Politka

Vreme broj 502, 19. avgust 2000.


Izbori 2000

Pesnica u flaši

Izbori su neka vrsta plebiscita "Milošević ili opozicija", ali paralelno s tim održava se još nekoliko "plebiscita" odjednom: jedan u opozicionim redovima – "Koštunica ili Mihailović" , jedan u režimskim redovima – "socijalisti ili radikali", jedan između Miloševića i Đukanovića, jedan između Đukanovića i Bulatovića i jedan između Đukanovića i srpske opozicije

Sudeći po konferencijama za štampu, izborna trka je "puštena". U prošli utorak 15. avgusta pred stotinak domaćih i stranih novinara Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić i Mlađen Dinkić predstavili su program Demokratske opozicije (DOS). Kao što će se naš čitalac uveriti u ovom broju "Vremena", to je svojevrstan pokušaj da se jednim projektom ekonomskih i političkih poteza koje bi buduća vlada trebalo da povuče u prvom danu, o prvom mesecu i prvoj godini vladavine. Vojislav Koštunica, sada već kao predsednički kandidat DOS-a, kaže da taj dokument govori o potezima koji će ne samo pravno nego i moralno obavezivati buduću vlast, i da će u promenama ulogu igrati ne samo želje, namere, interesi i volja, nego pre svega lični primer. Zoran Đinđić, očito dinamični šef te kampanje, naglašava da je to fokus na budućnosti. Tog dana, a i u nekoliko prethodnih prilika, objavljena je namera da se za predsedničku kandidaturu Vojislava Koštunice prikupi milion potpisa – to je najava početka kampanje "od vrata do vrata" u koju bi trebalo da se uključi oko 10.000 aktivista, a među njima je svakako 7000 DOS-ovih kandidata za odbornike u skupštinama opština u Srbiji. Onog dana kada "Vreme" bude u rukama čitalaca u Bečeju će se održati promotivna tribina, a neka vrsta svečanog početka izgleda da pada opet na Preobraženje (na prošlo Prebraženje došlo je do sukoba pristalica Vuka Draškovića i Saveza za promene) – u subotu 19. avgusta glasačima u Beogradu biće deljen i objašnjavan program, a 24. avgusta taj događaj će se preseliti na Trg partizana u Užicu. Potpredsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadić izjavljuje da je takva akcija "predizborni plebiscit koji će pokazati stvarnu moć kandidata DOS-a".

U stvari, održava se nekoliko "plebiscita" odjednom pored onog glavnog "Milošević ili opozicija": jedan obračun u opozicionim redovima "Koštunica ili Mihailović", jedan u režimskim redovima, jedan između Miloševića i Đukanovića, jedan između Đukanovića i Bulatovića i jedan, malo diskretniji, između Đukanovića i srpske opozicije.

DPS je doneo odluku da na savezne izbore ne izađe. Vojislav Koštunica je u utorak tu odluku primio sa žaljenjem, ali je naglasio da će srpska opozicija naći način da se obrati biračima u Crnoj Gori. On kaže da je na predsedničkim izborima to lako, a da će i na parlamentarnim biti pronađena neka formula. Ako se to ne desi, režimske partije dobijaju savezne parlamentarne izbore, pošto neizlazak crnogorskog DPS-a i Narodne stranke omogućuje da režim pre početka trke obezbedi 50 odsto poslanika u Veću republika i oko 25 odsto poslanika u Veću građana. Đinđić ga dopunjava konstatacijom da računica sa mandatima može da deluje zbunjujuće na birače i da osnovna poruka glasi da Demokratska opozicija ima kandidata koji će pobediti Slobodana Miloševića, a posle toga sve ide lakše.

SEDAM TRKAČA: To očito neće biti laka bitka i u njoj će biti važan međusobni raspored rezultata, a pre svega, procenat izlaska glasača na biralište. Predsednička trka do sada ima po dva jaka kandidata na režimskoj i po dva na opozicionoj strani, ali se na tome komplikacije neće završiti. I do sada je pojava mnogih kandidata na predsedničkim izborima (vidi antrfile) zbunjivala birače. Vremenom se taj broj smanjivao, ali je i po sadašnjim najavama već izvesno da će to biti trka ne sa dva već sa sedam učesnika. Do sada je najavljena kandidatura Slobodana Miloševića (SPS-JUL-SNS), Vojislava Koštunice (DOS), Vojislava Mihajlovića (SPO), Tomislava Nikolića (SRS), Sulejmana Ugljanina (Stranka demokratske akcije Sandžaka – SDAS), Borislava Pelevića (Stranka srpskog jedinstva) i Milovana Drecuna (novoosnovana politička partija "Preporod Srbije").

