaje i jedan deo na�eg stanovni�tva koji se mo�e uve�avati ukoliko se insistira na po�tovanju Rezolucije 1244. Ostaje deo �ivlja koji je dovoljno va�an da predstavlja kop�u izme�u Kosova i ostatka Srbije.
Ovde se sve �e��e �uje ocena kako su i srpska opozicija i me�unarodna zajednica zapravo stubovi Milo�evi�evog re�ima?
U politici, na kraju krajeva, uvek manje va�ne bivaju re�i, a vi�e �inovi i posledice. Posledice zapadne politike, pre svega SAD, objektivno su takve da su do sada vi�e i�le na ruku Slobodanu Milo�evi�u nego njegovim protivnicima. I�li su mu naruku ne samo kada su ga podr�avali ve� i kada su ga napadali. Na neki na�in Milo�evi� je ameri�ka kreacija. Te�ko je zamisliti manju zemlju a ve�u opsesiju jednom li�no��u, i upornost u tvrdnji da ta li�nost mora da ode sa vlasti. Nije li na taj na�in ameri�ka spoljna politika, posmatranjem �itave jedne zemlje kroz samog Milo�evi�a, njega samo oja�avala. Sli�no se mo�e re�i i za poziciju sada�njih vladaju�ih stranaka u Crnoj Gori. Oni objektivno bojkotom poma�u Milo�evi�u jer mu omogu�avaju kontrolu nad velikim brojem mandata. Neko �e re�i da to nije direktno, ali indirektno jeste. Ponavljam, va�ne su posledice. Svakako da to isto �esto �ini i srpska opozicija. Ali tu su stvari u nekim slu�ajevima mnogo jednostavnije. Neki delovi opozicije su direktno pomagali Milo�evi�a, ali ima i drugih stvari. Ima i nekih labavih, nejasnih i nevidljivih linija izme�u onoga �to je Milo�evi�eva vlast i onoga �to predstavljaju neke opozicione stranke u Srbiji. I to je posebno usporilo demokratske promene u Srbiji.
Kako vrednujete va�nost izbora? Neki tvrde da su parlamentarni izbori najva�niji, drugi opet ka�u da su to predsedni�ki izbori, jer bi eventualni poraz Milo�evi�a potresao �itav sistem vlasti?
U demokratskom, politi�kom smislu, najva�niji su svakako parlamentarni izbori. I sam predsednik SRJ u velikoj meri zavisi od podr�ke parlamentarne ve�ine. Zapravo, najva�nija je ona podr�ka koja dolazi od parlamentarne ve�ine u Srbiji i utoliko su parlamentarni izbori u Srbiji najva�niji. Ali na njih moramo da pri�ekamo. Milo�evi�, ma koliko bio autoritarni vlastodr�ac, za sada svoju snagu crpe iz ve�ine koju ima u Skup�tini Srbije � ve�ine napabir�ene, pokradene i iznu�ene na razne na�ine. Bez te ve�ine i policija i mediji bili bi ne�to sasvim drugo. Po�to je savezna dr�ava mnogo manje dr�ava nego dve federalne jedinice, tu je va�nost parlamentarne ve�ine ne�to manja, ali ne zanemarljiva. Setite se slu�aja iz 1993. kada je tada�nji predsednik Dobrica �osi� smenjen sa mesta na kome se nalazio. U nekom simboli�nom smislu, svi izbori na kojima se pojavljuje sam Milo�evi� imaju posebnu va�nost i posebnu privla�nost za bira�ko telo.
Ako pobedite, ho�ete li insistirati da se ubrzo raspi�u novi izbori, kako bi zemlja u�la u neophodnu ustavnu rekonstrukciju?
Da, ube�en sam da je to preko potrebno. Naravno, znate da su ovla��enja predsednika savezne dr�ave veoma mala, osim ako mu ime nije Slobodan a prezime Milo�evi�. Ali veoma je va�no da se brzo posle nekakve promene inicira pitanje novih izbora na kojima bi se otvorilo i pitanje novog Ustava SRJ i omogu�ilo da se redefini�u odnosi izme�u Srbije i Crne Gore, da se postave na zdrave i normalne osnove. Bilo bi nedopustivo da neke demokratske snage postignu uspeh na izborima, a zatim nastave da lagodno �ive pod ustavima i zakonima koji su doneli njihovi prethodnici, na nedemokratski na�in.
Li�no, lako mogu da vas
zamislim kao predsednika SRJ. Ono �to, me�utim, ide neuporedivo te�e
jeste zamisliti situaciju u kojoj vi pobe�ujete, a sada�nji predsednik
vam pru�a ruku i ka�e � �estitam, puno sre�e. Kao opozicionar, vi
ste po definiciji "izdajnik". A izdajnicima se vlast ne predaje
u ruke...
