Intervju: Goran Markovi�
�ivot u velikoj �orki
"Namerno sam birao 'male' ljude koji su u�inili veliku stvar: uzeli sopstvenu sudbinu u svoje ruke"
Pri�ama
o sedmoro ljudi, filmski reditelj Goran Markovi� opisao je pro�logodi�nji
gra�anski protest u svom novom dokumentarnom filmu Neva�ni
junaci. Film je pro�log meseca prikazan u Beogradu, Leskovcu, Vranju,
Ni�u, Valjevu i Kraljevu, a uskoro �e ga videti u Kru�evcu i �a�ku.
Ovo je drugi Markovi�ev dokumentarni film o gra�anskoj reakciji na
politi�ka doga�anja: prvi, Poludeli ljudi, govori o "�eta�ima" iz 96/97. Poslednjih
godina Markovi� je pisao pozori�ne drame (Turneja,
Govorna mana, Parovi) i re�irao pozori�ne predstave.
VREME: Za�to ste junake va�eg filma nazvali neva�nim?
MARKOVI�: Naslov Neva�ni junaci, kao �to prime�ujete, nosi u sebi jasnu kontradikciju, aporiju, rekao bih. Neko �e re�i kako junaci te�ko mogu biti bez zna�aja, a ljudi bez va�nosti te�ko mogu biti junaci. Da li je to ba� tako? Mene je, u stvari, zanimala pobuna kao individualni �in. Ako sam u Poludelim ljudima poku�avao da rasvetlim socijalni, istorijski aspekt gra�anske pobune kako junaci te�ko mogu biti bezna�ajne osobe, onda sam se u Neva�nim junacima interesovao za psihologiju pobune. Kako u glavama obi�nih, neupadljivih ljudi dolazi do "kvrca", za�to ponekom jednostavno "pukne film" i kako to da nekakav ni po �emu poseban �ovek odjednom po�ne da odbija da �vi kao rob, kao stvar. Namerno sam birao "male" ljude koji su u�inili veliku stvar: uzeli sopstvenu sudbinu u svoje ruke.
Strah i pobuna su fenomeni koje
ste istra�ivali i u ovom filmu. Kakvi su zaklju�ci?
Pobuni uvek predstoji strah, ona je reakcija na njegov patolo�ki oblik. Ovaj film je pokazao da sveop�ti strah kojim smo okru�eni, kojim vladaju na�im sudbinama, evo ve� preko decenije, izaziva mno�tvo nepredvidivih, �esto herojskih gestova. Uostalom, osloba�anjem od straha bavio sam se veÒ u Poludelim ljudima, to je stvar koja me interesuje, ne samo fenomenolo�ki nego i li�no, zbog sopstvenih strahova kojima sam ophrvan. Kada bih �eleo da budem slikovit, strah bih opisao kao zatvor ili, jo� bolje, s obzirom na to da mi pripisuju anticipaciju ovog vremena filmom Variola vera, kao � karantin. Ljudi su zatvoreni u jednom ograni�enom prostoru i zabranjeno im je da komuniciraju sa spolja�njim svetom. Tu je i neizbe�no ose�anje krivice, kao i potpuna neizvesnost u pogledu raspleta. Sve je u tu�im rukama, na� �ivot, na�a sloboda, na�a budu�nost. Mi ni o �emu ne odlu�ujemo, sve zavisi od njihovih odluka. Tako ja vidim strah. Slede�i takvu analogiju, mogao bih re�i da su Poludeli ljudi bili film o zatvorskoj pobuni, dok Neva�ni junaci govore o poku�aju bekstva iz hapsa.
Radili ste Neva�ne junake sa Francuzima. Koprodukcije sa stranim producentom su neuobi�ajene u doma�em dokumentarnom filmu.
Radi se, pre svega, o zainteresovanosti da se snimi ne�to �to bi malo rasvetlilo ovu na�u jako mutnu situaciju. Meni je do�ao jedan mali producent iz Francuske sa velikim ambicijama i skromnim sredstvima za realizaciju svojih ideja. Njega je interesovalo da snimi film o ovda�njem otporu re�imu. Bilo je to pro�le jeseni i ja sam morao da ga razo�aram. Rekao sam mu da ovde nema pravog, organizovanog otpora (Narodni pokret Otpor je bio tek u povoju) i da postoje samo pojedina�ni slu�ajevi kao �to su Novkovi�ev u Leskovcu i Makijev u Valjevu. Predlo�io sam mu da se okrenemo pojedincima, a ne nekakvoj nepostoje�oj pojavi. Slo�io se, ja sam u to uklju�io B2-92 i tako je film snimljen.
Politi�ki doga�aji su podelili
publiku, pa je malo verovati da �e va� film o gra�anskom protestu
gledati ljudi "pozicionih" shvatanja. Za�to ste se odlu�ili da
pri�ate tu pri�u ljudima koji je zve� znaju?
