Vreme broj 502, 19. avgust 2000.

Intervju: Zoran �in�i�

Udru�ena kampanja

Sa tako dobrim kandidatom i tako lo�im protivkandidatom u svakoj drugoj zemlji mi bismo pobedili za samo pet dana, jer bi ogromna razlika izme�u koncepcija vrlo brzo doprla do gra�ana

Do izbora je ostalo jo� ne�to vi�e od mesec dana, a opozicione stranke, ba� kao i blok koji sebe naziva Demokratska opozicija Srbije (DOS) i �iji je predsedni�ki kandidat Vojislav Ko�tunica - jo� nije po�eo predizbornu kampanju. S druge strane, vladaju�e stranke, posebno SPS, JUL i SRS, uveliko rade na terenu ili, kako bi rekao jedan stru�njak za javno mnjenje, "oni vode permanentnu predizbornu kampanju ve� deset godina". Na velikim reklamnim bilbordima ve� stoje poruke pretendenata na pobedu, zidovi ku�a u gradovima, saobra�ajni znaci po putevima i d�adama izlepljeni su ve� plakatima sa kojih se sme�e ili na kojima su smrtno ozbiljni poslani�ki kandidati, na televiziji se svako malo prikazuju reklamni spotovi i pesme ili poruke uglavnom stranaka vladaju�e koalicije. Po�elo je, po�elo... Jo� samo fale televizijska predstavljanja izbornih igra�a, �to ozbiljnih �to onih koji su vi�e zadu�eni za uveseljavanje �irokih narodnih masa. O mitinzima se jo� ne govori.

O tome kako �e izgledati predizborna kampanja DOS-a i na �emu �e se bazirati razgovaramo sa predsednikom DS-a Zoranom �in�i�em, �ovekom koji �e koordinisati promotivnu kampanju i koji je �ef Centralnog izbornog �taba DOS-a.

"VREME": Gospodine �in�i�u, pred va�im strana�kim blokom je kratkotrajna predizborna kampanja koju po�injete danas (utorak, 15. 08) akcijom "Od vrata do vrata", �iji je cilj sakupljanje milion potpisa za va�eg predsedni�kog kandidata Vojislava Ko�tunicu. �ta je razlog "zaka�njenja" i da li je ba� o ka�njenju re�?

�IN�I�: Ne, nema govora o ka�njenju. U nekim ranijim prilikama bismo se "izduvali" pre vremena i tada je samo bilo pitanje da li �e miting u Beogradu, na primer, biti ve�i od mitinga u Ni�u ili Novom Sadu. Sada naglasak predizborne kampanje stavljamo na finale �itave pri�e, a prvih dvadeset dana koristimo za pripremu mre�e po Srbiji kako bismo organizaciono sve pripremili �to bolje. Kad se pravi ku�a, temelji su najva�niji.

Kakvu ste predizbornu kampanju osmislili i na �emu je bazirate?

Na� zadatak nije da stvaramo neke nove izvore kampanje, nego da aktiviramo postoje�e. Re� je pre svega o �lanovima, aktivistima na terenu i simpatizerima, organizacijama koje imamo na terenu, potom su tu na�i kandidati i, kona�no, na� predsedni�ki kandidat �iji je potencijal u tom smislu znatan. Naravno, u jednom dru�tvu u kome strana�ke strukture postoje samo kao fasada jedne centralizovane vlasti te�ko je voditi predizbornu kampanju. Sa tako dobrom porukom, tako dobrim kandidatom (vidi okvir) i tako lo�im protivkandidatom u svakoj drugoj zemlji mi bismo pobedili za samo pet dana, jer bi ogromna razlika izme�u koncepcija vrlo brzo doprla do gra�ana. Rezultat kampanje koju vodimo zavisi samo od na�e sposobnosti da i do poslednjeg bira�a dobacimo tu na�u poruku.

