Slovenija uoči izbora
Politički lupinzi
Kabinet Andreja Bajuka izlazi na izbore (zakazane za 15. oktobar) sa hipotekom vlade koja je svoj blic-mandat potrošila na kadrovske rokade, ne mareći za raspoloženje birača
Otkad
je predsednik Milan Kučan obelodanio datum predstojećih, opštih izbora,
u Sloveniji su se događaji pokrenuli vrtoglavom brzinom. Da podsetimo: početkom
marta raspala se dotadašnja vladajuća koalicija (na čijem čelu je bio
Janez Drnovšek), pošto je partner s desnice, Narodnjačka stranka braće
Podobnik, popustila pod pritiscima demohrišćana (SKD) Lojze Peterlea i
SDS-a Janeza Janše, te izašla iz vlade. Usledila je tromesečna kriza:
otkazivanje poverenja premijeru Drnovšeku; onda dolazi do fuzije demohrišćana
i narodnjaka; desnica gura u prvi plan svog kandidata za mandatara,
argentinskog Slovenca Andreja Bajuka; posle mnogo muka, Bajuk u trećem
pokušaju dobija glas većine i osniva vladu.
Nova vlada, u koju su se na ministarska mesta vratila neka stara lica, poput Janše i Peterlea, ozbiljno shvata šta znači vratiti državno kormilo i počinje sa – kadrovskim čistkama. To nije bila jedina stvar – vlada je imala još jedan prioritet – promenu aktuelnog izbornog sistema u većinski (što je, uostalom, bio razlog za krah Drnovšekove vlade). Međutim, tu se Bajukova ekipa prevarila u računici, jer je čak i većina poslanika nove Narodnjačko-demohrišćanske partije u parlamentu glasala za korigovan proporcionalni sistem. Protiv većinskog!
Bajuk je teško podneo poraz. Nekoliko dana kasnije vraća još taze partijsku knjižicu Narodnjačko-demohrišćanske stranke, partije koja ga je i ustoličila u premijersku fotelju. Najavljuje osnivanje svoje stranke pod radnim nazivom "Nova Slovenija – Hrišćanska narodna partija". Nije ostao sam. Pridružio mu se šef demohrišćana Lojze Peterle, nekadašnji predsednik SKD-a, sa nekoliko odbora rečene (bivše) stranke. U Ljubljani je upriličen i osnivački kongres nove krovne organizacije slovenačke desnice, na kome se, uprkos avgustovskoj "feragosti", okupilo oko 500 gostiju. Njihov uvek nasmejani i dobrodušni predsednik nije izneverio očekivanja. Pozdravio je okupljene u duhu uobičajene frazeologije.
PRAVE STVARI IZA KULISA: "Nova Slovenija će biti onoliko jaka, koliko će biti jaki njeni temelji. Zato ne sme da joj fali nijedan kamen!", istakao je povodom osnivanja svoje nove partije Andrej Bajuk, i prozborio još nekoliko o potrebi da se uspostavi "pravna država", "socijalna pravda i lična odgovornost", kao i da se "tržište otvori za strane investicije".
Dok je pažnja javnosti bila usredsređena na svetlost reflektora, iza kulisa su se događale prave stvari. Sa političke karte Slovenije, posle decenije postojanja, uklonjen je SKD, partija koja je nekada bila najjača ovdašnja stranka; razbile su je i bukvalno pojele nova Bajukova i nedavno stvorena nova Narodnjačka (SLS+SKD) partija Franca Zagožena. Peterleovi demohrišćani su na prvim višestranačkim izborima (1990) bili najsnažnija partija pobedničkog Demosa, koja je potom 1992. i 1994. godine slistila sve konkurente na desnici. Posle je sve išlo samo na dole.
I na gore. Lider demohrišćana Lojze Peterle bio je onaj ministar koji je potpisao po Sloveniju štetan sporazum o rešavanju pitanja nekretnina u Ogleju. Naredni izbori su doneli kaznu i demohrišćani su doživeli fijasko, iako se Peterle održao u sedlu i na čelu partije. Sve do njenog kraja. Poslednji (neuspeli) pokušaj da spase što se spasiti može učinio je kada je naterao braću Podobnik na ujedinjenje, po formuli SKD plus SLS. Dobro obavešteni izvori tvrde da su u novoj Narodnjačkoj partiji Franca Zagožena naveliko otvarane boce šampanjca, kada se pročulo da je Peterle napustio tek osnovanu SKD+SLS i pridružio se Bajuku.
