Vreme broj 502, 19. avgust 2000.

Intervju: Zoran Đinđić

Udružena kampanja

Sa tako dobrim kandidatom i tako lošim protivkandidatom u svakoj drugoj zemlji mi bismo pobedili za samo pet dana, jer bi ogromna razlika između koncepcija vrlo brzo doprla do građana

Do izbora je ostalo još nešto više od mesec dana, a opozicione stranke, baš kao i blok koji sebe naziva Demokratska opozicija Srbije (DOS) i čiji je predsednički kandidat Vojislav Koštunica - još nije počeo predizbornu kampanju. S druge strane, vladajuće stranke, posebno SPS, JUL i SRS, uveliko rade na terenu ili, kako bi rekao jedan stručnjak za javno mnjenje, "oni vode permanentnu predizbornu kampanju već deset godina". Na velikim reklamnim bilbordima već stoje poruke pretendenata na pobedu, zidovi kuća u gradovima, saobraćajni znaci po putevima i džadama izlepljeni su već plakatima sa kojih se smeše ili na kojima su smrtno ozbiljni poslanički kandidati, na televiziji se svako malo prikazuju reklamni spotovi i pesme ili poruke uglavnom stranaka vladajuće koalicije. Počelo je, počelo... Još samo fale televizijska predstavljanja izbornih igrača, što ozbiljnih što onih koji su više zaduženi za uveseljavanje širokih narodnih masa. O mitinzima se još ne govori.

O tome kako će izgledati predizborna kampanja DOS-a i na čemu će se bazirati razgovaramo sa predsednikom DS-a Zoranom Đinđićem, čovekom koji će koordinisati promotivnu kampanju i koji je šef Centralnog izbornog štaba DOS-a.

"VREME": Gospodine Đinđiću, pred vašim stranačkim blokom je kratkotrajna predizborna kampanja koju počinjete danas (utorak, 15. 08) akcijom "Od vrata do vrata", čiji je cilj sakupljanje milion potpisa za vašeg predsedničkog kandidata Vojislava Koštunicu. Šta je razlog "zakašnjenja" i da li je baš o kašnjenju reč?

ĐINĐIĆ: Ne, nema govora o kašnjenju. U nekim ranijim prilikama bismo se "izduvali" pre vremena i tada je samo bilo pitanje da li će miting u Beogradu, na primer, biti veći od mitinga u Nišu ili Novom Sadu. Sada naglasak predizborne kampanje stavljamo na finale čitave priče, a prvih dvadeset dana koristimo za pripremu mreže po Srbiji kako bismo organizaciono sve pripremili što bolje. Kad se pravi kuća, temelji su najvažniji.

Kakvu ste predizbornu kampanju osmislili i na čemu je bazirate?

Naš zadatak nije da stvaramo neke nove izvore kampanje, nego da aktiviramo postojeće. Reč je pre svega o članovima, aktivistima na terenu i simpatizerima, organizacijama koje imamo na terenu, potom su tu naši kandidati i, konačno, naš predsednički kandidat čiji je potencijal u tom smislu znatan. Naravno, u jednom društvu u kome stranačke strukture postoje samo kao fasada jedne centralizovane vlasti teško je voditi predizbornu kampanju. Sa tako dobrom porukom, tako dobrim kandidatom (vidi okvir) i tako lošim protivkandidatom u svakoj drugoj zemlji mi bismo pobedili za samo pet dana, jer bi ogromna razlika između koncepcija vrlo brzo doprla do građana. Rezultat kampanje koju vodimo zavisi samo od naše sposobnosti da i do poslednjeg birača dobacimo tu našu poruku.

Kao čovek zadužen za koordinaciju predizborne kampanje, da li se već suočavate sa onim što se zove "stranačka infrastruktura", možete li se na nju osloniti, kakva je situacija na terenu i jesu li u pravu oni koji neke članove vašeg bloka nazivaju "kombi-strankama"?

Pa, to uglavnom znamo, nemamo mi velikih iluzija. U prvoj fazi bilo je teško uskladiti ono što se zove imidž i ono što se zove realna snaga na terenu, ali oni koji smatraju da je samo snaga na terenu merodavna - greše. Ja sam realista i uglavnom mi je jasan rejting nekih stranaka kada je imidž u pitanju, i vrlo mi je jasna njihova prisutnost među narodom jer je jedan od naših najvažnijih poslova u stranci svakodnevno "snimanje" situacije na terenu. Mi tačno znamo na koliko biračkih mesta svaka stranka ima članova, uključujući i našu, i - što je možda važnije - znamo gde nemamo nikoga. Mogu da kažem da situacija nije sjajna i da su priče "imamo ljude u svakom selu i zaseoku" prazne priče. Dakle, tačno znamo na koliko biračkih mesta trenutno nemamo nikoga, ali imamo realan plan kako da u narednih mese dana najveći deo tih praznina popunimo. Siguran sam da ćemo na dan izbora imati svoje ljude na 90 odsto biračkih mesta, a da ćemo kontrolom pokriti svih sto posto, što ne znači da je reč o našim članovima, ali će to sigurno biti kontrolori koji će obilaziti ta mesta.

Kada je reč o direktnom načinu obraćanja biračima, na čemu temeljite predizbornu kampanju?

Maksimalno ćemo koristiti lokalne medije, ali u umerenom, pristojnom smislu. Već smo napravili "medijaplan" i već nam je jasno da se za novac mogu dobiti svi mediji. Negde je reč o "zaštitnoj ceni" kako bi vas oterali, negde je "prijateljska" cena, a negde je cena normalna, ona koja i inače važi za oglašivače. Naći ćemo neki presek i koristićemo medije umereno, da ne dosadimo ljudima. Čak nije važno ni da li je reč o medijima u mestima u kojima smo mi na vlasti ili su to gradovi gde su na vlasti naši oponenti. Ono što će u našoj kampanji biti najvažnije jeste - lični kontakt. Naša ideja je da stotinak hiljada aktivista obiđe dva i po miliona ljudi tokom ovih mesec dana. Isto smo primenili i pre četiri godine pred drugi krug lokalnih izbora i zato smo tada dobro prošli. Naime, u prvom krugu smo izgubili savezne izbore i drugi krug je bio bez "visoke politike", bilo je to vreme lokalnih aktivista, onih koji su od vrata do vrata u razgovoru sa komšijama promovisali svoje kandidate uz kafu, u ličnom kontaktu i razgovoru... Čak i u vreme "diktature medija", koja vlada u svetu, lični kontakt je ipak primaran u kampanji jer su svi vešti u pakovanju demagogije, nema više nikakve razlike između jednih i drugih, ljudi su se zasitili i sada hoće maltene da pipnu svog kandidata.

Ima li ovo o čemu govorite neke veze sa činjenicom da ste pasionirani sakupljač literature o tehnici izbora i kampanjama uopšte i da sa svakog putovanja u inostranstvo donesete poneku knjigu iz te oblasti?

Mislim da imam jednu od najboljih biblioteka iz te oblasti, mada ne smem da kažem baš - na svetskom nivou. Putujući, razgovarao sam, u Americi na primer, s najvećim stručnjacima koji vode predizborne kampanje, njihove knjige sam čitao, boravio sam i u njihovim kućama, imao prilike da vidim koje oni knjige imaju, i stekao sam utisak da imam više knjiga o raznim kampanjama nego neki od njih.

Ima li vaš Centralni izborni štab neku agenciju koja osmišljava nastup ili neki "trust mozgova" u predizbornom štabu koji se time bavi?

Ne institucionalno, ali imamo ekipu kreativaca koji anonimno rade za nas jer su angažovani u raznim agencijama i plaše se da bi javnim angažmanom u našu korist izgubili sadašnje klijente iz privrede. Ima tu puno ljudi za koje biste se iznenadili što su uključeni u našu predizbornu kampanju. Oni nisu spremni da se imenom pojavljuju, a mi na tome i ne insistiramo. Nama je najvažnije da dobijemo dobar savet, sugestiju, da iskoristimo njihovo znanje.

Bilbordi, plakati, spotovi... JUL je obeležio svoj mesec i velikim plakatom na kome su dva američka (NATO?) graditelja mostova. Bukvalno su "ukrali" fotografiju sa veb sajta firme "American bridges" sugerišući da se radi o ovdašnjim graditeljima; SPS je "poklonio članovima i simpatizerima" dve pesme, a SRS spomenar o Zemunu. Imate li i vi nameru da činite nešto slično?

Malo, vrlo malo. Samo da bi naše učešće u izborima bilo i na taj način naglašeno, da se i mi vidimo u tom mozaiku. Nemamo nameru da vodimo "rat plakatima" i da se nadmećemo spotovima. Naš adut su materijali koje nameravamo da podelimo potencijalnim biračima, milionski primerci našeg izbornog programa i Ugovora poslanika sa građanima.

