O�e�eljavanje sudstva
Grand show u sudnici
Politi�ar ne mora biti dobar pravnik. On uop�te ne mora biti pravnik. Ali kada je o dr �e�elju re�, njegovo pravni�ko znanje je i te kako va�no, s obzirom na to da je nedavno izabran za redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu
Dr
Vojislav �e�elj, potpredsednik Vlade Srbije, najavio je, pre vi�e od
godinu dana, "zavo�enje reda u sudstvu". Red je ve� zaveden:
ba�ena je anatema na Dru�tvo sudija Srbije; njegovi najistaknutiji �lanovi
progla�eni su za "strane pla�enike"; veliki broj sudija od
integriteta razre�en je du�nosti neustavno; umesto njih su, po strana�kom
klju�u, izabrane "podobne sudije", zavladali su "ogor�ena
rezignacija" (Isidora Sekuli�) i strah; razvejano je ono malo nade
da �e se sudstvo osloboditi podani�kog mentaliteta i da sudije vi�e ne�e
biti lakeji dnevne politike. Odmah potom, "Radikalski talasi" su
na TV Palma prikazali kako bi sud u kome je zaveden red trebalo da sudi.
Predstava je igrana 19. jula 2000. godine u velikoj sali beogradske Palate pravde. Ambijent je bio spektakularan, kao u ki� produkcijama TV Pinka. U publici su prime�eni: Maja Gojkovi� i Tomislav Nikoli�, potpredsednici savezne vlade, Jorgovanka Tabakovi� i Aleksandar Vu�i�, ministri u Vladi Srbije, Dragan Todorovi� i mnogi drugi javni funkcioneri. Svi su se oni potrudili da toga dana budu na mestu doga�aja, iako se on zbivao u toku radnog vremena. Li�no nisam bio u publici ali, zahvaljuju�i televiziji, znam �ta je ona videla i �ula. Pribavio sam i raspravni zapisnik.
Sala je bila dupke puna kada je predsednica sudskog ve�a Branka Maksimovi�-Mici� otvorila raspravu po tu�bi dr Stevana Lili�a radi naknade �tete zbog povrede �asti i ugleda koju mu je naneo tu�eni dr Vojislav �e�elj u �lanku "Univerzitetski profesor Stevan Lili� kao podli i prljavi plagijator".
DA LI JE IZBOR SLU�AJAN?: Predsedavaju�a je otpo�ela su�enje kao sudija Prvog op�tinskog suda u Beogradu, iako je ve� bila izabrana za sudiju Okru�nog suda u Beogradu. Dodu�e, tada jo� nije stupila na novu du�nost, a da ne bi do�la u tu priliku izostala je sa ceremonije polaganja zakletve novoizabranih sudija. Valjda je smatrala da sve dok ne polo�i zakletvu mo�e vr�iti raniju du�nost. Time je uverljivo opravdala zvanje li�nog sudije dr �e�elja, kome je sudila i po tu�bi Vuka Dra�kovi�a (opet zbog povrede �asti i ugleda). Raspored sudija se utvr�uje krajem godine za narednu godinu. Dakle unapred. Unapred se odre�uje i redosled dodele predmeta sudijama. Tako svaki predmet dobija slu�ajnog sudiju, a svaki sudija slu�ajni predmet, �to onemogu�ava name�tanje sudije odre�enom predmetu, odnosno name�tanje predmeta odre�enom sudiji. Ne mo�e se verovati da je gospo�a Maksimovi�-Mici� po obe tu�be protiv dr �e�elja bila slu�ajni sudija. Slu�ajnog sudiju ne prati sumnja da �e odre�eni predmet re�avati pristrasno. Takva sumnja, me�utim, prati sudiju kome je odre�eni predmet poveren mimo redosleda. Zbog toga su punomo�nici tu�ioca odmah zatra�ili izuze�e predsednika ve�a. Predsednik suda je ovaj zahtev odmah odbio. Drugo i nije mogao u�initi kad je odgovoran i za odstupanje od redosleda dodele predmeta. To ukazuje da je u ovoj parnici postupalo specijalno ve�e. A �im je specijalno, ono je i sumnjivo. Otuda ne �udi �to je punomo�niku tu�ioca oduzeta re� kad je, obrazla�u�i zahtev za izuze�e predsednice ve�a, pomenuo Vuka Dra�kovi�a i njegovu parnicu protiv dr �e�elja, dok je tu�enom, kad se izja�njavao o zahtevu za izuze�e, dopu�teno da saop�ti kako je Dragoslav Mi�unovi�, kao mladi skojevac, jahao popa kod crkve u Podujevu; �to je tu�eni imao na raspolaganju mikrofon, pa je mogao upadati u re� punomo�nicima tu�ioca (uveseljavaju�i publiku), dok su se punomo�nici tu�ioca snalazili bez ozvu�enja, pa su se mogli razgovetno �uti samo kada bi im (i ako bi im) pri�ao ton majstor "Radikalskih talasa"; �to su izjave tu�enog uno�ene u zapisnik striktnim ponavljanjem re�i koje je izgovarao, dok su izjave punomo�nika tu�ioca kazivane u sa�etku predsednice ve�a; �to je tu�enom dopu�teno da izgovara najgrublje uvrede na ra�un tu�ioca, dok su punomo�nici tu�ioca opominjani i kad su se slu�ili bezazlenim stilskim figurama.
