Politika |
Vreme broj 501, 12. avgust 2000. |
Najezda špijuna Miner greši
samo jednom Protekle
nedelje javnosti je saopšteno da su pripadnici Vojske Jugoslavije, samo
na granici Srbije i Crne Gore, uhapsili osam stranih državljana koji su
se spremali na terorističke akcije Ako
je verovati britanskim i kanadskim novinama, njihovi sugrađani Kanađani
Šon Going i njegov nećak Lajam Hol u društvu Britanaca Džona Gora i
Adriana Prangnela vraćali su se u ponedeljak, 1. avgusta uveče, na
Kosovo iz Crne Gore, gde su bili na kraćem odmoru. Ova četvorka se
upoznala relativno skoro, na Kosovu, gde ih je civilna administracija
Ujedinjenih nacija angažovala na raznim zadacima. Prijateljstvo se učvrstilo
tokom zajedničkog džogiranja u Haš Haus Hariersima, jednoj od
mnogobrojnih grupa za održavanje kondicije, organizovanih za potrebe
stranaca koji borave u okviru raznih misija na Kosovu i pao je predlog da
zajedno provedu nekoliko dana aktivnog odmora u susednoj Crnoj Gori. Na
put su krenuli u petak 29. jula, odmah posle posla, što će se pokazati
kao velika greška. OPTUŽBA
I ODBRANA: Crna
Gora, za razliku od Srbije, ne pridržava se režima viza koji je prema
stranim državljanima propisala savezna država, te nemali broj stranaca
koji rade na Kosovu koristi tu povoljnost. Neke od organizacija koje su
angažovane na Kosovu zabranile su, doduše, svojim službenicIma da
odlaze u Crnu Goru, ali budući da u južnoj srpskoj pokrajini operiše
veliki broj što nevladinih što organizacija pod patronatom raznih država,
vlada ili samih Ujedinjenih nacija, ne postoji neko opšte pravilo ponašanja,
samim tim ni neka posebna kontrola KFOR-a ko, zašto i sa kakvim
dokumentima prelazi administrativnu granicu. Dakle, četvorica stranaca
kretala su se kasno uveče ka prevoju Čakor, koji je na samoj granici,
između Andrijevice na crnogorskoj i Peći na kosovskoj strani. Negde u
tom rejonu presrela ih je vojna patrola, pod još nejasnim okolnostima.
Prema zvaničnim izjavama predstavnika Druge armije VJ koja je nadležna
na toj teritoriji, uhvaćeni su sa eksplozivnim materijalima u
nedozvoljenim radnjama. (A nedozvoljena radnja je već i sam boravak na
teritoriji Jugoslavije bez uredno izdate vize.) Prema njihovim tvrdnjama,
koje je javnosti preneo advokat Vojislav Zečević, određen da ih zastupa
po službenoj dužnosti, oni smatraju da nisu činili nikakvo krivično
delo. U automobilu koji su koristili za prevoz pronađena je oprema za
miniranje i fotogra†je na kojima se vidi dejstvo eksploziva, što je već
u četvrtak prezentovano jugoslovenskoj i svetskoj javnosti. Uz ove slike
išlo je i objašnjenje da je četvorka bila uključena u program obuke
crnogorske policije pod patronatom specijalnih jedinica britanske vojske
SAS-a, o čemu su državni mediji tih dana iscrpno izveštavali.
Crnogorsko ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo je ove optužbe. Odgovor sa Kosova, gde su
uhapšeni bili angažovani, stigao je brzo. Melisa Fleming, portparol
OEBS-a na Kosovu, potvrdila je da su Gor i Prangnel službenici te
organizacije čiji je zadatak da obučavaju Albance, Srbe i pripadnike
drugih nacionalnosti, za obavljanje policijskih poslova na Kosovu. Što se
Kanađana tiče, Šon Going je građevinski preduzimač angažovan na
poslovima u regionu još od 1992. godine (uglavnom u Albaniji),
specijalizovan za miniranja u kamenolomu, otud i oprema za miniranje u
kolima, saopštio je Ian Trajts, portparol kanadskog ministarstva spoljnih
poslova. Genti Đakeljari, koji je radio sa Goingom kao vođa projekta, u
ime Meridian Resorsisa potvrdio je da je u kolima bilo opreme za
miniranje, ali vrlo primitivne, kakva se koristi u kamenolomima. Oprema se
našla u kolima, smatra Đakeljari, stoga što su na put krenuli direktno
sa poslednjeg miniranja. Lajam Hol je, opet, tu sasvim slučajno. Došao
je kod Goinga, svog rođaka, u posetu preko leta. Nakon što su nekoliko
dana zadržani u Podgorici, u očekivanju da li će protiv njih biti
podignuta optužnica ili će samo biti proterani iz zemlje (što se u bližoj
prošlosti dešavalo nekim zalutalim novinarima i vojnicima KFOR-a), četvorica
su utorak 8. avgusta prebačena za Beograd, pod optužbom za ugrožavanje
suvereniteta Jugoslavije, ubacivanje naoružanih grupa, oružja i
municije, pokušaja terorizma i sukoba sa pripadnicima Vojske Jugoslavije.
Vojni sud u Beogradu odlučiće hoće li se pokrenuti istraga koja bi
mogla da rezultira suđenjem. Ova istraga, po mišljenju advokata Zečevića,
mogla bi da traje šest meseci. RADI
LI RADIO: Reakcije
iz inostranstva, pre svega iz Britanije i Kanade, bile su oštrije od uobičajenog
diplomatskog nivoa. Britansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je
da je "paradiranje britanskim državljanima pred kamerama svetskih
medija nedopustivo, pogotovu ako se radi o članovima misije OEBS-a".
Dokazi o navodnim terorističkim naumima, a koji su ponuđeni javnosti,
smatraju se krajnje proizvoljnim i nedovoljnim za iole ozbiljniju istragu. Ministarstva spoljnih
poslova Britanije i Kanade izjavila su da do transfera iz Podgorice u
Beograd, znači celih sedam dana, njihovim diplomatskim predstavnicima
nije omogućeno da se sretnu sa uhapšenima. U međuvremenu kanadski
"Nešnel Post" doneo je priču o Šonu Goingu u kojoj se iznosi
da je ovaj BBC-ju poverio kako je u Albaniji sarađivao sa Ganijem Tačijem,
bratom Hašima Tačija, i nekom prilikom mu čak priložio 40.000 dolara.
Drugi preduzetnici koji rade na Kosovu i u Albaniji, potvrdili su ovu
informaciju iznoseći da je to za većinu njih jedini način da do posla
uopšte dođu i da takva "sponzorstva" nemaju političke
konotacije. Nije poznato da li su četvorica
Kanađana i Britanaca pored opreme za miniranje u kolima imali i radio, a
ako i jesu, da li su slušali vesti. Upravo na dan kada su uhapšeni
glavna vest u regionu bila je objavljivanje hapšenja četvorice Holanđana
koji su se, prema sopstvenom priznanju, na granici Crne Gore sa Srbijom,
na Mehovom kršu, pripremali za upad u Srbiju i hvatanje nekog od optuženih
za ratne zločine. Nije im uspelo i sada čame
u vojnom pritvoru, iščekujući diplomatske predstavnike Holandije, i
verovatno su jedini od svih uključenih u konflikt na prostorima bivše
Jugoslavije koji bi se radovali da osvanu u Hagu. Zoran
Stanojević |