Izbori 2000
Trostruki obračun
Vojislav Koštunica kao kandidat demokratske opozicije delimično je ugrožen kandidaturom Vojislava Mihailovića, ali ima šanse za drugi krug. Radikal Toma Nikolić sprečava prelivanje radikalskih glasova na opozicionu stranu, ali možda sprečava Miloševića da radikalskim glasovima pobedi već u prvom krugu
Predsednik
Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica prihvatio je u ponedeljak
7. avgusta 2000. da bude predsednički kandidat demokratske opozicije
Srbije. Nešto pre toga on svoju odluku objašnjava više kao moranje nego
kao htenje. Stranke demokratske opozicije su još u petak (4. avgusta)
odredile Koštunicu za svog predsedničkog kandidata, ali je on zahtevao
da se njegovo ime ne pominje u javnosti kako to ne bi izgledalo kao
prejudiciranje odluke Glavnog odbora Srpskog pokreta obnove koji je odlučivao
o izborima u nedelju 6. avgusta. Predsednik SPO-a Vuk Drašković je, međutim,
poručivao da ako opozicija treba da ima jednog kandidata, onda on mora da
bude iz najveće stranke.
ULAZAK: Predsedništvo SPO-a je u petak na sastanku s Draškovićem u Budvi odlučilo da ta stranka ipak izađe na izbore i da njen kandidat za predsednika Jugoslavije bude Vojislav Mihailović, gradonačelnik Beograda, potpredsednik Skupštine Srbije iz 1994. i član Predsedništva SPO-a. Drašković je tvrdio da bi Mihailović kao kandidat najveće opozicione stranke u startu mogao da ima 900.000 sigurnih glasova, a o riziku da zbog podele glasova nijedan opozicioni kandidat ne dospe u drugi krug dodao je da treba da misle oni koji kandiduju čoveka sa strankom od 200.000 glasova, samo da bi nudili onome čija partija ima više od 800.000.
Glavni odbor SPO-a je potom na zatvorenoj sednici 6. avgusta kandidovao Mihailovića, i zatražio od ostalih opozicionih stranaka da podrže njegovu kandidaturu, te da ostalim opozicionim strankama predloži zajednički izlazak na lokalne izbore u Srbiji i pokrajinske u Vojvodini. Saopšteno je takođe da će na saveznim parlamentarnim izborima SPO učestvovati samo ako to učine i vladajuće partije u Crnoj Gori. U tom vrzinom kolu je SPO tražio objašnjenje zašto sad na predsedničke može, a na parlamentarne ne može.
Glavni odbor SPO-a je ponovio ocenu da u zemlji u kojoj vlast ubija čelnike SPO-a i pokušava da likvidira lidera vodeće stranke opozicije "nema ni slobode života, a kamoli uslova za demokratske izbore"; da je SPO "učinio sve" da ostale opozicione stranke u Srbiji odustanu od svoje odluke da izađu "na bilo koje izbore i pod bilo kakvim uslovima", ali pošto to nije uspelo, "SPO je doveden u iznudicu da učestvuje na nedemokratskim izborima".
Izvesno je da je rukovodstvo SPO-a bilo pod pritiskom ne samo konkurenata iz opozicije već i vlastitog članstva da na izbore izađe. Najveća opoziciona stranka morala je da izađe na izbore pošto bi je izborna apstinencija isuviše koštala, a morala je da nađe neko objašnjenje za svoj zaokret.
Tako je došlo do "dobitka na mostu". Najveća partija nije u bojkotu, ma šta to značilo.
ZLA
ĆUPRIJA: Iza koga je sledio "gubitak na ćupriji" – nema
jedinstvenog kandidata opozicije što bi motivisalo birače. "Naš
cilj je da od predsedničkih izbora napravimo referendum, samo sa dve
alternative. Ako se pojavi još nekoliko drugih kandidata, onda pomažemo
Miloševiću", ponavljao je Zoran Đinđić, koordinator Saveza za
promene (SZP). On je izrazio uverenje da će građani prozreti takav
postupak i "kazniti ga svojom izbornom voljom".
Tokom proteklog vikenda bilo je još pokušaja da se u poslednjem trenutku izboksuje lansiranje zajedničkog kandidata. Lideri Demokratske stranke, Socijaldemokratije i Socijaldemokratske unije, Zoran Đinđić, Vuk Obradović i Žarko Korać su 6. avgusta 2000. u pismu Draškoviću predložili da zajednički predsednički kandidat bude onaj koga na tajnom glasanju izaberu potpisnici opozicionog sporazuma od 10. januara ove godine. "Ukoliko vam ovo rešenje ne odgovara, predlažemo vam da najautoritativnija institucija za ispitivanje javnog mnjenja u nas, Institut društvenih nauka, organizuje u najkraćem roku, sedam do deset dana, odgovarajuće ispitivanje javnog mnjenja, gde bi zajednički kandidat bio onaj koji dobije veću podršku javnog mnjenja." Pozivajući se na izborne rokove, trojica lidera pozivaju Draškovića da im odgovor dostavi za manje od 24 sata do 7. avgusta u 12 časova.