Iznenadili biste se koliko ljudi, u stvari, malo znaju o pobuni. Ili recimo to ovako: koliko su u zabludi u vezi s tim �ta je pobuna. Ka�ete da ja pri�am pri�u ljudima koji je dobro znaju jer �ive u njoj. Da li, samim tim �to je pro�ivljavaju, oni shvataju smisao svoje �ivotne pri�e? U tome je �arolija filma. Vi nasla�ete delove �ivota po sopstvenom izboru, gledaju�i stvari iz posebnog ugla, i to vi�e nije nikakav �ivot nego slika sveta. Ja, dakle, istrgnem iz na�e svakida�njice sve same notorne i poznate stvari i onda ih iskombinujem u ne�to �to ima veze samo sa mnom, odnosno sa mojim o�ima i mojim mozgom. Dra� dokumetarnog filma je u tome �to ni sam autor nije do kraja svestan �ta �e njegova pri�a iznedriti. On bira stvari iz okru�enja, posmatra ih, tretira ih vo�en svojim ukusom i na kraju od svega ispadne ne�to jako �udno. �ak i za njega samog. Kada sam po�injao film o pobuni, nisam imao ni najmanjeg pojma �ta je ona u stvari. Tek kada sam izmontirao film, stvari su mi se ukazale. Zato se bavim ovim poslom, to je u njemu najuzbudljivije.
Za vreme snimanja filma u
Valjevu, vi i va� asistent ste privo�eni. Kako je ta epizoda uticala na
dalji tok filma?
Samo privo�enje u KP dom u Valjevu nije bilo toliko dramati�no, a moj boravak u tom zatvoru trajao je samo nekoliko sati. Uostalom, �uvari su bili vrlo korektni i, u su�tini, radili samo svoj posao. Iskustvo koje sam odande poneo bilo je dragoceno i upotpunilo je moja znanja o prinudi koja sam stekao skupljaju�i materijal za filmove Specijalno vaspitanje, Majstori, majstori ili Variola vera. Sa druge strane, mi svi pomalo imamo zatvorskog iskustva jer, u su�tini, �ivimo u jednoj velikoj �orki. Samo �to nismo toga svesni. Meni je svaki izlazak iz zemlje mu�an, najvi�e zbog toga �to se time naru�ava odbrambeni mehanizam koji sam izgradio za poslednjih deset godina, �ive�i u Jugoslaviji Slobodana Milo�evi�a. Taman se �ovek navikne na sve to i onda treba da ide u neke zemlje gde se �ivi spokojno i sre�no. I da se onda vrati u Slobino carstvo. Te�ko je prebacivati se iz jednog agregatnog stanja u drugo. To je kao da imate priliku da izlazite iz zatvora na kratko, ali znate da sigurno u njega morate da se vratite. Ta relativna sloboda mnogo vi�e boli nego �to prija.
Reditelji va�e generacije bili
su zavidno aktivni sedamdesetih i osamdesetih, ostaviv�i vidni trag u
istoriji jugoslovenske kinematografije, da bi pro�le decenije svoje
znanje i ve�tinu, umesto za igrani film, koristili u pozori�tu ili
snimaju�i dokumentarce, pravdaju�i se da je nemogu�e na�i novac za
veliki film. Kako to da neki drugi reditelji, i mla�i i stariji od
reditelja u koje se i vi ubrajate, pa odnedavno i glumci, uspevaju da
snimaju?
Te�ko je razlu�iti u rediteljskom poslu �ta je "objektivna", a �ta "subjektivna" prepreka. Mislim da je ve�ina reditelja moje generacije ophrvana nesre�nim sticajem istorijskih okolnosti, ali i li�nim problemima. Da biste uradili jedan igrani film morate imati strahovito mnogo energije. I vere u sebe. Kada toga ponestane, a usput propadne sve ono u �emu ste se rodili i �iveli, nije ba� lako stvarati.
Forum pisaca, �iji se �lan,
nedavno je uputio saop�tenje kojim podr�ava akciju Saveza dramskih
umetnika Srbije protiv "dr�avnog nasilja nad gra�anima na�e
zemlje". �ta se posti�e saop�tenjima i podr�kama?
Va�e pitanje je retori�ko i navodi na odgovor kako pisana re� ne poma�e ba� mnogo. Ali �ta ostaje �oveku da u�ini kada, na primer, na "Radikalskim talasima" nekakva spla�ina po�ne da kulturne radnike od digniteta progla�ava za izdajnike? �ta da uradite kada neko citira tekst koji Milena Dravi� izgovara kao jedan od likova u filmu Ljubi�e Samard��a kao njenu izjavu? Tu prestaje razumno op�enje i po�inje ludilo. U tom slu�aju, mislim da odmerena, argumentovana obja�njenja o tome �ta nam ti maloumnici rade imaju izvesnog smisla. Na primitivnu, pornografsku pljuva�inu, koja nema nikakvog upori�ta u �injenicama, mo�e se odgovoriti jedino civilizovanim govorom. Pa ako neko i tada vi�e veruje pljuva�u, to onda prestaje da bude na� problem i postaje materijal za istra�ivanje u budu�nosti na temu: "Za�to su Srbi nestali sa lica zemlje".
Sonja �iri�
