Hrvatska
Pet godina posle �Oluje�
Peti avgust slavi se u
Hrvatskoj kao �Dan domovinske zahvalnosti�, sa zastavama, spomen-plo�ama,
polaganjem venaca, popovima i prigodnim reporta�ama. Na �podru�jima
reintegriranim u hrvatski dr�avni prostor�, koja su sada �podru�ja
od posebne dr�avne skrbi�, me�utim, stanje se menja sporo: investicija
nema, izbeglice se te�ko vra�aju u bilo kom smeru, tu�a imovina vra�a
se preko volje
Od na�eg specijalnog izve�ta�a
iz Zagreba
�etvrtog avgusta 1995. zapo�ela
je velika ofanziva Hrvatske vojske sa kodnim imenom �Oluja�. Ta
operacija, u kojoj je u�estvovalo oko 180.000 vojnika i policajaca, zvani�no
se zove �vojno-redarstvena akcija�, da bi se naglasio njen unutra�nji
karakter, u smislu me�unarodnog prava. Cilj operacije bio je zauzimanje
preostalih teritorija na kojima su Srbi iz Hrvatske uspostavili svoju dr�avnu
tvorevinu Republiku Srpsku Krajinu. U prethodnoj operaciji, po�etkom maja
1995. munjevitom akcijom �Bljesak� zauzeta je teritorija Zapadne
Slavonije, zvani�no poznata kao UNPA (podru�je pod za�titom UN) zona
�Zapad�; ostale su jo� UNPA zone �Sever� i �Jug� (Kordun,
Lika, Banija i Severna Dalmacija) i �Istok� (Isto�na Slavonija,
Baranja i Zapadni Srijem). UNPA zona �Istok� nije bila cilj
�Oluje�; ona je ostala za mirnu reintegraciju, dovr�enu 1997. godine.
Operacija �Oluja� bila je
iznena�enje samo za obi�no stanovni�tvo Republike Srpske Krajine (RSK),
li�eno pravih informacija i izlo�eno obmanama srbijanske re�imske �tampe
i televizije, uljuljkano u la�nu sigurnost budala�tinama o
�nepobedivom srpskom oru�ju�. Marti�, Mrk�i�, Jar�evi�, �e�elj
i sli�ni kokodakali su o �Velikoj Srbiji�, a Karad�i� i Mladi�
kleli su se u �jedinstvo Srpstva Vaskolikog�. Tercirali su im
�nacionalni intelektualci�, babe-vra�are, paravojne haramba�e i
�patriotski� polusvet. Za to vreme drugi su radili i spremali se. Ve�
po�etkom leta 1995. bilo je jasno kuda vode operacije Hrvatske vojske i
Armije BiH u Zapadnoj Bosni; pad Zapadne Slavonije u maju bio je zlokobno
predskazanje: Srbi su pobegli za tridesetak sati, a Karad�i� i Mladi�
metka nisu opalili da im pomognu. Da �e ta avantura sa Republikom Srpskom
Krajinom lo�e zavr�iti bilo je jasno jo� 1992, kad je po�eo rat u
Bosni. Danas znamo da su Srbi iz Hrvatske bili �rtvovani svesno, namerno
i cini�no, kao moneta za potkusurivanje u nagodbama Milo�evi�a i Tu�mana.
Kad je Hrvatska vojska, u
sadejstvu sa jedinicama 5. i 7. korpusa Armije BiH 4. avgusta zapo�ela
operaciju �Oluja�, pusti snovi o �srpskom oru�ju� pokazali su se:
za pet dana i vojska i narod pobegli su glavom bez obzira. Vojska
bosanskih Srba nije metka opalila. Milo�evi�ev re�im spremno je do�ekao
izbeglice i poku�ao da ih naseli na Kosovu, �to mu je samo delimi�no
uspelo, da bi i tamo Srbi iz Hrvatske postali prve �rtve slede�eg rata.
Tu�man je licemerno pozivao
Srbe da ostanu gde su, ali mu niko nije poverovao. Uostalom, ima u Gra�acu
jedno groblje onih koji su mu poverovali, a le�evi se jo� otkrivaju tu i
tamo. Nekoliko dana kasnije, Tu�man je � putuju�i u Knin � poru�io
Srbima iz Hrvatske: �Sretan im put!�; tad je bio iskren. HDZ je sebi
kupio jo� pet godina vlasti: na januarskim izborima ove godine jo� se
potezao argument �mi smo Hrvatsku o�istili od Srba�.
