Vreme broj 502, 19. avgust 2000.

Intervju: Ivan Tasić, direktor SOKOJ-a

Državna piraterija

"Čini mi se da je naša jedina 'krivica' što od RTS-a tražimo da poštuje ugovore koje je sam, dobrovoljno, potpisao, i da plati novac koji nam duguje"

Savezni zavod za intelektualnu svojinu oduzeo je 19. jula Savezu organizacija kompozitora Jugoslavije (SOKOJ) dozvolu da štiti autorska prava svojih članova, pa od tada tu delatnost više niko ne obavlja. Takođe, početkom ove godine Privredni sud je doneo rešenje o brisanju upisa SOKOJ-a i usklađivanje registracije po novom Zakonu o autorskim i srodnim pravima; žalba SOKOJ-a na ovu odluku, predata u aprilu, prosleđena je višem sudu tek prošle nedelje.

Kod istog suda, inače, trenutno stoji pet pravosnažnih presuda po kojima bi RTS trebalo da plati SOKOJ-u preko 20 miliona dinara, nadoknadu autorima za korišćenje njihovih muzičkih dela. Presude nisu sprovedene zato što su zadržane u Upravi Privrednog suda.

SOKOJ postoji 1950. godine, a od 1965. zastupa 6500 autora i kompozitora (CISAC). Uz materijalnu i organizacionu pomoć RTS-a osnovana je konkurentska Asocijacija autora i izvođača (AAI).

Ivan Tasić, direktor SOKOJ-a, u svemu vidi pokušaj da se Savez kompozitora zastraši i prisili na nešto što mu nije u interesu, i pokušaj pojedinaca da zloupotrebe svoj položaj u okviru političkih struktura.

"Posledica toga je raspad sistema uspostavljenog još 1929. godine, od prvog zakona o zaštiti autorskih prava. Nema zakonskog osnova ni za rešenje Zavoda o oduzimanju naše delatnosti, ni za rešenje Privrednog suda o brisanju upisa. Čini mi se da je naša jedina 'krivica' što od RTS-a tražimo da poštuje ugovore koje je sam, dobrovoljno, potpisao, i da plati novac koji nam duguje. Jer, ono što piše u rešenjima jesu neosnovane pravne zavrzlame. Na primer brisanje upisa. U Zakonu o autorskim i srodnim pravima iz 1998. godine piše da kad se osniva nova organizacija njeni osnivači mogu biti lično autori ili njihova udruženja, samo je bitno da osnivač predstavlja većinu nosilaca te vrste prava, kako bi se zaštitili od formiranja dve iste organizacije. Na nas se ta odredba ne odnosi zato što mi nismo nova već postojeća organizacija. Ali, Sud u rešenju tvrdi da naša osnivačka akta nisu dobra i traži da se ponovo osnujemo, jer bismo to sada morali da uradimo po novom Zakonu koji zahteva većinu nosilaca te vrste prava. Mi tu većinu nemamo. Nas su osnovali Udruženja kompozitora Srbije, Crne Gore, Vojvodine i u ono vreme Kosova, i normalno je da je izvoœača muzike koje navodno štiti novoosnovana Asocijacija autora i izvođača (AAI) više nego onih koji je komponuju. Ali, ponavljam, na nas se ta uredba ne odnosi, mi nismo novi. Na nas se odnosi deo Zakona koji traži od postojeće organizacije da u roku od godinu dana uskladi registraciju. A mi smo to uradili. Imamo rešenje o usklaœivanju sa Zakonom. Meœutim, gospoœa Milena Arežina, predsednik Uprave Privrednog suda, ukida to rešenje, kaže da je neosnovano, jer je pronašla da postoje dva SOKOJ-a. Taj drugi je pronašla u Ministarstvu pravde, gde smo se mi, kako to nalaže Zakon o udruženjima graœana za sve koji obavljaju nekakvu delatnost, registrovali. Ali time nismo registrovali sebe, nego svoju delatnost, zaštitu autorskih prava naših članova."

"VREME": Kažete da ukidanjem vaše delatnosti više niko ne štiti autorska prava kompozitora, ali kažete i da postoji AAI. Zar oni ne rade to što ste vi radili?