Vaši poslanički kandidati će taj ugovor potpisati 1. septembra?

Da. To je i zvaničan datum početka naše predizborne kampanje. Ugovor je u stvari spisak naših obaveza i praktično program nove vlade. To je neka vrsta vrednosnog pisma i sutra svaki građanin može da pita našeg poslanika da li je prijavio svoju imovinu, kako stoji u Ugovoru, da li je pokrenuo pitanje zloupotreba u ekonomiji u poslednjih deset godina i slično. Ako to i ostalo što stoji u Ugovoru ne uradimo, mogu da nam kažu da smo se nagodili i nikad više neće glasati za nas. Nema više onoga "stani, pa rekao si" i odgovora "pogrešno si me razumeo, nisam tako mislio". Taj materijal koji ćemo deliti potencijalnim biračima biće težište naše kampanje, a ne spotovi, plakati ili bilbordi.

Koliko novca planirate da potrošite za predizbornu kampanju?

Za plakate i bilborde potrošićemo minimalno, recimo sto puta manje nego SPS i JUL. Ostalo predstavlja kombinaciju usluga naših ljudi, članova stranke ili simpatizera, koji će nam ustupati logistiku, štamparije ili neki svoj izvor papira, tako da će nas to koštati verovatno tek deset odsto od realne cene. Kada je o tome reč oslanjamo se u stvari na to što su se naši kandidati unapred obavezali da na neki način, novcem ili naturalno, doprinesu kampanji. Iako je svaki razgovor o finansijama u principu neprijatan, dogovorili smo se vrlo brzo kako ćemo pokriti te troškove.

Hoćete li organizovati mitinge?

Da. Možda ne mitinge kakvi su bili dosad, ali planiramo da održimo promotivne skupove u svih 20 gradova koji su centri izbornih jedinica. To neće biti mitinzi sa velikim govorima, iako će na njima učestvovati svi nosioci lista, lokalni poslanički kandidati i naš predsednički kandidat. To će biti u stvari dan posvećen tom gradu u kome organizujemo takav skup. Od jutra do mraka će se nešto događati, veliki ekran biće u centru tog grada i na njemu će se prikazivati scene iz predizborne kampanje, organizovaćemo diskusije za privrednike tog grada na kojima će se govoriti o perspektivama razvoja, seminare o svakom od tih gradova, šta sve u tom gradu još da se uradi, šta je realno očekivati od dobre vlasti, a trudićemo se da na ulici to sve izgleda kao neka vrsta mediteranske kampanje kakve postoje u Grčkoj, Italiji ili Španiji. Biće to, u stvari, jedan dan u kome ljudi iz grada gde se to bude organizovalo neće moći da ne znaju da se kod njih nešto događa jer će kroz grad proći bubnjari, na trgu na bini će zbivati neki bendovi - uglavnom, nešto pozitivno će se dešavati u njihovom gradu. Rečju, mi vodimo pozitivnu kampanju, budimo pozitivnu energiju u Srbiji jer mi možemo da pobedimo samo ako u ljudima nada nadvlada strah! Naša kampanja će biti opuštena i bez mnogo ideologizovanja.

Znači bez mnogo političkih govorancija i napada na druge?

Čerčil je imao dobar slogan:"Don't complain, don't explain" ili "Nemoj da se žališ i nemoj da objašnjavaš" - reci ko si, šta si i šta hoćeš. To je ono što mi želimo da uradimo u predizbornoj kampanji. Protivkandidat - ne interesuje nas! Neka on biračima objašnjava ko je i šta je. Mi ćemo reći šta hoćemo i šta možemo da uradimo. Ako se biračima to dopada, glasaće za nas. Tačka. Ne interesuje nas da im objašnjavamo, analiziramo i na mitinzima držimo predavanja iz istorije ili mitologije.

Kampanja Otpora traje već mesecima i ta organizacija se pre svega trudi da animira neopredeljene da izađu i glasaju za promene. Međutim, sve to vreme Otpor trpi zbog oštre represije vlasti, njihove aktiviste hapse, premlaćuju... Očekujete li vi tu vrstu reakcije sadašnje vlasti na predizbornu kampanju DOS-a?

Otpor je kao onaj dečko iz bajke koji kaze "Car je go". Njemu veruju jer je to dečko koji nema drugog razloga osim istine da to kaže, on nije neki dvorjanin koji to čini iz interesa, on je čist, nedužan. U očima ljudi u Srbiji Otpor su mladi, pametni, obrazovani ljudi koji se ne bore za vlast, ljudi koji samo žele da Srbija bude bolja kako bi oni ostali da žive u njoj. Za režim je taj nedužni glas kome se veruje strašno opasan i sigurno je da će represija da se nastavi, ali ne još dugo. Još najviše mesec dana...

Dušan Radulović

Predizborne poruke

U pravljenju koncepcije kampanje opredelili smo se za širok spektar poruka - od državne i nacionalne ozbiljnosti, koju oličava naš predsednički kandidat Vojislav Koštunica, preko ekonomske kompetentnosti, koju predstavlja G 17 Plus (koja je u našem timu za kampanju), pa do otvorenosti prema Evropi, što predstavljam i ja kao nosilac liste za Veće republika i većina predstavnika demokratske opozicije koji su u našem bloku. Ta tri elementa su naš glavni potencijal, i sada se radi o tome da ga preko raznih kanala saopštimo potencijalnim biračima kako bi oni shvatili da birajući nas zapravo biraju jednu potpuno drugačiju koncepciju budućnosti Srbije, da se ne radi o izboru Mike ili Žike, Pere ili Laze, već da se radi o izboru potpuno novih prioriteta: umesto jedne avanturističke nacionalne i državne politike jedna ozbiljna, promišljena politika, umesto jedne hajdučke ekonomije jedna stručna, ekspertska ekonomija i umesto totalnog izolacionizma jedna ekipa koja vrlo brzo može da uspostavi most prema Evropi.

Imidž ili brojnost

Nama je jako važno što smo kao udružena opozicija uspeli da okupimo ljude koji su u protekloj deceniji formirali imidž prave opozicije i koji imaju kredibilitet. Jedan Dragoljub Mićunović, jedan general Perišić, jedan Žarko Korać, Veselinov ili Čanak, svi oni predstavljaju određenu ideju. Da li su oni tokom prošlih deset godina tu ideju pretvorili i u organizaciju drugo je pitanje. To je isto kao kada bi tokom kuvanja jela rekli da so i biber mnogo koštaju a tako ih je malo po kvantitetu, pa ne stavite te važne sastojke nego kupite još kilo krompira da jela bude više. Drugim rečima, svesni smo da u današnjem političkom trenutku pravljenje koalicija nije samo tehnički posao.

Lavina

Intuicija mi govori da će ovi izbori biti lavina, da je ova tišina u stvari zatišje pred oluju, da će kad budu izbori ljudi krenuti kao lavina i počistiti Miloševića jer im je posle njegovih dvanaest godina sve dozlogrdilo. U jednom razgovoru sam rekao da se i Odisej vratio kući posle deset godina lutanja i avantura. Srpski narod posle dvanaest godina zaslužuje da se vrati sebi, i to osećanje postoji. Vreme je da se vratimo u normalan život i da izađemo iz te permanentne agitacije pod čijom smo svakodnevnom presijom, da prestanu te pretnje, povišeni tonovi i teške reči. Ljudi su umorni od toga, i to mi daje nadu da ćemo uspeti. Ovo će biti referendum o tome sme li Srbija sebi da priušti još četiri godine koje liče na dvanaest prethodnih.

Mentalni kod naroda

Svaki narod ima svoju svetlu i svoju tamnu stranu, baš kao i svaki čovek. Milošević je za dvanaest godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji je voleo da vidi, da putuje, da upozna, od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan, sumnjičav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv... Mi našom kampanjom hoćemo da pokažemo da se mentalni kod našeg naroda može promeniti na drugu, pozitivnu stranu.

David i Golijat

U Biblijskoj legendi, na onom mestu gde se govori o tome kako se Golijat približava selu, u izraelskoj vojsci svi govore kako je on veliki i kako ga je nemoguće pobediti, a David kaže: "Vidite koliko je veliki, ne mogu da ga promašim." To je suština, promena načina razmišljanja, promena našeg stava. Ako posmatramo naše probleme ne kao neku sudbinu u koju smo ukopani već kao šansu da nešto uradimo, već smo uradili dobar deo posla. Ako u našoj predizbornoj kampanji uspemo da takav način razmišljanja približimo biračima, da im ukažemo da je njihov stav prema problemima bitniji nego težina problema, završili smo pola posla. Onda će ljudi shvatiti da su izolacija, loša ekonomska situacija, nezaposlenost i loš režim stvari koje mogu da se promene, a da je ono što je konstanta - naše stanovništvo koje ima potencijale, naša geografska pozicija koja je dobra, da su to trajne prednosti.