Loznica: uterivanje straha
Ljudi u crnom napadaju
Maskirana lica, SAJ li je, sa oružjem na gotovs marširaju glavnom ulicom, upadaju u kafane ne predstavljajući se i biju svakoga ko se pomeri ili progovori. U policiji rekli da se zna ko su i šta su, i da se protiv njih ništa ne može. Jedino što može, može da se ćuti
Loznica,
grad na krajnjem zapadu ove zemlje. Na Drini je bio oduvek, sad je i na zapadu.
Kad se te nove geografske činjenice udruže sa ovom našom i novom srbijanskom
situacijom dobije se mutant koji se ukazuje kao budućnost Srbije. Dakle, šta
imamo? Granična opština preko koje se valja, i što valja i što ne valja,
domaćeg stanovništa koliko i izbeglica, privreda, zajedno sa gigantom
"Viskozom", odavno lipsala, socijalisti u skupštini imaju apsolutnu
većinu, opozicije ima, formalno, i po stranačkim prostorijama. Ali, živi se,
radi se. Na zidu grafit, veliki, "Nema plate", ali trakeljiše se.
Sitniji u sitnom švercu, krupniji u krupnom, svi se nečeg do'vatili. Država
pustila da stvari idu svojim tokom, samo po potrebi 'vata. Primera radi, odavde
su oni koji su osumnjičeni za Arkanovo ubistvo, kao i u'vaćeni zbog aprilskog
kidnapovanja i predaje Hagu onog našeg Srbina "Jenkija" u Smederevu.
Izgleda čudno, ali, sve funkcioniše, i narod. Sad na delu novi eksperiment.
Formacije u crnim uniformama, sa fantomkama na glavama, sa oružjem na gotovs,
javno vežbaju glavnom ulicom, upadaju u ugostiteljske objekte, presreću po
putevima i biju sve redom. Opet izgleda čudno, ali svi ćute i, kao što treba,
razloge traže u neprijateljskom okruženju, teškom položaju države... A ovi
biju, redom, samo što nisu počeli i po kućama.
PIŠANJE I KREČENJE: Do Loznice put, priroda, sela i varošice. Na sredini između Valjeva i Loznice, Osečina. Stanična kafana ima i toalet, na vratima toaleta obaveštenje: "Ko bude pišao po zidu, plaća krečenje". Definitivno Srbija. U Loznici pojedinosti, definitivno srpske.
Kao što smo saznali, i zašto smo došli, u noći između subote i nedelje, 22. na 23. jul, ljudi u crnim uniformama, sa crnim maskirnim kapama, uredno naoružani, posetilili kafić "Belami " u Tršiću, "Pajin konak" u Kozjaku i "Maestral" u Loznici i tukli svakoga ko se pomerio ili je progovorio, na čelu sa vlasnicima objekata. Bez vidljivih oznaka, bez reči.
Policijske racije po ugostiteljskim objektima, u Loznici i okolini, počele su pre godinu dana. Policija, u civilu ili u standardnim uniformama, uđe, kaže zašto je došla, podeli koju ćušku i ode. Tako svaki vikend. A policija, smanjuje se muzika, pojačava svetlo, i vlasnici i gosti reaguju po Pavlovljevom refleksu. Racija postala k'o dobar dan. Onda su, baš prazničnog 25. maja stigli ovi u crnom, sa sve maskama i oružjem. Sa mrakom krenuli glavnom ulicom i posredini, sve preskačući jedan drugog, sve pokrivajući se, sve simulirajući napad i odbranu. Isprepadali omladinu na ulici, upali u tri kafića u centru, uz obaveštenje: "Ovo je policijska racija", i otišli dalje, do kafića "Stefani" , koji je na zaobilaznici ka Šapcu, gde su pred gostima pretukli gazdu objekta. Gazda, kao čovek koji je dobar sa vlastima – a ovde je svak ko nešto ima dobar sa vlastima ili kriminalcima koji su dobri sa vlastima – pitao: "Šta vam je ljudi", i potaban. Iste noći 'vatani prevoznici za koje se sumnjalo da su šverceri, upadalo se u kuće, sve do iza Malog Zvornika, za koje se sumnjalo da su švercerske. I tukli, i rekli da će tako biti tučeni sve dok prevoze ljude preko Drine. I privođeni u MUP, otečeni, polomljenih rebara i izbijenih zuba. Ali, valjda, shvatili težinu situacije, i ćutali.