U telefonskom razgovoru Drašković je agenciji Beta rekao da ne želi da odgovori na pismo koje su mu uputili Đinđić, Obradović i Korać: "Nadam se da će prestati sa ultimatumima i jednostranim određivanjima vrednosti SPO-a na zajedničkim listama opozicije na lokalnom nivou i preći na ozbiljne političke razgovore, sa ozbiljnom političkom strankom kakva je SPO – ako zaista žele da o nečemu razgovaraju i da se dogovaramo, u šta sumnjam, jer mislim da samo prave politički i medijski cirkus da upropaste i ove izbore, kao što su to radili i svih prethodnih deset godina."
Zoran Đinđić je izjavio da bi sada, kada je ime kandidata SPO-a objavljeno, razgovor samo značio slabljenje kandidata demokratske opozicije: "Ostajemo pri svom stavu da samo dogovor udružene opozicije daje jakog kandidata i ostajemo pri tome da će naš kandidat pobediti Slobodana Miloševića." On je precizirao da ne postoji mogućnost da ostale opozicione stranke podrže Mihailovića.
Upitan da li se odluka SPO-a o predsedničkom kandidatu može odraziti i na izlazak opozicionih stranaka na lokalnim izborima, Đinđić je rekao da je SPO-u ponuđeno da na listama dobije 30 odsto mesta i da će, ako to odbije, rezultat biti kao sa predsedničkim kandidatom. Ponuda je važila do ponedeljka.
"Ukoliko žele, oni su dobrodošli, ako ne žele, neka na sebe preuzmu odgovornost za razbijanje opozicije i pomaganje Miloševiću", kazao je Đinđić. SPO je ostalim opozicionim strankama uputio zahtev da za zajedničke liste za lokalne izbore "poštuju snagu" SPO-a i rezultate te stranke na izborima 1997. godine, ali je najavio i neku vrstu separatnih pregovora. "Svuda gde drugi ne budu tako hteli, SPO će na izbore izaći sa svojim samostalnim listama ili u koaliciji s onim strankama koje budu poštovale izborne rezultate naše stranke", saopštio je Glavni odbor SPO-a. U nekim špekulacijama pominje se da SPO svoju snagu ceni na 65 odsto mandata. Đinđić odbija da merilo bude 1997, kada je grupa stranaka bila u bojkotu: "Ako bismo krenuli sa licitiranjem koji se izborni rezultati (1993. ili 1997. godine) računaju, ne bismo otišli daleko."
Izgledalo
je da je stvar zategnuta do kidanja: "Nismo raspoloženi za ucene, već
za saradnju. Posle dva meseca razgovora, u kojima SPO nije želeo da učestvuje,
apsurdno bi bilo sada vratiti se na nulu." Predsednik
Socijaldemokratije (SD) Vuk Obradović je izjavio: "Mislim da smo mi
ozbiljni ljudi i da nema razloga da menjamo sopstveni stav i odluku."
Predsednik Nove demokratije Dušan Mihajlović, koji je još u petak izražavao
nadu da će SPO biti konstruktivniji, saopštio je u ponedeljak da
demokratska opozicija neće stupiti u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove
ukoliko on ne izađe na sve izbore.
Vojislav Koštunica je pristajući na kandidaturu ponovio da će se zalagati da se razjasne odnosi sa SPO-om: "Ako se sa SPO-om ne može zajedno na svim izborima, onda će se morati bez njega." Koštunica smatra da konfuzan nastup opozicije garantuje sporove i gubitke, i zato je neophodno da opozicija nastupi jedinstveno i jednoobrazno. Izgleda da se taj Koštuničin zahtev u demokratskoj opoziciji poštuje. Najavljeno je da će ekspertski tim najvećih opozicionih partija u Srbiji, osim SPO-a, tokom nedelje nastaviti razgovor o rasporedu kandidata za Veće građana po izbornim jedinicama.