Kao �ovek zadu�en za koordinaciju predizborne kampanje, da li se ve� suo�avate sa onim �to se zove "strana�ka infrastruktura", mo�ete li se na nju osloniti, kakva je situacija na terenu i jesu li u pravu oni koji neke �lanove va�eg bloka nazivaju "kombi-strankama"?

Pa, to uglavnom znamo, nemamo mi velikih iluzija. U prvoj fazi bilo je te�ko uskladiti ono �to se zove imid� i ono �to se zove realna snaga na terenu, ali oni koji smatraju da je samo snaga na terenu merodavna - gre�e. Ja sam realista i uglavnom mi je jasan rejting nekih stranaka kada je imid� u pitanju, i vrlo mi je jasna njihova prisutnost me�u narodom jer je jedan od na�ih najva�nijih poslova u stranci svakodnevno "snimanje" situacije na terenu. Mi ta�no znamo na koliko bira�kih mesta svaka stranka ima �lanova, uklju�uju�i i na�u, i - �to je mo�da va�nije - znamo gde nemamo nikoga. Mogu da ka�em da situacija nije sjajna i da su pri�e "imamo ljude u svakom selu i zaseoku" prazne pri�e. Dakle, ta�no znamo na koliko bira�kih mesta trenutno nemamo nikoga, ali imamo realan plan kako da u narednih mese dana najve�i deo tih praznina popunimo. Siguran sam da �emo na dan izbora imati svoje ljude na 90 odsto bira�kih mesta, a da �emo kontrolom pokriti svih sto posto, �to ne zna�i da je re� o na�im �lanovima, ali �e to sigurno biti kontrolori koji �e obilaziti ta mesta.

Kada je re� o direktnom na�inu obra�anja bira�ima, na �emu temeljite predizbornu kampanju?

Maksimalno �emo koristiti lokalne medije, ali u umerenom, pristojnom smislu. Ve� smo napravili "medijaplan" i ve� nam je jasno da se za novac mogu dobiti svi mediji. Negde je re� o "za�titnoj ceni" kako bi vas oterali, negde je "prijateljska" cena, a negde je cena normalna, ona koja i ina�e va�i za ogla�iva�e. Na�i �emo neki presek i koristi�emo medije umereno, da ne dosadimo ljudima. �ak nije va�no ni da li je re� o medijima u mestima u kojima smo mi na vlasti ili su to gradovi gde su na vlasti na�i oponenti. Ono �to �e u na�oj kampanji biti najva�nije jeste - li�ni kontakt. Na�a ideja je da stotinak hiljada aktivista obi�e dva i po miliona ljudi tokom ovih mesec dana. Isto smo primenili i pre �etiri godine pred drugi krug lokalnih izbora i zato smo tada dobro pro�li. Naime, u prvom krugu smo izgubili savezne izbore i drugi krug je bio bez "visoke politike", bilo je to vreme lokalnih aktivista, onih koji su od vrata do vrata u razgovoru sa kom�ijama promovisali svoje kandidate uz kafu, u li�nom kontaktu i razgovoru... �ak i u vreme "diktature medija", koja vlada u svetu, li�ni kontakt je ipak primaran u kampanji jer su svi ve�ti u pakovanju demagogije, nema vi�e nikakve razlike izme�u jednih i drugih, ljudi su se zasitili i sada ho�e maltene da pipnu svog kandidata.

Ima li ovo o �emu govorite neke veze sa �injenicom da ste pasionirani sakuplja� literature o tehnici izbora i kampanjama uop�te i da sa svakog putovanja u inostranstvo donesete poneku knjigu iz te oblasti?

Mislim da imam jednu od najboljih biblioteka iz te oblasti, mada ne smem da ka�em ba� - na svetskom nivou. Putuju�i, razgovarao sam, u Americi na primer, s najve�im stru�njacima koji vode predizborne kampanje, njihove knjige sam �itao, boravio sam i u njihovim ku�ama, imao prilike da vidim koje oni knjige imaju, i stekao sam utisak da imam vi�e knjiga o raznim kampanjama nego neki od njih.