IVAN TASIĆ: Hteli su, ali im nije uspelo. Nemaju nijedan meœunarodni ugovor, imaju samo jedan domaći, sa Udruženjem ugostitelja. A Zakon je jasan, kaže da je organizacija koja se osniva za zaštitu bilo koje vrste prava na kolektivnoj osnovi dužna da u roku od godinu dana obezbedi zaštitu autora, i da zaključi recipročne ugovore sa inostranim autorima. AAI to nije uspela, oni sa meœunarodnog stanovišta ne postoje. Zakon kaže da se, ako to ne uspe, oduzima dozvola. Znači Savezni zavod za intelektualnu svojinu, državni organ koji nadzire pravilno sprovoœenje Zakona, bio je dužan da 10. septembra prošle godine oduzme dozvolu za rad AAI-ju. I mi smo urgirali u Saveznom zavodu jer je postojanje AAI-ja nanosilo štetu nama. Oni su se na to oglušili i, umesto njima, nama oduzeli dozvolu. Uputili smo tužbu Saveznom sudu protiv Zavoda, tražeći da se ta licenca ukine. Ne napadam ja AAI, imaju našu punu podršku, već državni organ zato što krši Zakon na frapantan način. Ili nisu dorasli zadatku, ili je u pitanju nešto drugo.

Ako AAI ima vašu podršku, da li ste razmišljali o udruživanju?

Na sastanku našeg proširenog Upravnog odbora i Nadzornog odbora, to je pedesetak ljudi, reprezentativan skup zato što su tu autori svih žanrova, svi su bili kategorički protiv udruživanja. Svima je bilo jasno da tu niko ne vodi računa o autorima, da su ovi pritisci motivisani drugim stvarima. U upravi Privrednog suda zadržano je naših 20 miliona. Da li je zato možda trebalo brisati SOKOJ iz evidencije i oduzeti mu dozvolu za rad? Ili, još bolje, da se fuzionišemo sa AAI-jem koji je osnovao RTS i na čijem je čelu generalni sekretar RTS-a Dušan Jakovljević, pa da dugovi postanu besmisleni? Svesni su da je potencijal autorskih prava veliki, da su to nemala sredstva, privredna grana koja je rentabilnija od mnogih fabrika, čista dobit. Devizni priliv, u vremenu stare Jugoslavije, jedne godine bio je tri do četiri miliona dolara. I to samo iz inostranstva. A i sa domaćim, to su desetine miliona dolara vrednosti čistog kapitala. To je značajan privredni činilac, u svetu se to zove muzička industrija.

Da li inostrane fabrike za izradu CD-a koje daju usluge našim produkcijama mogu to da rade bez vašeg sertifikata?

Ne mogu. U PGP-u nemaju glas-master, i zato diskove prave u Bugarskoj. Pored njih, najveći su još Siti rekords i Košava. Svaki fonogram Siti rekordsa ima naš sertifikat. Autorsko pravo, koje je regulisano svuda u svetu, kaže da nijedna fabrika koja čini usluge našima ne sme to da čini bez sertifikata SOKOJ-a. Traži se dozvola konkretno za tu ploču, za taj tiraž. Kod nas su u zvaničnoj poseti bili predstavnici Meœunarodne asocijacije proizvoœača fonograma. Njihova osnovna briga je piraterija. Sad su u postupku preduzimanja mera da se proizvodnja PGP-a obustavi. Meni je žao, ako neko i doœe po sertifikat, SOKOJ-u je zabranjena aktivnost, kako da mu damo. A ne mogu da idu u AAI, moraju da imaju sertifikat meœunarodne organizacije, što AAI nije.

Kako CISAC reaguje na zabrane koje ste dobili?

Na poslednjem sastanku, bio je u Lisabonu krajem marta, doneta je rezolucija i upućena nadležnim organima u našoj zemnlji da podrže SOKOJ u sporovima sa RTS-om. Njihov glas ima težinu. CISAC pomno prati ovdašnja zbivanja. Očekujemo od kongresa koji će biti krajem septembra u Čileu, mi nećemo biti tamo ali informacija o nama hoće, novi akt kojim će, pored ostalog, biti stavljena zabrana na izvoœenje repertoara koje organizacije CISAC-a, a ima ih 170, štite. To naravno neće imati efekta, ali psihološki hoće, jer će se jednog dana pojaviti za naknadu štete. Svi se sećaju spora Kine i SAD oko pirata. Ispada, na kraju, da država sponzoriše pirateriju, jer je piraterija svako neovlašćeno korišćenje umetničkog dela, što znači da je RTS pirat, a po ukidanju naše dozvole – sad su svi pirati, jer niko nema dozvolu ni za jedno muzičko delo.

Sonja Ćirić