Ovakav razvoj događaja označava definitivan kraj Janšinih snova da će izdejstvovati promenu izbornog sistema. Janša se trudio pune četiri godine, sve od 1996. godine, kada je pokušao sa kritikama na adresu proporcionalnog izbornog sistema, koji je praktikovan u Sloveniji. Krenula je inicijativa za sakupljanje potrebnog broja potpisa kako bi se raspisao referendum, koji je i po slovu zakona i po javnim proklamacijama trebalo da bude "savetodavan" i neobavezujući. Potpisi su prikupljeni i održan je referendum. Bila je to prilika da se vidi kako izgleda kad odlučuje "većina onih koji su izašli na izbore". Deo stručnjaka je kasnije tvrdio da je referendum propao, a deo je bio ubeđen da je izglasan većinski izborni sistem. Kamen spoticanja je bio mali broj birača koji su "obavili građansku dužnost". Janša je protežirao većinski izborni sistem zato što na ovaj način odlučuje većina "onih koji izađu na izbore", iako ta većina faktički nema potreban legitimitet, pošto briše glasove onih, koji nezadovoljni izborom apstiniraju ili drugačije popune listiće, iz protesta (nevažeći listići).
VEĆINA U MANJINI: Rezultat? Nelegitimna rešenja. Na to je upozoravao i poznati slovenački ustavni pravnik Matevž Krtivic. Slovenačka epizoda je poučna i za ovdašnju situaciju, jer su posledice tog sistema svuda iste. A kako izgleda kad odlučuje "većina onih koji izađu na izbore", znaće krajem septembra i Srbija. Što se Slovenije tiče, loša obaveštenost i pripremljenost biračkog tela proizvela je situaciju u kojoj je o bitnom pitanju odlučio mali deo birača, onih koji su bili voljni da izađu na birališta. Većina u manjini je htela Janšin predlog – većinski izborni sistem. Za proporcionalni sistem je tada glasalo 152.784 glasača, a za većinski 259.687. Suština problema je u tome što je na referendum izašla tek trećina od 1.537.529 građana s pravom glasa.
Bila je to "volja naroda", na koju se populistički vođa opozicije (uprkos neoborivim matematičkim dokazima) pozivao u jeku rasprava – je li većinski izborni sistem prošao ili je proporcionalni ostao. Sve možda i ne bi bilo toliko komplikovano da Ustavni sud Slovenije nije doneo kontroverznu odluku kojom je referendum proglasio konačnim i obavezujućim. Tu odluku je tada podržao i Podobnikov SLS, da bi naglasio kako se zalaže za poštovanje legalizma. Isti SLS je potom zbog svađe oko izbornog sistema čak izašao i iz koalicije sa Liberalnom demokratijom Slovenije (LDS Janeza Drnovšeka), udružio se sa demohrišćanima (SKD Lojze Peterlea) i pomogao pad prethodne i uspostavljanje nove (desničarske) vlade.
A onda je upravo ta vlada, vlada Andreja Bajuka označila kraj snova o promeni izbornog sistema. Predsednik socijaldemokrata Janez Janša je posle odluke koalicionog partnera (Slovenačke narodnjačke partije) da podrži korigovanje sadašnjeg proporcionalnog sistema najavio da njihova "koalicija više ne postoji". Usledio je i "kontraudar" sa osnivanjem nove Bajukove partije, iza koje konce vuče Janša lično. Da je Andrej Bajuk "Janšin čovek" zna se već od njegovog ulaska na slovenačku političku scenu.
Jasno je da su politički lupinzi na slovenačkoj desnici rezultat ne samo izbornih očekivanja, već i proste aritmetike. Dok se činilo mogućim da će predsojeći izbori biti organizovani prema većinskom sistemu – partije na desnici su se udruživale. Kada je postalo jasno da je izvesniji proporcionalni sistem, počele su da se raspadaju netom sastavljene partije, predvođene međusobno zakrvljenim liderima. Ipak, Bajukova (Janšina i Peterlova, takođe) "Nova Slovenija" 15. oktobra ne može da očekuje mnogo – ostalo joj je malo vremena za profilisanje programa i privlačenje birača. Osim toga, opterećuje je hipoteka sadašnje vladavine Andreja Bajuka, čija se vlada u svom blic-mandatu bavila kadrovskim čistkama i rokadama, ne razmišljajući o mogućnostima da dobrim upravljanjem može da učini život snošljivijim. Svojim sledbenicima, pre svega.
Svetlana Vasović-Mekina