Ima li va� Centralni izborni �tab neku agenciju koja osmi�ljava nastup ili neki "trust mozgova" u predizbornom �tabu koji se time bavi?

Ne institucionalno, ali imamo ekipu kreativaca koji anonimno rade za nas jer su anga�ovani u raznim agencijama i pla�e se da bi javnim anga�manom u na�u korist izgubili sada�nje klijente iz privrede. Ima tu puno ljudi za koje biste se iznenadili �to su uklju�eni u na�u predizbornu kampanju. Oni nisu spremni da se imenom pojavljuju, a mi na tome i ne insistiramo. Nama je najva�nije da dobijemo dobar savet, sugestiju, da iskoristimo njihovo znanje.

Bilbordi, plakati, spotovi... JUL je obele�io svoj mesec i velikim plakatom na kome su dva ameri�ka (NATO?) graditelja mostova. Bukvalno su "ukrali" fotografiju sa veb sajta firme "American bridges" sugeri�u�i da se radi o ovda�njim graditeljima; SPS je "poklonio �lanovima i simpatizerima" dve pesme, a SRS spomenar o Zemunu. Imate li i vi nameru da �inite ne�to sli�no?

Malo, vrlo malo. Samo da bi na�e u�e��e u izborima bilo i na taj na�in nagla�eno, da se i mi vidimo u tom mozaiku. Nemamo nameru da vodimo "rat plakatima" i da se nadme�emo spotovima. Na� adut su materijali koje nameravamo da podelimo potencijalnim bira�ima, milionski primerci na�eg izbornog programa i Ugovora poslanika sa gra�anima.

Va�i poslani�ki kandidati �e taj ugovor potpisati 1. septembra?

Da. To je i zvani�an datum po�etka na�e predizborne kampanje. Ugovor je u stvari spisak na�ih obaveza i prakti�no program nove vlade. To je neka vrsta vrednosnog pisma i sutra svaki gra�anin mo�e da pita na�eg poslanika da li je prijavio svoju imovinu, kako stoji u Ugovoru, da li je pokrenuo pitanje zloupotreba u ekonomiji u poslednjih deset godina i sli�no. Ako to i ostalo �to stoji u Ugovoru ne uradimo, mogu da nam ka�u da smo se nagodili i nikad vi�e ne�e glasati za nas. Nema vi�e onoga "stani, pa rekao si" i odgovora "pogre�no si me razumeo, nisam tako mislio". Taj materijal koji �emo deliti potencijalnim bira�ima bi�e te�i�te na�e kampanje, a ne spotovi, plakati ili bilbordi.

Koliko novca planirate da potro�ite za predizbornu kampanju?

Za plakate i bilborde potro�i�emo minimalno, recimo sto puta manje nego SPS i JUL. Ostalo predstavlja kombinaciju usluga na�ih ljudi, �lanova stranke ili simpatizera, koji �e nam ustupati logistiku, �tamparije ili neki svoj izvor papira, tako da �e nas to ko�tati verovatno tek deset odsto od realne cene. Kada je o tome re� oslanjamo se u stvari na to �to su se na�i kandidati unapred obavezali da na neki na�in, novcem ili naturalno, doprinesu kampanji. Iako je svaki razgovor o finansijama u principu neprijatan, dogovorili smo se vrlo brzo kako �emo pokriti te tro�kove.

Ho�ete li organizovati mitinge?