Pitanje je kome će otkinuti glasove kandidatura Milovana Drecuna rođenog 1957. godine u Vranju u oficirskoj porodici, ratnog izveštača državne televizije u vreme rata sa NATO-om, jednog od prvih osam odlikovanih Ordenom za hrabrost, ili Borislava Pelevića, Arkanovog naslednika u Stranci srpskog jedinstva...? Ako režim blagonaklono gleda na te kandidature, a nema znakova koji bi govorili kako na to gleda, onda režim verovatno vidi da se izvestan broj njenih pristalica razočarao i pošto ne može da ih vrati, pušta da oni budu okupljeni oko slabijih kandidata, samo da se ne sliju direktno opoziciji.

Što se tiče kandidature Sulejmana Ugljanina, on je najavio svoju kandidaturu s obzirom na to da se demokratska opozicija već podelila na dva kandidata, te da ne bi došlo do bacanja bošnjačkih glasova". Ukoliko se desi da se opozicija u poslednjem trenutku ipak ujedini, SDAS će povući Ugljaninovu kandidaturu i podržati jednog kandidata. Ugljanin je potvrdio da održava kontakte sa srpskom opozicijom ocenjući ih kao "stalne i kvalitetne".

Kontakti između SPO-a i DOS-a jesu stalni, ali teško da su kvalitetni.

BUDUĆI ILI PROŠLI RAČUN: Da se sudaraju Nikolić i Milošević, Mihajlović i Koštunica, to prošle nedelje nije promaklo nijednom analitičaru. Dok se bitka režimskih pretendenata odvija u rukavicama, na opozicionoj strani je prošle nedelje vođen pravi verbalni rat. Portparol Srpskog pokreta obnove Ivan Kovačević je (12. avgusta) nipodaštavajuće negirao rezultate istraživanja javnog mnjenja koja su zapravo i otkrila Koštunicu kao prosperitetnog kandidata opozicije, s mogućnošću da osvoji 42 odsto biračkog tela, s perspektivom da ide čak i do 50 odsto. I Kovačević i Vuk Drašković su u više navrata ponavljali da Vojislav Mihailović iza sebe ima 800.000 glasova SPO-a, uz pitanje: "Da li je lakše od 800.000 krenuti ka 1.700.000 ili od Koštuničinih 200.000..."

SPO je nastavio da osnažuje kandidaturu Mihailovića ističući njegove lične kvalitete ali i sopstvenu izbornu snagu iz koje oni izvlače pravo da istaknu predsedničkog kandidata; tvrdeći da predsednički kandidat SPO-a može da dobije više od milion glasova. Sam Mihailović, upitan koliko će mu u predizbornoj kampanji pomoći činjenica da je unuk generala vojske Kraljevine Jugoslavije u otadžbini Draže Mihailovića, odgovorio je da mu to "sigurno neće odmoći", ističući da je ponosan što je unuk Draže Mihailovića, da neće mnogo insistirati na tome šta je njegov deda bio, ali će uvek isticati da je ponosan što je njegov unuk. Mihailović je posetio patrijarha i zatražio blagoslov za svoj predsednički program, koji uključuje i nacionalno pomirenje.

Koštunica, kao i njegova Demokratska stranka Srbije (DSS), najavljuje da će voditi skromnu kampanju, jer među bogatima u zemlji, kako je ocenjeno, "nema pristojnog sveta". DSS neće kupovati termine za političku propagandu na Radio-televiziji Srbije, uz obrazloženje da bi "bilo nečasno dati 3600 maraka za jedan minut". Ovaj predsednički kandidat će se usredsrediti na kritiku politike Socijalističke partije Srbije i njenog lidera Slobodana Miloševića, a neće komentarisati stavove i ocene Jugoslovenske levice, radikala, ni Srpskog pokreta obnove. Ni DSS i Koštunica, kako je rečeno, neće odgovarati na "niske i sramne napade" drugih stranaka, niti "kopati po tuđem prljavom vešu" i neće biti davana ni lažna obećanja i "izlaz preko noći" iz sadašnje krize u zemlji. Ključni pojmovi kampanje su ozbiljnost, promišljenost, odgovornost, čestitost, smirenost, solidnost, dostojanstvo, istinoljubivost, skromnost, nepotkupljivost i opšti interes, a Koštunica, kako je ocenjeno, ima sve te osobine.

