Bagdad
Prva poseta
Predsednik Venecuele Hugo Čavez prvi je državnik koji će posetiti
Irak nakon Zalivskog rata 1991. godine. Ovih dana navršilo se 10 godina
od dana kada su UN zavele sankcije Iraku zbog invazije na Kuvajt. Prošla
je čitava decenija a da niko nije zvanično posetio iračkog lidera
Sadama Huseina. Međutim, venecuelanski lider Čavez poznat je po
nezavisnosti i nepredvidivosti u donošenju spoljnopolitičkih odluka.
Blizak je prijatelj sa kubanskim liderom Fidelom Kastrom, a nije se ustručavao
ni da javno izrazi podršku "libijskom modelu demokratije".
Postao je predsednik Venecuele 1999. godine, sedam godina nakon što je
organizovao neuspeli vojni puč. Komešanje javnog mnjenja i razbijanje
monotonije deo su njegovog imidža. Poseta
Iraku deo je Čavezovog plana da obiđe 10 zemalja proizvođača nafte
kako bi ojačao Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEC). Čavez je rešio
da lično pozove svoje arapske partnere na samit OPEC-a u Karakasu, 27.
septembra. Venecuela je jedini član OPEC-a iz Jućne Amerike, ali je takođe
i treći najveći izvoznik nafte u svetu. Osim Iraka, Čavez će posetiti
i Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate, Iran,
Indoneziju, Libiju, Nigeriju i Alćir. Nije nevaćno dodati da je jedna od
njegovih ćelja ohrabrivanje siromašnih nacija u nastojanju da se udruće
kako bi predstavljale protivteću onome što on smatra "američkim
hegemonijalizmom".
Svetski lideri još uvek
istrajavaju u poštovanju nastojanja UN-a da se irački predsednik u
potpunosti izoluje, iako je posle toliko godina jasno da takva politika
nije rezultirala Sadamovim odlaskom sa vlasti kao i da su patnje civilnog
stanovništva zbog strogih sankcija velike. Upravo iz tih razloga sve češće
se čuju zahtevi za ukidanjem sankcija Iraku i pokušaji da se Irak
reintegriše u arapsku zajednicu.
Čavez i o tome ima
samosvojan stav: "Neki kaću da je Sadam Husein đavo, ali đavo je u
paklu. Mi smo svi boćji sinovi", izjavio je stranim novinarima,
dodavši da očekuje mnoštvo kritika zbog svog planiranog puta. Čavezovi
kritičari tvrde da je on ojačao veze sa zemljama izolovanim od svetske
zajednice poput Iraka, Kube i Libije na račun svojih odličnih odnosa sa
SAD, koje su najveći poslovni partner Venecuele i najveći uvoznik
njihove nafte. Čak i sam raspored Čavezovog putovanja u Irak izaziva mnoštvo
nedoumica. Predviđeno je da Čavez napusti Iran 10. avgusta da bi dva
sata kasnije stigao u Irak. Međutim, sankcije UN-a zabranjuju letove u
Irak ili iz njega. Jedini legalni put za Bagdad bio bi desetočasovna voćnja
iz Amana u Jordanu. Venecuelanski zvaničnici od kojih su novinari pokušali
da dobiju objašnjenje izjavili su da nisu upoznati s tim na koji način
predsednik Čavez planira da prevaziđe poteškoće u putu. Nekoliko
stranih novinara koji je trebalo da prate Čaveza u poslednjem trenutku je
obavešteno da to neće biti izvodljivo zbog nemogućnosti dobijanja viza.
Ipak ostaje podozrenje da Čavez nije bio oduševljen mogućnošću da se
njegova slika u zagrljaju sa Sadamom i libijskim liderom Gadafijem pojavi
u udarnim vestima međunarodnih medija.
Vašington
Čelzi
debitovala
Met
Dradž, kralj senzacije na internetu (www.drudgereport.com)
u svom izveštaju od prošle nedelje preneo je ogorčenje nekih učesnika
pregovora o bliskoistočnoj krizi u Kemp Dejvidu zbog neočekivano bitne
uloge Čelzi Klinton, dvadesetogodišnje ćerke američkog predsednika.