Da. Mo�da ne mitinge kakvi su bili dosad, ali planiramo da odr�imo promotivne skupove u svih 20 gradova koji su centri izbornih jedinica. To ne�e biti mitinzi sa velikim govorima, iako �e na njima u�estvovati svi nosioci lista, lokalni poslani�ki kandidati i na� predsedni�ki kandidat. To �e biti u stvari dan posve�en tom gradu u kome organizujemo takav skup. Od jutra do mraka �e se ne�to doga�ati, veliki ekran bi�e u centru tog grada i na njemu �e se prikazivati scene iz predizborne kampanje, organizova�emo diskusije za privrednike tog grada na kojima �e se govoriti o perspektivama razvoja, seminare o svakom od tih gradova, �ta sve u tom gradu jo� da se uradi, �ta je realno o�ekivati od dobre vlasti, a trudi�emo se da na ulici to sve izgleda kao neka vrsta mediteranske kampanje kakve postoje u Gr�koj, Italiji ili �paniji. Bi�e to, u stvari, jedan dan u kome ljudi iz grada gde se to bude organizovalo ne�e mo�i da ne znaju da se kod njih ne�to doga�a jer �e kroz grad pro�i bubnjari, na trgu na bini �e zbivati neki bendovi - uglavnom, ne�to pozitivno �e se de�avati u njihovom gradu. Re�ju, mi vodimo pozitivnu kampanju, budimo pozitivnu energiju u Srbiji jer mi mo�emo da pobedimo samo ako u ljudima nada nadvlada strah! Na�a kampanja �e biti opu�tena i bez mnogo ideologizovanja.

Zna�i bez mnogo politi�kih govorancija i napada na druge?

�er�il je imao dobar slogan:"Don't complain, don't explain" ili "Nemoj da se �ali� i nemoj da obja�njava�" - reci ko si, �ta si i �ta ho�e�. To je ono �to mi �elimo da uradimo u predizbornoj kampanji. Protivkandidat - ne interesuje nas! Neka on bira�ima obja�njava ko je i �ta je. Mi �emo re�i �ta ho�emo i �ta mo�emo da uradimo. Ako se bira�ima to dopada, glasa�e za nas. Ta�ka. Ne interesuje nas da im obja�njavamo, analiziramo i na mitinzima dr�imo predavanja iz istorije ili mitologije.

Kampanja Otpora traje ve� mesecima i ta organizacija se pre svega trudi da animira neopredeljene da iza�u i glasaju za promene. Me�utim, sve to vreme Otpor trpi zbog o�tre represije vlasti, njihove aktiviste hapse, premla�uju... O�ekujete li vi tu vrstu reakcije sada�nje vlasti na predizbornu kampanju DOS-a?

Otpor je kao onaj de�ko iz bajke koji kaze "Car je go". Njemu veruju jer je to de�ko koji nema drugog razloga osim istine da to ka�e, on nije neki dvorjanin koji to �ini iz interesa, on je �ist, nedu�an. U o�ima ljudi u Srbiji Otpor su mladi, pametni, obrazovani ljudi koji se ne bore za vlast, ljudi koji samo �ele da Srbija bude bolja kako bi oni ostali da �ive u njoj. Za re�im je taj nedu�ni glas kome se veruje stra�no opasan i sigurno je da �e represija da se nastavi, ali ne jo� dugo. Jo� najvi�e mesec dana...

Du�an Radulovi�

Predizborne poruke

U pravljenju koncepcije kampanje opredelili smo se za �irok spektar poruka - od dr�avne i nacionalne ozbiljnosti, koju oli�ava na� predsedni�ki kandidat Vojislav Ko�tunica, preko ekonomske kompetentnosti, koju predstavlja G 17 Plus (koja je u na�em timu za kampanju), pa do otvorenosti prema Evropi, �to predstavljam i ja kao nosilac liste za Ve�e republika i ve�ina predstavnika demokratske opozicije koji su u na�em bloku. Ta tri elementa su na� glavni potencijal, i sada se radi o tome da ga preko raznih kanala saop�timo potencijalnim bira�ima kako bi oni shvatili da biraju�i nas zapravo biraju jednu potpuno druga�iju koncepciju budu�nosti Srbije, da se ne radi o izboru Mike ili �ike, Pere ili Laze, ve� da se radi o izboru potpuno novih prioriteta: umesto jedne avanturisti�ke nacionalne i dr�avne politike jedna ozbiljna, promi�ljena politika, umesto jedne hajdu�ke ekonomije jedna stru�na, ekspertska ekonomija i umesto totalnog izolacionizma jedna ekipa koja vrlo brzo mo�e da uspostavi most prema Evropi.