Kad-tad ta civilizovana predaja vlasti mora�e i ovde da se dogodi. Ne desi li se sada, desi�e se veoma brzo. I siguran sam da �u, ma kako se zavr�e ovi izbori i ma kakva bila moja uloga u njima, ipak dati neki doprinos toj promeni. Da �e ljudi na vlasti po�eti da se smenjuju na civilizovan na�in, do�ivljavaju�i gubitak vlasti kao sasvim normalnu stvar. A ne kao smak sveta i gubitak �ivota.
Nenad Lj. Stefanovi�
Antire�imska pe�a�ka kampanja
Na �emu
�ete graditi va�u kampanju?
Na neki na�in �itava kampanja bi trebalo da proiza�e iz onoga �to smo i DSS i ja do sada radili. Ta politika je, verujem, i nametnula ovu kandidaturu. S jedne strane, to je veoma �vrst demokratski stav, antire�imski i antisistemski istovremeno. On podrazumeva nesklonost da se prave ma kakve nagodbe s ovim re�imom, ali i zalaganje za temeljene sistemske promene. Zala�em se i za ono �ega nema u na�em javnom �ivotu, a to je normalan dijalog, tolerancija, isklju�ivanje revan�izma, verbalnog nasilja i govora mr�nje. Ova zemlja je tragi�no podeljena, tako da nikada nije bilo vi�e isklju�ivosti, la�i, podmetanja, netrpeljivosti, bilo da je re� o odnosu vlasti i opozicije, o odnosima izme�u delova opozicije, raspolu�enoj Crnoj Gori, ili sukobima izme�u Srbije i Crne Gori. Bez te spremnosti na dijalog nema demokratije. Uz sve to ide, naravno, i potreba da se re�i pitanje dr�avnog statusa. Da se vidi �ta su danas Srbija i Crna Gora, jesu li ili nisu jedna dr�ava, kako se ti odnosi izme�u njih mogu preurediti i mogu li se uop�te preurediti, �ta su granice dana�nje dr�ave, kakvi su njeni odnosi sa svetom, mo�e li ta dr�ava prestati da bude parija u dana�njem svetu, ali da pri tom ne dospe u jedan ropski polo�aj. I, naravno, pre svega toga postavlja se pitanje pukog pre�ivljavanja velikog dela ljudi koji �ive u nepodno�ljivim ekonomskim uslovima.
Kako �e
tehni�ki izgledati va�a kampanja.
Sve to je u ovom trenutku jo� u fazi uobli�avanja, ali je ve� sada jasno da deo te kampanje mora predstavljati ono �to se naziva "pe�a�ka kampanja" � neposredni susreti, razgovori i dogovori sa obi�nim svetom. O�ito je da �emo imati velikih nevolja sa elektronskim medijima u velikim gardovima, pogotovo u Beogradu. Ali �ak i da je situacija druga�ija, posle deset godina treba pokazati da postoje ljudi koji mogu da saslu�aju obi�an svet, nevoljnike, da postoje ljudi koji smeju da do�u me�u njih. Najve�i deo vladaju�e elite u Srbiji me�u taj svet ne sme da ode. �to vi�e stoje na hirerahijskoj lestvici vlasti, to manje smeju da se pojave me�u ljudima. Da ne govorimo o tome �to ljudi na samom vrhu dr�ave u pojedine delove te dr�ave uop�te ne mogu da odu.
Prozapadna, a ne antizapadna kritika
U prvim vestima o va�oj predsedni�koj kandidaturi, strane agencije su vas uglavnom opisale kao "umerenog nacionalistu, sklonog demokratskim promenama", i kao "�estokog kriti�ara ameri�ke administracije". �ta biste vi dodali ili oduzeli ovom agencijskom portretu Vojislava Ko�tunice?
Ima tu jo� nekoliko stvari. Pre svega jedan vrlo radikalan stav u borbi protiv korupcije, ma od koga ona poticala. To je, tako�e, ne�to �to je odlikovalo moju politi�ku borbu do sada. �to se ti�e ove �estoke kritike sada�nje ameri�ke administracije, ona ni najmanje ne podrazumeva antizapadni stav. Naprotiv. Ta kritika je na neki na�in uravnote�ena sa jednim druga�ijim odnosom prema Evropi: to je ujedno kritika koja je prozapadna a ne antizapadna. Utoliko �to se zala�e za vra�anje Zapada izvornim demokratskim i liberalnim vrednostima.