S obzirom na to da je i režimska strana podeljena na dve liste, intenzitet tog opozicionog "referenduma" o tome ko će biti jači kandidat, može da se završi i povoljno po opoziciju, samo uz jedan uslov, da iz biračkog tela izvuče maksimum i da uz dve opozicione liste okupi dva i po miliona glasova. U suprotnom, može se desiti da se plati cena nejedinstva.

Ako se ovako nastavi, međutim, opozicija će rizikovati gubitak celokupne lokalne vlasti u Srbiji, što bi možda moglo negativno da utiče na motivisanost birača u drugom krugu.

LOKALNO LICITIRANJE: Drašković je ponovio da će njegova partija na lokalne izbore 24. septembra izaći samostalno, ili u koaliciji sa onim strankama kojima je "obaranje Miloševića, a ne nikoga u opoziciji, jedini cilj", ponavljajući kolegama iz DOS-a da koje izborne rezultate žele, one od 1990. ili one od 1997. godine, kada je jedino SPO išao samostalno na izbore", rekao je on.

On dosadašnje izborne rezultate 15 stranaka udruženih u DOS-u licitira između 500.000 i 600.000 glasova, što je potcenjivanje – zbir najboljih izbornih rezultata stranaka udruženih u DOS-u prelazi milion. Naravno, u tome ima i signala da se ipak još pokušava istrgovati.

Predstavnici DOS-a su isključili mogućnost zajedničkog izlaska na lokalne izbore sa SPO, osim ako ta stranka ne odustane od svog predsedničkog kandidata i pristane na 30 odsto mesta na jedinstvenim izbornim listama. SPO se, kako izgleda, nadao da će na nekom nivou razbiti taj sistem i da će privući bar manje ili nezadovoljnije stranke. To se vidi po potezima SPO u Nišu, gde je SPO tražio podelu fifti-fifti, s tim da SPO u svojoj polovini ima DSS i ND, a DS u svojoj ostale stranke.

Predsednik novosadskog Gradskog odbora SPO-a i član Glavnog odbora SPO-a Stevan Vrbaški izjavio je (11.) da su "pojedine manje stranke" iz Demokratske opozicije Srbije (DOS) kontaktirale ovaj odbor SPO-a u vezi sa zajedničkim izlaskom na predstojeće lokalne i pokrajinske izbore, da su nudile SPO-u "solidan broj mesta" na zajedničkim listama, ali da se veće stranke iz DOS-a protive takvoj inicijativi, jer "misle da su veće i jače". Član predsedništva mladenovačkog odbora SPO-a Tomislav Danilović izjavio je da ta stranka "hoće i želi" da na lokalne izbore izađe u koaliciji sa DOS-om, ali uz poštovanje rezultata SPO-a iz 1996. godine. Predsednik kragujevačkog odbora SPO-a Vlada Mihajlović pozvao je (11) stranke DOS-a "da ne gube vreme", da zajedno sa SPO-om izađu na lokalne izbore u Srbiji i pokrajinske u Vojvodini, te da "ne slušaju vrhove svojih stranaka i da ih ubede da je jedina dobitna kombinacija – udruživanje SPO-a i članica DOS-a. Moglo bi se zaključiti da tu ima i nešto od onoga "snahu kara ćerki prigovara", te da je deo poruke možda upućen i vlastitoj centrali.

Opozicione stranke u Kuršumliji, uključujući tu SPO, najavljuju da će izaći jedinstveno na lokalne izbore, bez obzira na odluke centrale stranaka iz Beograda.