Imid� ili brojnost

Nama je jako va�no �to smo kao udru�ena opozicija uspeli da okupimo ljude koji su u protekloj deceniji formirali imid� prave opozicije i koji imaju kredibilitet. Jedan Dragoljub Mi�unovi�, jedan general Peri�i�, jedan �arko Kora�, Veselinov ili �anak, svi oni predstavljaju odre�enu ideju. Da li su oni tokom pro�lih deset godina tu ideju pretvorili i u organizaciju drugo je pitanje. To je isto kao kada bi tokom kuvanja jela rekli da so i biber mnogo ko�taju a tako ih je malo po kvantitetu, pa ne stavite te va�ne sastojke nego kupite jo� kilo krompira da jela bude vi�e. Drugim re�ima, svesni smo da u dana�njem politi�kom trenutku pravljenje koalicija nije samo tehni�ki posao.

Lavina

Intuicija mi govori da �e ovi izbori biti lavina, da je ova ti�ina u stvari zati�je pred oluju, da �e kad budu izbori ljudi krenuti kao lavina i po�istiti Milo�evi�a jer im je posle njegovih dvanaest godina sve dozlogrdilo. U jednom razgovoru sam rekao da se i Odisej vratio ku�i posle deset godina lutanja i avantura. Srpski narod posle dvanaest godina zaslu�uje da se vrati sebi, i to ose�anje postoji. Vreme je da se vratimo u normalan �ivot i da iza�emo iz te permanentne agitacije pod �ijom smo svakodnevnom presijom, da prestanu te pretnje, povi�eni tonovi i te�ke re�i. Ljudi su umorni od toga, i to mi daje nadu da �emo uspeti. Ovo �e biti referendum o tome sme li Srbija sebi da priu�ti jo� �etiri godine koje li�e na dvanaest prethodnih.

Mentalni kod naroda

Svaki narod ima svoju svetlu i svoju tamnu stranu, ba� kao i svaki �ovek. Milo�evi� je za dvanaest godina promenio antropolo�ki kod srpskog naroda. On je od jednog naroda koji je bio veseo, pomalo povr�an, od jednog naroda koji je bio znati�eljan, koji je voleo da vidi, da putuje, da upozna, od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namr�ten, mrzovoljan, sumnji�av, zapla�en, narod koji se stalno ne�to �ali, kome je stalno neko kriv... Mi na�om kampanjom ho�emo da poka�emo da se mentalni kod na�eg naroda mo�e promeniti na drugu, pozitivnu stranu.

David i Golijat

U Biblijskoj legendi, na onom mestu gde se govori o tome kako se Golijat pribli�ava selu, u izraelskoj vojsci svi govore kako je on veliki i kako ga je nemogu�e pobediti, a David ka�e: "Vidite koliko je veliki, ne mogu da ga proma�im." To je su�tina, promena na�ina razmi�ljanja, promena na�eg stava. Ako posmatramo na�e probleme ne kao neku sudbinu u koju smo ukopani ve� kao �ansu da ne�to uradimo, ve� smo uradili dobar deo posla. Ako u na�oj predizbornoj kampanji uspemo da takav na�in razmi�ljanja pribli�imo bira�ima, da im uka�emo da je njihov stav prema problemima bitniji nego te�ina problema, zavr�ili smo pola posla. Onda �e ljudi shvatiti da su izolacija, lo�a ekonomska situacija, nezaposlenost i lo� re�im stvari koje mogu da se promene, a da je ono �to je konstanta - na�e stanovni�tvo koje ima potencijale, na�a geografska pozicija koja je dobra, da su to trajne prednosti.