Prema rečima nekih učesnika koji su se poverili Dradžu, Bil Klinton se
o bitnim pitanjima uredno konsultovao sa svojom ćerkom. "To je bilo
vrlo ponižavajuće", izneo je jedan od članova izraelske
delegacije. "Stalno je govorio 'Čelzi ovo, Čelzi ono'. Šta može
jedan devojčurak da zna o toj situaciji?". Da ovo nije samo prazna
priča potvrđuju i slike na kojima Čelzi sa fasciklom u ruci prati
pregovore, okružena državnim sekretarom Medlin Olbrajt, savetnikom za
nacionalnu bezbednost Sendijem Bergerom, predstavnikom SAD za Bliski istok
Denisom Rosom i Brusom Ridelom iz Nacionalnog veća za bezbednost.
"Bili smo ne malo iznenađeni", rekao je Dradžu anonimni
sagovornik iz američke delegacije. "Čelzi ne samo da je dobila mogućnost
da prati pregovore iz prvog reda već joj je tata omogućio i da sedne za
sto."
Izvor iz Bele kuće
demantovao je da je predsednikova ćerka imala bilo kakvu ulogu u
pregovorima. Međutim, kada je Met Dradž ponudio fotografije kao dokaz,
jedan od predsednikovih savetnika dopustio je mogućnost da je Čelzi bila
"samo običan kibicer". "Ona se veoma zanima za
politiku", prokomentarisao je neimenovani savetnik nakon što je
pogledao više od tuce fotografija na kojima Čelzi nešto raspravlja sa
Sendijem Bergerom, savetnikom za nacionalnu bezbednost.
Beč
Austrijski
veb sajt posvećen Holokaustu
Adresa www.holocaust.at
je prvi digitalni memorijalni centar posvećen žrtvama
holokausta. Tu se nalazi više od 14.000 imena žrtava holokausta,
austrijskih Jevreja koji su ubijeni u nacističkim koncentracionim
logorima. Crnim slovima na beloj pozadini ispisana su imena koja se
pojavljuju, blede i smenjuju u istom laganom ritmu, tokom 24 sata,
abecednim redom.
"Kada se ime neke
osobe pojavi na ekranu, on ili ona su na tren vraćeni u život i spaseni
od zaborava", kaže Miči Megits, član četvoročlanog tima koji
stoji iza ovog projekta. Ovaj tim objašnjava da je prilagodio običaj čitanja
imena žrtava holokausta na dan Jom Hašoa (Dan sećanja na holokaust)
digitalnim medijima. Na ovaj način imena su dostupna u bilo kom delu
sveta i u ma koje doba dana ili noći. Spisak imena preuzet je iz registra
nastradalih u Terezienštadu, koncentracionom logoru koji se danas nalazi
u Češkoj Republici, a u koji su nacisti internirali austrijske, nemačke
i češke Jevreje, da bi ih potom slali u kampove smrti poput Aušvica.
"Kada čovek duže sedi puštajući da se imena pred njim smenjuju, užasnut
je suočavanjem sa tolikim brojem žrtava", kaže veb dizajner Martin
Diler.
Na veb sajtu se pojavljuju samo imena, bez podataka o godinama rođenja i smrti ili drugih ličnih podataka o žrtvama. "To je više umetnički nego naučni projekat. Cilj je da vizuelno prikaže ideju holokausta, a ne da istražuje biografije žrtava", kaže inicijator projekta Andreas Teltčer. Autori planiraju da projekat prošire na sve žrtve holokausta u Austriji, kao i na sve ostale žrtve o čijoj sudbini postoji evidencija. Tokom Drugog svetskog rata ubijeno je 65.000 austrijskih Jevreja. Autori projekta misle da je od vitalne važnosti što je projekat pokrenut u Austriji, državi koja se još bori sa ostacima svoje nacističke prošlosti. Sajt je do danas registrovao pristupe iz 36 zemalja od Španije do Trinidada, a muzeji i organizacije širom sveta ponudile su podatke za proširenje ovog sajta. "Nedavno smo primili pismo od jednog istoričara umetnosti iz SAD, koga je ovaj projekat veoma dirnuo i koji ga je opisao kao 'minimalistički spomenik'", kaže član tima Gerold Eker, i dodaje "to je najtačniji opis onoga što smo nameravali da postignemo."