Beogradski odbor Srpskog pokreta obnove (SPO) pripremio je za lokalne izbore u Beogradu i gradskim opštinama samostalne liste kandidata, ali saopštava da je i dalje spreman za jedinstven nastup sa ostalim strankama opozicije ukoliko one ispoštuju izborni rezultat SPO-a iz 1996. i 1997. godine, što znači da SPO namerava da "zadrži Beograd". Predsednik Gradskog odbora SPO-a Miladin Kovačević, međutim, i sam je izrazio nevericu u mogućnost zajedničkog nastupa SPO-a i DOS-a u Beogradu.

"Vreme ističe, a oni koji postavljaju uslove za jedinstvenu listu, moraće sami da snose odgovornost za svoj izborni rezultat", rekao je Kovačević. Upitan o tome kako će voditi kampanju u Beogradu, gde opoziciji nisu na raspolaganju elektronski mediji, Zoran Đinđić odgovara: "Nismo ni 1996. imali medije, pa smo ipak pobedili..." Odmah zatim podvlači: "Uostalom mi smo i u Beogradu u opoziciji!"

Upitan da li SPO očekuje da će samostalnim učešćem na lokalnim izborima osvojiti više od ponuđenih 30 odsto mandata koje bi opozicione stranke zajedno osvojile, Kovačević je rekao da njegova stranka očekuje "dobar rezultat", ali nije želeo da ga precizira.

Dodao je da SPO procenjuje svoj mogući izborni rezultat na osnovu "jasne predstave o svojoj snazi", odnosno rezultata na izborima 1996. i 1997. godine, kao i pojedinih istraživanja javnog mnjenja.

Kovačević je ocenio da "realna snaga stranaka vladajuće koalicije nije zanemarljiva", ali i da je u "stalnom padu".

Potpredsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadić rekao je 11. avgusta da je formiranje zajedničkih lista sa Srpskim pokretom obnove (SPO) za lokalne izbore još moguće, ukoliko ta stranka prihvati predsedničku kandidaturu Vojislava Koštunice, ali da za takvu saradnju nema još mnogo vremena i dodao da lokalni odbori SPO-a koji žele da nastupe zajednički sa Demokratskom opozicijom Srbije (DOS) u takav dogovor moraju da ubede vrh svoje stranke...

Petnaest stranaka DOS-a odlučilo je u međuvremenu da za lokalne izbore, zakazane za 24. septembar, formira samostalne liste na kojima neće biti SPO-a. Naloženo je da svi odbori stranaka Demokratske opozicije Srbije liste kandidata za lokalne izbore formiraju isključivo sa strankama, koalicijama i pokretima koje su članice DOS-a. Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batić je 11. avgusta izrazio spremnost da hitno posreduje između DOS-a i SPO-a u dogovoru o zajedničkom izlasku na izbore, uz ocenu da "vremena više nema". Onda je to još nekoliko puta ponovio. Nije bilo rezultata, a razmenjivana je teška vatra. SPO je 13. avgusta optužio Demokratsku stranku (DS) da je zabranila formiranje izbornih lista sa SPO-om tvrdeći da je to "posledica skoro svakodnevnih tajnih sastanaka i dogovora Zorana Đinđića sa Slobodanom Miloševićem".

Stvar je viđena u filmu "Ta divna stvorenja", kada onaj majmunčić drži orah u flaši, neće da ga pusti, a ne može da izvuče pesnicu napolje.

Milan Milošević

Savezni izbori maj '92.

Upisani: 6.848.247; Izašli: 3.833.878; SPS: 1.665.489; SRS: 1.166.933; DZVM: 106831; Ostali: 445.858; Nevažeći 448.779

Savezni izbori decembar '92

Upisani: 6.755.800; Izašli: 4.694.969; SPS: 1.478.918; SRS: 1.024.980; Depos: 809.731; DS> 280.183; DS-RDS: 101.234; DS-RDS-GS: 58.505; DZVM: 106.036; Ostali 575.628

Savezni izbori novembar '96

Upisani: 7.138.309; Izašli: 4.306.883; SPS-JUL-ND: 1.847.898; SRS: 764.353: "Zajedno": 969.215; KV: 57.645; SVM: 81.311; Lista za Sandžak dr Sulejman Ugljanin: 61.500; Ostali: 287.414

Svi predsednički kandidati

1990.

