Vreme broj 502, 19. avgust 2000.

Preuzimanje "Trepče"

Ekološki čist profit

Čudno je da briga za čistoću Kosova počne od srpske enklave na severu Pokrajine. Biće da zdravlje njenih stanovnika (bez obzira na nacionalnu pripadnost) mnogo više ugrožavaju planine đubreta na ulicama i "zelenim površinama" kosovskih gradova

Dok je u utorak više od 200 Srba demonstriralo ispred topionice olova rudarskog kombinata "Trepča" u Zvečanu, a u Kosovskoj Mitrovici se spremao protestni miting zbog upada snaga KFOR-a u ovu fabriku, predstavnici administracije UN-a na Kosovu (UNMIK) nudili su radnicima "Trepče" novac. Dan ranije je regionalni administrator UNMIK-a Viljem Neš obećao da će svi radnici topionice dobiti po 50 maraka na ime interventne pomoći. U utorak je malobrojnim radnicima koji su po pomoć došli deljeno ne po 50 nemačkih maraka već po 1250 jugoslovenskih dinara. Radnici hotela "Zvečan", koji je takođe vlasništvo Kombinata, tvrde da su službenici UNMIK-a sa sobom doneli kofer pun novih novčanica od po sto dinara. Što je najčudnije, imali su spiskove zaposlenih. Istovremeno je u Beogradu održana sednica razvlašćenog Upravnog odbora kombinata "Trepča", koji je našao za shodno da demantuje "glasine" prema kojima su vlasti u Srbiji u stvari prodale "Trepču", pa je nasilno preuzimanje topionice sprovedeno uz saglasnost režima u Beogradu. Upravni odbor je saopštio da sa predstavnicima međunarodne zajednice "nikada nije razgovarano o svojinskim pravima". Sada je poznato da su predstavnici Upravnog odbora ipak o nečemu razgovarali sa predstavnicima UNMIK-a. Pregovori su započeti polovinom jula u Skoplju, bez znanja javnosti.

Pod izgovorom da topionica olova metalurškog kombinata "Trepča" u Zvečanu ispušta u vazduh količinu olova 200 puta veću od dozvoljene, snage KFOR-a su u ponedeljak 14. avgusta rano ujutro preuzele ne samo ovaj pogon i rafineriju olova, već i remontni zavod i više instituta ovog kombinata, kao i upravne zgrade Kombinata. Akcija je započela blokadom puta Zvečan–Kosovska Mitrovica i nadletanjem helikoptera koji su bacali letke sa najavom da će vojnici Drugog kraljevskog puka britanske vojske neko vreme patrolirati Zvečanom i okolinom "radi održavanja bezbednog i sigurnog okruženja". Britanski vojnici u sastavu KFOR-a upali su i u hotel "Zvečan". Tamo su našli za shodno da vežu tri radnice zaposlene u kuhinji. Rano tog jutra Jordanci iz policije UNMIK-a zauzeli su i zvečanski Radio "S", prekinuli program i oduzeli deo opreme te radio stanice. Ovaj poslednji poduhvat verovatno je posledica sukoba četrdesetak britanskih vojnika KFOR-a sa nekoliko stotina Srba koji su se, protestujući zbog preuzimanja "Trepče", okupili u centru Zvečana te noći. Srbi su Britance zasuli kamenicama, a potom su u opštoj tuči povređena četiri britanska vojnika i šest Srba civila. Najteže je povređen Srbin kojeg je gumeni metak pogodio u glavu, ali je i on van životne opasnosti. Zatvaranjem radija "S" međunarodne snage su htele da spreče dalje nemire. U akciji je učestvovalo oko 900 pripadnika KFOR-a.

Topionica je bila poslednji pogon "Trepče" koji je radio. Tako je nekada najveća i najprofitabilnija firma na Kosovu, koja je svojevremeno zapošljavala 12.000 radnika, u ponedeljak praktično prestala da postoji kao preduzeće u kojem srpske vlasti i srpska preduzeća imaju odlučujući uticaj.

Lokalno srpsko stanovništvo okupilo se u centru Zvečana najviše iz straha da će međunarodna uprava na njihova radna mesta dovesti Albance. Regionalni administrator UNMIK-a Viljem Neš je još istog jutra obećao radnicima onih 50 maraka. Reč je o akontaciji za naredne dve sedmice, a radnici bi po novac trebalo da dolaze u grupama od po petnaest ljudi. Tom pozivu se, prema srpskim izvorima u severnoj Mitrovici, do ponedeljka popodne odazvalo samo 16 od 600 radnika topionice. Oni su, prema istim izvorima, do sada mesečno primali do hiljadu dinara. Bernar Kušner, po čijoj je naredbi čitava akcija izvedena, tvrdi da "nema osnova za strah da će albanski radnici doći u Zvečan".