ERUPCIJA: Na optužbe da SPO zapravo radi u korist Slobodana Miloševića, Drašković je u izjavi za Radio B2-92 reagovao erupcijom: "Onaj ko traži da bude pošteno, on je kriv, a onaj koji bi da krade glasove SPO-a i time sprečava sastavljanje jedinstvenih lista, on je opozicija... Naprotiv, obrnuto je – takvim postupkom oni rade za Miloševića... Sram ih bilo – šetaju po Srbiji, ništa im ne fali, niko ih ne ugrožava, napadaju SPO, mene – kome je Srbija oteta, ne mogu da dođem do Srbije, sanjam Srbiju ovde sa ožiljcima od Miloševićevih metaka, u Budvi, a oni me optužuju za saradnju sa Miloševićem... Dabogda oni sarađivali na ovaj način s Miloševićem, evo, to kažem onima koji to govore..."
Stvar nije tako jednostavna kako izgleda u toj svađi. Izgleda da u toj ljutnji još ima malo prostora za trgovinu. Agencija Rojters uočava, na primer, da su ovoga puta neki zvaničnici SPO-a zabrinuti zbog toga što bi predstavljanje sopstvenog kandidata moglo da umanji njihove šanse da ponovo budu izabrani na lokalnim izborima. Gubitak lokalnih izbora (gotovo siguran ako opozicija ne izađe s jednom listom) verovatno će teže pasti SPO-u nego strankama koje nemaju lokalnu vlast. Upitan šta će se desiti ukoliko ostale opozicione stranke ne podrže njegovu kandidaturu, Vojislav Mihailović je odgovorio da će u tom slučaju SPO izaći samostalno na izbore, da će više kandidata umanjiti šanse opozicije, ali istovremeno i šanse aktuelnog jugoslovenskog predsednika da pobedi u prvom krugu 24. septembra. Ponovivši da će SPO predložiti da opozicija jedinstveno izađe na lokalne izbore, Mihailović je primetio: "Biće muka ako se ne dogovorimo."
Predsednica pokrajinskog odbora Demokratske stranke Gordana Čomić, kako prenosi agencija Fonet, rekla je u ponedeljak da je udružena opozicija Srbije spremna da sa Srpskim pokretom obnove izađe zajedno na lokalne i vojvođanske pokrajinske izbore.
ODMERAVANJE: Na lokalnim izborima radi takozvani nokaut, jednokružni većinski sistem koji daje prednost pre svega najjačoj Socijalističkoj partiji Srbije. U slučaju da opozicija nastupi razdvojeno, SPS može hladno da se malo izmakne iz neprijatnog radikalskog zagrljaja. Portparol Gradskog odbora SPS-a Novog Sada Dušan Bajatović izjavio je ovih dana da će ova partija na lokalnim izborima u Novom Sadu "zasad sigurno" izaći u koaliciji sa Jugoslovenskom levicom. To je sad već i pukotina u drugom bloku.
U trenutku kada je postalo verovatnije da će opozicija nastupiti u dve kolone, objavljeno je da će predsednički kandidat Srpske radikalne stranke biti zamenik predsednika stranke Tomislav Nikolić. Odluka o Nikolićevoj kandidaturi doneta je jednoglasno na sednici radikalske Centralne otadžbinske uprave. Radikalima nije u interesu da Slobodan Milošević prođe u prvom krugu, oni i ovom kandidaturom poručuju da je došlo vreme za novo deljenje karata, traže veće učešće u vlasti i povećavaju cenu. A da bi izmerili svoju težinu, Šešelj ističe kandidaturu "čoveka broj dva", kako bi održao svoje glasačko telo na okupu i kako bi na osnovu izbornog rezultata bolje trgovao.
Da li je činjenica da će se u predsedničkoj trci, umesto dva, pojaviti četiri predsednička kandidata, pomoći Slobodanu Miloševiću da prođe već u prvom krugu ili i on u svemu ovome ima "dobitke na mostu, a gubitke na ćupriji".
Srbobran Branković, direktor beogradskog centra za istraživanja javnog mnjenja "Medijum", procenjuje da može biti povećan broj birača koji će na izborima apstinirati, jer će im se pobeda činiti nemogućom pošto bi se opozicioni glasovi rasipali na "tri kandidata". On, naime, tvrdi da i birači Srpske radikalne stranke pokrivaju deo opozicionog spektra, pošto 40 odsto pristalica te stranke u anketama kaže da bi glasalo protiv Miloševića u slučaju drugog kruga, ili da se bira između samo jednog kandidata opozicije i Miloševića. Branković ocenjuje da je nakon odluke SPO-a ta mogućnost otpala.
Verovatno i kandidatura Tome Nikolića sa svoje strane osujećuje da se radikalski glasovi preliju na opozicionu stranu. Srđan Bogosavljević, direktor agencije Stratedžik marketing iz Beograda, procenjuje da je Nikolić bez šansi, ali da je dobar izbor sa stanovišta vlasti. On ipak manje ugrožava Miloševića nego što oštećuje kandidata koji ima jak nacionalni predznak. A upravo je takav kandidat SPO-a, a mogao bi takav biti i kandidat demokratske opozicije.