Predsednički izbori u Srbiji decembra 1990: Slobodan Milošević (SPS) 3.285.799; Vuk Drašković (SPO) 824.674; Ivan Đurić (SRSJ/S) i UJDI) 277.398; Sulejman Ugljanin (SDA) 109.456; Vojislav Šešelj (GG) 96.277; Blažo Perović (YU blok) 57.420; Slobodan Mitić (Savez svih Srba) 28.978; Dragan Jovanović (Zelena stranka) 22.458; Ljuben Aleksov Alen (GG) 19.123; Ljubomir Grujić (GG) 17.675; Milan Lazarević (GG) 11.034; Tihomir Živanović (GG) 9892; Jovan Koprivica (GG) 9677; Miodrag Gojković (SSP Zapis) 9262; Tomislav Krsmanović            (PZLJP) 8095; Živan Harvan (SSP) 7791; Velimir Cvetić (SDPJ) 6575; Milan Mladenović (GG) 6459; Miroslav Veselinović (GG) 6180; Nikola Barović (GG) 5355; Predrag Vuletić (LS) 5019; Ratomir Vojvodić (GG) 4414; Ljiljana Ćuić (GG) 3425; Milorad Radović (GG) 3425; Saša Goranci (GG) 3409; Nikola Šećeroski (GG) 3168; Čedomir Nešić (GG) 2553; Slobodan Ranković (GG) 2425; Radivoje Šarenac (GG) 1918; Jovan Stojković (GG) 1154; Miomir Tošić (GG) 904; Hercen Radonjić (GG) 847

1992.

U prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji 20. decembra 1992. kandidati su bili: Milošević Slobodan (SPS, 2.515.047), Panić Milan (GG, 1.516.693), Paroški Milan (Narodna partija i srpska opozicija, 147.693), Vasiljković Dragan (GG, 87.847), Vasiljević Jezdimir (GG, 61.729), Milanović Miroslav (GG, 28.010), Perović Blažo (Demokratska otadžbinska koalicija, 20.326).

1997.

U prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji 21. septembra 1997. kandidati su bili: Zoran Lilić (SPS, 1.474.924), Vojislav Šešelj (SRS, 1.126.940), Vuk Drašković (SPO, 852.800), Miodrag – Mile Isakov (Koalicija "Vojvodina", 111. 666), Vuk Obradović (Socijaldemokratija, 100.523), mr Nebojša Čović (DA, SSSS, 93.133), dr Sulejman Ugljanin (Koalicija "Lista za Sandžak dr Sulejman Ugljanin", 68.446), Milan Paroški (Narodna stranka, 27.100), Miodrag Vidojković (GG, 14.105), Predrag Vuletić (Liberalna demokratska stranka, 11.463), Dragan Đorđević (Stranka državljana Srbije, 10.864), Milan Mladenović 10.112), Đorđe Drljačić (GG, 9.430), Branko Čičić (Partija prirodnog zakona, 7.097), Gvozden Sakić (GG, 3.293), Radomir Tukmanović (Napredna stranka, 2.647).

1997 – ponovo

U prvom krugu ponovljenih predsedničkih izbora u Srbiji 7. decembra 1997. kandidati su bili: Milan Milutinović (SPS-JUL-ND, 1.665.822), dr Vojislav Šešelj (SRS, 1.227.076), Vuk Drašković (SPO, 587.776), Vuk Obradović (SDP, 115.850), Dragoljub Mićunović (DC, 86.583), Miodrag Vidojković (GG, 29.180), Miodrag Vuletić (LDS) 21.353.

2000.

Do sada su najavljene kandidature Slobodana Miloševića (SPS-JUL-SNS), Vojislava Koštunice (DOS), Vojislava Mihailovića (SPO), Tomislava Nikolića (SRS), Sulejmana Ugljanina (Stranka demokratske akcije Sandžaka – SDAS), Borislava Pelevića (Stranka srpskog jedinstva) i Milovana Drecuna (novoosnovana politička partija "Preporod Srbije").

Izborni podaci navedeni prema: Goati, Vladimir "Izbori u SRJ od 1990. do 1998 – volja građana ili izborna manipulacija", CeSID, Beograd. 1999; "Pregled i analiza izbornih rezultata u Srbiji decembar 1990 – decembar 1997", CeSID, jun 2000, CD predizdanje, Arhiva Dokumentacionog centra Vremena.

sadržaj naredni

vrh