Argument, me�utim, vi�e nije
vredeo: Tu�man je umro, HDZ je izgubio izbore. Posledice srpsko-hrvatskog
rata 1991-1995. ostale su i jo� godinama �e optere�ivati obe strane.
Dva su glavna problema: obnova
i povratak izbeglica. HDZ je jedva do�ekao egzodus Srba da bi poku�ao da
na njihovo mesto useli podjednako unesre�ene Hrvate iz Bosne a sve u
sklopu slaboumne i zlikova�ke politike �humanog preseljenja stanovni�tva�,
kako su je smislili Tu�man, Dobrica �osi� i ostatak sli�nih njima u
Srba i Hrvata. Velike sile su, me�utim, pritisle i Hrvatsku i Bosnu da
omogu�e povratak izbeglica i povratak imovine izbeglicama. Morali su da
pristanu i da potpi�u; bilo je to ono poslovi�no gutanje �ive �abe.
Kad su potpisali, po�elo je sa sabotiranjem, podvalama i pasivnim
otporom.
U jednom od �uvenih Tu�manovih
stenograma otkrilo se da Hrvatska namerno nije ulagala u obnovu Vukovara i
isto�ne Slavonije, ne bi li ohrabrila iseljavanje Srba, kojih je tamo
ostalo mnogo. U drugom stenogramu (iz 1993) Tu�man govori kako bi
najradije Srbima ustupio Bosansku Posavinu u zamenu za �o�i��enu
Baranju�. Kad je o obnovi re�, hrvatske je dr�ava pomagala izbeglice
� ali Hrvate, pogotovo one iz Bosne. Me�unarodne humanitarne
organizacije ulo�ile su dosta u obnovu stambenog fonda, pre svega: njihov
anga�man u�tedeo je hrvatskoj dr�avi u proseku �etrdesetak hiljada
maraka po jednoj ku�i. Sve to nije mnogo pomoglo: odmah posle �Oluje�
� kada se mislilo da su Srbi pobegli zauvek, po�ela je navala na
nekretnine. Dan-danas na ku�ama �irom reintegrisanih teritorija stoje
natpisi �Zauzeto � Hrvat�. Dr�ava je podsticala, ohrabrivala i �titila
tu otima�inu, a danas pru�a pasivan i e�kasan otpor vra�anju imovine
svojim gra�anima, pre svega na lokalnom nivou. S druge strane, me�unarodnim
ugovorima i vlastitim zakonodavstvom, Republika Hrvatska obavezala se da
�e uspostaviti zakonsku jednakost svojih gra�ana i po�tovati pravo
vlasni�tva svima bez razlike.
Situacija na terenu sada je
veoma zanimljiva: sudovi, na primer, postupaju�i po zakonu, donose
pravosna�ne i izvr�ne presude u predmetima ometanja poseda; u praksi, me�utim,
do izvr�enja dolazi veoma retko. De�ava se (Korenica, na primer) da
policija napusti lice mesta prilikom poku�aja ulaska u posed na osnovu
izvr�ne presude, jer je �ovek koji je uzurpirao tu�u ku�u tako rekao.
Paradoksalno, ali veoma �esto aktivni policajci koji imaju vlastite ku�e
i stanove javljaju se kao uzurpatori tu�e imovine, naro�ito
ugostiteljskih objekata. Veoma �esto ku�e uzurpiraju lica iz drugih
gradova, da bi im slu�ile kao vikendice. �ak i u tim slu�ajevima
preuzimanje imovine i ulazak u posed nailaze na otpor lokalnih vlasti.
Uzurpatori, naravno, sa u�ivanjem pote�u argumentaciju nacionalisti�ke
ekstremne desnice, mobili�u podr�ku HDZ-a, prava�a i veteranskih
organizacija. Onda to li�i na mitinge: �Za�to smo se borili, kad nas
�etnici sada opet maltretiraju!�; �Nova vlast vra�a Srbe i tjera po�tene
hrvatske domoljube!� i u tom pravcu. U mestima gde se Srbi vra�aju i
tra�e ulazak u posed pojavljuju se plakati sa likovima sugra�ana koje se
optu�uje da su bili ��etnici�; u nekim slu�ajevima dokazane su
fotomonta�e na takvim plakatima. Desni�arske stranke i veteranske udruge
sistematski se protive povratku izbeglica, a naro�ito povratku imovine.