A racije, standardne, na koje se naviklo, nastavljene. Došao pretprošli vikend, i ljudi u crnom. Ovoga puta nisu govorili ni "ovo je policijska racija", samo ulazili i tabali. Prvo u "Belami", gde su vlasnika pitali ima li pištolj, kad je rekao da nema, pitali što nema, i tukli zato što nema. Onda, kako kažu očevici, svratili u "Pajin konak", gde su izdevetali dva loznička pandura u civilu koji su ustali od stola da se pozdrave sa kolegama. Na red došao "Maestral", prestižan, dobro opremljen i opskrbljen kafić u centru Loznice u koji svraćaju dobrostojeća deca. I šta je bilo?
OD
ZIDA DO ZIDA: Očevidac prvi. Bilo je iza ponoći, 1 i 20, kafić pun, i
unutra i napolju. Ušla su četiri maskirana, crne uniforme, crne fantomke,
hekleri u rukama. Rekli da se utiša muzika, ruke stave na sto, a glave budu
pognute. Jedan gost za šankom baš naginjao pivo, i dobio šamar. Naredili da
muškarci izađu napolje, a devojke ostanu u lokalu. Na izlazu maskirani sa
uperenim pištoljem, napolju ih još desetak. Postrojili ih u mračnom prolazu
između kafića i susedne zgrade. U dva reda. Pretresli, sa dva-tri pipanja, tražili
vlasnika, on istupio, rekli da izvadi ruke iz džepova, oborili ga na zemlju, i
tukli, tukli. Onda su ga uveli u toalet, umivali, tukli, puk'o i umivaonik. Svi
ostali napolju, uza zid, niko nije smeo da se mrdne, jedan se mrdnuo i dobio
kundak u glavu. Kad su ušli, nisu rekli ni ko su, ni šta hoće, niti su tražili
legitimacije od gostiju, pretres bio sa tri dodira, izgledalo je kao da su došli
da biju. Kad su završili, a brzo su završili, seli su u "puhove" i
civilne aute i otišli ulicom koja je bila blokirana. Svi su ostali, nisu mogli
doći do reči, tresli se, zastrašujuće. Gazda, Dragan Zeljić i drugi gost
koji je bio povređen prebačeni do bolnice, rekli lakše telesne povrede a
izgledali sačuvaj bože, usne natečene, lica čvorava, tukli kundacima,
nogama, rukama...
Očevidac drugi. Subota u noć, dosta povoda za slavlje i veselje, veče je teklo lepo, atmosfera lepa. Oko 1 i 15, naoružana grupa, sva u crnom, do zuba naoružana, bez vidljivih oznaka da bi znali o kome se radi, da bi prepoznali da je policija u pitanju, grunula unutra. Strašno. Strašan upad. Ne zna da li to negde na svetu ima. Nije mu jasno, nije ni lopov, ni probisvet, lojalan građanin je, razume, granica, okruženje, teška situacija... ali ovo, šta je ovo. Gosti pomislili, pljačka, ne predstave se i tuku.
Bio kod šanka kad su grunuli, utišana muzika, pojačana svetla, jedan nageo pivo, rekli spusti flašu, i udarili ga, pa uneli u šank, pa nastavili da udaraju. Naredili, muškarci napolje, devojke unutra, ruke na sto, glave među noge. Pola ih se upišalo. Usput su udarali svakoga ko bi se okrenuo ili progovorio. Postrojili ih uza zid, u pasažu, pretresli, niko ništa nije imao, sve čisto. Jednog koji se okrenuo udarili heklerom u glavu, pao, naredili da ustane. Nisu imali značke, ništa, samo neku oznaku na ramenu, posle je čuo da je to SAJ (Specijalna antiteroristička jedinica). Pitali ko je vlasnik, ovaj stajao do njega. Naredili mu da izvadi ruke iz džepova, izvadio, stavio na leđa i pitao, je l' može tako. Kako je to rekao, dobio je udarac heklerom u glavu, iz prve su ga oborili i nastavili da tuku nogama. Sestra mu je počela da vrišti, strašno, jeziva situacija. Podigli su Zeljića i uveli u toalet. Tražili su lične karte, ko nije imao, nikom ništa, znači došli da biju. Zeljića su, kako mu je pričao, bacali od zida do zida u skučenom toaletu, terali ga da se umiva, ponovo udarali. Kad su ga izveli bio je sav krvav, od glave do pete. Onda uveli u toalet onog što se okretao pri "postrojavanju". I otišli. Svi bili u šoku, niko se nije razilazio, niko nije mogao da poveruje u ono šta ih je snašlo. Otišli u MUP, prijavili slučaj, dežurni sve zapisao, rekli im da znaju ko su i šta su, ali da se protiv njih ne može ništa. Objasnili u MUP-u da je to bio upad maskiranih lica za koje ne znaju da li su teroristi ili policija, da su radili šta su hteli. Obećali da će ispitati. Povređene odveli u bolnicu, obišli sva živa odeljenja, dobili dokumentaciju. Zasad ne preduzimaju ništa, čekaju odgovor iz MUP-a, da vide ko je kriv, koga da tuže kad ne znaju imena, čekaju i da vide šta će policija saopštiti, ima nekih obećanja u opštini...
ULOGA MAME: Odmah po slučaju, kažu, reakcije bile brojne. Kažu i da je ipak ključna reakcija jedne mame, i to vlasnika objekta Dragana Zeljića. Mama je, kako vele, kao aktivan socijalista, odmah otišla u policiju, pa u opštinu da kao majka postroji drugove i pita šta to rade deci. Tu je, valjda, obećano da će se stvari isterati na čistac, ali da i prebijena strana treba da stane na loptu, da sve ne bi dobilo političku konotaciju – da, ne daj bože, neprijatelj u našim redovima ne bi pokolebao naše redove.
Inače, nekoliko dana po incidentu, prebijeni vlasnik je u izjavi za "Slobodnu Evropu" među maskiranima identifikovao Slavišu Mitrovića, poručnika policije, pomoćnika komandira interventne jedinice u Loznici. Za "Blic" je izjavio da je o konkretnom događaju obavešten predsednik opštine, koji je obećao da će razgovarati sa načelnikom lozničke policije, ali da rezultati svega nisu poznati, najavivši prijavu protiv neidentifikovanih napadača. Rek'o i otiš'o na more. Utisak reportera je i da će sve otići na "odmor", da će u krajnjem slučaju rezultirati "odgovornošću" prozvanog poručnika Mitrovića. Jer, kažu, bez obzira na to koliko je Loznica srpska budućnost, partiji sve ovo ne treba pred izbore. Potvrdu ovakvog razrešenja treba tražiti i u kilavom odnosu opozicije. Ona se, blago rečeno, ponaša neutralno, jerbo akcija nije izvedena na njenom "biračkom telu". Kako nam reče jedan opozicionar sa funkcijom, oni osuđuju svako nasilje, ali u konkretnom slučaju ne znaju da li su ti ljudi zaslužili batine. Kao argumentaciju neutralnog stava pominje kriminogenu sredinu, kao i da su svi ti vlasnici objekata "povezani", da njihova klijentela dobro živi u "ovoj situaciji" i za očekivati je da će "dobro" i glasati. Ljudi u crnom jesu nasilni, ali barem ne biraju koga biju i, za sada, biju uglavnom "njihove".
A šta kažu u opštini? Predsednik Milorad Stepanović na odmoru, potpredsednik Novica Dimitrijević prisutan, ali sav zauzet. A MUP? Zgrada MUP-a, na vr' brda, na trgu slavnog ustanika Ante Bogićevića, na njoj tabla koja kaže da je tu Odeljenje unutrašnjih poslova Loznica. Unutra, levo portirnica, desno pisarnica. U portirnici četiri druga policajca. Predstavimo se, legitimišemo i, po naređenju, čekamo. Dežurni uspostavlja, preko sekretarice, vezu sa načelnikom Kovačevićem. Pita na koju okolnost tražimo načelnika. Kažemo. Odgovor može dati samo ministarstvo, prenosi dežurni načelnikove reči. Da mu verujemo.
Dragan Todorović