General Huan Ortunjo, komandant KFOR-a, tvrdi da je ovakva akcija morala biti izvedena iz strogo ekoloških razloga jer rukovodstvo "Trepče" "nije obraćalo pažnju na ekološke probleme i odbijalo je saradnju". Predstavnici kombinata su poslednjih nedelja pokušali da demantuju takve tvrdnje, navodeći da su njihovi nalazi sasvim drugačiji i da je količina olova u dozvoljenim granicama.

Bernar Kušner otkriva da iza svega stoje nekakvi dublji razlozi, izjavljujući da "oni koji su upravljali 'Trepčom' nisu uspeli". "Nekoliko ljudi je profitiralo, dok je zajednica patila", kaže Kušner. Tako je, umesto da samo zatvori pogon koji zagađuje okolinu, UNMIK preuzeo kontrolu nad čitavim Kombinatom. Od sada će "Trepčom" upravljati međunarodni konzorcijum "ITT Kosovo Consortium Ltd", koji čine američka kompanija "Morison Knudsen", švedski "Boliden Konthenab" i francuski "TEC". Ove kompanije će, prema ugovoru koje su u subotu 12. avgusta sklopile sa međunarodnom administracijom, uz pomoć Evropske unije i vlada SAD, Francuske, Holandije, Švedske i Italije, u obnovu "Trepče" uložiti 16 miliona dolara. Ne treba sumnjati da će im ta investicija obezbediti nekakav profit.

Kombinat "Trepča" zvanično je deoničarsko društvo. Među suvlasnicima "Trepče" su "Beogradska banka", "Jugobanka", "Dunav osiguranje" i mnoga druga srbijanska preduzeća. Suvlasnici ovog kombinata su i po jedna kompanija iz Grčke i Francuske. Nije jasno na osnovu čega su svim ovim preduzećima potpuno oduzeta vlasnička prava nad Kombinatom.

Izvor u međunarodnoj upravi, koji insistira na anonimnosti, kaže da je preuzimanje topionice i njeno osposobljavanje za ekološki čistu proizvodnju, samo jedna od faza reorganizacije "Trepče". Prema izvorima u UNMIK-u, ove nedelje trebalo bi da se postigne i sporazum o formiranju novog upravnog odbora, i na taj način "reše" vlasnički i upravni problemi, te da fabrike počnu "konačno da rade na jesen". Ipak, takav optimizam za sada nije realan, a na to je ukazao i Bernar Salom, glavni ekonomski savetnik Bernara Kušnera, izjavivši da će znatniji napredak u osposobljavanju "Trepčinih" pogona biti vidljiv tek za tri godine.

Preuzimanje topionice u Zvečanu očekivalo se nedeljama, a posebno nakon što je međunarodna uprava na sličan način preuzela od kosovskih Albanaca i kontrolu nad postrojenjima "Elektrokosova". Tenzija među Srbima rasla je zbog "Trepče" i straha da će posle preuzimanja kombinata oni biti primorani da napuste sever Kosova. Posebno je zabrinuto 1800 Srba zaposlenih u topionici i drugim pogonima "Trepče" zavisnim od rada topionice. Nisu zadovoljni ni kosovski Albanci, jer su sada svesni da ni njima neće biti dozvoljeno da samostalno upravljaju kombinatom. Generalni direktor "Trepče" Novak Bjelić, kome je odlukom šefa UNMIK-a privremeno zabranjen ulazak na teritoriju pokrajine, izjavio je da preuzimanje kombinata predstavlja "okupaciju" i da se rukovodstvo firme sa tim neće pomiriti. Oliver Ivanović, jedan od lidera Srba sa severa Kosova, nazvao je poniženjem to što UNMIK deli akontaciju od 50 maraka, optužujući istovremeno rukovodstvo "Trepče" da nije ništa preduzelo da se sačuvaju pogoni, iako su na to blagovremeno upozoravani.

To što je UNMIK izabrao da silom preuzme poslednji pogon "Trepče" baš na početku predizborne kampanje u Srbiji i time režimskoj propagandi dao materijala za bar dve nedelje rada, po ko zna koji put navodi na razmišljanje o stvarnim namerama i naklonostima međunarodne zajednice. Ako u glasinama o prodaji "Trepče" ima imalo istine, znači da međunarodna zajednica ne samo politički podržava već i finansira Miloševićev režim. Možda uzrok ovako lošem tajmingu i nije jasna namera, već samo glupost, pohlepa i inertna međunarodna birokratija. Čudno je da briga za čistoću Kosova počne od srpske enklave na severu Pokrajine. Biće da zdravlje njenih stanovnika (bez obzira na nacionalnu pripadnost) mnogo više ugrožavaju planine đubreta na ulicama i "zelenim površinama" kosovskih gradova. Prostim čišćenjem ulica na Kosovu bi se za zdravlje dece i trudnica na koje se poziva doktor Kušner učinilo mnogo više nego ovakvim postupcima. Pogotovo kada bi se u taj projekat uložilo pomenutih 16 miliona dolara.

Zoran B. Nikolić
Miloš Jevtović (Beta)