To je u sklopu njihove generalne politi�ke taktike: optu�ivati vladu za
�revan�izam� i �povratak komunizma�, ne bi li se spasle
privilegije i nezakonito ste�ena dobra. U tom smislu je izbegli�ka
problematika u uskoj vezi sa hrvatskim politi�kim �ivotom: Srbi koji se
kao gra�ani Republike Hrvatske vra�aju u svoje domove postali su �
hteli ne hteli � tema i argument u sukobu nacionalisti�ke desnice (�iji
je jedan deo i u vladaju�oj koaliciji �est stranaka) i nove vlasti koja
jo� nema hrabrosti da se do kraja odrekne Tu�manovog nasle�a. Kao
ukupni utisak ostaje ukus mlakosti i neiskrenosti, ali to je vi�e problem
hrvatske vlade i Sabora nego povratnika.
Povratnici ovoga trenutka
zavise od svoje odlu�nosti i hrabrosti. U nekoliko slu�ajeva i uz pomo�
humanitarnih organizacija povratnici su uspeli da u�u u posed, uprkos
odbijanju policije da interveni�e, ali i bez nasilja. Jednostavno,
moralna superiornost i puko pravo bili su ja�i od uzurpatora. Ali, to vi�e
spada u izuzetke; tako se ne gradi pravna dr�ava. Srbi povratnici
donedavno su ginuli od eksplozivnih naprava podmetnutih oko ku�a i na
njivama; strah je opravdan, pogotovo u jednoj politi�koj atmosferi u
kojoj su izra�avanja �ovinizma, pretnje i manifestacije neonacizma i
neousta�tva i dalje normalna pojava �ak i u Saboru i javnosti. Anto �api�,
neofa�isti�ki klovn, predsednik hadezeovske marionetske Hrvatske stranke
prava, mo�e neka�njeno u Vukovaru da preti: �Jao Srbima kad mi do�emo
na vlast!�; prisustvo �elnika HSLS-a (ministar odbrane Rado� i
potpredsednik Sabora Jal�ovec) me�u ostarelim usta�ama na Blajburgu
ovog prole�a nosi jasnu poruku, �ak i bez Jal�ov�eve izjave tamo da je
NDH temelj dana�nje Hrvatske.
Pet godina posle �Oluje�
stvari se nisu mnogo promenile na teritorijama �posebne dr�avne
skrbi�. U ve�ini op�tina sede na�elnici bosanski Hrvati; ni njima, ni
ostalim doseljenim Hrvatima ne ide se natrag u Bosnu, na svoje. Uostalom,
obe�ano im je da �e ostati na tu�em. Vlast na�elno podr�ava povratak
svih izbeglica u svim smerovima, ali samo na�elno. Stvari su me�usobno
povezane: Republika Srpska ne�e da primi izbeglice Bo�njake i Hrvate,
jer Hrvatska i Federacija BiH ne�e da prime Srbe i Bo�njake; Stolac,
Mostar i Vitez pote�u se kao razlozi za Korenicu, Donji Lapac, Banjaluku,
Srebrenicu; i obrnuto, u svim smerovima. Logika razmene stanovni�tva i
odbijanja su�ivota kao da je pobedila. Uostalom, zato su se ku�e
izbeglih i proteranih ru�ile, umesto da se koriste: da se nikada ne bi
vratili. Najnovija pojava je �i��enje ru�evina: po�elo je u Gospi�u,
da bi se sada nastavilo i na drugim mestima. Op�tine buldo�erima ra��i��avaju
ostatke miniranih srpskih ku�a i ostavljaju �iste placeve. Iz razloga
estetskih... Iz zemlji�nih knjiga i��ezavaju dokazi o vlasni�tvu, a
stvar se komplikuje i time �to su Srbi be�e�i poneli sa sobom, osim
mati�nih knjiga i poneku zemlji�nu. O sitnim administrativnim
maltretiranjima i da ne govorimo.
Povratnika, me�utim, ima sve
vi�e. Tome doprinosi stanje u Srbiji: ko je 1995. sko�io iz tiganja u
vatru, ska�e sada natrag u tiganj. U Hrvatskoj se penzije dobijaju i od
njih mo�e da se �ivi; tamo su im imanja i ku�e; ekonomska situacija
nije sjajna, ali ima vi�e posla nego u Srbiji; a i ne prete novi ratovi.