S druge strane, moglo bi se zaključiti da bi Slobodanu Miloševiću radikalski glasovi bili dragoceni već u prvom krugu...
Opoziciono razočaranje i izborna apstinencija može pomoći Miloševiću da pobedi već u prvom krugu, smatra Branković. Ako birači ipak ne odgovore apstinencijom, nego uprkos svemu izađu na izbore, opozicija može računati na drugi krug. Bogosavljević procenjuje da će od preko šest milona potencijalnih glasača, na izbore izaći manje od pet miliona. Kako će se oni ponašati?
ŠANSE: Jovo Bakić, istoričar, asistent na Filozofskom fakultetu, primećuje da u novijoj istoriji Srbije nije bilo tako neuspešne garniture na vlasti. Njegov kolega asistent na grupi za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Cvejić procenjuje (Pres klub Medija centra, ponedeljak 7. avgusta) da je kritičnost birača toliko velika da i samostalni izlazak SPO-a na izbore ipak ne bi trebalo da osujeti izbornu pobedu opozicije i da će priča o 900.000 ili milion birača SPO-a na ovim izborima pasti u vodu.
Bogosavljević smatra da na osnovu nove podele karata Vojislav Koštunica nije više tako neprikosnoven favorit, kako je to do sada izgledalo u anketama, ali bi i sada mogao da uđe u drugi krug. Uslov za to je da ostatak opozicije bezrezervno i odmah stane iza njega i da nema polemike sa SPO-om. Glasaju birači a ne rukovodstva, i oni treba da ostanu ubeđeni da je Koštunica dobar izbor, a sudeći prema rezultatima istraživanja, i simpatizeri SPO-a to misle.
Zoran Lutovac, saradnik Centra za politikološke studije i javno mnjenje Instituta društvenih nauka, kaže (Pres klub, 7. avgusta) da se u ovom trenutku u Srbiji za Vojislava Koštunicu opredeljuje 14 odsto birača više nego za Slobodana Miloševića. Za njega je spremno da glasa 42 odsto ukupnog biračkog tela, a za Miloševića 28 odsto. Jedina ograda je u tome da se glasači tako izjašnjavaju ukoliko opozicija ima jednog zajedničkog kandidata. Nema ga. Koliko će favorit javnomnjenjskih istraživanja time biti oštećen?
Po istraživačima javnog mnjenja, Koštunicu ipak ne eliminiše kandidatura Vojislava Mihailovića, za koga, kako zapaža Bogosavljević, mora da se kaže iz koje je stranke, a kandidat kome treba promocija da bi ga narod upoznao nema šanse protiv Miloševića. Zoran Lutovac kaže da po istraživanjima CPIJM-a za Vojislava Mihailovića 37 odsto birača, "nije čulo", da on ima podršku nekih 12 odsto birača, od toga je samo 5 odsto čvrsta podrška. I Srbobran Branković zaključuje da je Mihailović "figura bez boje, mirisa i ukusa" i da je "očigledno da je svrha toga njegove kandidature da se, po dobrom starom srpskom običaju, pokvare šanse konkurenciji, odnosno da komšiji crkne krava". "Objektivni učinak tog predloga jeste da će se sprečiti da u prvom krugu izbora dođe do referenduma – za ili protiv Miloševića", kaže Branković u intervjuu Glasu Amerike.
Po Bogosavljeviću, opet, Mihailović je bolji kandidat od Draškovića, za slučaj da se SPO odluči da u različtim predizbornim pregovorima žrtvuje svog predsedničkog kandidata i u poslednjem trenutku povuče kandidaturu. Mihailović, dakle, može da računa na deo glasova koje dobija SPO, a čak da dobije i sve glasove to je malo za prolaz u drugi krug.
Bogosavljević procenjuje da je za Slobodana Miloševića već opredeljena četvrtina biračkog tela Srbije (bez Albanaca), ali istovremeno bar polovina biračkog tela je bezuslovno protiv njega. Po Bogosavljeviću Milošević može da računa i na još neki procenat neopredeljenih i radikala koji o njemu nemaju loše misljenje, a to znači da može da osvoji između milion i po i dva milona glasova. Opoziciji je potreban rezultat bolji od Panićevog iz 1992. i tri puta bolji od Draškovićevog iz 1990. i 1997.
Lestvica stoji visoko i svi bi morali naglo da se uozbilje.
Milan Milošević