APLAUZI NA SCENI: Punomo�nici tu�ioca bili su zate�eni i zbunjeni poretkom i atmosferom u sudnici. Poredak je nametala disciplinovana predsednica ve�a, dok je za atmosferu bila zadu�ena nedisciplinovana radikalska publika. Triling advokata tu�ioca � Slobodan �o�ki�, Gradimir Nali� i Du�an Ignjatovi� � dobijao je re� samo kad bi sud ocenio da je tu�enom potrebno da uzme vazduh i nastavi pri�u.
Iako
je imao punomo�nika, tu�eni se obra�ao sudu li�no. Advokat Ljiljana
Laban sedela je pored njega (za svaki slu�aj) i u�ivala u predstavi s
najboljeg mesta. A predstava je bila � pravi grand �ou dr �e�elja. �oumen
je bio u tamnim pantalonama i beloj ko�ulji kratkih rukava, sa ma�nom
koja se uzdizala preko njegovog stomaka. Stajao je u pozi nadmene oholosti
i �epurio se grimasom cini�nog sme�ka. Govorio je dugo, neumesno i
bahato. Kao Radovan III. Zavidna pa�nja gledali�ta dra�ila mu je
sujetu, pa je kao kakva raspri�ana sveznalica, povremeno zapadao u
zanesene logorei�ne deonice koje su "izlu�ivale" publikum.
Dobijao je aplauze "na otvorenoj sceni" i u tim kadencama u�ivao
do sladostra��a. Tada je gubio kontrolu nad re�ima i ispu�tao bujice
ogavnih uvreda na ra�un tu�ioca. I ne samo njega. Stradao je, uzgred, i
prof. dr Dragoljub Kavran, za koga je rekao da je "jo� ve�a bitanga
od Stevana Lili�a", zato �to je, kao �lan komisije za Lili�ev
izbor u zvanje redovnog profesora, propustio da reaguje na plagijat.
Moram, me�utim, da primetim da je i dr �e�elj, kao �lan Vlade,
propustio da reaguje na obmanu predsednika Vrhovnog suda Srbije da je
najvi�i sud u Republici utvrdio razloge za nedavno razre�enje vi�e
sudija kojima je potom, neustavnom odlukom Narodne skup�tine, uskra�eno
da vr�e sudijsku funkciju. �ta bi na ovo dr �e�elj sam o sebi mogao da
ka�e? Neka razmisli. �to se mene ti�e, ne bih ga nazvao bitangom. On je
ne�to drugo, ali to �to jeste ne spada u moju struku.
VREDNOSNO I STVARNO: Dr �e�elj je u svojoj predstavi pokazao jo� ne�to: da nije dobar pravnik. On veli da bi tu�ioca, pri izvo�enju dokaza saslu�anjem stranaka, pitao da li je bitanga, lopov, sluga neprijatelja svoga naroda, nacionalni izrod, moralni degenerik, moralna mizerija i intelektualna kreatura (strana 12. raspravnog zapisnika)!? Time je pokazao da ne razlikuje �injenice od vrednosnih i stvarnih sudova. �injenice nastaju u stvarnosti i odnose se na ljudske radnje, doga�aje, stanja, odnose, pojave i druge okolnosti koje se mogu registrovati �ulima i utvrditi dokazima. Iskaz sadr�i �injenice kad se tvrdi da je neko ubio, ukrao, prouzrokovao manjak, bio pijan, plagirao i sl. Vrednosni sud ne nastaje u stvarnosti nego u misaonom procesu i izra�ava mi�ljenje koje podle�e ocenjivanju, ali ne i dokazivanju. Iskaz sadr�i vrednosni sud kad se tvrdi: da predstava nije bila uspe�na, da izlo�ba nije ostavila dobar utisak, da je predavanje bilo dosadno, da je politi�ka partija izneverila o�ekivanja, da partija na vlasti nije ispunila izborna obe�anja i sl. Za njega se ne mo�e re�i da je istinit ili neistinit, ali mo�e � da je pravilan ili nepravilan. Stvarni sud povezuje �injenice i mi�ljenje, izno�enjem stanja o stvarnosti i davanjem vrednosnog suda o njemu. Iskaz sadr�i stvarni sud kad se tvrdi da je neko primao mito � zbog �ega je korumpiran, zlostavljao me�tane � zbog �ega je nasilnik, obmanjivao gra�ane � zbog �ega je varalica, krijum�ario drogu � zbog �ega je �vercer i sl. Dr �e�elj je u ovoj parnici uglavnom iznosio vrednosne i stvarne sudove, ali ih je pogre�no smatrao �injenicama. Vrednosni sudovi su nedokazivi, ali se za njih odgovara kad se oceni da povre�uju ne�iju �ast i ugled. Stvarni sudovi su, zbog njihove �injeni�ne osnove, dokazivi, i zato se o njima mogu izvoditi dokazi. Ali, vazda se mora paziti da vrednosni sud bude adekvatan iznetim �injenicama. E, tu je dr �e�elj sasvim omanuo kao pravnik. Ako tvrdi da je dr Lili�, pi�u�i ud�benik napravio plagijat i ako raspola�e dokazima o tome, mo�e ga nazvati plagijatorom, ali ne i bitangom, lopovom, prljavim podlacem, moralnom mizerijom, moralnim degenerikom, intelektualnom kreaturom. On mu je, me�utim, lako i veselo, prilepio sve te etikete, ru�e�i ga bez imalo mere i ukusa, a sa mnogo mr�nje. Time mu je grubo povredio ljudsko dostojanstvo, iako je ono, po Ustavu Srbije (�lan 18), nepovredivo. U�inio je to na o�igled suda, koji je ostao zlurado nem, ignori�u�i Ustav Srbije, koji (u �lanu 26. stav 1) jam�i po�tovanje ljudske li�nosti i dostojanstva u svakom sudskom postupku. Ali, dr �e�elj se ni tu nije zaustavio. Hteo je da dokazuje da su njegovi vrednosni sudovi pravilni, o�ito ne znaju�i da to nije mogu�no. I tu je, naravno, odao svoje skromno i povr�no pravni�ko znanje. Dr �e�elju nisu jasne ni neke osnovne stvari u pravu, kao �to je ona da odgovornost za �tetu nije uslovljena krivi�nom odgovorno��u, osim u slu�aju postojanja osu�uju�e pravnosna�ne krivi�ne presude. Jer, da mu je to jasno, ne bi izjavio "da za onog ko ne mo�e da odgovara po Krivi�nom zakonu, nema osnova za naknadu �tete" (strana 7. raspravnog zapisnika). Dr �e�elj nije u stanju da pravilno upotrebi ni naju�estalije procesne termine. Zato je i tra�io "da sud tu�beni zahtev odbaci". �ovek ne zna da se mo�e odbaciti tu�ba, a ne i tu�beni zahtev. Tu�beni zahtev se mo�e odbiti ili usvojiti. Da mu se ovo nije omaklo pokazuje njegova TV izjava (Dnevnik Studija B od 8. avgusta 2000) da je sud "odbacio tu�beni zahtev" prof. Lili�a. U njegovo pravni�ko znanje posumnjao sam kada je, pre nekoliko meseci, u jednoj televizijskoj emisiji o otkupu poslovnog prostora, lakonski tvrdio da su prava ranijih vlasnika prestala istekom apsolutnog roka zastarelosti, iako je morao znati da je pravo svojine nezastarivo.
Sve ovo o pravni�kom znanju, u principu, nema nikakvog zna�aja za �oveka koji se bavi politikom. Politi�ar ne mora biti dobar pravnik. On uop�te ne mora biti pravnik. Ali kada je o dr �e�elju re�, njegovo pravni�ko znanje je i te kako va�no, s obzirom na to da je nedavno izabran za redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, �to bi trebalo da zna�i da je ne dobar nego izuzetno dobar pravnik. Ipak, on bi mo�da i mogao postati dobar pravnik ako bi se pravu potpuno posvetio. Ali on to ne mo�e, jer ga ne voli. (Zaljubljen je u politiku.) Da voli pravo, on ne bi sud � tu najuzvi�eniju pravnu instituciju � pretvarao u predizborni politi�ki kabare svoje partije. A on to upravo �ini.
Sa ve� izlepljenih plakata Srpske radikalne stranke opet nam se sme�i poznato lice dr Vojislava �e�elja. Kao da se podsmeva sloganu vlastite partije: "Pamet, znanje i po�tenje."
Ali, �ta da se radi? Takva je politika!