Osim toga, atmosfera se ipak polako hladi: u toj sirotinji na teritorijama
biv�e Krajine izbeglim Hrvatima i Srbima i ne preostaje na kraju krajeva
ni�ta drugo nego da se pogledaju i slegnu ramenima. Prevareni su i jedni
i drugi. Na mestima gde se vratio ve�i broj izbeglih Srba, situacija se
pobolj�ava br�e. Izgleda da treba dosti�i neku vrstu kriti�nog broja,
pa se onda strahovi polako neutrali�u. Dosada�nje iskustvo nevladinih
organizacija koje brinu o manjinama i ljudskim pravima pokazuje i da
korektan stav lokalnih organa vlasti mo�e u velikoj meri da pomogne
smirivanju tenzija i sprovo�enju zakona.
Koliko je Srba iz Hrvatske od
1990. do sada izbeglo, koliko je u Hrvatskoj ostalo i koliko se od 1995.
vratilo, te�ko je sa precizno��u utvrditi. Neki su oti�li u
inostranstvo, u tre�e zemlje; neki su se deklarisali kao Hrvati; neki su
jednostavno nestali, u administrativnom ili kriminalisti�kom smislu.
Grubo uzev�i, ostalo ih je oko 150.000 od ukupno vi�e od 600.000; koliko
ih se vratilo u Hrvatsku � ne zna se, jer se mnogi vra�aju tiho, a
mnogi koji su uzeli hrvatska dokumenta ne vra�aju se tamo, nego ili sede
u SR Jugoslaviji, ili idu u tre�e zemlje. Tek idu�e godine, po�to se u
aprilu obavi redovni popis stanovni�tva u Republici Hrvatskoj, zna�e se
vi�e. Ovoga trenutka barata se sa nekih tridesetak hiljada povratnika,
ali u prolazu: naime, ne zna se koliko njih je ostalo u Hrvatskoj, a
koliko ih je uzelo dokumenta i oti�lo dalje. Po�to priliv traje � ali
i odliv � precizan uvid bi�e mogu� tek kada se politi�ka situacija na
Balkanu koliko-toliko stabilizuje i migracije prestanu.
Nasle�e operacije �Oluja�
ne poga�a samo izbeglice svih pasmina, razru�ena naselja i mrtvu
privredu. Ve� godinama se spekuli�e sa mogu�im optu�nicama Ha�kog
tribunala protiv nekih hrvatskih generala, a zbog zlo�ina protiv �ove�nosti
i ratnih zlo�ina tokom i posle �Oluje�. Pominjala su se imena
generala �ermaka, Norca i Gotovine. Sada se, kao glavna letnja politi�ka
senzacija u Hrvatskoj, pojavila i pri�a o navodnoj tajnoj optu�nici
protiv gen. Petra Stipeti�a, na�elnika General�taba Hrvatske vojske, a
zbog njegove uloge komandanta sektora na Baniji tokom �Oluje�. Gen.
Stipeti�, koga je na to mesto imenovao predsednik Mesi�, odbija svaku
odgovornost i poziva se na svog protivnika iz tog vremena, gen. �edu
Bulata, komandanta Banijskog korpusa Srpske vojske Krajine, koji ga je vi�e
puta pohvalio zbog korektnosti i vojni�kog profesionalizma. Posle je
ispalo kako gen. Stipeti�a zapravo, navodno, terete zbog civilnih �rtava
iz 1993, tokom borbi oko Meda�kog d�epa, gde on jeste imao izvesnu
komandnu odgovornost. Ali, umesto da se zadovolje raspitivanjem u Hagu,
hrvatski politi�ari i njihovi medijski ortaci u intrigama sada pu�taju
maglu: te Budi�a name�ta Mesi�u, te Ha�ki sud sudi samo Hrvatima i da
dokle �e to tako (Zdravko Tomac, SDP), te jeste da se vode istrage, ali
ne protiv Stipeti�a (Ra�an). Da je tokom i � naro�ito � posle
�Oluje� bilo zlo�ina protiv civilnog stanovni�tva zna se i to nije
sporno; zna se tako�e da nije bilo niti jedne jedine prvostepene (a
kamoli pravosna�ne) presude hrvatskih sudova za ta krivi�na dela do sada
� osim protiv lica srpske nacionalnosti, a i u tim slu�ajevima de�avalo
se da presude ili padnu (tzv. �odolova�ka grupa), ili su pravno
skandalozne.
Nasle�e �Oluje�, dakle,
ostaje sa Hrvatskom jo� veoma dugo, ali to je nasle�e sa kojim ima da
izlaze na kraj i Srbi i Hrvati podjednako. Kako se oni izme�u sebe sa tim
budu izborili � tako �e im i biti.
Milo� Vasi�
